Јужни Јемен — разлика између измена

Демократска Народна Република Јемен; جمهورية اليَمَنْ الديمُقراطية الشَعْبِيّة; Јужни Јемен
	Застава Грб
	Химна; Уједињена република
	;
Географија
Престоница	Аден
Друштво
Службени језик	Арапски
Политика
Облик државе	социјалистичка република
Владари
— Председник	Хајдар Абу Бакр ел Атас
— Премијер	Јасин Саид Нуман
Владајућа партија	Социјалистичка партија Јемена
Историја
Историјско доба	Хладни рат
Догађаји
— Проглашење независности	30. новембар 1967.
— Чланство у УН-у	14. децембар 1967.
— Уједињење Јемена	22. мај 1990.
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно	360.133 km²
Становништво	2.585.484 (1990)
Валута	Јеменски динар
Земље претходнице и наследнице; Јемена
Претходнице:	Наследнице:
	Протекторат Јужне Арабије

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 15. март 2017. у 22:03

Народна Демократска Република Јемен, познатија као Јужни Јемен, била је социјалистичка република у југозападном делу Арабијског полуострва уз Аденски залив и Арапско море. 22. маја 1990. ујединила се са Арапском Републиком Јемен (Северни Јемен) у данашњу Републику Јемен.

Јужни Јемен проглашен је 30. новембра 1967. на дан повлачења последњих британских трупа.

Историја

Док је године 1962. Арапска Република Јемен добила независност од Уједињеног Краљевства, јужне јеменске покрајине су 1963. организоване као Протекторат Јужне Арабије и Федерација Јужне Арабије под британском влашћу. Због тога су од 14. октобра 1963. две герилске групе, Фронт за ослобођење окупираног Јужног Јемена и Национални ослободилачки фронт (НФЛ), покренуле оружану борбу за ослобођење Јужног Јемена од британске колонијалне власти.

Јужни Јемен је постао независан 30. новембра 1967. године, под именом Народна Република Јужни Јемен. Јуна 1969. године, на власт је дошла група марксиста унутар НФЛ-а и прогласила Демократску Народну Републику Јемен. Све јужнојеменске странке прикључене су НЛФ-у, који је променио име у Социјалистичка партија Јемена. Јужни Јемен је након тога успоставио блиске односе са Совјетским Савезом, Кином, Кубом, Источном Немачком и Палестинском ослободилачком организацијом.

Јужни Јемен је одржавао релативно добре односе са Северним Јеменом. Године 1972. објавили су да постоје велики изгледи да се две земље уједине. Ова планови су били привремено напуштени 1979. године, када је умало дошло до рата између две земље.

Године 1980., председник Абдул Фатах Исмаил дао је оставку и отишао у егзил у Москву.^[1] Његов наследник, Али Насир Мухамед проводио је мирољубивију политику према суседима Северном Јемену и Оману. Дана 13. јануара 1986., у главном граду Адену избиле су борбе између присталица Али Насира и Исмаила, који се вратио из егзила. Борбе за власт су трајале више од месец дана, а завршиле су многобројним жртвама, Али Насировим свргавањем и Исмаиловом смрћу. Али Насир и 60.000 осталих људи пребегли су у Северни Јемен. Нови секретар Социјалистичке партије Јемена постао је Али Салим ел Беид.^[2]

Под утицајем промена у Источном блоку, владе оба Јемена су у мају 1988. године обновиле договоре о уједињењу својих земаља, договориле демилитаризацију границе и омогућиле својим становницима прелазак границе уз мање рестрикција.

Дана 22. маја 1990. године, Јужни Јемен се ујединио са Северним Јеменом у Републику Јемен.

Политичка подела

Након независности, Јужни Јемен је био подељен на шест гуверната (арап. мухафаза), који су угрубо пратили природне границе, а сваки је носио име по броју. Од 1967. до 1978, званично су били названи само по бројевима, а од 1979. до 1990. године новим званичним именима. Острва Камаран (до 1972, када их је присвојио Северни Јемен), Перим (Мејун), Сокотра, Абд-ел-Кури, Самха (ненасељен), Дарсах и остали ненасељени из архипелага Сокотра били су део округа (мудиријах) Првог / Аденског гуверната, односно под управом премијера државног надзора.^[3]

Број	Име	Површина (km²)	Главни град
I	Адан	6,980	Аден
II	Лахиж	12,766	Лахиж
III	Абјан	21,489	Зинџибар
IV	Шабва	73,908	Атак
V	Хадхрамаут	155,376	Ал Мукала
VI	Ал Махра	66,350	Ал Гхаида

Функционери Јужног Јемена

Председници

Председник Народне Републике Јужни Јемен
- Катан Мухамед ел Шаби (30. новембар 1967. – 22. јун 1969.)
Председник Председничког већа
- Салим Рубаи Али (23. јун 1969. – 26. јун 1978.)
- Али Насир Мухамед (26. јун 1978. – 27. децембар 1978.)
Председник Президијума Врховног народног већа
- Абдул Фатах Исмаил (27. децембар 1978. – 21. април 1980.)
- Али Насир Мухамед (21. април 1980. – 24. јануар 1986.)
- Хајдар Абу Бакр ел Атас (24. јануар 1986. – 22. мај 1990.)
Председник Демократске Републике Јемен
- Али Салим ел Беид (21. мај 1994. – 7. јул 1994.)

Премијери

Премијер Народне Републике Јужни Јемен
- Фајсал ел Шаби (6. април 1969. – 22. јун 1969.)
- Мухамед Али Хаитам (23. јун 1969. – види доле)
Премијер Демократске Народне Републике Јемен
- Мухамед Али Хаитам (види горе – 2. август 1971.)
- Али Насир Мухамед (2. август 1971. – 14. фебруар 1985.)
- Хајдар Абу Бакр ел Атас (14. фебруар 1985. – 8. фебруар 1986.)
- Јасин Саид Нуман (8. фебруар 1986. – 22. мај 1990.)
Премијер Демократске Републике Јемен
- Хајдар Абу Бакр ел Атас (21. мај 1994. – 7. јун 1994.)

Види још

Референце

^ Halliday, Fred, Revolution and Foreign Policy: The Case of South Yemen, 1967-1987, Cambridge University Press, 2002, pp. 35
^ Katz, Mark, Civil Conflict in South Yemen, Middle East Review, Fall 1986
^ Ismael, Tareq Y. (1986). The People's Democratic Republic of Yemen: Politics, Economics, and Society; The Politics of Socialist Transformation. Lynne Rienner Pub. ISBN 978-0-931477-96-6. Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

Литература

Ismael, Tareq Y. (1986). The People's Democratic Republic of Yemen: Politics, Economics, and Society; The Politics of Socialist Transformation. Lynne Rienner Pub. ISBN 978-0-931477-96-6. Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе

[1] Halliday, Fred, Revolution and Foreign Policy: The Case of South Yemen, 1967-1987, Cambridge University Press, 2002, pp. 35

[2] Katz, Mark, Civil Conflict in South Yemen, Middle East Review, Fall 1986

[3] Ismael, Tareq Y. (1986). The People's Democratic Republic of Yemen: Politics, Economics, and Society; The Politics of Socialist Transformation. Lynne Rienner Pub. ISBN 978-0-931477-96-6. Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 49: / Ред 49: @@
 == Историја ==
-Док је године [[1962]]. Арапска Република Јемен добила независност од [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], јужне јеменске покрајине су [[1963]]. организоване као Протекторат Јужне Арабије под британском влашћу. Због тога су од [[14. октобар|14. октобра]] 1963. две герилске групе, [[Фронт за ослобођење окупираног Јужног Јемена]] и [[Национални ослободилачки фронт]] (НФЛ), покренуле оружану борбу за ослобођење Јужног Јемена од британске колонијалне власти.
+Док је године [[1962]]. Арапска Република Јемен добила независност од [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], јужне јеменске покрајине су [[1963]]. организоване као [[Протекторат Јужне Арабије]] и [[Федерација Јужне Арабије]] под британском влашћу. Због тога су од [[14. октобар|14. октобра]] 1963. две герилске групе, [[Фронт за ослобођење окупираног Јужног Јемена]] и [[Национални ослободилачки фронт]] (НФЛ), покренуле оружану борбу за ослобођење Јужног Јемена од британске колонијалне власти.
 Јужни Јемен је постао независан [[30. новембар|30. новембра]] 1967. године, под именом '''Народна Република Јужни Јемен'''. [[Јун]]а [[1969]]. године, на власт је дошла група [[марксизам|марксиста]] унутар НФЛ-а и прогласила Демократску Народну Републику Јемен. Све јужнојеменске странке прикључене су НЛФ-у, који је променио име у [[Социјалистичка партија Јемена]]. Јужни Јемен је након тога успоставио блиске односе са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]], [[Кина|Кином]], [[Куба|Кубом]], [[Источна Немачка|Источном Немачком]] и [[Палестинска ослободилачка организација|Палестинском ослободилачком организацијом]].

п р у Социјалистичке државе
Садашње	СР Вијетнам НР Кина ДНР Кореја Куба ДНР Лаос
Бивше	ДР Авганистан (1978—1992) НСР Албанија (1946—1991) НР Ангола (1975—1992) НР Бенин (1975—1990) НР Бугарска (1946—1990) ДР Вијетнам (1945—1976) Гренада (1979—1983) Етиопија (1974—1987) НДР Етиопија (1987—1991) ДНР Јемен (1969—1990) ФНР/СФР Југославија (1945—1992) Демократска Кампућија (1975—1979) НР Кампућија (1979—1993) НР Конго (1970—1991) НР Мађарска (1949—1989) НР Мозамбик (1975—1990) НР Монголија (1924—1992) Немачка ДР (1949—1990) НР Пољска (1945—1989) СР Румунија (1947—1989) Руска СФСР (1918—1922) СССР (1922—1991) ДР Сомалија (1976—1991) НР Тува (1921—1944) Чехословачка СР (1948—1990)
Краткотрајне	Аутономна Република Азербејџан (1945—1946) Алзашка Совјетска Република (1918) Баварска Совјетска Република (1919) Бухарска НСР (1920—1925) Привремена влада Јужног Вијетнама (1975—1976) Галицијска ССР (1920) Далекоисточна Република (1920—1922) Доњецк-Кривојрошка Совјетска Република (1918) Естонска Радничка Комуна (1918—1919) ДР Јемен (1994) ДФ Југославија (1945) Кинеска Совјетска Република (1931—1934) НР Кореја (1945—1946) Летонска ССР (1918—1920) Лимерички Совјет (1919) Литванска ССР (1918—1919) Литванско-Белоруска ССР (1919) Мађарска Совјетска Република (1919) Република Махабад (1946—1947) Муганска Совјетска Република (1919) Париска комуна (1871) Персијска ССР (1920—1921) Словачка Совјетска Република (1919) Финска ДР (1939—1940) Финска СРР (1918) Хорезманска НСР (1920—1925) Хунански Совјет (1927) СР Чиле (1932)