Свети Никола (град) — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
Ред 14: | Ред 14: | ||
| регистарска ознака =-{ST}- |
| регистарска ознака =-{ST}- |
||
}} |
}} |
||
'''Свети Никола''' ({{јез-мак|Свети Николе}}) је [[списак градова у |
'''Свети Никола''' ({{јез-мак|Свети Николе}}) је [[списак градова у Северној Македонији|град]] у [[Северна Македонија|Северној Македонији]], у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене [[Општина Свети Никола|општине Свети Никола]], као и северног дела [[Овче поље|Овчег поља]]. |
||
== Природне одлике == |
== Природне одлике == |
||
Град Свети Никола се налази на у средишњем делу [[ |
Град Свети Никола се налази на у средишњем делу [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. Град је на је 30 -{km}- северозападно од [[Штип]]а, а на 60 -{km}- источно од [[Скопље|Скопља]], главног града државе. |
||
'''Рељеф''': Свети Никола се сместио у области [[Овче поље]]. [[Овче поље]] је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се [[Градиштанска Планина]], а источно [[Манговица]]. Надморска висина града је око 300 м. |
'''Рељеф''': Свети Никола се сместио у области [[Овче поље]]. [[Овче поље]] је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се [[Градиштанска Планина]], а источно [[Манговица]]. Надморска висина града је око 300 м. |
||
Ред 37: | Ред 37: | ||
[[1912]]. године [[Свети Никола]] се са околином припаја [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], касније [[Југославија|Југославији]]. |
[[1912]]. године [[Свети Никола]] се са околином припаја [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], касније [[Југославија|Југославији]]. |
||
Од [[1991]]. године град је у саставу [[ |
Од [[1991]]. године град је у саставу [[Северна Македонија|Северне Македоније]]. |
||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
Ред 43: | Ред 43: | ||
Свети Никола је према последњем попису из [[2002]]. године имала 13.746 становника. |
Свети Никола је према последњем попису из [[2002]]. године имала 13.746 становника. |
||
'''Национални састав''' по попису из [[2002]]. године био је:<ref>[http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во |
'''Национални састав''' по попису из [[2002]]. године био је:<ref>[http://www.stat.gov.mk/pdf/kniga_13.pdf Попис на населението, домаќинствата и становите во Северна Македонија, 2002: Дефинитивни податоци], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> |
||
{{bar box |
{{bar box |
Верзија на датум 15. фебруар 2019. у 03:09
Свети Никола Свети Николе | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Северна Македонија |
Општина | Свети Никола |
Становништво | |
— (2002) | 13.746 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 52′ 32″ С; 21° 57′ 25″ И / 41.87546203363038° С; 21.956868961905265° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 300 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 2220 |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | ST |
Веб-сајт | www |
Свети Никола (мкд. Свети Николе) је град у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Свети Никола је седиште истоимене општине Свети Никола, као и северног дела Овчег поља.
Природне одлике
Град Свети Никола се налази на у средишњем делу Северне Македоније. Град је на је 30 km северозападно од Штипа, а на 60 km источно од Скопља, главног града државе.
Рељеф: Свети Никола се сместио у области Овче поље. Овче поље је пространо поље, које је данас добро обрађено. Западно од града издиже се Градиштанска Планина, а источно Манговица. Надморска висина града је око 300 м.
Клима: У Светом Николи влада блажи облик умерено континенталне климе (жарка лета).
Воде: Кроз Светог Николу протиче пар потока и речица, сви у сливу реке Брегалнице. Од њих је највећа Светониколска река.
Историја
Назив града постоји од његовог зачетка. Ту је 1292. изграђена црква Светог Николе, у то време највећа од 42 цркве у крају. За њу се везује легенда о чудотворном исцељењу Стефана Дечанског:
И на Овчем Полѣ свети Никола очи ѣму дарова въ црьквi ...
Место је од тада познато по имену Свети Никола. Ово име се појављује и на даровници браће Дејановића из 1378., којим се ово место поклања манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори.
Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу. Почетком 20. века насеље је било мешовито бугарско-турско насеље.
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
1912. године Свети Никола се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији.
Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.
Становништво
Свети Никола је према последњем попису из 2002. године имала 13.746 становника.
Национални састав по попису из 2002. године био је:[1]
Привреда
Становништво се претежно бави земљорадњом, а од индустрије заступљена је прехрамбена, текстилна и индустрија грађевинских материјала. Од пољопривредних култура најзаступљеније су: житарице, индустријско биље, и виноградарске културе.
Галерија
-
Средиште Светог Николе
-
Звоник градске цркве
-
Споменик посвећен НОБ-у
-
Народни музеј у Светом Николи
Види још
Референце
- ^ Попис на населението, домаќинствата и становите во Северна Македонија, 2002: Дефинитивни податоци, Приступљено 24. 4. 2013.