Михановићев одломак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Михановићев одломак представља један од најстаријих сачуваних споменика писаних глагољицом на старословенском језику, у коме се јављају црте српског народног језика под чијим утицајем ће се касније развити и српска редакција старословенског језика. Сматра се, на основу неких црта језика (нпр. замена слова ф словом п тј. Степан уместо Стефан) и саме глагољице, да је настао крајем XI или почетком XII века на простору Босне или тадашње Зете (Зета или Захумље). Сам одломак чине два листа пергамента на којима је исписан део Дела апостолских, према источном (православном) обреду и сродан је, по месту и времену настанка, тзв. Гршковићевом одломку.

Литература[уреди]

Види још[уреди]