Темишварски пашалук
| Темишварски пашалук Eyālet-i Temešvār | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1552.—1716. | |||||||||
 Темишварски пашалук средином 17. века | |||||||||
| Главни град | Темишвар, Јенопоље | ||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | Пашалук | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1552. | ||||||||
• Укинуто | 1716. | ||||||||
| |||||||||
Темишварски пашалук или Темишварски ејалет је био административна јединица првог степена (провинција) у Османском царству. Овај пашалук је већим делом био лоциран у Банату, а поред Баната, пашалук је укључивао и област северно од реке Мориш и област око река Кереш и Кереш-ер. Данас је ова територија подељена између три државе: Мађарске, Румуније и Србије.
Назив[уреди | уреди извор]
Пашалук је добио име по административном седишту Темишвару.
- Име пашалука на старотурском језику је било Eyâlet-i Temeşvar и Eyâlet-i Tımışvar,
- На данашњем турском језику Temeşvar Eyaleti и Tamışvar Eyaleti
- На румунском језику Eialetul Timişoarei и Paşalâcul Timişoara
- На мађарском језику Temesvári ejálet
Историја[уреди | уреди извор]
Темишварски ејалет је основан 1552. године, када је регион освојен од стране Османског царства. Ово подручје је у име Османског царства освојио муслимански Србин Мехмед-паша Соколовић, а у освајању Баната су му тада помогли месни банатски Срби.
Ејалет је постојао све до 1716. године, када су Турци истерани одатле и област је тада потпала под власт Хабзбурга. Хабзбурзи су 1718. године од ове области направили нову покрајину коју су назвали Тамишки Банат.
Становништво[уреди | уреди извор]
Становништво овог пашалука је углавом било састављено од православаца Срба и Румуна. Административно средиште је био град Темишвар, данас у Румунији.
Административне јединице[уреди | уреди извор]
| Овај чланак је део серије о историји Војводине |
| Историја Војводине |
|---|
  |
1552.[уреди | уреди извор]
Пашалук је свој територијални процват имао 1552. године и укључивао је следеће санџаке:
- Санџак Темишвар (Tamışvar)
- Санџак Липова (Lipva)
- Санџак Чанад (Çanad)
- Санџак Ђула (Küle)
- Санџак Морава (Morava ?)
- Санџак Инеј (Yanova)
- Санџак Бешлек (Beşlek) или Бечкерек (Beçkerek)
- Санџак Лугош (Logoş)
- Санџак Карансебеш (Şebeş)
- Санџак Велики Варадин (Varat)
- Санџак Касаш (Kacaş)
1660.[уреди | уреди извор]
Санџаци Велики Варадин (Varat), Лугош (Logoş), Касаш (Kacaş), Бешлек (Beşlek) и Јанова (Yanova), су 1660. године издвојени из пашалука и постали су део новог Варадинског пашалука (ејалета).
Пре 1699.[уреди | уреди извор]
Пре склапања Карловачког мира 1699. године, пашалук се састојао из следећих санџака:
- Санџак Темишвар (Tamışvar)
- Санџак Липова (Lipva)
- Санџак Чанад (Çanad)
- Санџак Бечкерек (Beçkerek)
- Санџак Лугош (Logoş)
- Санџак Ђула (Küle)
- Санџак Панчево (Pançova)
- Санџак Чаково (Çakova)
Беглербези темишварског пашалука[уреди | уреди извор]
- Казим-бег (1552—1554).
Литература[уреди | уреди извор]
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 3. 2018. Приступљено 20. 7. 2018.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
Види још[уреди | уреди извор]
- Банат
- Банатски устанак
- Тамишки Банат
- Османско царство
- Будимски пашалук
- Јегарски пашалук
- Историја Србије у Османском царству
- Историја Мађарске у Османском царству
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Темишварски пашалук 1600 — Мапа
- Темишварски пашалук 1700 — Мапа
- Темишварски пашалук — Мапа
- Темишварски пашалук — Мапа
| |||||||||||||
| |||||||||||||
| |||||||||||||
.svg){kind=small}
