Алексеј I Михајлович — разлика између измена

Алексеј I Михајлович
Алексеј I Михајлович
Лични подаци
Датум рођења	19. март 1629.
Место рођења	Москва, Руско царство
Датум смрти	26. јануар 1676. (46 год.)
Место смрти	Москва, Руско царство
Породица
Супружник	Maria Miloslavskaya, Natalya Naryshkina
Потомство	Петар Велики; Фјодор III Алексејевич; Алексеј Алексејевич; Иван V Алексејевич; Симеон Алексејевич
Родитељи	Михаил I Фјодорович; Eudoxia Streshneva
Династија	Романов
Претходник	Михаил I Фјодорович
Наследник	Фјодор III Алексејевич

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 13. децембар 2016. у 10:32

Алексеј I Михајлович (19. март 1629 — 26. јануар 1676) је био други цар Русије из династије Романов од 1645. године.

Смрт родитеља

Алексеј је био син цара Михаила I и Евдокије његове супруге из другог брака. Током детињства за учитеља отац му одређује Бориса Морозова који ће касније током управљања царством имати велику улогу. Отац је свога сина и престолонаследника Алексеја одлучио представити руском народу када је он имао само 14 година. Само нешто више од године дана потом мајка му умире у својој 37. години 18. августа 1645. године. Током пролећа следеће године 13. јула му је умро и отац тако да је Алексеј постао потпуно усамљени цар с само 16 година.^{[тражи се извор]}

Морозов

Немајући сада поверења у никога другога он свога тутора бојара Морозова поставља на чело руске владе. Користећи своју позицију овај главни министар организова 1648. године венчање младог цара за Марију Милославскају док се сам жени њеном сестром. Вест о том дуплом венчању тада разјарује становнике Москве који се буне с жељом да убију овога бојара. Он тај покушај преживљава само захваљујући младом цару који га личном интервенцију спашава. Без обзира на овај догађај Морозов ће наставити управљати у већој или мањој мери државом као премијер или „саветник“ све до своје смрти 1661. користећи свој негдашњи утицај и цареву супругу. Најважнија од унутрашњополитичких мера Морозова постаје нови руски законик који ће остати у оптицају све до XIX века.

Пољска

Прве године царевања Алексеја I су биле мирне све до неочекиваних догађаја у Пољској. Тамо на подручју данашње Украјине је дошло 1648. године до побуне Богдана Хмељничког. Како ни после пет година лојалне снаге ову буну нису успеле угушити у политичкој елити Русије се појавила жеља за објавом рата који ће неупитно довести до територјалног проширења. До почетка рата тако долази у септембру 1653. године након парламентарног гласања. Прва година овог рата била је победа за победом. Руске снаге тада на брзину освајају Смоленск, Кијев, Ригу, Витепск, Полоцк и постижу договор с Богданом Хмелницкијем. По споразуму из Перејаслава од 1654. године између Пољског побуњеника и руског цара Алексеја Украјина је везала своју будућност с Русијом у замену за политичку аутономију. Тај уговор се узима као преломни тренутак у историји Украјине. Ти фантастични руски успеси су убедили и Шведску да објави рат Пољској што она чини 1655. године. Како је непријатељско краљевство тада постојало само на папиру ова два савезника су се убрзо посвађала око ратног плена и Алексеј 1656. године објавио рат Шведској. Последица овог петогодишњег рата били су никакви добици и време за опоравак Пољске која тада поновно постаје сила ограничене снаге. Због тога 1661. долази до склапања мировног споразума с Шведском и наставка рата против Пољске. Завршетак овог рата ће наступити тек 1667. године. По тадашњем мировном споразуму Русија је вратила освојени излаз на Балтичко море, а задржала Смоленск, Кијев и све на левој обали реке Дњестар. Завршетком тих ратова Пољска је изгубила једну трећину свога становништва и престала бити некадашња војна сила. Уз те Пољске ратове држава се такође наставила ширити у Сибир где се 1659. године оснива Иркутск, а 1666. године Селенгинск.^{[тражи се извор]}

Проблематични потомци

Током свог живота Алексеј I имао је из два брака укупно 15 деце од чега је било шест синова. Без обзира на велики број деце, њихово здраствено стање је било забрињавајуће. Његов први син Димитрије није доживео другу годину живота. Његов други син и престолонаследник Алексеј умире на прагу пунолетности 1670. године стварајући цару велике династичке бриге, знајући да су му два преостала сина Фјодор III и Иван V инвалиди, а Симеон је умро 1669. године. Због тога он се 1671. године жени с Наталијом Наришкином која ће му родити Петра 1672. године. Алексеј I умире 29. јануара 1676. године не дуго након представљања Фјодора III као свога наследника.

Литература

Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.

Спољашње везе

Михаил I Фјодорович	Цар Русије	Фјодор III Алексејевич

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{bez_inlajn_referenci}}{{сређивање|Додавање викивеа, пребацивање у перфекат}}
-{{bez_izvora}}
-{{сређивање|Додавање викивеа, пребацивање у перфекат}}
 {{bez_inlajn_referenci}}
 {{Инфокутија владар
@@ Ред 22: / Ред 21: @@
 | мајка = [[Eudoxia Streshneva]]
 | супружник = [[Maria Miloslavskaya, Natalya Naryshkina]]
-| деца = [[Петар Велики]] <br /> [[Фјодор III Алексејевич]] <br /> [[Алексеј Алексејевич]] <br /> [[Иван V Алексејевич]] <br /> [[Симеон Алексејевич]]
+| деца = [[Петар Велики]]<br /> [[Фјодор III Алексејевич]]<br /> [[Алексеј Алексејевич]]<br /> [[Иван V Алексејевич]]<br /> [[Симеон Алексејевич]]
 | грб =
 | опис_грба =
@@ Ред 30: / Ред 29: @@
 == Смрт родитеља ==
-Алексеј је био син цара [[Михаил I Фјодорович|Михаила I]] и Евдокије његове супруге из другог брака. Током детињства за учитеља отац му одређује Бориса Морозова који ће касније током управљања царством имати велику улогу. Отац је свога сина и престолонаследника Алексеја одлучио представити руском народу када је он имао само 14 година. Само нешто више од године дана потом мајка му умире у својој 37. години [[18. август]]а [[1645]]. године. Током пролећа следеће године [[13. јул]]а му је умро и отац тако да је Алексеј постао потпуно усамљени цар с само 16 година.
+Алексеј је био син цара [[Михаил I Фјодорович|Михаила I]] и Евдокије његове супруге из другог брака. Током детињства за учитеља отац му одређује Бориса Морозова који ће касније током управљања царством имати велику улогу. Отац је свога сина и престолонаследника Алексеја одлучио представити руском народу када је он имао само 14 година. Само нешто више од године дана потом мајка му умире у својој 37. години [[18. август]]а [[1645]]. године. Током пролећа следеће године [[13. јул]]а му је умро и отац тако да је Алексеј постао потпуно усамљени цар с само 16 година.{{чињеница|date=01. 2017.}}
 == Морозов ==
@@ Ред 38: / Ред 37: @@
 == Пољска ==
-Прве године царевања Алексеја I су биле мирне све до неочекиваних догађаја у Пољској. Тамо на подручју данашње Украјине је дошло [[1648]]. године до побуне [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељничког]]. Како ни после пет година лојалне снаге ову буну нису успеле угушити у политичкој елити Русије се појавила жеља за објавом рата који ће неупитно довести до територјалног проширења. До почетка рата тако долази у септембру [[1653]]. године након парламентарног гласања. Прва година овог рата била је победа за победом. Руске снаге тада на брзину освајају [[Смоленск]], [[Кијев]], [[Рига|Ригу]], [[Витепск]], [[Полоцк]] и постижу договор с Богданом Хмелницкијем. По споразуму из Перејаслава од [[1654]]. године између Пољског побуњеника и руског цара Алексеја [[Украјина]] је везала своју будућност с Русијом у замену за политичку аутономију. Тај уговор се узима као преломни тренутак у историји Украјине. Ти фантастични руски успеси су убедили и [[шведска|Шведску]] да објави рат [[Пољска|Пољској]] што она чини [[1655]]. године. Како је непријатељско краљевство тада постојало само на папиру ова два савезника су се убрзо посвађала око ратног плена и Алексеј [[1656]]. године објавио рат Шведској. Последица овог петогодишњег рата били су никакви добици и време за опоравак Пољске која тада поновно постаје сила ограничене снаге. Због тога [[1661]]. долази до склапања мировног споразума с Шведском и наставка рата против Пољске. Завршетак овог рата ће наступити тек [[1667]]. године. По тадашњем мировном споразуму [[Русија]] је вратила освојени излаз на [[Балтичко море]], а задржала Смоленск, Кијев и све на левој обали реке [[Дњестар]]. Завршетком тих ратова [[Пољска]] је изгубила једну трећину свога становништва и престала бити некадашња војна сила. Уз те Пољске ратове држава се такође наставила ширити у Сибир где се [[1659]]. године оснива [[Иркутск]], а [[1666]]. године [[Селенгинск]].
+Прве године царевања Алексеја I су биле мирне све до неочекиваних догађаја у Пољској. Тамо на подручју данашње Украјине је дошло [[1648]]. године до побуне [[Богдан Хмељницки|Богдана Хмељничког]]. Како ни после пет година лојалне снаге ову буну нису успеле угушити у политичкој елити Русије се појавила жеља за објавом рата који ће неупитно довести до територјалног проширења. До почетка рата тако долази у септембру [[1653]]. године након парламентарног гласања. Прва година овог рата била је победа за победом. Руске снаге тада на брзину освајају [[Смоленск]], [[Кијев]], [[Рига|Ригу]], [[Витепск]], [[Полоцк]] и постижу договор с Богданом Хмелницкијем. По споразуму из Перејаслава од [[1654]]. године између Пољског побуњеника и руског цара Алексеја [[Украјина]] је везала своју будућност с Русијом у замену за политичку аутономију. Тај уговор се узима као преломни тренутак у историји Украјине. Ти фантастични руски успеси су убедили и [[шведска|Шведску]] да објави рат [[Пољска|Пољској]] што она чини [[1655]]. године. Како је непријатељско краљевство тада постојало само на папиру ова два савезника су се убрзо посвађала око ратног плена и Алексеј [[1656]]. године објавио рат Шведској. Последица овог петогодишњег рата били су никакви добици и време за опоравак Пољске која тада поновно постаје сила ограничене снаге. Због тога [[1661]]. долази до склапања мировног споразума с Шведском и наставка рата против Пољске. Завршетак овог рата ће наступити тек [[1667]]. године. По тадашњем мировном споразуму [[Русија]] је вратила освојени излаз на [[Балтичко море]], а задржала Смоленск, Кијев и све на левој обали реке [[Дњестар]]. Завршетком тих ратова [[Пољска]] је изгубила једну трећину свога становништва и престала бити некадашња војна сила. Уз те Пољске ратове држава се такође наставила ширити у Сибир где се [[1659]]. године оснива [[Иркутск]], а [[1666]]. године [[Селенгинск]].{{чињеница|date=01. 2017.}}
 == Проблематични потомци ==
@@ Ред 46: / Ред 45: @@
 == Литература ==
 {{refbegin|2}}
-* {{Cite book |ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
+* {{Cite book |ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year=1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
-* {{Cite book |ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year= 1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}
+* {{Cite book |ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year=1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}
 {{refend}}
@@ Ред 64: / Ред 63: @@
 {{Authority control}}
+[[Категорија:Чланце које је започео Михајлокс]]
 [[Категорија:Рођени 1629.]]
 [[Категорија:Умрли 1676.]]

п р у Руски владари
Легендарни кнежеви	Кнез Вандал Буривој Гостомисл
Владари Новгородске кнежевине (862—882)	Рјурик Олег Вешти
Велики кнежеви Кијева (882—1169)	Аскољд и Дир Олег Вешти Игор Рјурикович Свјатослав I Кијевски Јарополк I Кијевски Владимир I Велики Свјатополк I Кијевски Јарослав Мудри Изјаслав I Јарославич Всеслав од Полоцка Свјатослав II Јарославич Всеволод I Јарославич Свјатополк Изјаславич Владимир Мономах Мстислав I Велики Јарополк Владимирович Вјачеслав I Кијевски Всеволод II Кијевски Игор II Кијевски Изјаслав II Кијевски Јуриј Долгоруки Ростислав I Кијевски Изјаслав III Кијевски Владимир Мстиславич Мстислав II Кијевски
Велики кнежеви Владимира (1169—1272)	Андреј Богољубски Всеволд III Јуриј II од Владимира Константин Ростовски Јарослав II од Владимира Александар Невски Јарослав III Тверски
Велики кнежеви Москве (1272—1547)	Данил Московски Јуриј Данилович Иван I Симеон Иванович Иван II Иванович Дмитриј Донски Василиј I Дмитријевич Василиј II Слепи Јуриј II Василиј Косој Димитрије Јурјевич Иван III Васиљевич Василиј III Иванович Иван IV Грозни
Цареви Русије (1547—1721)	Иван IV Грозни Симеон Бекбулатович Фјодор I Звонар Борис Годунов (регент) Ирина Фјодоровна Годунова Фјодор II Борисович Лажни Димитрије (преварант који тврди да је Царевић Димитрије) Василиј IV Владислав IV Васа Дмитриј Пожарски и Кузма Мињин Михаил I Фјодорович Алексеј I Михајлович Фјодор III Алексејевич Софија Алексејевна Иван V Алексејевич Петар Велики
Императори Сверуски (1721—1917)	Петар Велики Катарина I Алексејевна Петар II Алексејевич Ана I Ивановна Иван VI Антонович Јелисавета I Петровна Петар III Фјодорович Катарина Велика Павле I Петрович Александар I Павлович Николај I Павлович Александар II Николајевич Александар III Александрович Николај II Александрович
Титуларни Сверуски императори у егзилу	Михаил Александрович Кирил I Владимир Кирилович Марија Владимировна

Нормативна контрола
Међународне	FAST ISNI VIAF
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Шведска Летонија Чешка Аустралија Холандија Пољска
Уметничке	RKD Artists ULAN
Људи	Deutsche Biographie Родовид Trove
Остале	Енциклопедија Британика IdRef