Пређи на садржај

Авија BH-33

С Википедије, слободне енциклопедије
Авија BH-33

Авија BH-33
Опште
Намена ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Чехословачка
Произвођач Авија (Avia)
Први лет 1928.
Димензије
Дужина 7,22 m
Размах крила 8,90 m
Висина 3,13 m
Површина крила 25,46 m²
Маса
Празан 1117 kg
Нормална полетна 1560 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 Skoda L
Снага 1 x 426 kW
Перформансе
Брзина крстарења 280 km/h
Макс. брзина на Hopt 298 km/h
Долет 450б km
Плафон лета 8000 m
Брзина пењања 594 m/min

Авија BH-33 (чеш. Avia BH-33) је чехословачки ловачки авион, који је имао први лет авиона 1928. године.[1][2]

Највећа брзина авиона при хоризонталном лету је износила 298 km/h. Практична највећа висина током лета је износила 8000 метара, а брзина успињања 594 метара у минути. Распон крила авиона је био 8,90 метара, а дужина трупа 7,22 метара. Празан авион је имао масу од 1117 килограма. Нормална полетна маса износила је око 1560 килограма. Био је наоружан са 2 предња митраљеза калибра 7,7 милиметара.[2]

Пројектанти авиона Авиа BH-33 инж.П.Бенеш(л) и инж.М.Хајн(д)
Цртеж авиона Авија BH-33 у три пројекције
Авион Авија BH-33 са мотором Јупитер

Конструктори авиона су били Павел Бенеш и Мирослав Хајн. Авион је базиран на Авија BH-21 авиону, добио је јачи Бристол Јупитер мотор и низ измјена. Прототип је имао слабе особине и то је захтијевало даље измјене, у 2 идућа прототипа означена као BH-33-1. Чехословачко ратно ваздухопловство је наручило 5, белгијско 3, а пољско РВ 1 авион са лиценцом за 50, који су израђени под именом PWS-A и уведени у наоружање 1930.

Потпуни редизајн авиона са намјером да се побољшају особине је услиједио са верзијом Авија BH-33Е. 20 авиона је продато Војном Ваздухопловству Краљевине Југославије (ВВКЈ), са лиценцом за додатних 24, која је реализована у земунском Икарусу (Авиа BH-33 Y). Још једна верзија, Авија BH-33L са Шкода мотором је израђена за чехословачко РВ, 80 примјерака. Неки су кориштени до окупације Чехословачке 1938.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп авиона Авиа BH-33Е је изведен као челична конструкција од челичних цеви прекривених платном. Попречни пресек трупа је био елипсаст. Отворени кокпит је позициониран тако да му се предња ивица поклапа са задњом ивицом горњег крила. Носач мотора је такође био изведен као метална конструкција а мотор је био обложен лименом облогом која је побољшава хлађење мотора.

Погонска група: У југословенску варијанту авиона BH-33E-SHS која се производила у земунској фабрици авиона Икарус уграђиван је мотор југословенске производње ИАМ К9 снаге 420KS.

Крила су била дрвене конструкције обложена платном, крила су имала облик правоугаоника са заобљеним крајевима. Доње крило је било дуже од горњег и на њему су се налазила закрилца. Крила су међусобно била повезана благо закошеним упорницама и облику латиничног слова N и затегама од челичне жице.

Стајни трап авиона је изведен као фиксан, имао је два точка међусобно повезана крутом осовином која је решеткастом конструкцијом направљене од челичних цеви у облику латиничног слова V, био причвршћен за труп авиона. На репу авиона се налазила еластична дрљача као трећа ослона тачка авиона.

Чехословачки примјерци нису ни учествовали у борбама због предаје 1938. године. Пољски авиони су били замијењени пољским ловачким авионима прије рата 1939. Југословенски примјерци су кориштени за напредну обуку ловачких пилота. Два су уништена при нападу њемачких Месершмита Bf 109 на аеродром Никшић 1941. године, и оба храбра југословенска пилота су погинула приликом неравноправне ваздушне борбе са њемачким ловцима.

Преостале заробљене југословенске авионе Немци су предали Хрватима (квислиншкој „НДХ“), који су их користили као лаке јуришнике и извиђаче у нападима на партизане и цивилно становништво.

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Наоружање авиона: Авија BH-33
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2 x Викерс (Vickers)
Калибар 7,7 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2016. г. Приступљено 12. 08. 2016. 
  2. ^ а б „Avia BH-33” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Pavel Soukup (26. 7. 2009). „Avia BH-33” (на језику: (језик: чешки)). Československé letectví (www.cs-letectvi.cz). Приступљено 22. 9. 2010. 
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Димитријевић, Бојан Б., Предраг Миладиновић и Милан Мицевски (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918—1944. Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941—1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Janić, Čedomir (1991). „Vazdušne borbe nad Jugoslavijom”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 6 — 16. ISSN 1450-6068. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Мијатовић, Иван; Ђокић, Небојша (2011). „ЛОВАЧКА АВИЈАЦИЈА ВОЈСКЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И ПРАЋЕЊЕ САВРЕМЕНИХ ТРЕНДОВА У НАОРУЖАЊУ - стереотипи и чињенице,”. Расински анали (на језику: (језик: српски)). Крушевац: Историјски Архив Крушевца. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]