Киви (воће)

Киви
Плод кивија
Таксономија
Царство:	Plantae
Одељак:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Ericales
Породица:	Actinidiaceae
Род:	Actinidia
Врста:	A. deliciosa
Биномијална номенклатура
Actinidia deliciosa C.F.Liang.& A.R.Ferguson.

Киви

Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија	260 kJ (62 kcal)
Угљени хидрати	14,66 g
Шећери	8,99 g
Прехрамбена влакна	3,0 g
Масти	0,52 g
Протеини	1,14 g
Витамини
Тиамин (Б1)	(2%) 0,027 mg
Рибофлавин (Б2)	(2%) 0,025 mg
Ниацин (Б3)	(2%) 0,341 mg
Витамин Б5	(1%) 0,068 mg
Витамин Б6	(48%) 0,63 mg
Минерали
Калцијум	(3%) 34 mg
Гвожђе	(2%) 0,31 mg
Магнезијум	(5%) 17 mg
Фосфор	(5%) 34 mg
Калијум	(7%) 312 mg
Цинк	(1%) 0,14 mg
Остали конституенти
Вода	g
Со	4 mg
Јединице μg = микрограми • mg = милиграми IU = интернационалне јединице
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA

Киви (лат. Actinidia deliciosa) је стабласта биљка из породице Actinidiaceae. Пореклом је из Кине, где је њен плод проглашен за национално воће. У зависности од места на којем расте може да достигне висину и до 9 m. У народу је популарна по свом плоду, који се највише користе у исхрани, мада је све ћешћа употреба плода кивија и у козметичкој сврхи.

Име

Ово воће је имало дугу традицију пре него што су европљани сазнали за њега. Сходно томе, у својој прапостојбини постоји многобројни друга имена.

На кинеском:

• Макаки бресква (獼猴桃 Пинјин: míhóu táo): најчешћи назив
• Макаки крушка (猕猴梨 míhóu lí)
• Винска крушка (藤梨 téng lí)
• Сунчана бресква (阳桃 yáng táo), првобитно се употребљавало за киви, мада је све чешћа и употреба за карамболу.
• Дрво бобића (木子 mù zi)
• Длакаво жбунасто воће (毛木果 máo mù guǒ)
• Необично или Чудно воће (奇異果 Пинјин: qíyì guǒ, Jyutping: kei4 ji6 gwo2): најчешће се употребљује на Тајвану и у Хонгконгу.

Карактеристике

Природна станишта Кивија су брежуљкасти простори Кине, Јапана и Сибира, где расте не висини између 600 и 2000 m надморске висине.

Листови кивија су дугуљасти овалног и кружног облика. Доминирају величине између 7.5 и 12.5 cm. Листови старијих биљака су тамнозелене боје, док су код млаћих стабљика зеленији са црвеним тоновима.

Цветови кивија су жуте и беле боје. Двополни су што значи да на једној јединци могу да се нађу и мушки и женски цветови, што доприноси бољем и бржем размножавању. Најчешће се ради о цвету са 5-8 латица. Дрво цвета током новембра Киви је карактеристичног ароматичног мириса.

Плод кивија употребљава се у исхрани као воће, мада захваљујући савременој технологији и новим научним открићима његова употреба је све већа и у козметичкој индустрији. Поред свежег плода, користи се и за припрему посластица.

Узгајање

Десет највећих произвођача кивија у 2005.
(милиона тона)

Италија	0.48
Нови Зеланд	0.28
ДР Конго	0.15
Француска	0.08
Грчка	0.04
Јапан	0.04
Иран	0.02
САД	0.02
Канада	0.01
Камбоџа	0.01
Светски принос	1.14
Извори: УН Организација за храну и пољопривреду (FAO)[1]

плантаже кивија на Новом Зеланду.