Вруточко четворојеванђеље

Вруточко четворојеванђеље је рукописна књига са краја XIII века.

Овај рукопис чуван је до XVIII века у манастиру Свете Тројице у Пљевљима. Касније је пренесено у манастир Светога Архангел Михала на Превлаци.

Од XIX века чува се у породици Поповић у селу Вруток, Гостивар, где га је 1937. године пронашао Радослав Грујић. Од тада се чува у Народној библиотеци у Скопљу. У неким круговима се назива и по проналазачу, Грујићево четворојеванђеље.

Грујић га датира у 1375. годину, када је била најживља борба око патријаршијског престола у Пећи.

Исписан она пергаменту, уставном ћирилицом, величине 17,5 X 11,8 цм. Нису сачуване све странице, тако да није познат укупан број страница. На 6 листу спомиње се преподобни Ратко, вероватно Ратка крстјанина за кога је четворојеванђеље преписано. Текст је у целини подељен на Амонијеве и опширне главе, а остатке литургијске поделе потврђују речи „зачело“ и „конац“ у самом тексту и у великој мери је икавизиран. Први листови Матејевог, Марковог и Лукиног јеванђеља су изгубљени. Иза пописа опширних глава пред Јовановим јеванђељем налази се једна минијатура са симболом Јована јеванђелисте и пергаментном траком на којој је исписан почетак Јовановог јеванђеља друкчијим правописом него почетак Јовановог јеванђеља у самом тексту. Сачувана је заставица изнад глава јеванђеља по Јовану. Правоугаоног је облика и украшена је са три осмокраке звезде уоквирене двоструким прстеновима.

Још једна заставица се налази изнад текста јеванђеља по Јовану. Украшена је са два супротстављена срца. Слична се заставица налази, такође на почетку истог јеванђеља, у Довољском јеванђељу.

У Врутачком јеванђељу иницијал П је украшен преплетима, као што и заставица има око централног мотива сличан орнамент. Ти орнаменти указују на повезаност са орнаментима бројних српских рукописа рађених ван Босне.