Национални парк Ђердап — разлика између измена

Координате: 44° 31′ 44.2″ N 21° 58′ 33.1″ E / 44.528944° С; 21.975861° И / 44.528944; 21.975861
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 22: Ред 22:
}}
}}
[[Датотека:Manastir Mrakonija3.jpg|мини|Manastir Mrakonija na samoj obali Dunava]]
[[Датотека:Manastir Mrakonija3.jpg|мини|Manastir Mrakonija na samoj obali Dunava]]
[[Датотека:Balon stanica ,,Varnica".jpg|мини|Balon stanica ,,Varnica" u Đerdapskoj klisuri]]
'''Национални парк Ђердап''' се налази у југоисточном делу [[Европа|Европе]], у североисточном делу [[Србија|Републике Србије]], на самој [[Државна граница|међународној граници]] са [[Румунија|Румунијом]].
'''Национални парк Ђердап''' се налази у југоисточном делу [[Европа|Европе]], у североисточном делу [[Србија|Републике Србије]], на самој [[Државна граница|међународној граници]] са [[Румунија|Румунијом]].



Верзија на датум 17. јул 2019. у 17:42

Национални парк Ђердап
IUCN категорија II (национални парк)
Гвоздена капија на Дунаву
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ђердап
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Ђердап
Мјесто Србија
Најближи градДоњи Милановац
Координате44° 31′ 44.2″ N 21° 58′ 33.1″ E / 44.528944° С; 21.975861° И / 44.528944; 21.975861
Површина63.608 ha
Основано1974. године
Управљачко тијелоСрбија
Manastir Mrakonija na samoj obali Dunava
Balon stanica ,,Varnica" u Đerdapskoj klisuri

Национални парк Ђердап се налази у југоисточном делу Европе, у североисточном делу Републике Србије, на самој међународној граници са Румунијом.

Укупна површина Националног парка износи 93.968 хектара, а заштитном зоном обухваћено je 63.608 ha. Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав.

Парк се простире на око 100 km десне обале Дунава од Голупца до Караташа код Кладова и обухвата узани шумовити брдско-планински појас, ширине 2 – 8 km уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 - 800 метара надморске висине. Ово подручје - подручје Ђердапске клисуре националним парком је проглашено 1974. године.

Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.

Флора Ђердапа се не одликује само разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. На простору парка опстаје преко 1100 биљних врста. Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као и мноштво других врста.

Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Дијане, Голубачки град, остаци Трајановог моста, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера народне српске архитектуре.

Основна одлика парка је велика шумовитост (преко 64%) и изразито богатство и разноврсност флоре, фауне геоморфолошких облика и богатство културно-историјских споменика од најстаријих епоха до данас. Око 9% односно 5.500 ha површине Националног парка Ђердап чини део Дунава који припада Србији. То Национални парк Ђердап чини и речним националним парком. Долина Дунава састављена је од три кањонско-клисурске долине:

  • Голубачка, дугачка 14,5 km, најмање ширине 230 m
  • Госпођин Вир дужине 15 km и најмање ширине 220 m
  • Кањон Великог и Малог Казана дужине 19 km и најмање ширине 150 m

и три котлине:

  • Љупковска
  • Доњомилановачка
  • Оршавска

Кањонске долине усечене су у кречњаке јужних Карпата.

Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике, трговце, ратнике и миротворце. То су врата између два важна културна и економска дела света, између доњег и средњег Подунавља. Ђердап је одувек био природно стратешко место огромног значаја, и у рату и у миру. Зато је дуж Ђердапа велики број историјских споменика.

Галерија

Види још

Спољашње везе