Зеленортска Острва

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Зеленортска острва)


Координате: 14°-17° СГ Ш, 23°-25° ЗГД

Зеленортска Република
República de Cabo Verde
Застава Зеленортских Острва Грб Зеленортских Острва
Застава Грб
крилатица: Јединство, рад, прогрес
Химна
Cântico da Liberdade
Положај Зеленортских Острва
Главни град Праја
Службени језик Португалски
 — Председник Жорже Карлуш Фонсека
 — Премијер Жозе Марија Невес
Независност: 5. јул 1975.
Површина  
 — укупно 4.033 km² (172)
Становништво  
 — 2010. 491.875 [1] (173)
 — густина 125.5/km² 
Валута зеленортски ескудо
Временска зона UTC -1
Интернет домен .cv
Позивни број +238

Зеленортска Острва, или званично Зеленортска Република[2], позната и као Република Кабо Верде[3] (порт. República de Cabo Verde) је мала острвска држава смештена на архипелагу у северном делу Атлантског океана у региону западне Африке [4]. Португалци су ненасељена острва пронашли и колонизовали у 15. веку, када су острва постала главни центар трговине робовима.

Португалски назив "Cabo Verde" је име за Зелени рт који се данас налази у Сенегалу, најзападнијој тачки Африке.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Зеленортских острва.

Зеленортска острва су била ненасељена када су их Португалци открили 1456. године.По званичним документима острва је открио Ђеновљанин Антонио де Ноли, који је касније постао и први гувернер острва. Године 1462. на острва су дошли први досељеници и основали насеље које су назвали Рибеира Гранде. У 16. веку архипелаг се нагло развија захваљујући трговини робљем.Опадање трговине робљем крајем 19. века узроковало је економску кризу на острвима. Доба просперитета Зеленортских Острва је прошло, али позиција острва учинила их је идеалним за опскрбљивање бродова.

Са мало природног богатства и слабог улагања Португалаца у острва, становници су постајали све незадовољнији. У покушају да смањи растући национализам, Португал је 1951. године променио статус острва из колоније у прекоморску територију. Године 1956. Амилкар Кабрал оснива Афричку партију за независност Гвинеје и Зеленортских острва (Partido Africano da Independência da Guiné e Cabo Verde). Партија своје седиште премешта у Конакри, Гвинеја 1960. године, а већ 1961. почиње оружана побуна против португалске власти. До 1972. партија је контролисала велики дио Португалске Гвинеје, али није покушала да заузме и Зеленортска Острва. Године 1973. Португалска Гвинеја је прогласила независност, а 1975. и Зеленортска Острва постају независна.

1975. године острва су добила независност захваљујући напорима Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва (АПНГЗ). После стицања незавосности АПНГЗ је покушала да уједини Зеленортска острва и Гвинеју Бисао контролишући владе обе државе. Планови су пропали 1980. У Зеленортској Републици тренутно је на власти Афричка партија за независност Зеленортских острва (АПНЗО)

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Зеленортских острва.

Политички систем Зеленортских Острва функционише на темељима Устава из 1980. Избори се одржавају и за место премијера и за место председника, који су на власти 5 година. Чланови Генералне Скупштине се такође бирају непосредно на изборима. Скупштина, заједно са премијером и председником, бира судије Врховнога суда.

Vista-xmag.png За више информација видети Председник Зеленортских острва и Знамења Зеленортских острва.

Географија[уреди]

Bela-vista-net-Cabo-Verde-map.jpg
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Зеленортских острва.

Зеленортска острва се налазе на архипелагу Африке. Архипелаг се састоји од 10 већих и 8 мањих острва. Већа острва су:

Једино ненасељено острво је Санта Луција. Данас, то је природни резерват. Сва острва су вулканског порекла. Једини активну вулкан се налази на острву Фого. Видети: Планина Фого.

Важнија мања острва су: острво Бранко и острво Рацо.

Општине[уреди]

Поглед на Зеленортска острва
Порто Гранде – лука Миндело, острво Сао Висенте
Поглед на главни град Праиу

Република Зеленорска је подељена на 17 општина:

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Зеленортских острва.

Република Зеленортска је мала земља која оскудева са ресурсима. Често се дешавају суше, тако да је недостатак воде један од главних проблема. Пољопривредом се бави становништво на само четири острва, али је слабо развијена управо због воде и мале количине падавина. Друштвени бруто доходак се углавном базира на услужним и угоститељским пословима. Зеленортска острва имају велику сарадњу са Португалом на сваком нивоу привреде. Бивши португалски премијер Жозе Мануел Дурао Барозо обећао је у име Португала знатну помоћ и подстицање сарадње са Европском унијом. Од '90. их година Зеленортска острва су доживела значајан економски напредак.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Зеленортских острва.

Пошто су Зеленортска острва била ненасељена у време кад су их Португалци открили 1456. године, на острва су довођени афрички робови за рад на плантажама. Становници Зеленортских острва су углавном мешаног европског и афричког порекла.

Европски преци становништва су: шпански и италијански поморци, који су добили земљу на острвима од Португалског колонијалног Царства, португалски колонисти и избеглице (португалски муслимани и Јевреји који су прогоњени од стране Инквизиције). Од осталих народа највећи дио чине људи холандског, француског, британског и арапског порекла, као и људи пореклом из других португалских колонија (чине их углавном људи афричког порекла).

У главном граду, Праји, живи скоро четвртина становништва. 65% људи живи у урбаним срединама, а 87% процената је писмено, по резултатима пописа становништва из 2013. године. Генетско истраживање је показало да су становници Зеленортских острва већином европског порекла гледано са мушке стране и западноафричког порекла са женске стране.

Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Култура Зеленортских острва.

Култура на Зеленортским острвима вуче португалске и афричке корене. Пре свега, познате су форме музике као што су Морна, Зеленортски Фадо. Плес Фунана је мешавина португалских и афричких стилова.

Новине и часописи[уреди]

Новине и часописи:

  • А Семана (Праиа,1991-), Експресо дас Илхас, Журнал О Сидадао (Сао Висенте), Жорнал Хоризонте (Праиа, 1988-), Тера Нова (С. Висенте, 1975-), Артилетра (С. Висенте, 1991-)

Новине и часописи на интернету:

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. [2] Министарство спољних послова Републике Србије, Билатерални односи са страним државама
  3. Tanya Basu (12. 12. 2013.). „Cape Verde Gets New Name: 5 Things to Know About How Maps Change”. National Geographic Приступљено 12. 12. 2013.. 
  4. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :