Пређи на садржај

Срећковац

Координате: 43° 01′ 34″ С; 22° 42′ 02″ И / 43.026° С; 22.700666° И / 43.026; 22.700666
С Википедије, слободне енциклопедије
Срећковац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 101
Географске карактеристике
Координате43° 01′ 34″ С; 22° 42′ 02″ И / 43.026° С; 22.700666° И / 43.026; 22.700666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина494 m
Срећковац на карти Србије
Срећковац
Срећковац
Срећковац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Срећковац је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2011. има 101 становника (према попису из 2002. било је 162 становника).

Раније се то место звало Чорин До.[1] Насеље носи назив по Пантелији Срећковићу, који је за време Српско-турског рата (1878) обављао дужност начелника Пиротског, Трнског и Брезничког округа.

У селу се налази железничко стајалиште Срећковац.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

Године 1879. у месту је било 55 кућа са 347 душа, међу њима није било писмених људи а број пореских глава износио је 78.[2]

У селу постоји црква Светог Илије, саграђена 1876.[3] По другом извору, грађен је храм 1871. године на месту некадашњег манастира.[4]

Основна школа у Срећковцу је мушка, четвороразредна (1905).[5]

Године 1933. Срећковац је мало али напредно село близу бугарске границе. Ту је на свечаности освећена соколска застава коју је поклонио капетан прве класе Ђорђе Вељковић, родом из тог места. Свечаност је одржана у згради сеоске основне школе, а кумовао је проф. Миодраг Милошевић просветар Пиротског Соколског друштва.[6]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Срећковац живи 151 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 58,3 година (58,5 код мушкараца и 58,2 код жена). У насељу има 83 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 656
1953. 655
1961. 512
1971. 359
1981. 278
1991. 229 221
2002. 162 162
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
156 96,29%
Роми
  
5 3,08%
Бугари
  
1 0,61%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Гласник српског ученог друштва", Београд 1880. године
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  3. ^ „Саборна црква у Пироту”. Пирот: Саборна црква у Пироту. Приступљено 16. 11. 2014. 
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1880. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1905. године
  6. ^ "Правда", Београд 1933. године
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]