Стара Пазова

Стара Пазова
Стара Пазова;
	Зграда Општине Стара Пазова
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Стара Пазова
Становништво
— 2022.	18.522
— густина	377/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 59′ 04″ С; 20° 09′ 23″ И / 44.984333° С; 20.1565° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	76 m
Површина	49,4 km2
	Стара Пазова Стара Пазова на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22300
Позивни број	022
Регистарска ознака	ST

Стара Пазова (слч. Stará Pazova) је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Сремском управном округу. Према попису из 2022. било је 18.522 становника.

Географија

Стара Пазова се налази у северном делу Србије. Од главног града Србије, Београда, град је удаљен 35 km северозападно, а од главног града АП Војводине, Новог Сада, 42 km југоисточно. Два велика градска насеља, Инђија и Нова Пазова, налазе се свега 7-8 km од Старе Пазове.

Рељеф: Стара Пазова се налази у јужном делу Панонске низије, у источном делу историјске области Срем. Град у равничарском подручју, а земљиште око града је изванредне плодности. Надморска висина града је око 80 m.

Клима у Старој Пазови је умерено континентална. Њу одликују умерене зиме, топла лета, и кишовита и умерена пролећа и јесени. Количина падавина је око 600 mm/m².

Воде: Стара Пазова нема водотокова на свом подручју, већ ту постоје само вештачки прокопани канали. Најближа река је Дунав, 10 km удаљена од Старе Пазове, налази се у Старим Бановцима

Биљни и животињски свет је са одликама типичним за Панонску низију.

Историја

Подручје Старе Пазове било је насељено још у доба праисторије. У доба Старог Рима било је део провинције Паноније са седиштем у оближњем Сирмијуму.

Током средњег века ово подручје је више векова било на размеђи између Византије и Угарске. Последњих векова средњег века угарска власт се учврстила у овим крајевима.

За време Османског царства (16-18. века) Пазову су населили Срби. Већ 1730. године у Старој Пазови постоји Српска народна основна школа.^[1] Они су остали претежно становништво све до краја 18. века.

Словаци су се доселили у овај део Срема, тада јужни део Хабзбуршке монархије, после 1760. године по молби Словака из углавном средње Словачке који нису били католичке вере већ нове протестантске тј. евангеличке вере. Доселили су се и због сиромаштва али и због Мађара католика, који нису били поборници нове вере. Словаци су били већинско становништво у Старој Пазови до половине 20. века. Истовремено су Срби били већинско становништво у околним селима. Немци су се доселили 1791. године, на простор који је добио име Нова Пазова а тада и Стара Пазова добија своје име. Становништво Старе Пазове је досељеним Немцима помагало у изградњи нових кућа.^[1] Немци су се иселили после Другог светског рата.

Најстарији запис о првој цркви потиче из 1775. године који се налази у инвентару Митрополита Јовановића сачињен 25. јануара 1775. године. Овај записник нечијом кривицом и непажњом је јако оштећен, недостају му најважнији први листови у којима пише о постанку цркве (православне) и школе а можда и за насеље и за сам постанак места. Остало је само осам листова. Из тих листова сазнајемо само о намештају, изгледу и уређењу саме цркве. По усменом предању стара црква није била на истом месту где је садашња, већ источно од данашњег олтара. Прва црква није имала једно звоно већ два мања од 140 и 90 фунти, која нису била смештена на црквеном звонику него на звонари од балвана у североисточном углу данашње порте са школске стране. Порта је била направљена од дрвета. Црква је била покривена узбијеним рогозом.

По попису из 1931. у Старој Пазови живело је 8536 становника, од чега су Словаци чинили 70% а Срби 20% становништва.^[2]

После Другог светског рата почиње нагли развој Старе Пазове, везан за прометност положаја и близину Београда и Новог Сада. У следећи 50 година град добија обрисе правог града, гради се низ јавних здања индустријских погона, као и стамбене зграде и нова стамбена насеља. Захваљујући томе, градско становништво се утростручује у следећих пар деценија и то махом досељавањем Срба из пасивних крајева Хрватске и Босне и Херцеговине.

Последње две деценије Стара Пазова полако постаје предграђе Београда. Такође, град је једно од средишта нове индустрије у Србији, познат пре свега по малим погонима и производњи робе широке потрошње.

Демографија

Кретање броја становника

1869: 4.132
1880: 4.629
1890: 5.838
1900: 6.674
1910: 7.339

У насељу Стара Пазова живи 14948 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,4 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 6170 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[3]
Година	Становника
1921.	7.751
1931.	8.536
1948.	9.193
1953.	10.103
1961.	12.089
1971.	13.776
1981.	16.217
1991.	17.110	16.696
2002.	18.645	19.385
2011.	18.602

Етнички састав према попису из 2022.‍[1]

Срби	11.863	64,05%
Словаци	3.943	21,29%
Роми	415	2,24%
Хрвати	196	1,05%
Југословени	103	0,55%
Руси	91	0,5%
Остали	173	0,93%
Неизјашњени	1.727	9,32%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	70	69
80+	102	221
75—79	157	347
70—74	321	454
65—69	442	550
60—64	440	529
55—59	474	540
50—54	740	719
45—49	813	809
40—44	668	767
35—39	573	634
30—34	614	583
25—29	667	658
20—24	739	662
15—19	660	693
10—14	564	528
5—9	520	465
0—4	443	410
Просек :	37,4	40,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	2.556	2.892	3.515	4.160	5.138	5.448	6.170

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	1.100	1.445	1.271	1.440	567	247	66	17	12	5	3,02

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	7.480	2.296	4.587	319	244	34
Женски	8.235	1.734	4.640	1.407	424	30
УКУПНО	15.715	4.030	9.227	1.726	668	64

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	3.727	375	0	22	1.183
Женски	2.466	114	0	12	686
УКУПНО	6.193	489	0	34	1.869
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	31	233	450	61	277
Женски	13	40	460	44	60
УКУПНО	44	273	910	105	337
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	33	91	160	90	44
Женски	66	84	111	196	242
УКУПНО	99	175	271	286	286
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	92	0	0	585
Женски	77	2	0	259
УКУПНО	169	2	0	844

Привреда

Развијена је пољопривреда, млинска, металска и текстилна индустрија. Посебно развијено занатство, са великим учешћем мале привреде у укупном друштвеном производу.

Образовање

У Старој Пазови се налазе основне школе „Бошко Палковљевић Пинки“, „Симеон Араницки“, „Јанко Чмелик“ (словачка), гимназија „Бранко Радичевић“, Економска школа, Техничка школа и школа за посебне потребе „Антон Скала“. Школа Симеон Араницки је саграђена 2008. године.

Спорт

У Старој Пазови се налази модеран спортски центар ФСС — Кућа фудбала.

Медији

Радио телевизија Стара Пазова

Градови побратими

Сребреница, Република Српска, Босна и Херцеговина

Види још

Референце

^ ^а ^б Бојовић, Величко (2004). Стара Пазова, кратак приказ о етничком, привредном и културном развоју. Чигоја. стр. 8.
^ Бојовић, Величко (2004). Стара Пазова, кратак приказ о етничком, привредном и културном развоју. Чигоја. стр. 12.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Слободан Ћурчић, Број становника Војводине, Нови Сад, 1996.
Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
Борислав Јанкулов, Преглед колонизације Војводине у XVIII и XIX веку, Нови Сад — Панчево, 2003.
Др Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад, 1978.

Спољашње везе

[аутоматски_генерисано1-1] а ^б Бојовић, Величко (2004). Стара Пазова, кратак приказ о етничком, привредном и културном развоју. Чигоја. стр. 8.

[2] Бојовић, Величко (2004). Стара Пазова, кратак приказ о етничком, привредном и културном развоју. Чигоја. стр. 12.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Општина Стара Пазова
Насељена места општине Стара Пазова	Бановци-Дунав Нови Бановци Стари Бановци Белегиш Војка Голубинци Крњешевци Нова Пазова Стара Пазова Петровић Салаш Сурдук
Знаменитости и споменици културе	Амбар са котобањом, Пазовачка 42 Амбар са котобањом, Пазовачка 46 Дворац „Шлос“ Зграда у Старој Пазови Зграда хотела „Срем“ Кућа у Новим Бановцима Сеоска кућа у Војци Стојића гумно
Верски објекти у општини Стара Пазова	Евангеличка црква Римокатоличка црква Свете Марије Црква Благовести Црква Ваведења Црква Светог Николе
Спорт у општини Стара Пазова	КК Дунав Стари Бановци Кућа фудбала ОК Јединство Стара Пазова ФК Омладинац Нови Бановци Рагби лига клуб Раднички Нова Пазова ФК Дунав Стари Бановци ФК Јединство Стара Пазова ФК Раднички Нова Пазова
Општина Стара Пазова Грб општине Стара Пазова

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Израел Чешка