Стјепан Фунарић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СТЈЕПАН ФУНАРИЋ
Stjepan Funaric Jota.jpg
Стјепан Фунарић Јота
Датум рођења(1921-04-07)7. април 1921.
Место рођењаСлободница, код Сл. Брода
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти26. август 1979.(1979-08-26) (58 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Република Србија СР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професијаправник
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпуковник ЈНА
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за војне заслуге
Орден за храброст
Орден партизанске звезде
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Стјепан Фунарић Јота (Слободница, код Сл. Брода, 7. април 1921Београд, 26. август 1979), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 7. априла 1921. године у Слободници код Славонског Брода, у радничкој породици. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију у Славонском Броду 1940. године. У гимназији се повезао са марксистички оријентисаним ђацима. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је школске године 1935./'36. У Фунарићевој кући тада је била смештена техника Окружног комитета КПХ Славонски Брод. По завршетку гимназије 1940., примљен је у Комунистичку партију Југославије, а на јесен 1940. уписао се на Правни факултет у Загребу.

Пред рат, Фунарић је остао активан у партијском раду у околици Славонског Брода, а посебно у техници Окружног комитета. Учествовао је на Окружној партијској конференцији за Славонски Брод, одржаној 22. јуна 1941. године недалеко од Брода, којој је присуствовао и секретар Централног комитета КПХ, Раде Кончар, а који је дао директиве за даље јачање партијске организације. У извршењу таквих директива, Фунарић је учествовао у првим диверзантским акцијама код Брода, у минирању железничке пруге ЗагребБеоград, те нападима на усташке функционере и жандаре у Слободници и Сибињу. Ове акције вршила је тзв. Западна диверзантска група Славонскобродског одреда, формирана у шуми Церовац 5. јуна 1941. године.

Фунарић је једно време до краја 1941. боравио на подручју Ђакова са задатком обнављања рада скојевских организација, стварања народноослободилачких одбора и њиховом повезивању са партизанима и са ОК у Броду. У марту 1942. године, постао је заменик политичког комесара, а у лето исте године и политички комесар Другог славонског одреда. После формирања Прве славонске бригаде, постављен је за секретара бригадног комитета СКОЈ-а. Са те дужности отишао је децембра 1942. године на Први конгрес УСАОЈ-а у Бихаћ, где је био представник омладине из Славоније. Тамо је био изабран у Централни одбор УСАОЈ-а.

Након Четврте непријатељске офанзиве и повратка у Славонију у марту 1943. године, Фунарић је неко време водио партијске курсеве на Папуку и Диљ гори. Ускоро је постао руководилац политодела Осамнаесте бригаде, а од јесени 1943. заменик политичког комесара 25. бродске бригаде. Септембра 1944. отишао је на рад у Политички одел 28. ударне дивизије, дужност на којој је остао све до краја рата.

После рата, био је на разним војним, партијским и другим дужностима. Најпре је био распоређен на рад у ОЗН-и за Југославију, затим до 1956. у служби безбедности у Југословенској народној армији. Од 1956. до 1961. године био је на раду у Централном комитету СКЈ. Доцније је био секретар Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, савезни народни посланик у Савезној скупштини за Славонски Брод, од 1967. генерални секретар Савезне скупштине, а затим делегат и председник Комисије за избор и именовања у Скупштини СФРЈ.

Умро је 26. августа 1979. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди]