Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Сјајан чланак

ФК Партизан

ФК Партизан је српски фудбалски клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Освојио је укупно 46 трофеја, укључујући: 27 националних првенства, 16 националних купова, 1 национални суперкуп, 1 Митропа куп и 1 Ухрен куп. На табели југословенске лиге свих времена завршио је на другом месту.

Своје утакмице од 1949. године играју на стадиону Партизана капацитета 29.775 места. Партизан је са Спортингом играо први меч икада у Купу европских шампиона 1955. године, а био је и први балкански и источноевропски клуб који је играо финале Купа европских шампиона у сезони 1965/66. Партизан је први српски клуб који се пласирао у групну фазу Лиге шампиона.

Клуб има дугогодишње ривалство са Црвеном звездом. Утакмице између ова два клуба су позната као вечити дерби. Поред Србије, клуб је такође веома популаран у Црној Гори, Републици Српској и БиХ, као и у другим бившим југословенским републикама и српској дијаспори. Навијачи Партизана се називају Гробари.

Добар чланак

ЈСД Партизан

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.

Председник спортског друштва Партизан је Остоја Мијаиловић а потпредседник је Андреа Арсовић.

Изабрани списак

Списак репрезентативних голова Александра Митровића

Александар Митровић је српски фудбалер који је за репрезентацију Србије од 2013. године постигао 50 голова на 76 одиграних утакмица и по томе је на 1. месту листе најбољих стрелаца репрезентације. Јуниорску каријеру започео је 2011. године у мечевима Квалификација за Европско првенство 2012. на којима је постигао 4 гола, а проглашен је најбољим играчем првенства на којем је Србија освојила златну медаљу. За репрезентацију до 21 године наступао је у квалификацијама за ЕП 2015. где је био најбољи стрелац заједно са Мичијем Батшуајијем и Андреом Белотијем са 4 гола.

Митровић је за сениорску репрезентацију дебитовао 7. јуна 2013. године против Белгије када је био члан Партизана. У Квалификацијама за Светско првенство 2018. постигао је 6 голова, док је у Лиги нација 2018/19. са истим бројем погодака био најбољи стрелац такмичења. На Светском првенству 2018. постигао је једини гол на утакмици против Швајцарске. У Квалификацијама за Светско првенство 2022. је на прве две утакмице постигао три гола чиме је постао најбољи стрелац репрезентације свих времена.

Недавни догађаји

Вести

29. септембар — Као посљедица војне акције Азербејџана, преко 100.000 од 120.000 Јермена избјегло је из Нагорно-Карабаха у Јерменију (на слици) и најављено је укидање Нагорнокарабашке Републике од 1. јануара 2024.
24. септембар — У сукобу припадника Полиције Косова и локалних Срба у селу Бањска код Звечана, убијена су три Србина, један полицајац, а још један је рањен.
20. септембар — Потписано је примирје по окончању азербејџанске војне операције у Нагорно-Карабаху.
16. септембар — Одбојкашка репрезентација Пољске освојила је Европско првенство победивши у финалу Италију.
15. септембар — У Србији, Српској и дијелу Црне Горе обиљежен је Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
13. септембар — 2.900 људи је преминуло у поплавама а преко 10.000 се води као нестало, након урушавања бране у граду Дерни, Либија.
10. септембар — Новак Ђоковић је освојио 24. титулу на гренд слем турнирима победивши у финалу Отвореног првенства САД Данила Медведева.

Остале вести

На данашњи дан

4. октобар

1582 — Последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар.
1669 — Преминуо је холандски сликар Харменс ван Ријн Рембрант (на слици).
1853 — Отпочео је Кримски рат османским објављивањем рата Руској царевини.
1876 — ТАМУ у Тексасу је отворен као прва јавна институција вишег образовања у САД.
1957 — Совјетски Савез је лансирао први вештачки Земљин сателит - Спутњик 1.
1977 — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња и 4. октобар је проглашен Светским даном заштите животиња.
2006 — Покренут је Викиликс.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да човек у просеку изговори око 31.500 речи дневно?
… да се McDonald's-и у Индији не служе хамбургере, због хиндуистичког веровања да је крава света животиња? Уместо хамбургера, служи се „махараџа мек”, сендвич с јагњетином.
… да је британска краљица Викторија (на слици), како би онемогућила шпијунирање својих писама и краљевских аката, користила за упијање мастила посебну црну хартију?
… да сваки човек дневно направи око 2,5 килограма отпада?
… да је Марсељ најстарији град у Француској? Основали су га Грци око 600. године пре н. е. као град Масалија.
… да се Филипини састоје од 7.641 острва?
… да је прва употреба псовке „ф*к“ на филму била у остварењу М*А*S*H из 1970. године?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Орао белорепан усликан у Специјалном резервату природе Тителски брег. Реч је о птици из породице јастребова и једној од највећих у Европи. Орао са слике усликан је на Тителском брегу, лесној узвишици и заравни надомак Титела, коју научници сматрају једном од најзанимљивијих у средњој Европи. Фотографија је освојила награду у категорији Најлепша макро-фотографија на фото-конкурсу Вики воли Земљу 2023. — Србија.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете слободно мењати.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 61,8 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 674.000 на српском језику.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ или да се обратите свом ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 341.162 корисника отворила налог, а од тога је 686 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина. Посетите нашу Радионицу и сазнајте како и ви можете помоћи.

Дискусије и коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користе се за размену мишљења, аргумената и указивање на грешке како би се постојећи чланци побољшали.

Википедијом руководи Задужбина Викимедија, некомерцијална организација која управља и низом других пројеката: