Београдски паримејник
Београдски паримејник је српски средњовековни кодекс из прве четвртине XIII века. Оригинал рукописа је чуван у старој Народној библиотеци на Косанчићевом венцу све до 1915. када је нестао при евакуацији, да би тек 1969. године, био пронађен и враћен Народној библиотеци Србије.[1]
Паримејник је у средњовековној Србији имао литургијску, обредну намену и садржи делове Старога и Новога завета који се читају на богослужењу. Профетологион је са грчког на старословенски језик, превео Свети Методије, већ у време Моравске мисије. Превод овог специфичног кодекса, који садржи паримије — изабране одломке из двадесетак књига Старога и само из две књиге Новога завета.
По свом писму, у српској редакцији старословенског, паримејник припада раној рашкој школи, али га поједини правописни знаци везују и уз зетско-хумске рукописе и ранију македонску подлогу. Писар није познат, а од овог, једног од најлепших споменика ране српске писмености, остали су само одломци и то они који су се читали на вечерњим службама од среде увече прве недеље поста до петка тзв. Цветне недеље.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ http://www.nb.rs/pages/article.php?id=11658 Биљана Јовановић-Стипчевић, Београдски паримејник
- ^ http://www.jat.com/active/sr-latin/home/main_menu/travel_info/jat_review/januar_2008/rukopisne_knjige.html Архивирано на сајту Wayback Machine (1. фебруар 2013) Vanja Savić, Srpske rukopisne knjige
Литература[уреди | уреди извор]
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Београдски паримејник, РТС 03.06.2010
- Биљана Јовановић-Стипчевић, Београдски паримејник
- Београдски паримејник (СПЦ, 18. октобар 2019) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2019)
- Представљено фототипско издање Београдског паримејника (СПЦ, 18. октобар 2019) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2019)
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
