Главна страна
Гордост и предрасуда (ТВ серија из 1995)
Гордост и предрасуда (енгл. Pride and Prejudice) британска је телевизијска серија од шест епизода снимљена 1995. године. По жанру је то костимирана драма, адаптација истоименог романа Џејн Остин из 1813. године. Серију је режирао Ендру Дејвис, а у главним улогама се појављују Џенифер Или, која тумачи лик Елизабет Бенет и Колин Ферт, који тумачи лик господина Дарсија. Серија, чији је извршни продуцент била Су Бертвисел, реализована је у сарадњи британске телевизијске мреже Би-Би-Си и америчке телевизијске мреже A&E нетворк и премијерно приказана 1995. и 1996.
„Гордост и предрасуда“ је просторно и временски смештена у Енглеску са почетка деветнаестог века. Прича говори о пет неудатих кћерки господина и госпође Бенет након што се добростојећи и још увек неожењени господин Бингли, заједно са својим пријатељeм, господином Дарсијем, досељава у њихово суседство. Док Бинглију одмах почиње да привлачи пажњу најстарија кћерка господина Бенета, Џејн, дотле Дарси са великим потешкоћама покушава да се навикне на нови живот и околину, проводећи већину свог времена у непрестаном надмудривању са Бенетовом другом по старости кћерком, Елизабет.
Манастир Црна Река
Манастир Црна Река је монашка испосница усред планина јужног дела Централне Србије, Рибариће, смештена у клисури Црне реке. Манастир се налази у селу Рибариће и припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Као целина представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Поред све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек од скора, изградњом моста на језеру код Рибарића и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ српске средњевековне културе, излази из релативне анонимности у којој обитава већ пуних 700 година. Манастир је активан, мушки и о њему брину монаси.
У манастиру се налазе мошти Светог Петра Коришког, једног од познатих српских подвижника из 13. века. У манастиру постоји пећина у којој је смештена црква, у тој пећини постоји камено удубљење у коме се вода скупља кап по кап. Вода је, како кажу верници, лековита и нарочито помаже код болести очију, зато је народ назива „водом Светог Архангела Михаила”.
Постоји још једна светиња у манастиру која привлачи велику пажњу верника, а то је гроб Свештеномученика Харитона, некадашњег сабрата црноречког. Свештеномученик Харитон, сабрат манастира Светих Архангела код Призрена, мученички је убијен од стране ОВК-а терориста у околини Призрена 15. јуна 1999. године.
Списак шетњи свемиром 1965—1999.
Ова листа садржи све шетње свемиром и Месецом спроведене између 1965. и 1999. године током којих су космонаути делом или у целости напустили свемирску летелицу. Уноси за шетње по површини Месеца имају сиву позадину, док су уноси за све остале изласке у отворени свемир необојени.
Током свих излазака у отворени свемир космонаути су били повезани са свемирском летелицом, осим у седам наврата када астронаути из САД нису били повезани — шест пута током 1984. године користећи јединицу за маневрисање (енгл. Manned Maneuvering Unit), и једном 1994. године приликом испитивања уређаја Сејфер (SAFER, енгл. Simplified Aid for EVA Rescue). Током свих шетњи по површини Месеца астронаути нису били везани за свемирску летелицу којом су се спустили, а у појединим приликама астронаути су одлазили довољно далеко да су губили визуелни контакт са летелицом (удаљавали су се и до 7,6 km користећи Лунарни ровер). Један излазак у отворени свемир на површини Месеца не спада у „шетње Месецом“. Током њега, астронаути су само провирили кроз горњи отвор на лендеру, јер је контрола мисије сматрала да ће са веће висине моћи да осмотре већу површину око места слетања и тако одаберу које локације ће посетити током шетњи по површини. За сада су спроведене само три EVA у дубоком свемиру, током којих космонаути нису радили ни на површини Месеца, нити у Ниској Земљиној орбити, већ далеко и од Земље и од Месеца.
Вести
- 11. мај — Швајцарска, коју је представљао Немо са песмом The Code, победник је Песме Евровизије 2024.
- 9. мај — Никола Јокић (на фотографији) је по трећи пут изабран за најкориснијег играча НБА (MVP) регуларне сезоне НБА лиге.
- 8. мај — Гордана Силјановска Давкова победила на председничким изборима у Северној Македонији и постала прва жена на тој функцији.
- 7. мај — Владимир Путин положио је заклетву и ступио пети пут на дужност председника Русије.
- 6. мај — Кајрен Вилсон је освојио Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Џека Џоунса са 18 : 14.
- 2. мај — Милош Вучевић из Српске напредне странке је изабран за председника Владе Републике Србије.
- 22. април — Аитана Бонмати и Новак Ђоковић проглашени су за најбоље спортисте света по избору академије Лауреус.
15. мај
- 1536 — Енглески суд је прогласио кривим за прељубу и инцест Ану Болен (на слици), другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора и осудио их на смрт.
- 1571 — Татари су освојили и запалили Москву.
- 1943 — Распуштена је Комунистичка интернационала (Коминтерна).
- 1945 — Предајом немачких и колаборационистичких трупа окончан је Други светски рат у Југославији.
- 1955 — У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938.
- 1992 — Током повлачења Југословенске народне армије из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој.
Да ли сте знали
- … да џиновски мравојед може да поједе 30.000 мрава током једног дана?
- … да је у Француској 1386. једна свиња јавно обешена због убиства детета?
- … да је прва илустрована књига за децу објављена у Светом римском царству 1658. године?
- … да човек у просеку трепне око 15.000 пута на дан, и да сваки трептај траје око 0,15 секунди?
- … да се главни град Еквадора, Кито, сматра за град са најпријатнијом климом на свету? Температура ретко пада испод 8°C и расте преко 22°C.
- … да постоји воће пореклом из централне и јужне Америке које се зове црни сапоте а које има укус чоколаде и слатке креме?
- … да је слаткиш М&М назван по почетним словима имена бизнисмена који су га креирали?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 689.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 369.740 корисника отворило налог, а од тога је 1.016 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице