Славка Ранковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СЛАВКА РАНКОВИЋ
Slavka Rankovic.jpg
Славка Ранковић
Датум рођења(1920-05-25)25. мај 1920.
Место рођењаЗград, код Новог Места
 Краљевина СХС
Датум смртисептембар 2008.(2008-09-00) (88 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
СупругАлександар Ранковић
ДецаСлободан Ранковић
Професијадоктор економије
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Одликовања
Орден рада са црвеном заставом
Партизанска споменица 1941.

др Ладислава Ранковић Славка, рођена Бецеле (Зград, код Новог Места, 25. мај 1920Београд, септембар 2008), доктор економије и учесница Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди]

Рођена је 25. маја 1920. године у селу Заград, код Новог Места. Основну школу и гимназију завршила је у Новом Месту. Пред рат почела је студије на Економској школи у Љубљани.

После окупације Краљевине Југославије, 1941. године, прекинула је студије и вратила се у родно место. Као чланица соколског друштва, заједно са своја два брата и сестром, приступила је Народноослободилачком покрету. У јесен 1942. године у току велике италијанске офанзиве против партизана погинула јој је две године старија сестра Мери, а родитељи стрељани. Почетком марта 1943. године погинуо јој је и две године млађи брат Виктор. До пролећа 1944. године налазила се у Трећој словеначкој бригадиИван Цанкар”, а онда је била упућена у Дрвар, у којем се тада налазио Врховни штаб НОВ и ПОЈ. У ослобођеном Дрвару је постала члан Одељења за шифре, којим је руководила Бранка Савић, супруга Павла Савића.

Заједно са осталим члановима Врховног штаба, затекла се у Титовој пећини, у току немачког десанта, 25. маја 1944. године. Потом је с другим члановима Врховног штаба, после десанта отишла на Купрешко поље одакле су совјетским авионом пребачени у Бари, а одатле су прешли на острво Вис. На Вису су остали до јесени 1944. године, када је заједно са Александром Ранковићем прешла у ослобођену Србију.

После ослобођења Југославије, редила је у административном апарату Централног комитета Комунистичке партије Југославије, као секретар организационог секретара ЦК КПЈ Александра Ранковића. Потом је наставила студије економије на Економском факултету у Београду, који је завршила 1954. године. Године 1962. одбранила је докторску дисертацију „Основни друштвено-економски проблеми ефективности увођења нове технике у социјалистичкој привреди“. Најпре је радила, као руководилац вежби на Вишој економско-комерцијалној школи и као асистент на Економском одељењу Института друштвених наука у Београду. Године 1960. изабрана је за асистента, 1962. за доцента, а 1968. за ванредног професора Економског факултета у Београду. Објавила је неколико књига из области економије.

Године 1946. удала се за Александра Ранковића, тада високог партијског и државног функционера. Кумови на свадби су им били Крсто Попивода Ранковићу, а Борис Зихерл њој. Са Алексадром Ранковићем, је добила сина Слободана, и остала у браку све до његове смрти 1983. године. Преминула је у Београду септембра 2008. године. Сахрањена је поред свог супруга, у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Написала је књигу Живот уз Леку: сећања, објављену 1998. године, преведену 2002. на словеначки језик.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је и Орден рада са црвеном заставом.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици - Ко је ко у Југославији. Хронометар, Београд 1970. година.