Киви (воће)
| Киви | |
|---|---|
_1_Luc_Viatour.jpg)
| |
| Плод кивија | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. deliciosa
|
| Биномно име | |
| Actinidia deliciosa C.F.Liang.& A.R.Ferguson.
| |
Киви (лат. Actinidia deliciosa) је стабласта биљка из породице Actinidiaceae. Пореклом је из Кине, где је њен плод проглашен за национално воће. У зависности од места на којем расте може да достигне висину и до 9 m. У народу је популарна по свом плоду, који се највише користе у исхрани, мада је све чешћа употреба плода кивија и у козметичкој сврхи.
Киви је јестива бобица неколико врста дрвенасте лозе из рода Actinidia.[1][2] Најчешћа група сорти кивија (Actinidia deliciosa 'Hayward')[3] је овална, отприлике величине великог кокошијег јајета: 5—8 centimetres (2—3 inches) у дужину и 4,5—5,5 cm (1 3⁄4—2 1⁄4 in)) у пречнику. Има танку, расплинуту, влакнасту, киселу, али јестиву светлосмеђу кожу и светло зелено или златно месо са редовима ситних, црних, јестивих семенки. Плод је меке текстуре са слатким и јединственим укусом.
Киви је пореклом из централне и источне Кине.[1] Први забележени опис кивија датира из 12. века за време династије Сонг.[4] Почетком 20. века, узгој кивија се проширио из Кине на Нови Зеланд, где су се појавиле прве комерцијалне садње.[1] Воће је постало популарно код британских и америчких војника стационираних на Новом Зеланду током Другог светског рата, а касније је постало уобичајено да се извози, прво у Велику Британију, а затим у Калифорнију 1960-их.[1][5]
Узгајање[уреди | уреди извор]
 Италија |
0.48 |
 Нови Зеланд |
0.28 |
 ДР Конго |
0.15 |
 Француска |
0.08 |
 Грчка |
0.04 |
 Јапан |
0.04 |
 Иран |
0.02 |
 САД |
0.02 |
 Канада |
0.01 |
 Камбоџа |
0.01 |
| Светски принос | 1.14 |
| Извори: УН Организација за храну и пољопривреду (FAO)[1] | |
Киви се може узгајати у већини умерених клима са одговарајућом летњом топлотом. Тамо где расплинути киви (A. deliciosa) не успева, друге врсте се могу узгајати као замене.
Узгој[уреди | уреди извор]
Често у комерцијалном узгоју, различите расе се користе за подлоге, биљке које доносе плодове и опрашиваче.[1] Дакле, произведено семе је укрштање својих родитеља. Чак и ако се исте расе користе за опрашиваче и плодоносне биљке, не постоји гаранција да ће плод имати исти квалитет као и родитељ. Поред тога, садницама је потребно седам година пре него што процветају, те је одређивање да ли киви доноси плодове или је опрашивач дуготрајно.[6] Због тога се већина плодова кивија, са изузетком подлога и нових сорти, размножава асексуално.[6] Ово се ради калемљењем воћарске биљке на подлогу узгојену из расада или, ако се жели да биљка буде права сорта, на подлогу узгојену из резница зреле биљке.[6]
Име[уреди | уреди извор]
Ово воће је имало дугу традицију пре него што су европљани сазнали за њега. Сходно томе, у својој прапостојбини постоји многобројни друга имена.
Ране сорте су описане у каталогу расадника из 1904. године као да имају „...јестиво воће величине ораха и укус зрелог огрозда“,[7] што је довело до назива кинески огрозд.[1] Године 1962. узгајивачи на Новом Зеланду почели су да га зову „киви“ (huakiwi)[8] због његовог маљавог изгледа сличног птици киви[9] зарад извозног маркетинг. Назив је први пут регистровао Турнерс & Гроверс 15. јуна 1959.[9] и касније комерцијално усвојен 1974. године.[1] На Новом Зеланду и Аустралији, сама реч „киви“ се односи искључиво на птицу или се користи као надимак за Новозеланђане; скоро се никада не користи за означавање воћа.[5][10] Киви је од тада постао уобичајен назив за све комерцијално узгајане зелене плодове кивија из рода Actinidia.[1] У Сједињеним Државама и Канади, скраћени назив киви се обично користи када се мисли на воће.[11][12]
На кинеском:
- Макаки бресква (獼猴桃 Пинјин: míhóu táo): најчешћи назив
- Макаки крушка (猕猴梨 míhóu lí)
- Винска крушка (藤梨 téng lí)
- Сунчана бресква (阳桃 yáng táo), првобитно се употребљавало за киви, мада је све чешћа и употреба за карамболу.
- Дрво бобића (木子 mù zi)
- Длакаво жбунасто воће (毛木果 máo mù guǒ)
- Необично или Чудно воће (奇異果 Пинјин: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): најчешће се употребљује на Тајвану и у Хонгконгу.
Историја[уреди | уреди извор]
Киви је пореклом из централне и источне Кине.[1] Први забележени опис кивија датира из 12. века у Кини за време династије Сонг.[4] Како је обично прикупљана из природе и конзумирана у медицинске сврхе, ова биљка се ретко култивирала или узгајала.[13] Узгој кивија проширио се из Кине почетком 20. века на Нови Зеланд, где је дошло до прве комерцијалне садње.[1] Воће је постало популарно код британских и америчких војника стационираних на Новом Зеланду током Другог светског рата, а касније је извезено, прво у Велику Британију, а затим у Калифорнију 1960-их.[1][5]
На Новом Зеланду током 1940-их и 1950-их, ово воће је постало пољопривредна роба кроз развој комерцијално одрживих сорти, пољопривредних пракси, отпреме, складиштења и маркетинга.[14]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Природна станишта Кивија су брежуљкасти простори Кине, Јапана и Сибира, где расте на висини између 600 и 2000 m надморске висине.
Листови кивија су дугуљасти овалног и кружног облика. Доминирају величине између 7.5 и 12.5 cm. Листови старијих биљака су тамнозелене боје, док су код млађих стабљика зеленији са црвеним тоновима.
Цветови кивија су жуте и беле боје. Двополни су што значи да на једној јединци могу да се нађу и мушки и женски цветови, што доприноси бољем и бржем размножавању. Најчешће се ради о цвету са 5-8 латица. Дрво цвета током новембра Киви је карактеристичног ароматичног мириса.
Плод кивија употребљава се у исхрани као воће, мада захваљујући савременој технологији и новим научним открићима његова употреба је све већа и у козметичкој индустрији. Поред свежег плода, користи се и за припрему посластица.
Људска исхрана[уреди | уреди извор]
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Киви се може јести сиров, користити за прављење сокова, бити састојак пецива, припремати уз месо или користити као украс.[1] Цело воће, укључујући и кожу, погодно је за људску исхрану; међутим, кожа маљавих варијанти се често одбацује због своје текстуре.[15] Исечен киви се дуго користио као украс уз шлаг на павловој торти, десерту на бази беланцета. Традиционално у Кини, киви се није јео из задовољства, већ се давао као лек деци да би им помогао да расту и женама које су се породиле да би им се помогло да се опораве.[1]
Сирови киви садржи актинидаин који је комерцијално користан као средство за омекшавање меса[16] и вероватно као помоћ при варењу.[17] Актинидаин такође чини сирови киви неприкладним за употребу у десертима који садрже млеко или било које друге млечне производе, јер ензим вари млечне протеине. Ово се односи на десерте на бази желатина, због чињенице да ће актинидаин растворити протеине у желатину, узрокујући да се десерт разблажи или спречава да се очврсне.
Исхрана[уреди | уреди извор]
У количини од 100 g (3,5 oz) зелени киви даје 255 kilojoules (61 kilocalories) енергије хране, састоји се од 83% воде и 15% угљених хидрата, са занемарљивим колочинама протеина и масти (табела). Посебно је богат витамином Ц (112% ДВ) и витамином К (38% ДВ), има умерен садржај витамина Е (10% ДВ), без других микронутријената у значајном садржају. Златни киви има сличну нутритивну вредност, али већи садржај витамина Ц, (194% ДВ, табела).
Уље семена кивија садржи у просеку 62% алфа-линолеинске киселине, омега-3 масне киселине.[18] Пулпа кивија садржи каротеноиде, као што су бета-каротен провитамин А,[19] лутеин и зеаксантин.[20]
Алергије[уреди | уреди извор]
Актинидаин који се налази у кивију може бити алерген за неке појединце, укључујући и децу.[21][22][23] Најчешћи симптоми су непријатан свраб и бол у устима, са звиждањем као најчешћим тешким симптомом; може доћи до анафилаксије.[21][22]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Morton J (2011). „Kiwifruit: Actinidia deliciosa In: Fruits of Warm Climates, 1987”. Center for New Crops & Plant Products at Purdue University. Приступљено 8. 4. 2014.
- ^ Stirk, Bernadine (2005). „Growing Kiwifruit” (PDF). Pacific Northwest Extension Publishing. Приступљено 4. 1. 2013.
- ^ Beutel, James A. (1990). „Kiwifruit”. Ур.: Janick, J.; Simon, J.E. Advances in new crops. Timber Press. стр. 309—316. Приступљено 11. 9. 2018 — преко Center for New Crops & Plant Products at Purdue University.
- ^ а б Ward, C; Courtney, D (2013). Kiwifruit: taking its place in the global fruit bowl. Advances in Food and Nutrition Research. 68. стр. 1—14. ISBN 9780123942944. PMID 23394979. doi:10.1016/B978-0-12-394294-4.00001-8.
- ^ а б в Green, Emily (8. 5. 2002). „Kiwi, Act II”. Los Angeles Times. Приступљено 4. 1. 2013.
- ^ а б в „Kiwifruit Propagation”. University of California-Davis, Division of Agriculture and Natural Resources. 2015. Приступљено 14. 7. 2015.
- ^ "E. H. Wilson, Yichang, and the Kiwifruit" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. мај 2017), A. R. Ferguson,
- ^ Moorfield, John C. (2003). „huakiwi”. Te Aka Online Māori Dictionary. Приступљено 9. 11. 2021.
- ^ а б Lui, Kevin (8. 2. 2017). „How the Chinese Gooseberry Became the Kiwifruit”. TIME (на језику: енглески). Приступљено 9. 11. 2021.
- ^ Deverson, Tony; Kennedy, Graeme (2005). The New Zealand Oxford Dictionary. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-558451-6. doi:10.1093/acref/9780195584516.001.0001.
- ^ Bernadine C. Strik; Amanda J. Davis (1. 3. 2021). „Growing kiwifruit” (PDF). Extension Service, Oregon State University. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Northern kiwi”. Ontario Ministry of Agriculture, Food and Rural Affairs. 17. 10. 2012. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ Huang, H.; Ferguson, A. R. (2003). „Kiwifruit (Actinidia chinesis and A. deliciosa) plantings and production in China, 2002”. New Zealand Journal of Crop and Horticultural Science. 31 (3): 197—202. S2CID 86106541. doi:10.1080/01140671.2003.9514253.
- ^ Mike Knowles (25. 4. 2017). „NZ kiwifruit: how a major brand emerged”. Eurofruit, Market Intelligence Ltd - Fruitnet.com. Приступљено 10. 9. 2018.
- ^ Kiwifruit: Science and Management ISBN 978-0-908-59628-7. стр. 467.
- ^ Bekhit, A. A.; Hopkins, D. L.; Geesink, G; Bekhit, A. A.; Franks, P (2014). „Exogenous proteases for meat tenderization”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 54 (8): 1012—31. PMID 24499119. S2CID 57554. doi:10.1080/10408398.2011.623247.
- ^ Boland, M (2013). Kiwifruit proteins and enzymes: Actinidin and other significant proteins. Advances in Food and Nutrition Research. 68. стр. 59—80. ISBN 9780123942944. PMID 23394982. doi:10.1016/B978-0-12-394294-4.00004-3.
- ^ Piombo, Georges; Barouh, Nathalie; Barea, Bruno; Renaud, Boulanger; Brat, Pierre; Pina, Michel; Villeneuve, Pierre (2006). „Characterization of the seed oils from kiwi (Actinidia chinensis), passion fruit (Passiflora edulis) and guava (Psidium guajava)” (PDF). OCL - Oilseeds and Fats, Crops and Lipids. 13 (2): 195—199. doi:10.1051/ocl.2006.0026.
- ^ Kim M, Kim SC, Song KJ, Kim HB, Kim IJ, Song EY, Chun SJ (септембар 2010). „Transformation of carotenoid biosynthetic genes using a micro-cross section method in kiwifruit (Actinidia deliciosa cv. Hayward)”. Plant Cell Reports. 29 (12): 1339—1349. PMID 20842364. S2CID 23341156. doi:10.1007/s00299-010-0920-y.
- ^ Sommerburg O, Keunen JE, Bird AC, van Kuijk FJ (август 1998). „Fruits and vegetables that are sources for lutein and zeaxanthin: the macular pigment in human eyes”. British Journal of Ophthalmology. 82 (8): 907—910. PMC 1722697
. PMID 9828775. doi:10.1136/bjo.82.8.907.
- ^ а б „Allergy – Fruit and Vegetable Allergy | The Sydney Children's Hospitals Network”. www.schn.health.nsw.gov.au. Приступљено 2015-10-15.
- ^ а б Lucas, J.S.; Lewis, S.A.; Hourihane, J.O. (2003). „Kiwi fruit allergy: a review”. Pediatr Allergy Immunol. 14 (6): 420—428. PMID 14675467. S2CID 26882598. doi:10.1046/j.0905-6157.2003.00095.x.
- ^ Le TM, et al. (2013). „Kiwifruit allergy across Europe: clinical manifestation and IgE recognition patterns to kiwifruit allergens”. Journal of Allergy and Clinical Immunology. 131 (1): 164—171. PMID 23141741. doi:10.1016/j.jaci.2012.09.009.
Литература[уреди | уреди извор]
- Vietmeyer, Noel D. (мај 1987). „The Captivating Kiwifruit”. National Geographic. св. 171 бр. 5. стр. 683—688. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
