2. српска армија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Друга Српска армија је била српска обласна армија Српске војске која је постојала током Првог светског рата. Обухватала је Шумадијску, Моравску, Дунавску и Комбиновану дивизија првог позива, под командом генерала Степе Степановића на линији Аранђеловац-Лазаревац са ојачаном Дунавском дивизијом првог позива код Београда.

Одмах након предаје одговора у коме је одбијен ултиматум аустроугарске Владе од 23. јула 1914. године, српска Влада је 25. јула у 22 часа издала Указ о мобилизацији целокупне војске. Формирана је Врховна команда на челу са генералом Степом Степановићем као заступником војводе Радомира Путника. Команда се дан касније преселила у Крагујевац. Припреме за одбрану земље од аустроугарске агресије вршене су по његовим инструкцијама и плановима. Сви планови за рат били су израђени тако да се мобилизација и концентрација војске може урадити ефикасно и брзо и без Путниковог физичког присуства. Путников план мобилизације, функционисао је савршено тако да су сви борачки делови мобилисани за 4-6 дана, а неборачки за 6-12 дана. Мобилисано је 11 пешадијских дивизија првог и другог позива, једна коњичка дивизија и трупе трећег позива - укупно око 450.000 људи и 500 топова.

Српска врховна команда је инсистирала на одбрани, чекајући да се неповољна војна и политичка ситуација, промени. Процењено је да Србији од суседа Грчке и Румуније не прети опасност, што није био случај са Бугарском и Албанијом. Српско дипломатско представништво у Софији, упозорило је своју Владу да су Бугари у Македонији организовали антисрпски комитски покрет и да планирају да пресеку железничку пругу Ниш - Солун. Албанци на југу, такође су вребали прилику за антисрпске акције.[1]

Српска војна команда није знала у почетку којим правцем ће ићи главни аустроугарски напад. Било је неопходно предупредити изненађења и ударе "с леђа". Стога је почетни оперативни план изражен директивом врховне команде, на чијем челу је био регент Александар Карађорђевић, као врховни командант, војвода Радомир Путник начелник штаба Врховне команде и помоћник начелника генерал Живојин Мишић, од 8. августа 1914. предвиђали су концентрацију снага у три армије.[2]

Моравска дивизија у Битољу 1912. године

Другу Српску армију су чиниле:

  • Шумадијска дивизија са седиштем у Лазаревцу,
  • Дунавска дивизија са седиштем у Београду,
  • Моравска дивизија са седиштем у Аранђеловцу,
  • Комбинована дивизија првог позива са седиштем у селу Даросава.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.glassrbije.org/vr/node/48 Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 29, 2014) (на језику: енглески) Srbija i njena vojska u prvoj godini Velikog rata, Vukomir Petrić
  2. ^ https://web.archive.org/web/20110625051140/http://babamim.com/wwi_serbian_generals Serbian History 101

Спољашње везе[уреди]