Београдски паримејник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Београдски перимејник (Народна библиотека Србије).

Београдски паримејник је српски средњовековни кодекс из прве четвртине XIII века. Оригинал рукописа је чуван у старој Народној библиотеци на Косанчићевом венцу све до 1915. када је нестао при евакуацији, да би тек 1969. године, био пронађен и враћен Народној библиотеци Србије.[1]

Паримејник је у средњовековној Србији имао литургијску, обредну намену и садржи делове Старога и Новога завета који се читају на богослужењу. Профетологион је са грчког на старословенски језик, превео Свети Методије, већ у време Моравске мисије. Превод овог специфичног кодекса, који садржи паримије — изабране одломке из двадесетак књига Старога и само из две књиге Новога завета.

По свом писму, у српској редакцији старословенског, паримејник припада раној рашкој школи, али га поједини правописни знаци везују и уз зетско-хумске рукописе и ранију македонску подлогу. Писар није познат, а од овог, једног од најлепших споменика ране српске писмености, остали су само одломци и то они који су се читали на вечерњим службама од среде увече прве недеље поста до петка тзв. Цветне недеље.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ http://www.nb.rs/pages/article.php?id=11658 Биљана Јовановић-Стипчевић, Београдски паримејник
  2. ^ http://www.jat.com/active/sr-latin/home/main_menu/travel_info/jat_review/januar_2008/rukopisne_knjige.html Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 1, 2013) (језик: енглески) Vanja Savić, Srpske rukopisne knjige

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]