Сент Винсент и Гренадини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сент Винсент и Гренадини
Saint Vincent and the Grenadines  (енглески)
Крилатица: Мир и правда
(лат. Pax et justitia)
(енгл. Peace and Justice)
Химна: Свети Винсент, прелепа земља
(енгл. Saint Vincent, Land So Beautiful)
Боже, чувај краљицу!1
(енгл. God, Save the Queen!)
Положај Светог Винсента и Гренадина
Главни градКингстаун
Службени језикенглески
Владавина
 — КраљицаЕлизабета II
 — Генерални гувернерФредерик Балантајн
 — ПремијерРалф Гонсалвес
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
27. октобра 1979.
Географија
Површина
 — укупно389 km2(184)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2016.[1]109.643(196)
 — густина281,86 ст./km2
Економија
ВалутаИсточнокарипски долар
 — стоти део валуте‍100 центима‍
Остале информације
Временска зонаUTC -4
Интернет домен.vc
Позивни број+1-784

1 Званична химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

Сент Винсент и Гренадини (енгл. Saint Vincent and the Grenadines), познати и као Свети Винсент и Гренадини, мала су острвска држава у југоисточном делу Карипског мора, припада Западним Антилима, у централној Америци.[2] Састоји се од острва Сент Винсент и групе Гренадинских острва (Бекија, Кануан, Мајре, Мустик и Јунион).

Главни град је Кингстаун (28.000 становника). Површина је 389 км² и има 109.991 становника, према подацима пописа из 2011. године, што значи да је густина насељености 283 стан/км².[3] Становништво се састоји од претежно црнаца, и мањим делом белаца и карипских домородаца. Религија је хришћанска 89% (30% протестанти, 17% англиканци, 9% католици и 33% остали хришћани).

По уређењу, Сент Винсент и Гренадини су демократска, уставна и паламентарна монархија и као чланица Комонвелта, за свог поглавара признаје британског монарха (краљицу). Национална монета је источнокарипски долар. Клима је тропска (просечно око 24 °C). Службени језик је енглески, али се говори и креолски.

Ова земља има велике туристичке потенцијале. Најважнији извозни производи су банане, кокос и шећерна трска. Сент Винсент и Гренадини су чланица УН, Комонвелта, Организације Америчких држава и Светске трговинске организације.

Ова острва открио је највероватније Колумбо, први европски досељеници били су Французи, да би Британци преузели власт око 1720. године и владали овим просторима до 27. октобра 1979. када су Сент Винсент и Гренадини постали независна држава у оквиру Комонвелта.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Сент Винсент и Гренадини се налази у Карибима западно од Барбадоса, јужно од Свете Луције, и северно од Гренаде. Површина државе износи 389 km².

Сент Винсент и Гренадини се састоје од главног острва Сент Винсент (344 km²) и северних Гренадина (45 km²) који се протежу између Сент Винсента и Гранаде. Острво Сент Винсент је вулканског порекла, а највиши врх је вулкан Суфријер висок 1.234 метра.

Геологија и рељеф[уреди]

Воде[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Историја[уреди]

Првобитно име острва Сент Винсент било је Јулумаин, како га је називало домородачко племе Кариби. Кариби су агресивно бранили своје острво од европских досељеника све до 1719. године. 1719. су француски досељеници са Мартиника заузели острво и почели да узгајају : кафу, дуван, индиго, памук и шећер на плантажама. На овим плантажама су радили афрички робови.

Миром у Паризу 1763. Француска је предала Сент Винсент Великој Британији. Француска је опет заузела острво 1779. али су га Британци добили назад миром у Версају 1783. године. Између 1783. и 1796. опет је дошло до сукоба на острву, овај пут између Црних Кариба и Британаца. 1797. године британски генерал сер Ралф Аберкромби је сломио отпор устаника.

Ропство је забрањено на Сент Винсенту 1834. (као и у другим британским колонијама). Ово је довело до мањка радне снаге. Овај проблем је решен доласком имиграната и најамника. Током 1840-их стигли су португалски имигранти са острва Мадеире, а између 1861. и 1868 стигли су бројни радници из Источне Индије. Услови су и даље били тешки како за бивше робове тако и за имигранте јер је економија острва стагнирала због ниске цене шећера све до почетка 20. века.

Од 1958. до 1962. био је у саставу британске Западноиндијске Федерације. Аутономију је добио 1967. а независност заједно са Гренадинима 1979. с премијером Милтоном Кароом, после кога долазе Џејмс Мичел(1984—2000). Арнхим Јустејс(2000—2001) и Ралф Ганселвиз.

Становништво[уреди]

Административна подела[уреди]

Привреда[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1]

Литература[уреди]

  • Bobrow, Jill & Jinkins, Dana. 1985. St. Vincent and the Grenadines. 4th Edition Revised and Updated, Concepts Publishing Co., Waitsfield, Vermont, 1993.
  • Cosover, Mary Jo. 1989. "St. Vincent and the Grenadines." In Islands of the Commonwealth Caribbean: A Regional Study, edited by Sandra W. Meditz and Dennis M. Hanratty. US Government Printing Office, Washington, D.C.
  • CIA Factbook entry
  • Gonsalves, Ralph E. 1994. History and the Future: A Caribbean Perspective. Quik-Print, Kingstown, St Vincent.
  • US Dept of State Profile
  • Williams, Eric. 1964. British Historians and the West Indies, Port-of-Spain.

Спољашње везе[уреди]

Влада
Опште информације