Пређи на садржај

Авија BH-33

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Avia BH-33)
Авија BH-33
Авија BH-33
Опште
Наменаловачки авион
Посада1 члан
Земља порекла Чехословачка
ПроизвођачАвија (Avia)
Први лет1928.
Димензије
Дужина7,22 m
Размах крила8,90 m
Висина3,13 m
Површина крила25,46 m²
Маса
Празан1117 kg
Нормална полетна1560 kg
Погон
Клипно-елисни мотор1 Skoda L
Снага1 x 426 kW
Перформансе
Брзина крстарења280 km/h
Макс. брзина на Hопт298 km/h
Долет450б km
Плафон лета8000 m
Брзина пењања594 m/min

Авија BH-33 (чеш. Avia BH-33) је чехословачки ловачки авион, који је имао први лет 1928. године.[1][2]

Највећа брзина авиона при хоризонталном лету је износила 298 km/h. Практична највећа висина током лета је износила 8000 метара, а брзина успињања 594 метара у минути. Распон крила авиона је био 8,90 метара, а дужина трупа 7,22 метара. Празан авион је имао масу од 1117 килограма. Нормална полетна маса износила је око 1560 килограма. Био је наоружан са 2 предња митраљеза калибра 7,7 милиметара.[2]

Пројектанти авиона Авиа BH-33 инж.П.Бенеш(л) и инж.М.Хајн(д)
Цртеж авиона Авија BH-33 у три пројекције
Авион Авија BH-33 са мотором Јупитер

Конструктори авиона су били Павел Бенеш и Мирослав Хајн. Авион је базиран на Авиа BH-21 авиону, добио је јачи Бристол Јупитер мотор и низ измена. Прототип је имао слабе особине и то је захтевало даље измјене, у 2 идућа прототипа означена као BH-33-1. Чехословачко ратно ваздухопловство је наручило 5, белгијско 3, а пољско РВ 1 авион са лиценцом за 50, који су израђени под именом PWS-A и уведени у наоружање 1930.

Потпуни редизајн авиона са намером да се побољшају особине је уследио са верзијом Авија BH-33Е; 20 авиона је продато Војном Ваздухопловству Краљевине Југославије (ВВКЈ), са лиценцом за додатних 24 која је реализована у земунском Икарусу (Авиа BH-33 Y). Још једна верзија, Авиа BH-33L са Шкода мотором је израђена за чехословачко РВ, 80 примјерака. Неки су коришћени до окупације Чехословачке 1938 године.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп авиона Авиа BH-33Е је изведен као челична конструкција од челичних цеви прекривених платном. Попречни пресек трупа је био елипсаст. Отворени кокпит је позициониран тако да му се предња ивица поклапа са задњом ивицом горњег крила. Носач мотора је такође био изведен као метална конструкција а мотор је био обложен лименом облогом која је побољшава хлађење мотора.

У југословенску варијанту авиона BH-33E-SHS која се производила у земунској фабрици авиона Икарус уграђиван је мотор југословенске производње ИАМ К9 снаге 420KS.

Крила су била дрвене конструкције обложена платном, имала су облик правоугаоника са заобљеним крајевима. Доње крило је било дуже од горњег и на њему су се налазила закрилца. Крила су међусобно била повезана благо закошеним упорницама и облику латиничног слова N и затегама од челичне жице.

Стајни трап авиона је изведен као фиксан, имао је два точка међусобно повезана крутом осовином која је решеткастом конструкцијом направљеном од челичних цеви у облику латиничног слова V, била причвршћена за труп авиона. На репу авиона се налазила еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона.

Чехословачки примерци нису учествовали у борбама због предаје 1938. године. Пољски авиони су били замењени пољским ловачким авионима пре рата 1939. Југословенски примерци су коришћени за напредну обуку ловачких пилота. Два су уништена при нападу немачких Месершмита Bf 109 на аеродром Никшић 1941. године, и оба храбра југословенска пилота су погинула приликом неравноправне ваздушне борбе са немачким ловцима.

Преостале заробљене југословенске авионе Немци су предали Хрватима (квислиншкој „НДХ“), који су их користили као лаке јуришнике и извиђаче у нападима на партизане и цивилно становништво.

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Наоружање авиона: Авија BH-33
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2 x Викерс (Vickers)
Калибар 7,7 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 12. 08. 2016. 
  2. ^ а б „Avia BH-33” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Pavel Soukup (26. 7. 2009). „Avia BH-33” (на језику: (језик: чешки)). Československé letectví (www.cs-letectvi.cz). Приступљено 22. 9. 2010. 
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Димитријевић, Бојан Б, Предраг Миладиновић и Милан Мицевски (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918—1944. Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Janić, Čedomir (1991). „Vazdušne borbe nad Jugoslavijom”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 6 — 16. ISSN 1450-6068. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]