2. српска армија — разлика између измена
Датотеку Serbian_Artillery_WW1.jpg је обрисао Jcb на Остави, разлог: Missing source as of 11 April 2016 - Using VisualFileChange.. |
|||
Ред 23: | Ред 23: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|World War I forces of Serbia}} |
|||
* {{cite web |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/Velikirat/story/2213/srbija-u-ratu/1655093/srpska-vojska-uoci-prvog-svetskog-rata.html|title=Српска војска уочи Првог светског рата|publisher= |accessdate=2015-12-12 |lang=sr}} |
|||
* {{cite web |url=http://www.andricevinstitut.org/wp-content/uploads/2014/05/Istorijska-sveska-11-2014.pdf |title=Српска војска у Првом светском рату |publisher= |accessdate=2015-12-24 |lang=sr}} |
|||
{{Commonscat|World War I forces of Serbia}} |
{{Commonscat|World War I forces of Serbia}} |
||
Верзија на датум 6. август 2016. у 18:22
Друга Српска армија је била српска обласна армија Српске војске која је постојала током Првог светског рата. Обухватала је Шумадијску, Моравску, Дунавску и Комбиновану дивизија првог позива, под командом генерала Степе Степановића на линији Аранђеловац-Лазаревац са ојачаном Дунавском дивизијом првог позива код Београда.
Одмах након предаје одговора у коме је одбијен ултиматум аустроугарске Владе од 23. јула 1914. године, српска Влада је 25. јула у 22 часа издала Указ о мобилизацији целокупне војске. Формирана је Врховна команда на челу са генералом Степом Степановићем као заступником војводе Радомира Путника. Команда се дан касније преселила у Крагујевац. Припреме за одбрану земље од аустроугарске агресије вршене су по његовим инструкцијама и плановима. Сви планови за рат били су израђени тако да се мобилизација и концентрација војске може урадити ефикасно и брзо и без Путниковог физичког присуства. Путников план мобилизације, функционисао је савршено тако да су сви борачки делови мобилисани за 4-6 дана, а неборачки за 6-12 дана. Мобилисано је 11 пешадијских дивизија првог и другог позива, једна коњичка дивизија и трупе трећег позива - укупно око 450.000 људи и 500 топова.
Српска врховна команда је инсистирала на одбрани, чекајући да се неповољна војна и политичка ситуација, промени. Процењено је да Србији од суседа Грчке и Румуније не прети опасност, што није био случај са Бугарском и Албанијом. Српско дипломатско представништво у Софији, упозорило је своју Владу да су Бугари у Македонији организовали антисрпски комитски покрет и да планирају да пресеку железничку пругу Ниш - Солун. Албанци на југу, такође су вребали прилику за антисрпске акције.[1]
Српска војна команда није знала у почетку којим правцем ће ићи главни аустроугарски напад. Било је неопходно предупредити изненађења и ударе "с леђа". Стога је почетни оперативни план изражен директивом врховне команде, на чијем челу је био регент Александар Карађорђевић, као врховни командант, војвода Радомир Путник начелник штаба Врховне команде и помоћник начелника генерал Живојин Мишић, од 8. августа 1914. предвиђали су концентрацију снага у три армије.[2]
Другу Српску армију су чиниле:
- Шумадијска дивизија са седиштем у Лазаревцу,
- Дунавска дивизија са седиштем у Београду,
- Моравска дивизија са седиштем у Аранђеловцу,
- Комбинована дивизија првог позива са седиштем у селу Даросава.
Види још
Извори
- ^ http://www.glassrbije.org/vr/node/48 Srbija i njena vojska u prvoj godini Velikog rata, Vukomir Petrić
- ^ http://www.webcitation.org/5zBzuL3hj Serbian History 101
Спољашње везе
- „Српска војска уочи Првог светског рата”. Приступљено 2015-12-12. Непознати параметар
|lang=
игнорисан [|language=
се препоручује] (помоћ) - „Српска војска у Првом светском рату” (PDF). Приступљено 2015-12-24. Непознати параметар
|lang=
игнорисан [|language=
се препоручује] (помоћ)