Душан Чалић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДУШАН ЧАЛИЋ
Dusan Calic Cule.jpg
Душан Чалић
Датум рођења(1918-08-18)18. август 1918.
Место рођењаСмртић, код Нове Градишке
 Аустроугарска
Датум смрти17. април 1993.(1993-04-17) (74 год.)
Место смртиЗагреб
 Хрватска
Професијаправник
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпуковник у резерви
Народни херој од23. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Душан Чалић — Цуле (Смртић, код Нове Градишке, 18. август 1918Загреб, 17. април 1993), правник, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Хрватске и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 18. августа 1918. године у селу Смртић код Нове Градишке, у сиромашној породици. Основну школу похађао је у селу Бујавици, а завршио у Бенковцу код Окучана. Гимназију је похађао у Осијеку и Загребу, где је 1933. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије и један од организатора скојевске организације. Од 1938. године студирао је на Правном факултету у Београду. Тамо је постао кандидат за члана Комунистичке партије Југославије. Године 1939, студије је наставио у Загребу. Тамо је учествовао у свим акцијама партијске организације на Универзитету и градске партијске организације.

Године 1939, постао је члан КПЈ, а 1940. члан Месног комитета КПХ за град Загреб и секретар универзитетске организације КПХ. Учествовао је и руководио великим студентским демонстрацијама 1. маја 1940, а затим поводом прославе годишњице Октобарске револуције. Помагао је Божидару Аџији и Отокару Кершованију у штампању и растурању „Наших новина“ и друге штампе. У међуратном раздобљу био је три пута хапшен.

Народноослободилачки рат[уреди]

Априла 1941. године, Централни комитет КПХ послао је Чалића у Славонију да помогне рад и проведе реорганизацију партијског рада. Радио је на формирању новог руководства, а реорганизовао је и партијске комитете у Новој Градишки, Пакрацу, Новској, а касније и у Дарувару. Организовао је и проводио прве саботаже и диверзије на терену Окружног комитета КПХ Нова Градишка, а нарочито на прузи Загреб–Београд. Заједно са Павлом Грегорићем организовао је бекство комуниста из затвора у Новској. Од њих и од постојеће партизанске групе формиран је, октобра 1941, партизански одредМатија Губец“.

Током друге половине 1942. године, Чалић је помагао развитак Народноослободилачког покрета и одреда на Мославачкој гори, обилазио партијске организације и формирао партијске комитете у Кутини, Дугом Селу, Чазми и Гарешници. Као инструктор ЦК КПХ помагао је и дејствовање Калничког одреда. Заједно са Петром Драпшином и другима током 1943. формирао је иностране војне јединице, чехословачку бригадуЈан Жишка“, мађарски батаљон „Шандор Петефи“ и немачку четуЕрнст Телман“.

У децембру 1942. године, Чалић је изабран за секретара Обласног комитета КПХ за Славонију, који је тада први пут формиран. Све до одласка из Славоније 7. јануара 1945, Чалић је био потпредседник Обласног НОО-а за Славонију и секретар Јединственог народноослободилачког фронта за Славонију. Биран је и за члана ЗАВНОХ-а, а на Трећем заседању истог органа постао је један од његових секретара. Такође је биран за члана Другог заседања АВНОЈ-а.

Послератна каријера[уреди]

Гроб Душана Чалића у мирогојским аркадама.

После рата, Душан Чалић вршио је многе високе функције. У првој влади НР Хрватске изабран је за министра трговине. Године 1949. изабран је у Централни комитет КПХ, чији је члан био све до 1968. године. Био је потпредседник Савезне планске комисије, а касније и председник Одбора за народну привреду Републичког већа Сабора НР Хрватске.

Био је амбасадор СФР Југославије у Мађарској. Од 1967. године био је члан Савета федерације.

Умро је 17. априла 1993. године у Загребу и сахрањен на гробљу Мирогој.

Научни рад и одликовања[уреди]

Душан Чалић публиковао је више значајних научних радова из области економских наука за које је два пута добио награду Хрватске „Божидар Аџија“, а исто тако и награду АВНОЈ-а.

Био је редовни професор Економског факултета у Загребу, члан Југословенске академије знаности и уметности, дописни члан Српске академије наука и уметности и остало.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]