Милан Зорић

милан зорић
милан зорић
	Милан Зорић
Лични подаци
Датум рођења	6. март 1912.
Место рођења	Доње Врточе, код Дрвара, Аустроугарска
Датум смрти	2006. (93/94 год.)
Место смрти	Београд, Србија, Србија и Црна Гора
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	1939.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1941 — 1959.
Чин	генерал-потпуковник
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања
	југословенска одликовања:
	инострана одликовања:
Партизански крст

Милан Зорић (Доње Врточе, код Дрвара, 6. март 1912 — Београд, 2006), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 6. марта 1912. године у селу Доње Врточе, код Дрвара. Потицао је из земљорадничке породице. Након основне школе, учио је металски занат и радио у Сарајеву, Варешу, Земуну и Раковици. Рано је постао члан Уједињених радничких синдиката (УРС) и преко њих добио сазнања о револуционарном радничком покрету. Учествовао је у акцијама радничког покрета — штрајковима, демонстрацијама и др, због чега је био хапшен и малтретиран у београдском затвору „Главњача”. У чланство илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ) био је примљен 1939. године.^[1]

Због револуционарне активности био је неколико пута отпуштан с посла, а последњи пут априла 1940. године. Након напада Сила осовине на Краљевину Југославију, 6. априла 1941. године, напустио је разрушени Београд и отишао у родни крај. Одмах по доласку у Дрвар, активно се укључио у организовање оружаног устанка. Дан пре почетка прве устаничке акције у Дрвару, Милан Зорић је 26. јула 1941. године у селу засеоку Црљивица, код Доње Врточе, учествовао је у сукобу с усташама, које су пошле да пљачкају и убијају народ, који се повукао у шуму. Зорић је том приликом успео да тешко рани једног усташу. Била је ово један од првих оружаних сукоба с усташама на терену Дрвара.^[1]

Након ослобођења Дрвара и Оштреља, 27. јула 1941. године, Милан Зорић је ступио у руководство устанка, а 6. августа је с шеснаест бораца из Дрвара, упућен на терен Босанског Петровца, због организовања устанка и извођења акција на простору Кључ—Петровац. Милан је тада у Зденом долу организовао заседу, и два дана и две ноћи чекао наилазак непријатеља. Када је 9. августа од Кључа наишла моторизована колона на њу је отворена ватра и непријатељ је разбијен. Убијено је око 50, а заробљено 20 војника. Заплењено је 60 пушака, 4 пушкомитраљеза и доста муниције, а уништено седам камиона и један аутомобил.^[1]

После ослобођења земље, Милан Зорић је наставио војну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА), где се налазио на дужностима — команданта Прве пролетерске дивизије, начелника штаба Области, команданта корпуса и др. Након рата завршио је осам разреда гимназије, Војну академију „Фрунзе” у Москви и Школу оператике на Вишој војној академији ЈНА.^[2] Пензионисан је 1959. године у чину генерал-мајора, а након тога је унапређен у чин резервног генерал-потпуковника ЈНА.^[3]

Након одласка у пензију, посветио се писању о Народноослободилачком рату (НОР) и објавио је неколико књига:^[2]

Дрвар у устанку 1941, 1963. године
Изволи друже Јевтане, 1967. године
Рибнички партизански одред, 1967. године
Тринаеста крајишка бригада, 1968. године
Вртлог, 1969. године

Такође објавио је и више студија у неколико часописа.

Умро је 2006. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су Орден ратне заставе, Орден партизанске звезде првог реда, Орден братства и јединства првог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден народне армије другог реда и Орден за храброст.^[4]^[5], док се од иностраних истиче Партизански крст НР Пољске. Орденом народног хероја је одликован 27. новембра 1953. године.^[2]

Види још

Лазо Кочовић

Референце

^ ^а ^б ^в Народни хероји Југославије 1982, стр. 373.
^ ^а ^б ^в Народни хероји Југославије 1982, стр. 374.
^ Војни лексикон 1981, стр. 1126.
^ Ко је ко у Југославији 1957, стр. 800.
^ Војна енциклопедија 1975, стр. 712.

Литература

Ко је ко у Југославији. Београд. 1957.
Војна енциклопедија том X. Београд. 1975.
Војни лексикон. Београд: Војноиздавачки завод. 1981.
Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.

[FOOTNOTEНародни_хероји_Југославије1982373-1] а ^б ^в Народни хероји Југославије 1982, стр. 373.

[FOOTNOTEНародни_хероји_Југославије1982374-2] а ^б ^в Народни хероји Југославије 1982, стр. 374.

[FOOTNOTEВојни_лексикон19811126-3] Војни лексикон 1981, стр. 1126.

[FOOTNOTEКо_је_ко_у_Југославији1957800-4] Ко је ко у Југославији 1957, стр. 800.

[FOOTNOTEВојна_енциклопедија1975712-5] Војна енциклопедија 1975, стр. 712.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]