Киви (воће)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Киви
Kiwi (Actinidia chinensis) 1 Luc Viatour.jpg
Плод кивија
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Ericales
Породица: Actinidiaceae
Род: Actinidia
Врста: A. deliciosa
Биномијална номенклатура
Actinidia deliciosa
C.F.Liang.& A.R.Ferguson.
Киви
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 260 kJ (62 kcal)
14,66 g
Шећери 8,99 g
Прехрамбена влакна 3,0 g
0,52 g
1,14 g
Витамини
Тиамин 1)
(2%)
0,027 mg
Рибофлавин 2)
(2%)
0,025 mg
Ниацин 3)
(2%)
0,341 mg
Витамин Б5
(1%)
0,068 mg
Витамин Б6
(48%)
0,63 mg
Минерали
Калцијум
(3%)
34 mg
Гвожђе
(2%)
0,31 mg
Магнезијум
(5%)
17 mg
Фосфор
(5%)
34 mg
Калијум
(7%)
312 mg
Цинк
(1%)
0,14 mg
Остали конституенти
Вода g
Со 4 mg
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Киви (лат. Actinidia deliciosa) је стабласта биљка из породице Actinidiaceae. Пореклом је из Кине, где је њен плод проглашен за национално воће. У зависности од места на којем расте може да достигне висину и до 9 m. У народу је популарна по свом плоду, који се највише користе у исхрани, мада је све ћешћа употреба плода кивија и у козметичкој сврхи.

Име[уреди]

Ово воће је имало дугу традицију пре него што су европљани сазнали за њега. Сходно томе, у својој прапостојбини постоји многобројни друга имена.

На кинеском:

  • Макаки бресква (獼猴桃 Пинјин: míhóu táo): најчешћи назив
  • Макаки крушка (猕猴梨 míhóu lí)
  • Винска крушка (藤梨 téng lí)
  • Сунчана бресква (阳桃 yáng táo), првобитно се употребљавало за киви, мада је све чешћа и употреба за карамболу.
  • Дрво бобића (木子 mù zi)
  • Длакаво жбунасто воће (毛木果 máo mù guǒ)
  • Необично или Чудно воће (奇異果 Пинјин: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): најчешће се употребљује на Тајвану и у Хонгконгу.

Карактеристике[уреди]

Природна станишта Кивија су брежуљкасти простори Кине, Јапана и Сибира, где расте не висини између 600 и 2000 m надморске висине.

Листови кивија су дугуљасти овалног и кружног облика. Доминирају величине између 7.5 и 12.5 cm. Листови старијих биљака су тамнозелене боје, док су код млаћих стабљика зеленији са црвеним тоновима.

Цветови кивија су жуте и беле боје. Двополни су што значи да на једној јединци могу да се нађу и мушки и женски цветови, што доприноси бољем и бржем размножавању. Најчешће се ради о цвету са 5-8 латица. Дрво цвета током новембра Киви је карактеристичног ароматичног мириса.

Плод кивија употребљава се у исхрани као воће, мада захваљујући савременој технологији и новим научним открићима његова употреба је све већа и у козметичкој индустрији. Поред свежег плода, користи се и за припрему посластица.

Узгајање[уреди]

Десет највећих произвођача кивија у 2005.
(милиона тона)
 Италија 0.48
 Нови Зеланд 0.28
 ДР Конго 0.15
 Француска 0.08
 Грчка 0.04
 Јапан 0.04
 Иран 0.02
 САД 0.02
 Канада 0.01
 Камбоџа 0.01
Светски принос 1.14
Извори:
УН Организација за храну и пољопривреду (FAO)
[1]
плантаже кивија на Новом Зеланду.

Спољашње везе[уреди]