ОГАЕ такмичење друге шансе

С Википедије, слободне енциклопедије

ОГАЕ такмичење друге шансе
Препознатљиво и каоOGAE Second Chance Contest
ПрезентерРазни презентери
Држава пореклаЗемаље на такмичењу за Песму Евровизије
Продукција
ЛокацијаРазличити градови домаћини
СниматељЈедна камера или више камера
Емитовање
Прво приказивање1987. (1987)
Спољашње везе
Званични сајт

ОГАЕ такмичење друге шансе је визуелни догађај који је први пут организован 1987. године. Организатори су огранци ОГАЕ, међународног клуба навијача Песме Евровизије. Четири нације су се такмичиле на првом такмичењу које је одржано 1987. године.[1] Такмичење је раније било догађај који није био емитован на телевизији, али је током година еволуирао коришћењем видео траке и касније DVD-а, YouTube-а и сервиса за стримовање.[1]

Сваког лета након такмичења за Песму Евровизије, сваки огранак може пријавити једну песму која није успела да победи у националном процесу селекције земље за такмичење. Чланови сваког клуба бирају између песама које нису победиле и бирају једну која ће представљати клуб на догађају.[2] Гласове дају чланови ОГАЕ клубова и враћају се огранку ОГАЕ који организује догађај одређене године.[1] Гостујући жирији се користе за гласање од 1993. године.[2]

Историја такмичења[уреди | уреди извор]

Такмичење је почело 1987. године. Четири огранка ОГАЕ-а су се такмичила на првом такмичењу, из Холандије, Норвешке, Шведске и Уједињеног Краљевства. Такмичење се брзо проширило и сада садржи преко 20 земаља које се такмиче сваке године. Због различитих метода избора земаља за Евровизију током година, уобичајена је појава да се земље спорадично такмиче на такмичењу.[3]

Раније је било познато по националним финалним пријавама које нису емитоване на телевизији за такмичење у Другој шанси. Ово се догодило од 1989. до 1991. када је ОГАЕ Шпанија укључила песме за које се зна да су унете у интерни процес селекције земље. 1990., 1991., 1998. и 1999. ОГАЕ Италија се такмичила на такмичењу ОГАЕ такмичење друге шансе, улазећи у победничке песме италијанског Санремо музичког фестивала, су основа за стварање Песма Евровизије. После 1999. године уведено је ново правило које дозвољава само песмама из телевизијског националног финала да се такмиче у Другом такмичењу. Ово је довело до тога да неки огранци нису могли да се такмиче дуги низ година јер се у земљи не одржава национално финале.[2] Године 1993. коришћени су гостујући жирији у гласању на такмичењу. Ови жирији се састоје од огранака који не могу да се такмиче на такмичењу јер се у њиховој земљи не одржава национално финале.[2]

Учешће у такмичењу Друга шанса захтева да огранци који се такмиче имају телевизијско национално финале одржано у својој земљи за овогодишње такмичење за Песму Евровизије. До сада је бар једном на такмичењу било представљено 37 земаља. Они су овде наведени заједно са годином у којој су дебитовали:[4]

ОГАЕ Остатак света представља земље које немају сопствени огранак ОГАЕ. Прво учешће су имали на такмичењу 2009. године, где су их представљали Словачка.[4]

Година Државе дебитанти
1987.  Холандија,  Норвешка,  Шведска,  Уједињено Краљевство
1988.  Данска,  Финска,  Немачка,  Грчка,  Ирска,  Израел
1989.  Шпанија
1990.  Аустрија,  Кипар,  Италија,  Португал
1991   Швајцарска,  Југославија
1992.  Белгија
1993.  Хрватска,  Естонија,  Мађарска,  Исланд,  Малта,  Румунија,  Словачка,  Словенија,  Турска
1994.  Русија
1996.  Босна и Херцеговина,  Северна Македонија
1999.  Француска
2000.  Летонија
2001.  Литванија
2003.  Пољска
2004.  Србија и Црна Гора
2006.  Украјина
2007.  Србија
2009.  Андора,  Молдавија, Остатак света
2010.  Азербејџан,  Бугарска,  Јерменија
2014.  Албанија,  Белорусија
2017.  Грузија
2018.  Сан Марино,  Чешка
2019.  Аустралија

Такмичење[уреди | уреди извор]

Ретроспективна такмичења за другу шансу[уреди | уреди извор]

Донесена је одлука да се сваке године одржавају Ретроспектива са песмама са такмичења пре 1987 године. Прво такво такмичење је одржано 2003. године за песме које нису успеле да се такмиче на Песми Евровизије 1986. године. Овај формат се понавља сваке године, нпр. 2004. одржано је такмичење Ретроспектива 1985. годину, а 2005. године одржано је Ретро такмичење за 1984. годину, итд.

Такмичење друге шансе[уреди | уреди извор]

Magnus Carlsson, најуспешнији уметник такмичења ОГАЕ такмичење друге шансе.

Такмичења која се организују између чланова међународног клуба навијача Песме Евровизије ОГАЕ за избор песме која није ушла на Песму Евровизије кроз њихово национално финале, дајући јој „другу шансу“ да учествује у такмичењу за одређивање омиљени унос. Учешће у такмичењу Друга шанса захтева да огранци који се такмиче имају телевизијско национално финале одржано у својој земљи за овогодишње такмичење за Песму Евровизије. До сада је бар једном на такмичењу било представљено 37 земаља. Они су овде наведени заједно са годином у којој су дебитовали:[5] Десет земаља је победило у такмичењу у историји такмичења. Најуспешнија земља на такмичењу била је Шведска, која је победила на такмичењу укупно седамнаест пута, скоро половину одржаних такмичења. Шведски бенд Алцазар, који је победио 2003. и поново 2005. је једини извођач који је победио на такмичењу више пута, док је Магнус Карлсон (члан Алказара 2003. и 2005. и певач Барбадоса 2001.) једини уметник који је победио трипут.[6]

Такмичење 80-их година 20-тог века[уреди | уреди извор]

Arja Saijonmaa победник првог такмичења, 1987. године.

Три такмичења одржана су 1980-их, прво 1987. године које је одржано у Хуизен, Холандија, док су оба такмичења 1988. и 1989. одржана у Естерсунд, Шведска. На ОГАЕ такмичењу друге шансе 1987, које је било прво издање такмичења, учествовале су четири земље; Холандија, Норвешка, Шведска и Уједињено Краљевство; учествовао у првом издању такмичења Друга шанса. Свака земља је одабрала по две песме за такмичење. ово је био први и једини пут да је свака земља пријавила две песме на такмичење (слично као 1956).[7] Први икада победник такмичења био је Швеђанин Арја Саијонмаа са „Хогт овер хавет“, који је првобитно био други у шведском националном финалу, „Мелодифестивален 1987“. Норвежанке Кјерсти Бергесен и Marcha из Холандије завршиле су на заједничком другом месту.[7] На ОГАЕ такмичењу друге шансе 1988. године, које је било друго издање такмичења, учествовало је десет земаља, а дебитовале су Данска, Финска, Немачка, Грчка, Ирска и Израел. Свака земља је послала по једну песму која није успела да победи на националном избору за Песму Евровизије 1988. године.[7] Победник је поново Шведска, са песмом „Ом иген“ Лене Филипсон, која је заузела друго место у шведском националном избору за Евровизију Мелодифестивален 1988. Друго место припало је дебитантској земљи Финској, а треће Холандији.[7]

Такмичење 90-их година 20-тог века[уреди | уреди извор]

Десет такмичења одржано је 1990-их у осам градова у четири земље. Шведска је била домаћин такмичења у Естерсунду 1990. и 1991. године; Оребро 1995. године; и Фарста 1996. Немачки градови Монтабаур, Хановер и Хамбург били су домаћини 1992, 1997, односно 1998. године. Осло, Норвешка је био домаћин такмичења 1993. и 1994. године; док је Холандија била домаћин такмичења у Емену 1999.

наредне године

.

ОГАЕ друга шанса такмичење 1990. године је било четврто издање и на њему се такмичило четрнаест земаља. Аустрија, Кипар, Италија и Португал по први пут учествују у такмичењу. Ирска и Холандија су се вратиле након својих изостанака претходне године, док је Израел био једина земља која се повукла због интерног избора за Евровизију.[тражи се извор] ОГАЕ Италија је одабрала своју победничку песму на италијанском музичком фестивалу у Санрему.[8] На такмичењу је још једном победила Шведска, коју је представљала Карола са песмом „Esccnty“. Карола је победила на Песми Евровизије 1991. године са „Fångad av en stormvind”. Линда Мартин, која је представљала Ирску, такође би победила на Евровизији, победивши са "Why Me?" 1992. године. Арја Саијонмаа која је победила за Шведску на такмичењу ОГАЕ такмичења друге шансе 1987. године, вратила се да представља своју родну земљу Финску.[8]

ОГАЕ такмичење друге шансе 1991. године, било је пето издање, на којем се такмичило петнаест земаља[[9] Швајцарска и Југославија су дебитовале, а то је био за Југославију први и једини пут да су имали свог представника на овом такмичењу. Израел се вратио након њиховог одсуства претходне године, док се Кипар повукао јер није одржано национално финале, а Холандија није била у могућности да се такмичи због одустајања од Песме Евровизије 1991. Шведска је још једном победила на такмичењу, по четврти пут, коју је представљала Пернила Валгрен са песмом "Tvillingsjäl". Лиа Виси из Грчке је била друга, док је Израелац Адам био трећи.

ОГАЕ друга шанса такмичење 1992. године било је шесто издање такмичења. На такмичењу је учествовало 11 земаља, при чему је Белгија први пут учествовала у такмичењу, док су се Кипар и Холандија вратили након одсуства претходне године.[10] Међутим, Аустрија, Грчка, Италија, Португал, Шпанија, Уједињено Краљевство и Југославија су се повукле из такмичења. Норвешка је ове године била победник такмичења, коју је представљала Венче Михре са „Du skal få din dag i morgen“. Израелка Јарон Чадад је била друга док је Ирска Патриша Ро трећа.[10]

ОГАЕ друга шанса такмичење 1993. године је било седмо издање такмичења.[11] На такмичењу су учествовале 22 земље, а дебитовале су Хрватска, Естонија, Мађарска, Исланд, Малта, Румунија, Словачка, Словенија и Турска. Године 1993. одржано је такмичење за предселекцију за главну Песму Евровизије под називом Квалификација за Милстрит како би се ограничио број пријава на главно финале Евровизије – шест од седам земаља које се такмиче на овом такмичењу Друга шанса, шаљући своје неуспеле пријаве из предселекцију, или слање друге песме са њиховог националног финала. Поред великог броја дебитантских земаља, дошло је и до низа других промена у постави: Немачка није могла да учествује на такмичењу због одржавања интерне селекције за одабир њиховог учешћа; као и овај Израел и Португал су се вратили после одсуства прошле године. Ова година је била прва употреба „Гостујућих жирија“ на конкурсу. Овим жиријима, који долазе из земаља које се не такмиче, било је дозвољено да гласају заједно са конкурентским земљама, што им је омогућило да у одређеној мери учествују у такмичењу. Први гостујући жирији дошли су из Француске, Немачке, Грчке, Италије, Луксембурга и Шпаније. Победница такмичења била је Merethe Trøan са "Din egen stjerne", представљајући земљу домаћина Норвешку. Холандија је била друга, коју је представљала Ruth Jacott, а треће Уједињено Краљевство са Sonia.[11]

ОГАЕ друга шанса такмичење 1994. године је било осмо издање такмичења. Шеснаест земаља се такмичило на такмичењу, а Русија је први пут учествовала у такмичењу. Белгија, Данска, Израел, Словенија и Турска су се повукле из такмичења због испадања из 1994. године; Словачка и Швајцарска су такође биле одсутне са такмичења због тога што у земљи није одржано национално финале за Евровизију те године.[12] По други пут у такмичењу су коришћени „гостујући жирији“, омогућавајући огранцима ОГАЕ из земаља које нису имале национално финале за Евровизију 1994. да се такмиче у Другој шанси. Шведска је била победник осми пут у историји такмичења, коју је представљала певачица Гледис дел Пилар са песмом „Дет вацкрасте јаг вет“, коју је компоновао Мајкл Саксел на стихове Ингеле Форсман. Другопласирана је била Францис Руфел из Уједињеног Краљевства, док је треће место припало земљи домаћину Норвешкој и Madam Medusa.[12]

ОГАЕ друга шанса такмичење 1995. године је било девето издање такмичења. На такмичењу се такмичило девет земаља, а вратиле су се Данска, Израел и Словенија.[13] Међутим, бројне земље су биле принуђене да се повуку: Естонија, Финска, Холандија и Румунија су биле принуђене да пропусте такмичење због испадања са такмичења за Песму Евровизије 1995. године; Аустрија, Кипар, Мађарска, Исланд и Русија такође су одсуствовале са такмичења јер се у земљи не одржава национално финале Евровизије. Штавише, Малта није учествовала иако је одржано национално финале. Победници су били Шведска, коју је представљала певачица Cecilia Vennersten са песмом „Det vackraste“, коју су компоновали Peter и Nanne Grönvall са текстом Nanne Grönvall & Maria Rådsten. Друго место припало је Deuce из Уједињеног Краљевства, док је треће место припало Ирској и Naoimh Penston.[13]

ОГАЕ друга шанса такмичење 1996. године је било десето такмичење. На такмичењу су се такмичиле 22 земље, а дебитовале су Босна и Херцеговина и Македонија.[14] На такмичење се вратило и неколико земаља, али нико од учесника из издања из 1995. године није одустао. Шведска је била победница 10. издања Друге шансе, коју је представљала певачица Lotta Engberg са песмом "Juliette och Jonathan". Другопласирана позиција припала је хрватским Новим фосилима, док је треће место припало Немачкој и Леону који се нису квалификовали за Песму Евровизије 1996. као коначна немачка пријава.[14]

Anna Oxa победница 1997. године на такмичењу друге шансе.

ОГАЕ друга шанса такмичење 1997. године је било једанаесто издање такмичења. Седамнаест земаља је учествовало на такмичењу које је организовао ОГАЕ Немачка.[15] Шест земаља које су учествовале на такмичењу ОГАЕ Друга шанса 1996. повукле су се из такмичења 1997. године: Белгија, Финска, Израел, Македонија и Румунија су се повукле након што су испале са такмичења за Песму Евровизије 1997. године, а Русија је била приморана да се повуче након што није одржала ТВ националном финалу за избор своје пријаве за Евровизију 1997. године. Италија се вратила на такмичење први пут од 1991. године. Италија је крунисана победницима такмичења са песмом "Storie" Анне Ока. Ово је била прва победа Италије у такмичењу Друга шанса, и прва победа не-скандинавске земље. Друго место припало је Дарену Холдену из Ирске, док је треће место припало женској групи All About Angels из Немачке. Током гласања, седамнаест такмичарских радова придружило се пет гостујућих жирија из Аустрије, Француске, Израела, Швајцарске и Луксембурга.[15]

ОГАЕ такмичење за другу шансу 1998. године је било дванаесто ОГАЕ такмичење за другу шансу. Осамнаест земаља је учествовало на такмичењу које је организовао ОГАЕ Немачка у Хамбургу, Немачка.[16] Четири земље које су учествовале у издању 1997. године одустале су од такмичења: Босна и Херцеговина и Данска су се повукле након што су испале са такмичења за Песму Евровизије 1998., а Кипар и Мађарска су били приморани да се повуку након што нису одржали телевизијско национално финале како би изабрали своју пријаву за Евровизију. 1998. Холандија је била победник такмичења са песмом "Alsof je bij me bent" Nurlaila. Ово је била њихова прва победа у Другој шанси, а друга победа за нескандинавску земљу. Друго мјесто припало је Nanne Grönvall из Шведске, док је треће мјесто припало Elisabeth Andreassen из Норвешке. Током гласања, осамнаест такмичарских радова придружило се седам гостујућих жирија из Данске, Аустрије, Кипра, Француске, Шпаније, Луксембурга и Израела.[16]

ОГАЕ друга шанса такмичење 1999. године је било тринаесто издање ОГАЕ такмичења за другу шансу. Седамнаест земаља је првобитно требало да учествује у такмичењу. Међутим, Малта је дисквалификована пошто њихови гласови нису стигли на време.[17] Босна и Херцеговина, Кипар и Данска су се вратиле након што су пропустиле прошлогодишње такмичење, а Француска је дебитовала у Другој шанси. Естонија, Финска, Грчка, Македонија и Швајцарска су се повукле из такмичења. Победник је био Ферјал Басел из Турске са песмом „Unuttuğumu Sandığım Anda“. Ово је била трећа година заредом да је нека нескандинавска земља победила на такмичењу. Друго место припало је Петри из Белгије, а треће Корини Меј из Немачке, оригиналној немачкој пријави за Песму Евровизије 1999. Шеснаест земаља које се такмиче придружиле су се у гласању гостујући жирији из Шпаније, Аустрије, Израела, Финске и Швајцарске.[17]

Такмичење током 2000-их година (21. век)[уреди | уреди извор]

Anna Eriksson победница ОГАЕ друга шанса такмичење 2000. године

ОГАЕ друга шанса такмичење 2000. године је било четрнаесто ОГАЕ такмичење друге шансе, које је организовала ОГАЕ Турска након њихове победе 1999. године.[17] Двадесет и једна земља учествовала је на такмичењу 2000. године које се одржало у Истанбулу. Летонија која је дебитовала на Песми Евровизије 2000. године је дебитовала у такмичењу, а седам земаља се вратило на такмичење: Естонија, Финска, Македонија и Швајцарска после годину дана одсуства, а Румунија се вратила после последњег преузимања део 1996. године, Исланд први пут од 1994. године и Шпанија први пут од 1991. године. Босна и Херцеговина, Португал и Словенија су испале са Евровизије 2000. године, због чега нису могле да се такмиче на такмичењу за другу шансу. Италија се такође повукла након што су три пријаве послате од 1997. до 1999. године. Двадесет и једној конкурентској земљи придружило се гласању шест гостујућих жирија из Аустрије, Израела, Луксембурга, Португала, Италије и Грчке.[18] На крају гласања за победницу је проглашена Финкиња Ана Ериксон са песмом „Oot voimani mun“, што је прва (и за сада једина) победа Финске на такмичењу. Велика Британија је била друга са Цатхерине Портер и "Црази", док је Шпанија била трећа са "Sueño su boca" Раула.[18]

ОГАЕ друга шанса такмичење 2001. године је било петнаесто издање ОГАЕ такмичења за другу шансу. Организовао га је ОГАЕ Финланд након њихове победе претходне године.[18] Двадесет земаља је учествовало на такмичењу одржаном у Хелсинкију у Финској.[19] Литванија је ове године дебитовала на такмичењу ОГАЕ друга шанса такмичење, а пет земаља – Босна и Херцеговина, Грчка, Израел, Португал и Словенија – вратило се у такмичење након што су се вратиле из испадања са такмичења за Песму Евровизије и одржале национално финале са више певача. Међутим, седам земаља је одустало од такмичења – Белгија, Кипар, Финска, Македонија, Румунија и Швајцарска су испале са такмичења за Песму Евровизије 2001. године, док је Француска одржала интерну селекцију за такмичење, што их чини неквалификованим за Другу шансу. Због тога земља домаћин није могла да пошаље пријаву за такмичење. Двадесет такмичарских пријава придружило се и дванаест гостујућих жирија у гласању за победника, који долазе из земаља повлачења Македоније, Финске, Француске, Кипра, Белгије и Румуније и међународни жирији из Пољске, Новог Зеланда, Аустрије, Русије, Италије и Канаде.[20] На крају гласања победник је било Шведски бенд Барбадос са "Allt som jag ser", победивши Шпанију, Сониа & Селена на другом месту, а Nanne из Уједињеног краљевства на трећем месту. Ово је био први мушки победник у историји ОГАЕ Сецонд Цханце, а осма победа за Шведску.[19]

David Bisbal победник такмичења 2002. године

ОГАЕ друга шанса такмичење 2002. године је било шеснаесто издање такмичења, а организовала га је ОГАЕ Шведска након њихове победе 2001. године.[20] Осамнаест песама се такмичило на такмичењу које је одржано у Стокхолму у Шведској[21] Пет земаља се вратило на такмичење након што су пропустили претходну годину – Аустрија, Белгија, Финска, Македонија и Румунија су се вратиле као конкурентске земље. Међутим, пет других земаља није могло да се такмичи након што су испале из такмичења на Песми Евровизије 2002 – Исланд, Ирска, Холандија, Норвешка и Португал нису биле у могућности да се такмиче. Још двије земље, Босна и Херцеговина и Литванија, дисквалификоване су током гласања када њихови резултати нису примљени у року. Осамнаест такмичарских радова придружило се седам гостујућих жирија у гласању за победника, који долазе из Француске, Луксембурга, Ирске, Португалије, Холандије, Норвешке и Турске.[22] На крају гласања победник је био Шпанац Давид Бисбал са "Corazon latino", победивши победника из Шведске са ОГАЕ друга шанса такмичење 2001. године, Барбадоса на другом месту и Израелца Sarit Hadad на трећем.[22]

ОГАЕ друга шанса такмичење 2003. године било је седамнаесто издање ОГАЕ такмичења за другу шансу, а организовала га је ОГАЕ Шпанија након њихове победе претходне године.[21] На такмичењу које је одржано у Лас Палмасу на Гран Канарији учествовало је двадесет земаља.[23] Конкурсним пријавама придружило се пет гостујућих жирија у гласању за победника, који долазе из Белгије, Италије, Француске, Финске и Турске.[24] Након што је испао са такмичења за Песму Евровизије 2003; Данска, Финска и Македонија нису могле да се такмиче на такмичењу. Белгија и Турска су такође биле принуђене да се повуку због тога што нису одржале национално финале за Песму Евровизије 2003. Исланд, Ирска, Холандија, Норвешка и Португал вратиле су се на такмичење након прошлогодишњег испадања. Придружила им се и Пољска, која је дебитовала на такмичењу Друга шанса. Малта је требало да учествује у такмичењу, а представљале би је Шарлин и Наташа са "Rain of Fire", међутим земља је дисквалификована због проблема у комуникацији са гласањем. На крају гласања, две земље су се изједначиле за прво место – Швеђанка Алказар са "Not a Sinner Nor a Saint", а Словенка Нуша Деренда са "Prvič in zadnič", обе су добиле по 215 поена. У овом случају коришћена су тадашња правила за тај-брејк, при чему је земља која је добила највише 12 поена победила на такмичењу. У овом случају Шведска је добила 13 сетова по 12 поена, у поређењу са 6 сетова Словеније, тако да је победа припала Алказару. Да су коришћена тренутна правила за тај-брејк, да земља добија бодове из највећег броја земаља које су победиле, Шведска би ипак победила, јер су обе земље добиле бодове из 23 земље.[24] Прве нулте бодове добијене на такмичењу Друга шанса су добијене током овог такмичења, а Ботнлеђа из Исланда и Лиор Наркис из Израела нису добили ниједан поен од 23 жирија.

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2004. године је било осамнаесто издање такмичења Друге шансе, које је поново организовао ОГАЕ Шведска након њихове победе 2003. године.[23] Двадесет и једна песма се такмичила на такмичењу одржаном у Вексјоу у Шведској.[25] У гласању за победника учествовали су сви огранци ОГАЕ који се такмиче, заједно са три гостујућа жирија који нису могли да се такмиче на такмичењу из Француске, Ирске и Италије.[26] Србија и Црна Гора су дебитовале, што су урадиле и на Песми Евровизије 2004. године. Данска, Финска и Македонија су се вратиле на такмичење након што су испале са Евросонга 2003.године. Белгија и Турска су се вратиле након одржавања интерних селекција претходне године, док су Малта се вратила након што је била дисквалификована претходне године. Један број земаља је такође одустао од такмичења; Естонија и Израел су били постављени да се такмиче на такмичењу, али су се повукли у касној фази након што су одабрали своје пријаве (наиме „Homme“ Maarja-Liis Ilus и „Freedom“ David D'Or). Исланд се повукао јер није одржано национално финале, док је Румунија одустала по избору. Ирска се повукла, али се такмичила као гостујући жири. Шпанија је победила на такмичењу, док су Шведска и Немачка завршиле на другом и трећем месту.[26]

Alcazar победник такмичења 2003. и 2005. године

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2005. године је било деветнаесто такмичење одржано у Билбау, у Шпанији, након што је Давиниа победила на такмичењу 2004. са „Mi obsesión“.[26] Двадесет четири земље су се такмичиле у такмичењу за титулу најбоље песме која није стигла на Евровизију преко националног избора, међутим Естонија је касније дисквалификована јер није могла да се дође да да своје гласове за такмичење. Два гостујућа жирија такође су гласала из Италије и Португала, дајући укупан број од двадесет пет жирија.[27] Белгија, Француска, Ирска и Русија су се вратиле на такмичење након што су одржале национална финала како би одабрали своје пријаве. Пољска и Португал су биле принуђене да се повуку након што су у њиховим земљама одржане интерне селекције. Такмичење је победио Швеђанин Алказар са "Alcastar", који је освојио 201 бод, 24 више од другошампиона Србије и Црне Горе. Ирска је била последња, добивши нулте поене од свих жирија.[28]

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2006. године је било двадесето издање ОГАЕ Друга шанса и одржано је у Стокхолму, у Шведској, након што је Алказар победио на такмичењу 2005. године са „Alcastar“.[28] Деветнаест земаља такмичило се у избору за најбољу песму која није стигла на Евровизију преко националне селекције. У гласању се такмичило и шест гостујућих жирија из Италије, Андоре, Француске, Босне и Херцеговине, Шпаније и из остатка свијета.[29] Украјина је први пут учествовала на такмичењу, док су се Пољска и Португал вратиле након њиховог одсуства претходне године, сви су одржали национална финала да би одабрали своје пријаве за Песму Евровизије 2006. године. Међутим, велики број земаља није успео да одржи национална финала или се једноставно повукао са такмичења. Аустрија се повукла са такмичења за Песму Евровизије 2006. године и стога није могла да учествује у Другој шанси. Босна и Херцеговина, Француска, Шпанија и Турска нису успеле да одрже националне селекције са више песама за Евровизију, док су се Естонија и Летонија повукле из Друге шансе због избора.[29] Победио је Словенац Саша Лендеро са "Mandoline" са 220 бодова, 45 бодова више од другопласиране Норвешке. Пољска је добила нулте поене од свих жирија, пласиравши се на последње место.[30]

Sanna Nielsen, победница такмичења из 2008. године, представљајући Шведску.

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2007. године је било двадесет и прво такмичење које је одржано у Љубљани, Словенија, након њихове победе на такмичењу 2006. године.[30] Двадесет земаља такмичило се у избору за најбољу песму која није стигла на сцену Евровизије преко националног избора. Међутим, 22 се пријавило за такмичење. Молдавија је била принуђена да повуче своју пријаву, "Your Place or Mine" Olia Tira, након што није било могућег националног финалног наступа. Финска је дисквалификована након што је огранак у земљи избачен из ОГАЕ мреже 17. септембра 2007. године и као такав њихов улазак, „Olet uneni kaunein“ Johanna Kurkela, није учествовао у такмичењу. У гласању се такмичило и седам гостујућих жирија, и то Италија, Андора, остатак света, Аустрија, Белгија, Либан и Молдавија (након њиховог повлачења).[31] Естонија, Француска и Шпанија вратиле су се на такмичење након што су пропустиле прошлогодишње такмичење. Белгија се повукла пошто није одржано национално финале у земљи, док су Србија и Црна Гора биле принуђене да се повуку након што је земља распуштена 2006. године. Њен наследник, Србија, је, међутим, дебитовала на такмичењу ове године. Такмичење је победио Швеђанин Måns Zelmerlöw са „Cara Mia“, који је добио 252 бода од 27 жирија, 72 поена више од другопласираног Уједињеног Краљевства.[32]

ОГАЕ друга шанса 2008. године је било двадесет друго такмичење ОГАЕ друга шанса, организовано између чланова међународног клуба фанова ОГАЕ такмичења за Песму Евровизије како би одабрали најбољу песму која не би успела да уђе на Песму Евровизије кроз њихово национално финале. Двадесет и једна песма се такмичила за титулу на 21. издању такмичења, одржаном у Стокхолму у Шведској, након победе ОГАЕ Шведске претходне године са Måns Zelmerlöw и "Cara Mia".[33] Сва двадесет и једна земља која се такмичи гласала је за победника, а придружило им се и осам гостујућих жирија из земаља које нису квалификоване за учешће на такмичењу – ови гостујући жирији су били из огранака ОГСЕ у Андори, Аустрији, Француској, Италији, Либану, Луксембургу, Холандији и Казахстан (који представља остатак света).[34] Белгија, Финска, Литванија и Русија су се вратиле на такмичење, а сви су одржали национална финала у својим земљама. Холандија се повукла након интерне селекције у земљи, док се Украјина повукла по избору. Победила је Швеђанка Sanna Nielsen са песмом "Empty Room", која је освојила 268 бодова, 90 бодова више од другопласиране Шпаније. Нилсен је потом представљала Шведску на Песми Евровизије 2014, са песмом „Undo“. Ово је била 12. победа Шведске на такмичењу, и даље најуспешнија земља на такмичењу. Естонија је била последња, добивши нулте поене од свих жирија.[35]

Hera Björk из Исланда, победница такмичења из 2009. године за Данску.

ОГАЕ друга шанса 2009. године такмичење је било двадесет треће ОГАЕ такмичење за другу шансу и организовано је између чланова међународног клуба навијача ОГАЕ такмичења за Песму Евровизије како би одабрали најбољу песму која не би стигла на Песму Евровизије кроз њихово национално финале. Такмичење је одржано у Стокхолму, у Шведској, након што је Санна Ниелсен победила за Шведску претходне године.[33] На такмичењу је учествовало 20 земаља, са песмама које нису успеле да победе у њиховим телевизијским националним селекцијама. Малта је првобитно требало да се такмичи са „Авалоном“ Џорџине и Рут Казингене, међутим ОГАЕ Малта је од тада одлучила да се повуче. Андора и Молдавија су први пут учествовале на такмичењу, док се Холандија вратила након одсуства са такмичења 2008. године. Словачка се вратила после 14-годишњег одсуства, последњи пут је учествовала на такмичењу 1993. године. Словачка песма је такође представљала ОГАЕ остатак света, представљајући земље без националног огранка ОГАЕ.[36] Уједињено Краљевство, Белгија и Немачка су напустиле такмичење јер нису одржале национално финале са више песама за 2009. годину, али су гласале као гостујући жири, заједно са Аустријом, Француском, Италијом и Турском.[37] Русија је такође била одсутна са такмичења. Луксембург се повукао из гостујућег жирија 2. септембра 2009. Извлачење редоследа је обављено 19. јуна 2009. у Гавлеу, где је одлучено да новопридошлица Андора започне шоу, а Португал да је затвори.[37] Такмичење је победила Данкиња Хера Бјорк са "Сомедаи", која је освојила 257 бодова, 28 бодова више од другопласиране Шведске. Ово је била друга победа Данске на такмичењу. Словачка је била последња са 4 бода. Потпуни резултати такмичења Друга шанса представљени су 22. децембра 2009. године у ПДФ фајлу који је послат такмичарским ОГАЕ клубовима. Емисија о гласању на ДВД-у биће објављена почетком 2010. године.[38]

Такмичење током 2010-их година (21. век)[уреди | уреди извор]

Такмичење ОГАЕ Друге шансе 2010. године је било двадесет четврто такмичење које је одржано у Копенхагену, у Данској, након што је Хера Бјорк победила претходне године.[37] На такмичењу су учествовале двадесет три земље; Јерменија, Азербејџан и Бугарска (као пријава за ОГАЕ остатак света) су учествовале по први пут, са Немачком, Малтом и Русијом, које су се вратиле након што су пропустиле прошлогодишње такмичење, и Кипар, први пут од 2000. године, такмичивши се као добро. Међутим, Андора, Естонија, Молдавија, Холандија и Словачка су се повукле из такмичења.[39] Резултате такмичења ОГАЕ Друга шанса из 2010. године објавио је ОГАЕ Данска 31. октобра 2010. у 15:00 по средњеевропском времену путем интернет стрима уживо. Швеђанин Timoteij је био победник такмичења са "Kom", чиме је Швеђанка остварила 13. победу на такмичењу. Друго место припало је Данцу Брајану Рајсу, а треће Португалки Катарини Переири. Азербејџан је био последњи са 0 бодова.[39]

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2011. године је било двадесет и пето такмичење које је одржано у Гетеборгу, у Шведској, након њиховог 2010. године.[39] Двадесет и једна земља се такмичила на такмичењу, а пет земаља се вратило на такмичење: Аустрија, Белгија, Исланд (као пријава за ОГАЕ остатак света), Италија и Холандија, све су послале пријаве први пут од 2005. 2008, 2001, 1999 и 2009. година. Међутим, Јерменија, Азербејџан, Бугарска, Кипар, Русија и Србија су се повукле. Андора, Француска и Велика Британија су учествовале као гостујући жирији током гласања. Дана 10. октобра 2011. ОГАЕ Шведска је објавила резултате такмичења за другу шансу за 2011. година: Yohanna са Исланда, која представља ОГАЕ остатак света са „Nótt“-ом, проглашена је за победника – њихова прва победа на такмичењу. Друга је Швеђанка Jenny Silver, док је Modà и Emma били трећи за Италију. Македонија је била последња са 0 бодова.[40]

Такмичење ОГАЕ друга шанса 2012. године је било двадесет шесто одржано у Јоханесбургу, у Јужној Африци, након што је Yohanna победила за Исланд, коју је представљао ОГАЕ остатак света са „Nótt“, 2011. године.[40] На такмичењу се такмичило деветнаест земаља. Такође је означио повратак четири земље на такмичење: Кипра, Естоније, Летоније (као пријава за ОГАЕ остатак света) и Русије. Међутим, Хрватска, Италија, Израел, Малта, Македонија и Пољска нису учествовале у такмичењу за другу шансу.[41] Италија, Израел и Пољска, заједно са Андором, Француском, Луксембургом и Уједињеним Краљевством били су распоређени да буду гостујући жирији током гласања. Гласање је трајало пет дана од 16. октобра 2013. Шпанац Pastora Soler је проглашен за победника са песмом „Tu vida es tu vida“, победивши Швеђанина Danny Saucedo на 2. место за један бод. Норвежанка Reidun Sæther заузела је 3. место.[42] Ово је први пут да је победник такође такмичар у одговарајућем ЕСЦ издању.[43]

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2013. године је било двадесет и седмо одржано 5. октобра 2013. године у Барселони, у Шпанији, након што је Пастора Солер победио претходне године.[41] На такмичењу се такмичило 15 земаља. Израел, Италија, Србија и Мађарска (као део ОГАЕ остатка света) су се вратиле у такмичење, док су Кипар, Данска, Естонија, Летонија, Холандија, Португалија, Русија и Словенија одустале. Норвешка је победила на такмичењу са песмом "Bombo", коју је извела Adelén, постигавши 151 поен након свих датих гласова. Италија је завршила на другом месту, док је Мађарска (као део ОГАЕ остатка света) завршила на трећем месту.[44]

Такмичење ОГАЕ друга шанса 2014. године је било двадесет осмо издање такмичења за другу шансу, одржано у Ослу, Норвешка, 19. октобра 2014. године након њихове победе на такмичењу 2013. године.[44] Двадесет земаља је учествовало у такмичењу, а Албанија и Белорусија су дебитовале у Другој шанси.[45] Вратиле су се Данска, Француска, Малта, Португал, Румунија и Словенија. Аустрија и Италија које су учествовале на такмичењу 2013. године нису могле да учествују 2014. године јер су интерно одабрале своје пријаве за Евровизију. Србија је такође изостала са такмичења због одустајања од Песме Евровизије 2014. године.[45] Такмичење је победила Хелена Папаризу, која је представљала Шведску са песмом "Survivor", победивши Шпанију на другом месту, а Португалију на трећем.[46] Папаризу је претходно представљао Грчку на Песми Евровизије 2005. године са песмом „My Number One“ која је победила на такмичењу.[47]

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2015. године је било је двадесет девето издање такмичења и одржано је у Стокхолму, у Шведској, након њихове победе 2014. године.[45] Осамнаест земаља се такмичило, а конкурентске пријаве су објављене 9. јула 2015. године.[48] На такмичење су се вратиле Аустрија, Италија, Летонија, Молдавија и Србија. Међутим, Белгија, Француска, Исланд, Израел, Румунија и Шпанија, које су учествовале на такмичењу 2014. године, су се повукле.[48] Такмичење је победио Нек, који је представљао Италију са песмом „Fatti avanti amore“, пласиравши се одмах изнад Шведске и Данске, респективно.

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2016. године је било тридесето издање такмичења и одржано је у Сијени, Италија, након њихове победе 2015. године.[45] Двадесет и три земље су се такмичиле, а конкурентске пријаве су објављене 5. јула 2016. године.[49] Белгија, Мађарска (као део ОГАЕ остатка света), Израел, Пољска, Шпанија, Украјина и Уједињено Краљевство су се вратиле на такмичење. Међутим, Грчка, Ирска, Молдавија, Португал и Србија, које су учествовале на такмичењу 2015. године, одустале су.[49] Иако је Румунија дисквалификована на Песми Евровизије 2016. године, и даље је могла да учествује на такмичењу, а такође и да се врати пошто се повукла 2015. године. Такмичење је победила Margaret, која је представљала Пољску са песмом „Cool Me Down“, победивши Шведску на другом месту. место, а Израел на треће.[50]

Annalisa won the 2018 Second Chance Contest for Italy.

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2017. године је било тридесет прво издање такмичења и одржано је у Варшави, у Пољској, након њихове победе 2016. године.[48] Такмичиле су се 22 земље, а конкурентски радови су објављени 31. маја 2017. године.[51] Грузија (као део ОГАЕ остатка света), Грчка, Исланд и Португал су се вратиле у такмичење. Међутим, Аустрија, Белгија, Израел, Румунија и Швајцарска, које су учествовале на такмичењу 2016. године, одустале су.[51] На такмичењу је победила Mariette, која је представљала Шведску са песмом „A Million Years“, победивши Италију на другом месту, а Украјину на трећем.[52]

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2018. године је било тридесет друго издање такмичења и одржано је у Ескилстуни, у Шведској, након њихове победе 2017. године.[52] Двадесет седам земаља је учествовало у такмичењу, а Чешка Република и Сан Марино (као део ОГАЕ остатка света) су дебитовали за другу шансу.[53] У такмичење су се вратиле Јерменија, Француска, Румунија, Србија и Швајцарска. Међутим, Грузија и Грчка, које су учествовале на такмичењу 2017. године, су се повукле.[53] Такмичење је победила Annalisa, која је представљала Италију са песмом "Il mondo prima di te", победивши Француску на другом месту и Финску на трећем. Ово је била друга победа Италије у 4 године.[54]

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2019. године је било тридесет треће издање такмичења и одржано је у Удинама, Италија, након њихове победе 2018. године.[54] Двадесет четири земље су учествовале у такмичењу, а Аустралија је дебитовала за другу шансу.[55] Хрватска и Молдавија (као део ОГАЕ Остатак света) су се вратиле у такмичење. Међутим, Белорусија, Малта, Пољска, Сан Марино и Швајцарска које су учествовале на такмичењу 2018. године су се повукле.[55] Иако се Украјина повукла на Песми Евровизије 2019. године, ипак би могла да учествује на такмичењу.[55] Такмичење је победио Симоне, који је представљао Француску, са песмом "Tous les deux", победивши Италију на другом месту и Шведску на трећем. Ово је била прва победа Француске.

Такмичење током 2020-их година (21. век)[уреди | уреди извор]

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2020. године је било тридесет четврто издање такмичења и одржано је у градовима Паризу, Лилу и Лиможу у Француској након њихове победе 2019. године. Упркос отказивању Песме Евровизије 2020. због пандемије короне,[56] ОГАЕ је наставио са организовањем издања такмичења Друга шанса 2020. године. Двадесет две земље су учествовале у такмичењу, а конкурентске пријаве су објављене 28. јуна 2020. године.[57] Јерменија, Израел, Пољска и Сан Марино (као део ОГАЕ остатка света) су се вратили у такмичење. Међутим, Француска (земља домаћин), Немачка, Мађарска, Молдавија, Шпанија и Уједињено Краљевство, које су све учествовале на такмичењу 2019. године, су се повукле.[57] Ово је други пут у историји такмичења, након издања из 2001. године, да земља домаћин није у могућности да пошаље пријаву за такмичење, пошто је изабрани члан нације за Евровизију изабран интерном селекцијом. Шведска је освојила укупно 17. победу са "Kingdom Come" Ане Бергендал, победивши Финску и Италију на другом и трећем месту.

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2021. године је било тридесет пето издање такмичења и одржано је у Стокхолму, у Шведској, након њихове победе 2020. године. У такмичењу је учествовало четрнаест земаља, а конкурентске пријаве су објављене 21. маја 2021. године Француска, Русија и Шпанија су се вратиле у такмичење. Међутим, Јерменија, Аустралија, Чешка Република, Исланд, Летонија, Пољска, Румунија, Сан Марино, Србија, Словенија и Украјина, које су све учествовале на такмичењу 2020. године, су се повукле.[58] Норвешка је однела четврту победу са "Монументом" од Кеиина, поставивши нови бодовни рекорд. Шведска и Италија су заокружиле прва три.

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2022. године је било тридесет шесто издање такмичења и одржано је у Ослу, Норвешка, након њихове победе 2021. године. Двадесет седам земаља је учествовало у такмичењу, а конкурентски радови су објављени 24. маја 2022. године.[59] Аустралија, Чешка, Немачка, Исланд, Ирска, Летонија, Малта, Северна Македонија, Пољска, Румунија, Сан Марино, Србија, Словенија и Украјина су се вратиле у такмичење, док је Русија, која је учествовала на такмичењу 2021. године, одустала. Шведска је однела своју 18. победу укупно са „In I Dimman“ од Медине, а Финска и Шпанија су заокружиле прва три.[60]

Такмичење ОГАЕ Друга шанса 2023. године је било тридесет седмо издање такмичења и одржано је у Ескилстуни у Шведској, након њихове победе 2022. године. Двадесет и три земље су учествовале у такмичењу, а конкурентске пријаве су објављене 11. јуна 2023.[61] Шведска је однела своју 19. победу укупно са "Air" Marcus & Martinus, док су Норвешка и Финска заокружиле прва три.[62]

Победници[уреди | уреди извор]

Победници по такмичењу

Ретро такмичење друга шанса[уреди | уреди извор]

Година Град домаћин Учесници Победник Извођач Песма Бодови Друго место Треће место
1968. N/A 8  Уједињено Краљевство Клиф Ричард "Wonderful World" 263  Ирска  Шведска
1969. 10  Шпанија Salomé "Amigos, amigos" 231  Уједињено Краљевство  Шведска
1970. 7  Ирска Maxi, Dick and Twink "Things You Hear About Me" 245  Уједињено Краљевство  Шпанија
1971. 11  Италија Ricchi e Poveri "Che sarà" 296  Уједињено Краљевство  Немачка
1972. 11  Италија Marcella Bella "Montagne verdi" 308  Немачка  Финска
1973. Уједињено Краљевство Brighton 12  Шведска Björn, Benny, Agnetha & Anni-Frid "Ring Ring (Bara du slog en signal)" 282  Шпанија  Уједињено Краљевство
1974. 11  Уједињено Краљевство Olivia Newton-John "Have Love, Will Travel" 277  Француска  Луксембург
1975 11  Немачка Marianne Rosenberg "Er gehört zu mir" 264  Шведска  Португалија
1976. 14  Луксембург Marianne Rosenberg "Tout peut arriver au cinéma" 212  Уједињено Краљевство  Француска
1977. 10  Француска Patricia Lavila "Vis ta vie" 275  Уједињено Краљевство  Белгија
1978. 14  Уједињено Краљевство Ronnie France "Lonely Nights" 226  Израел  Данска
1979. 13  Немачка Paola "Vogel der Nacht" 188  Грчка  Израел
1980 12  Уједињено Краљевство Maggie Moone "Happy Everything" 289  Немачка  Француска
1981 16  Уједињено Краљевство Liquid Gold "Don't Panic" 248  Шведска  Холандија
1982 15  Холандија The Millionaires "Fantasie eiland" 204  Уједињено Краљевство  Немачка
1983 15  Немачка Ingrid Peters and July Paul "Viva La Mamma" 204  Данска  Израел
1984 15  Белгија Formule II "Merci à la vie" 160  Шведска  Данска
1985. 12  Данска Trax "Ved du hva' du sku'" 170  Уједињено Краљевство  Израел
1986.  Уједињено Краљевство Лондон 13  Холандија DeeDee "Fata Morgana" 123  Исланд  Данска

Победници такмичења друга шанса

Година Град домаћин Број учесника Земља победника Извођач Песма Поени Друго место Треће место
1987.  Холандија Хуизен 8  Шведска Arja Saijonmaa "Högt över havet" 24  Холандија Норвешка нема трећег места
1988.  Шведска Естерсунд 10  Шведска Lena Philipsson "Om igen" 63  Финска  Холандија
1989. 9  Данска Lecia Jønsson "Landet Camelot" 72  Шведска  Немачка
1990. 13  Шведска Carola Häggkvist "Mitt i ett äventyr" 119  Италија  Немачка
1991. 10  Шведска Pernilla Wahlgren "Tvillingsjäl" 106  Грчка  Израел
1992.  Немачка Монтбаур 11  Норвешка Wenche Myhre "Du skal få din dag i morgen" 78  Израел  Ирска
1993.  Норвешка Осло 22  Норвешка Merethe Trøan "Din egen stjerne" 188  Холандија  Уједињено Краљевство
1994.  Норвешка Осло 16  Шведска Gladys Del Pilar "Det vackraste jag vet" 176  Уједињено Краљевство  Норвешка
1995.  Шведска Örebro 9  Шведска Cecilia Vennersten "Det vackraste" 129  Уједињено Краљевство  Ирска
1996.  Шведска Фарста 22  Шведска Lotta Engberg "Juliette & Jonathan" 152  Хрватска  Немачка
1997.  Немачка Хановер 17  Италија Anna Oxa "Storie" 165  Ирска  Немачка
1998.  Немачка Хамбург 18  Холандија Nurlaila "Alsof je bij me bent" 165  Шведска  Норвешка
1999.  Холандија Емен 18  Турска Feryal Başel "Unuttuğumu Sandığım Anda" 164  Белгија  Немачка
2000.  Турска Истанбул 21  Финска Anna Eriksson "Oot voimani mun" 177  Уједињено Краљевство  Шпанија
2001.  Финска Хелсинки 20  Шведска Barbados (band) "Allt som jag ser" 252  Шпанија  Уједињено Краљевство
2002.  Шведска Штокхолм 18  Шпанија David Bisbal "Corazón latino" 203  Шведска  Израел
2003.  Шпанија Лас Палмас де Гран Канарија 19  Шведска Alcazar (band) "Not a Sinner Nor a Saint" 215  Словенија  Аустрија
2004.  Шведска Växjö 21  Шпанија Davinia "Mi obsesión" 192  Шведска  Њемачка
2005  Spain Bilbao 23  Шведска Alcazar "Alcastar" 201  Србија и Црна Гора  Словенија
2006.  Шведска Стокхолм 19  Словенија Саша Лендеро "Mandoline" 201  Норвешка  Шведска
2007.  Словенија Љубљана 20  Шведска Måns Zelmerlöw "Cara Mia" 252  Уједињено Краљевство  Шпанија
2008  Шведска Стокхолм 21  Шведска Sanna Nielsen "Empty Room" 268  Шпанија  Пољска
2009. 20  Данска Hera Björk "Someday" 257  Шведска  Шпанија
2010.  Данска Копенхаген 22  Шведска Timoteij "Kom" 267  Данска  Португалија
2011.  Sweden Гетеборг 21  Исланд Yohanna "Nótt" 224  Шведска  Италија
2012.  Јужна Африка Јоханесбург 19  Шпанија Pastora Soler "Tu vida es tu vida" 201  Шведска  Норвешка
2013.  Шпанија Барселона 15  Норвешка Adelén "Bombo" 151  Италија  Мађарска
2014.  Норвешка Осло 20  Шведска Хелена Папаризоу "Survivor" 259  Шпанија  Португалија
2015.  Шведска Стокхолм 18  Италија Nek "Fatti avanti amore" 305  Шведска  Данска
2016.  Италија Сиена 23  Пољска Margaret "Cool Me Down" 277  Шведска  Израел
2017.  Пољска Варшава 22  Шведска Mariette "A Million Years" 329  Италија  Украјина
2018.  Шведска Eskilstuna 27  Италија Annalisa "Il mondo prima di te" 350  Француска  Финска
2019.  Италија Удине 24  Француска Seemone "Tous les deux" 294  Италија  Шведска
2020. Француска Париз/Лил/Лијеж 22  Шведска Anna Bergendahl "Kingdom Come" 344  Финска  Италија
2021.  Шведска Стокхолм 14  Норвешка Keiino "Monument" 441  Шведска  Италија
2022.  Норвешка Oslo 27  Шведска Medina "In i dimman" 316  Финска  Шпанија
2023.  Шведска Eskilstuna 23  Шведска Marcus & Martinus "Air" 322  Норвешка  Финска
2024.  Шведска Örnsköldsvik TBA

Земље победнице[уреди | уреди извор]

Map showing each country's number of OGAE Second Chance wins up to 2019.
Победе Земља Године
19  Шведска 1973, 1987, 1988, 1990, 1991, 1994, 1995, 1996, 2001, 2003, 2005, 2007, 2008, 2010, 2014, 2017, 2020, 2022, 2023
5  Италија 1971, 1972, 1997, 2015, 2018
 Уједињено Краљевство 1968, 1974, 1978, 1980, 1981,
4  Шпанија 1969, 2002, 2004, 2012
 Норвешка 1992, 1993, 2013, 2021
3  Холандија 1982, 1986, 1998
 Данска 1985, 1989, 2009
 Њемачка 1975, 1979, 1983
2  Француска 1977, 2019
1  Ирска 1970
 Луксембург 1976
 Белгија 1984
 Турска 1999
 Финска 2000
 Словенија 2006
 Исланд 2011
 Пољска 2016

Победници по језику[уреди | уреди извор]

Победе Језик Године Земље
17 Eнглески 1968, 1970, 1978, 1980, 1981, 2003, 2005, 2007, 2008, 2009, 2013, 2014, 2016, 2017, 2020, 2021, 2023 Ирска, Уједињено Краљевство, Шведска, Данска, Норвешка, Пољска
11 Шведски 1973, 1987, 1988, 1990, 1991, 1994, 1995, 1996, 2001, 2010, 2022 Шведска
5 Италијански 1971, 1972, 1997, 2015, 2018 Италија
Шпански 1969, 2002, 2004, 2012, 2013 Шпанија, Норвешка
3 Француски 1977, 1984, 2019 Француска, Белгија
Холандски 1982, 1986, 1998 Холандија
2 Немачки 1979, 1983 Немачка
Дански 1985, 1989 Данска
Норвешки 1992, 1993 Норвешка
1 Турски 1999 Турска
Фински 2000 Финска
Словеначки 2006 Словенија
Исландски 2011 Остатак света (Исланд)
Северни сами језик 2021 Норвешка

Хитови гостујућег жирија[уреди | уреди извор]

Такмичење за хитове гостујућег жирија уведено је 2003. године, дајући гостујућим жиријима Ретро такмичења прилику да се такмиче у сопственом такмичењу. Такмичење је формирано као начин да огранци ОГАЕ постану жирији на Другом ретро такмичењу, при чему је сваки огранак који се не такмичи бирао хит песму из своје земље те године. Прво такмичење одржано је 2003. године, када су се на такмичењу такмичиле хит песме из 1985. године. До сада је одржано осамнаест такмичења, при чему је Италија победила у осам такмичења, Сједињене Државе су победиле два пута, а Белгија, Немачка, Шпанија, Шведска, Украјинска Совјетска Социјалистичка Република и Јамајка су победиле по једном. Умберто Тоци је до сада био одговоран за три победе Италије.

Година Победник Песма Извођач Друго место
1968.  Немачка "Illusionen" Alexandra  Шпанија
1969.  Италија "Una ragione di più" Ornella Vanoni  Аустрија
1970 Остатак Света
 САД 		"Bridge over Troubled Water" Simon & Garfunkel  Италија
1971.  Француска "Pour un flirt" Michel Fugain Остатак света
 САД
1972.  Француска "Une Belle Histoire" Michel Fugain  Шпанија
1973.  Италија "Minuetto" Mia Martini  Грчка
1974. Остатак света
 Јамајка 		"Kung Fu Fighting" Carl Douglas  Шпанија
1975. Остатак света
 САД 		"Only Yesterday" The Carpenters  Ирска
1976.  Sweden "Fernando" ABBA Остатак света
 САД
1977.  Италија "Ti amo" Umberto Tozzi  Аустрија
1978.  Шпанија "Vivir asi es morir de amor" Camilo Sesto  Италија
1979.  Италија "Gloria" Umberto Tozzi Остатак света
 САД
1980.  Италија "Stella stai" Umberto Tozzi  Кипар
1981.  Italy "Sarà perché ti amo" Ricchi e Poveri  Шпанија
1982.  Италија "Storie di tutti o giorni" Riccardo Fogli  Француска
1983.  Италија "Sarà quel che sarà" Tiziana Rivale  Ukrainian SSR
1984.  Ukrainian SSR "Oy zelene zhito zelene" Oksana Bilozir  Грчка
1985.  Белгија "Vergeet Barbara" Will Tura  СР Србија

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Speirs, Gary. „Contest Background”. OGAE Second Chance Contest. sechuk.com. 
  2. ^ а б в г Speirs, Gary. „Statistics and other Useless Information”. OGAE Second Chance Contest. sechuk.com. 
  3. ^ https://web.archive.org/web/20131020181207/http://secondchancecontest.com/pages/aboutus.php
  4. ^ а б Speirs, Gary. „All nations, all positions”. OGAE Second Chance Contest. sechuk.com. 
  5. ^ Speirs, Gary. "All nations, all positions". OGAE Second Chance Contest. sechuk.com. Retrieved 9 June 2013.
  6. ^ Speirs, Gary. "OGAE Second Chance Contest". All the winners. sechuk.com. Retrieved 9 June 2013.
  7. ^ а б в г Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1987”. sechuk.com. Приступљено 7. 6. 2013. 
  8. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1990”. 
  9. ^ Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1991”. 
  10. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1992”. 
  11. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1993”. 
  12. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1994”. 
  13. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1995”. 
  14. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1996”. 
  15. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1997”. 
  16. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1998”. 
  17. ^ а б в Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 1999”. 
  18. ^ а б в Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 2000 – Voting”. 
  19. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 2001”. 
  20. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 2001 – Voting”. 
  21. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 2002”. 
  22. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 2002 – Voting”. 
  23. ^ а б Speirs, Gary. „OGAE Second Chance Contest 2003”. 
  24. ^ а б „OGAE Second Chance Contest 2003 – Voting”. 
  25. ^ „OGAE Second Chance Contest 2004”. 
  26. ^ а б в „OGAE Second Chance Contest 2004 – Voting”. 
  27. ^ „OGAE Second Chance Contest 2005”. 
  28. ^ а б „OGAE Second Chance Contest 2005 – Voting”. 
  29. ^ а б „OGAE Second Chance Contest 2006”. Sechuk.com. Приступљено 26. 8. 2012. 
  30. ^ а б „OGAE Second Chance Contest 2006 – Voting”. 
  31. ^ „OGAE Second Chance Contest 2007”. 
  32. ^ „OGAE Second Chance Contest 2007 – Results”. 
  33. ^ а б „Come to Sweden”. 
  34. ^ Floras, Stella (8. 6. 2008). „OGAE Second chance contest running order”. esctoday.com. ESCToday. Приступљено 9. 1. 2015. 
  35. ^ „OGAE Second Chance Contest 2008 – Voting”. 
  36. ^ Repo, Juha (25. 7. 2009). „OGAE Second Chance contest has started”. ESCToday. Архивирано из оригинала 26. 7. 2009. г. Приступљено 25. 7. 2009. 
  37. ^ а б в „OGAE Second Chance Contest 2009”. Приступљено 27. 4. 2009. 
  38. ^ Dufaut, Dominique (22. 12. 2009). „OGAE Second Chance Contest 2009: Here are the results!”. esctoday.com. ESCToday. Приступљено 9. 1. 2015. 
  39. ^ а б в „OGAE Second Chance Contest 2010”. 
  40. ^ а б „OGAE Second Chance Contest 2011”. 
  41. ^ а б „OGAE Second Chance Contest 2012”. 
  42. ^ „OGAE Second Chance Contest 2012 – Voting”. sechuk.com. Приступљено 13. 10. 2012. 
  43. ^ „Pastora Soler representará a España en Eurovisión 2012 con la canción "Quédate conmigo"”. RTVE.es. 4. 3. 2012. Приступљено 4. 3. 2012.  (in Spanish).
  44. ^ а б „OGAE Second Chance Contest 2013”. 
  45. ^ а б в г „OGAE SECOND CHANCE 2014 – NORWAY”. Приступљено 18. 5. 2014. 
  46. ^ „The results of the OGAE Second Chance Contest 2014!”. sechuk.com. Sechuk.com. 19. 10. 2014. Приступљено 19. 10. 2014. 
  47. ^ Sietse Bakker (22. 5. 2005). „Greece wins Eurovision Song Contest”. esctoday.com. ESCToday. Приступљено 9. 1. 2015. 
  48. ^ а б в Taylor, Richard] (9. 7. 2015). „OGAE Second Chance: Stockholm 2015”. eurovoix.com. Eurovoix. Приступљено 9. 7. 2015. 
  49. ^ а б Taylor, Richard] (9. 7. 2016). „OGAE Second Chance: Stockholm 2016”. eurovoix.com. Eurovoix. Приступљено 9. 7. 2016. 
  50. ^ „ESC 2016: OGAE Second Chance 2016 Results!”. leuropazzia.wordpress.com. Europazzia NEWS. 21. 10. 2016. Приступљено 21. 10. 2016. 
  51. ^ а б „OGAE Second Chance: Warsaw 2017”. osc2017.org. OGAE. 17. 9. 2017. Приступљено 17. 9. 2017. 
  52. ^ а б „Mariette from Sweden wins OGAE Second Chance Contest 2017!!!”. osc2017.eurowizja.org. OSC 2017. 7. 10. 2017. Приступљено 7. 10. 2017. 
  53. ^ а б „OGAE Second Chance Contest 2018 Entries Revealed”. eurovoix.com. Eurovoix. 31. 5. 2018. Приступљено 31. 5. 2018. 
  54. ^ а б „Italy Wins OGAE Second Chance Contest 2018”. eurovoix.com. Eurovoix. 15. 10. 2018. Приступљено 25. 5. 2019. 
  55. ^ а б в „OGAE Second Chance Contest 2019 Entries Revealed”. eurovoix.com. Eurovoix. 7. 6. 2019. Приступљено 7. 6. 2019. 
  56. ^ „Official EBU statement & FAQ on Eurovision 2020 cancellation”. Eurovision.tv. 18. 3. 2020. Архивирано из оригинала 18. 3. 2020. г. Приступљено 18. 3. 2020. 
  57. ^ а б „OGAE Second Chance Contest 2020 Running Order And Guest Juries Announced”. eurovoix.com. Neil Farren. 28. 6. 2020. Приступљено 28. 6. 2020. 
  58. ^ „OGAE Second Chance Contest 2021 Entries Revealed”. Eurovoix. Neil Farren. 21. 5. 2021. Приступљено 10. 7. 2021. 
  59. ^ Tsinivits, Kyriakos (2022-05-24). „OGAE Second Chance Contest 2022: Full line-up of competing songs”. aussievision (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-17. 
  60. ^ Adams, William Lee (2022-10-16). „Sweden wins OGAE Second Chance Contest 2022 with MEDINA's "In I Dimman"”. wiwibloggs (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-17. 
  61. ^ Granger, Anthony (2023-06-11). „OGAE Second Chance Contest 2023 Entries Revealed”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-11. 
  62. ^ Granger, Anthony (2023-10-07). „🇸🇪 Sweden Wins the OGAE Second Chance Contest 2023”. Eurovoix (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-07. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ОГАЕ_такмичење_друге_шансе&oldid=26955235”