Млетачки зборник

Млетачки зборник (познат и као Венецијански) настао је крајем XIV. или почетком 15. века. Тачног датирања нема, јер је рукопис прекинут, тако да недостаје колофон, који је вероватно постојао, због тога се не зна ништа ни о писцу, ни о особи која је наручила Зборник, али неки историјски извори тврде да је можда писан за Хрвоја Вукчића, војводу и владара западне Босне и Далмације. Приближно датирање заснива се на палеографској и језичкој анализи рукописа. Зборник је исписан на пергаменту, увезен у смеђу телећу кожу.

Зборник је врло близак Хваловом зборнику, и по језику, али још више по прилозима и њиховом распореду, истом као у Хваловом зборнику, бар што се тиче текстова који су сачувани. Рукопис се први пут помиње 1719. године, а 1794. већ се њиме бавио Ј. Добровски, који је описао његову садржину. Чува се у Венецији у Библиотеци св. Марка. Разлике у односу на Хвалов зборник су што је рукопис писан лепше и читкије него Хвалов, а и слова су нешто већа. Језик рукописа је јако икавизиран, има нешто млађе форме и под утицајем је народног језика, али има и пуно недоследности јер су често исте речи написане на разне начине.

Први део Зборника чини четворојеванђеље, иза којег следи Апокалипса, непотпун праксапостол, затим четири апокрифна текста: посланице епископа тирског Доротеја о 68 ученика Господњих и Епифанија о апостолима и два апокрифа о Павлову обхожденију и мученију. Затим следе Дела апостолска и њихове посланице. Четворојеванђеље у Млетачком зборнику писано је на пергаменту и хартији уставним типом ћирилице. По својој садржајној структури четворојеванђеље припада млађој редакцији старијих јужнословенских четворојеванђеља која поред поделе на Амонијеве и опширне главе са пописом опширних глава пред јеванђељима садржи у уводном делу Еусебијеву Посланицу Кипријану о хармонији јеванђеља са таблицом, као код Четворојеванђеље дијака Бунила из XIII века, или хиландарски рукопис.

Млетачки зборник садржи најбогатију и најзанимљивију илуминацију међу ћирилским рукописима босанског порекла. У Млетачком зборнику у првом делу исписаном на пергаменту су четири јеванђеља, чије заставице на почецима текста указују на блиску повезаност са илуминацијом Никољског јеванђеља. На почетку свих јеванђеља су симболи грба породице Вукчић анђео, лав, во и орао и они су рад другог мајстора овог рукописа.

Карактеристично је да је рукопис богато осликан и садржи пет минијатура на целим листовима и још две минијатуре мањих димензија, а посебно се издваја по стилу минијатура. Костими насликаних фигура показују елементе до тог тренутка непознате у минијатурном сликарству Босне и Херцеговине и указују на узоре са запада.

Види још

• Ћирилична баштина
• Хвалов зборник
• Млетачка Далмација

Спољашње везе

• Племенито Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. август 2020)
• Млетачки зборник