Киви (воће)
Киви | |
---|---|
![]() | |
Плод кивија | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | A. deliciosa
|
Биномијално име | |
Actinidia deliciosa C.F.Liang.& A.R.Ferguson.
|
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
---|---|
Енергија | 260 kJ (62 kcal) |
14,66 g | |
Шећери | 8,99 g |
Прехрамбена влакна | 3,0 g |
0,52 g | |
1,14 g | |
Витамини | |
Тиамин (Б1) | (2%) 0,027 mg |
Рибофлавин (Б2) | (2%) 0,025 mg |
Ниацин (Б3) | (2%) 0,341 mg |
Витамин Б5 | (1%) 0,068 mg |
Витамин Б6 | (48%) 0,63 mg |
Минерали | |
Калцијум | (3%) 34 mg |
Гвожђе | (2%) 0,31 mg |
Магнезијум | (5%) 17 mg |
Фосфор | (5%) 34 mg |
Калијум | (7%) 312 mg |
Цинк | (1%) 0,14 mg |
Остали конституенти | |
Вода | g |
Со | 4 mg |
| |
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA |
Киви (лат. Actinidia deliciosa) је стабласта биљка из породице Actinidiaceae. Пореклом је из Кине, где је њен плод проглашен за национално воће. У зависности од места на којем расте може да достигне висину и до 9 m. У народу је популарна по свом плоду, који се највише користе у исхрани, мада је све чешћа употреба плода кивија и у козметичкој сврхи.
Име[уреди | уреди извор]
Ово воће је имало дугу традицију пре него што су европљани сазнали за њега. Сходно томе, у својој прапостојбини постоји многобројни друга имена.
На кинеском:
- Макаки бресква (獼猴桃 Пинјин: míhóu táo): најчешћи назив
- Макаки крушка (猕猴梨 míhóu lí)
- Винска крушка (藤梨 téng lí)
- Сунчана бресква (阳桃 yáng táo), првобитно се употребљавало за киви, мада је све чешћа и употреба за карамболу.
- Дрво бобића (木子 mù zi)
- Длакаво жбунасто воће (毛木果 máo mù guǒ)
- Необично или Чудно воће (奇異果 Пинјин: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): најчешће се употребљује на Тајвану и у Хонгконгу.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Природна станишта Кивија су брежуљкасти простори Кине, Јапана и Сибира, где расте на висини између 600 и 2000 m надморске висине.
Листови кивија су дугуљасти овалног и кружног облика. Доминирају величине између 7.5 и 12.5 cm. Листови старијих биљака су тамнозелене боје, док су код млађих стабљика зеленији са црвеним тоновима.
Цветови кивија су жуте и беле боје. Двополни су што значи да на једној јединци могу да се нађу и мушки и женски цветови, што доприноси бољем и бржем размножавању. Најчешће се ради о цвету са 5-8 латица. Дрво цвета током новембра Киви је карактеристичног ароматичног мириса.
Плод кивија употребљава се у исхрани као воће, мада захваљујући савременој технологији и новим научним открићима његова употреба је све већа и у козметичкој индустрији. Поред свежег плода, користи се и за припрему посластица.
Узгајање[уреди | уреди извор]
![]() |
0.48 |
![]() |
0.28 |
![]() |
0.15 |
![]() |
0.08 |
![]() |
0.04 |
![]() |
0.04 |
![]() |
0.02 |
![]() |
0.02 |
![]() |
0.01 |
![]() |
0.01 |
Светски принос | 1.14 |
Извори: УН Организација за храну и пољопривреду (FAO)[1] |
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Киви на Викимедијиној остави. |