Михаило Гавриловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Михаило Гавриловић
Гавриловић у дипломатској униформи
Лични подаци
Датум рођења(1868-05-08)8. мај 1868.
Датум смрти1. новембар 1924.(1924-11-01) (56 год.)
Посланик на Цетињу
1911 — 1914.
Посланик у Ватикану
1914 — 1917.
10. март 1918 — 3. новембар 1918.
ПретходникНикола Пашић
НаследникСтојан Протић
Посланик у Лондону
1919 — 1924.

Потпис

Михаило Гавриловић (Алексинац, 1868Лондон, 1924) био је српски историчар, државник и дипломата.

Биографија[уреди | уреди извор]

Гимназију је завршио у Књажевцу и Нишу а историјско-филолошки одсек на Филозофском факултету у Београду (1887-91). Био је државни питомац на École Pratique des Hautes Études у Паризу (1893-99) где је докторирао.

Радио је као наставник учитељске школе у Нишу 1891 и професор гимназије у Нишу од 1892. Гавриловић је био управник државног архива у Београду од 1900—1910. Био је дипломатски представник Србије и Југославије у више држава: ппуномоћени посланик Србије на Цетињу од 1910, посланик Србије у Ватикану од 1914, посланик Србије у Петрограду од 1917, посланик Краљевине СХС у Лондону од 1919 до 1924.. Био је заступник (в.д.) министра иностраних дела (Пашића) од 10. марта 1918. до 3. новембра 1918.

Објавио велики број радова из историје Србије у XIX веку, посебно о личности Милоша Обреновића, српско-француским и српско-енглеским односима.

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дипломатске позиције
Посланик Краљевине Србије у Краљевини Црној Гори
1911–1914
Позиција установљена
Посланик Краљевине Србије у Ватикану
1914–1917
Посланик Краљевине Југославије у Уједињеном Краљевству
1919–1924