Вера Благојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВЕРА БЛАГОЈЕВИЋ
Vera Blagojević.jpg
Вера Благојевић
Датум рођења(1920-05-16)16. мај 1920.
Место рођењаБеоград
 Краљевина СХС
Датум смрти18. март 1942.(1942-03-18) (21 год.)
Место смртиКленак, код Руме
Србија Србија
Професијастудент медицине
Чланица КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од6. јула 1953.

Вера Благојевић (Београд, 16. мај 1920Кленак, код Руме, 18. март 1942), студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 16. маја 1920. године у Београду. Потиче из угледне породице. Њен отац Јован био је адвокат, а мајка Ана домаћица. Године 1923. њени родитељи су се преселили из Београда у Шабац, где је Вера одрасла. Ту је завршила основну школу и гимназију, а Медицински факултет је студирала у Београду.

Као ученица шабачке гимназије, пришла је омладинском револуционарном покрету и 1936. године постала члан Савеза комунистичке омладине Југославије. Нарочиту активност је испољавала у раду са младима Шапца. После уписа на факултет и доласка у Београд, активно је учествовала у револуционарном студентском покрету на Београдском универзитету. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је примљена 1940. године.

У јесен 1940. године, формиран је Окружни комитет КПЈ за Шабац и Вера је постала његов члан и секретар Окружног комитета СКОЈ-а. Често је долазила из Београда у Шабац, доносећи илегални партијски материјал. Одржавала је састанке скојевских актива и формирала нове.

После бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године и почетка Априлског рата, пешице се вратила из Београда у Шабац. После окупације Краљевине Југославије, активно је радила са омладином Шапца на припремама оружаног народног устанка. На Окружној партијској конференцији 29. јуна 1941. године поново је изабрана, као једина жена, у Окружни комитет КПЈ за Шабац.

После формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, активно је радила са женама Подриња. Налазила са на челу актива жена и руководила је културно-просветним одбором који је окупљао жене антифашисте. Под њеним утицајем многе жене су одлазиле да раде у партизанској болници у Крупњу. Поред политичког рада, учествовала је и у борбама, од којих се посебно истиче напад на Шабац, септембра 1941. године. У тој борби погинуо је њен друг са факултета и такође члан ОК КПЈ за Шабац Мика Митровић Јарац, народни херој.

После неуспелог, партизанско-четничког напада на Шабац, уследиле су велике окупаторске репресалије над цивилима на подручју Мачве и Подриња. Мачвански партизански одред је тада морао да се повуче, а Вера је остала на терену. Развијајући политичку активност на терену шабачког округа, стално је била у опасности, јер је обилазећи места могла да буде откривена од непријатеља. На сопствену иницијативу преносила је пропагандни материјал и летке у Лозницу. На том путу сусрели су је четници, препознали и ухапсили. Заједно са још једном групом ухапшених партизана била је физички малтретирана и злостављана. Уз помоћ партизана из Мачванског одреда, који су организовали бекство из четничког затвора, успела је да побегне и врати се у одред.

Крајем децембра 1941. године, Вера се тешко разболела и другови су је пренели код њених рођака у село Текериш. У то време њен Мачвански партизански одред се морао повући пред јаким снагама непријатеља, а у Мачви су тада, у кућама рођака и симпатизера Народноослободилачког покрета, остали многи партизански рањеници, међу којима и Вера. Почетком 1942. године четници лозничког војводе Лазара Тешановића започели су акцију „чишћења Мачве од партизана“ и по кућама тражили рањене партизане. Марта 1942. године Веру су ухватили четници и после мучења је предали Гестапоу у Шапцу.

У шабачком Гестапоу мучење је настављено, али Вера пред иследницима није проговорила ни једну једину реч. Иако су је агенти Гестапоа уцењивали нудећи јој „слободу“ само ако ода везе и оне који су радили за Народноослободилачки покрет, Вера је све то одбила и наставила да се држи поносно и храбро. Пошто ништа нису успели да сазнају, осудили су је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године је крај шуме зване Шицара (или Каракуша) у близини сремског села Кленак, заједно са стотињак других родољуба.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 6. јула 1953. године, проглашена је за народног хероја.

Литература[уреди]

  • Хероине Југославије. Загреб: Спектар. 1980. ISBN. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: Народна књига. 1982. ISBN. 
  • Тадић, Александар (1985). Мајке хероја причају. Винковци: Искра. ISBN.