Пацов — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.149.170.213 (разговор) на последњу измену корисника ADprom
ознака: враћање
.
Ред 12: Ред 12:
| superfamilia = -{[[Muroidea]]}-
| superfamilia = -{[[Muroidea]]}-
| familia = -{[[Мишеви и пацови|Muridae]]}-
| familia = -{[[Мишеви и пацови|Muridae]]}-
| subfamilia = -{[[Мишеви Старог света‎|Murinae]]}-
| subfamilia = -{[[Мишеви Старог света|Murinae]]}-
| genus = '''''-{Rattus}-'''''
| genus = '''''-{Rattus}-'''''
| genus_authority = [[Јохан Готхелф Фишер фон Валдхајм|-{Fischer de Waldheim}-]], 1803.
| genus_authority = [[Јохан Готхелф Фишер фон Валдхајм|-{Fischer de Waldheim}-]], 1803.
Ред 20: Ред 20:
''-{Stenomys}-'' <small>[[Олдфилд Томас|-{Thomas}-]], 1910</small>
''-{Stenomys}-'' <small>[[Олдфилд Томас|-{Thomas}-]], 1910</small>
}}
}}

'''Пацов''' ({{јез-лат|Rattus}}) је [[Род (биологија)|род]] мишоликих [[Глодари|глодара]] средње величине (изнад 12 [[Центиметар|центиметара]]) и масе (до 500 [[Грам|грама]]). Овај род садржи шездесетак [[Врста (биологија)|врста]] потеклих са територија [[Азија|Азије]], а чији је [[ареал]] распрострањења [[Стари свет]].
'''Пацов''' ({{јез-лат|Rattus}}) је [[Род (биологија)|род]] мишоликих [[Глодари|глодара]] средње величине (изнад 12 [[Центиметар|центиметара]]) и масе (до 500 [[Грам|грама]]). Овај род садржи шездесетак [[Врста (биологија)|врста]] потеклих са територија [[Азија|Азије]], а чији је [[ареал]] распрострањења [[Стари свет]]. Пацови су варијабилне [[животиње]] средње величине, дугог [[реп]]а, [[глодар]]и из [[породица (биологија) |натпородице]] -{[[Muroidea]]}-. „Прави пацови” су чланови рода -{''Rattus''}-, од којих су (за човека) најважнији [[црни пацов]] (-{''Rattus rattus''}-) и [[смеђи пацов]] (-{''Rattus norvegicus''}-). Многи чланови других глодарских родова и породица се такође називају пацовима и деле многе карактеристике са правим пацовима.

Пацови се обично разликују од [[миш |мишева]] по својој величини. Генерално, када се види велики [[миш]]олики [[глодар]], као [[заједничко име]] укључује појам ''пацов'', а ако је мањи користи се појам ''миш''. Породица мишева (-{''Muridae''}-) је широка и комплексна, а заједнички термини су ''пацови'' и ''мишеви '' нису [[Таксономија |таксономски]] специфични. Научно, обично овај назив није ограничен само на припаднике родова -{''Rattus''}- и -{''[[Mus]]''}-, јер ту су на пример, и путнички пацов и памучни миш.

== Опис ==
[[Datoteka:Rattus rattus 01b.png|мини|лево|200px|Распрострањење врсте -{''Rattus rattus''}-]]
[[Datoteka: Brown rat distribution.png|мини|лево|200px|Распрострањење врсте -{''Rattus norvegicus''}-]]
[[Datoteka:WildRat.jpg|thumb|200px|Примерак урбаног и субурбаног -{''Rattus norvegicus''}-]]
[[Datoteka:Rattus rattus03.jpg|thumb|200px|[[Омнивор]]на [[исхрана]] пацова у заробљеништву]]
[[Datoteka:PetitRats.jpg|thumb|200px|Младунци се рађају без длаке, слепи и без слуха.]]

Најпознатије [[Врста (биологија)|врсте]] пацова су [[црни пацов]] (-{''Rattus rattus''}-) и [[смеђи пацов]] (-{''Rattus norvegicus''}-). Група је углавном позната као пацови [[Стари свет|Старог света]] или прави пацови, а потиче из Азије. Пацови су већи у односу на већину [[миш |мишева]] Старог света, који су њихови рођаци, и у дивљини ретко теже више од 500 g.<ref>{{cite web|url=http://www.abc.net.au/creaturefeatures/facts/rats.htm|title=Creature Feature Rats|work=ABC.net.au|accessdate=23 May 2015}}</ref>

Термин „пацов” се користи и у именовању других малих [[сисар]]а, који нису прави пацови. Примери укључују [[Северна Америка|северноамеричке]] пацове, а бројне врсте лабаво се називају [[кенгурски пацов]]и и други. Пацови као што је -{''Bandicota bengalensis''}- су мишолики глодари (-{''[[Murinae]]''}-), који укључују праве пацове, али нису чланови рода -{''Rattus''}-.

Уобичајене врсте су опортунистички преживеле и често живе и близу [[човек|људи]]. Због тога, они су познати као [[коменсализам |коменсали]]. Они могу узроковати значајне губитке хране, посебно у земљама у развоју.<ref>{{cite journal |author=Meerburg BG, Singleton GR, Leirs H|title=The Year of the Rat ends: time to fight hunger!|journal=Pest Manag Sci |volume=65 |issue=4 |year=2009 |pmid=19206089 |doi=10.1002/ps.1718 |url=http://www3.interscience.wiley.com/journal/121686000/abstract |pages=351–2}}</ref> Међутим, широко распрострањене и проблематичне коменсалске врсте пацова су мањина у овом разноликом роду. Многе врсте пацова су [[Ендем (екологија) |острвски ендеми]], а неки су постали угрожени због губитка станишта или конкуренције са смеђим, црним или [[полинезијски пацов |полинезијским пацовом]].<ref>{{cite web|url=http://onlinelibrary.wiley.com/store/10.1111/j.1365-2664.2009.01735.x/asset/j.1365-2664.2009.01735.x.pdf?v=1&t=ia20nie1&s=7ab6104aa706979b2721cc33de1a8c015a35ec0e|title=Competition in an invaded rodent community reveals black rats as a threat to native bush rats in littoral rainforest of south-eastern Australia|work=OnlineLibrary.Wiley.com|accessdate=23 May 2015}}</ref>

Дивљи [[глодар]]и, укључујући пацове могу бити преносници многих [[зооноза]], односно [[патоген]]а, као што су -{''[[Leptospira]]''}-, -{''[[Toxoplasma gondii]]''}- и -{''[[Campylobacter]]''}-.<ref name="Meerburg BG, Singleton GR, Kijlstra A 2009">{{cite journal |author=Meerburg BG, Singleton GR, Kijlstra A|title=Rodent-borne diseases and their risks for public health|journal=Crit Rev Microbiol|volume=35 |issue=3|year=2009 |pmid=19548807 |doi=10.1080/10408410902989837|url=http://www.informahealthcare.com/doi/pdf/10.1080/10408410902989837 |pages=221–70}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.ratbehavior.org/RatYears.htm|title=How old is a rat in human years?|work=RatBehavior.org|accessdate=23 May 2015}}</ref>

Традиционално се верује да је [[црна смрт|црну смрт]] коју узрокује [[микроорганизам]] -{''[[Yersinia pestis]]''}-, пренесена тропским [[бува]]ма (''[[Xenopsylla cheopis]]'') које живе на црним пацовима. Пацови су обитавали у европским градовима током епидемије у [[средњи век|средњем веку]], и били су транспортни домаћини. Друга зооноза која је повезана са пацовом је [[слинавка]] или [[Шап (болест)|шап]].

Просечни животни век пацова зависи од врсте, али многи, због [[предатор]]а, живе само око годину дана.

Црни и смеђи пацов су се одвојили од других мурина Старог света у почетку [[плеистоцен]]а, у шумама Азије.<ref>{{cite journal |last1=Aplin |first1=Ken P. |last2=Suzuki |first2=Hitoshi |last3=Chinen |first3=Alejandro A. |last4=Chesser |first4=R. Terry |last5=ten Have |first5=José |last6=Donnellan |first6=Stephen C. |last7=Austin |first7=Jeremy |last8=Frost |first8=Angela |last9=Gonzalez |first9=Jean Paul |last10=Herbreteau |first10=Vincent |last11=Catzeflis |first11=Francois |last12=Soubrier |first12=Julien |last13=Fang |first13=Yin-Ping |last14=Robins |first14=Judith |last15=Matisoo-Smith |first15=Elizabeth |last16=Bastos |first16=Amanda D. S. |last17=Maryanto |first17=Ibnu |last18=Sinaga |first18=Martua H. |last19=Denys |first19=Christiane |last20=Van Den Bussche |first20=Ronald A. |last21=Conroy |first21=Chris |last22=Rowe |first22=Kevin |last23=Cooper |first23=Alan |displayauthors=6 |title=Multiple Geographic Origins of Commensalism and Complex Dispersal History of Black Rats |date=November 2011 |journal=PLoS ONE |volume=6 |number=11 |page=e26357 |url=http://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0026357 |accessdate=23 May 2015 |doi=10.1371/journal.pone.0026357}}</ref>


== Станиште ==
== Станиште ==
Ред 45: Ред 69:
Изгледа да је [[сиви пацов]] стигао много касније у [[Европа|Европу]] од [[Црни пацов|црног пацова]], тек у 18. веку. Међутим, данас је он чешћи у [[Европа|Европи]]. Живи на свим местима где живе и људи, у скоро сваком граду и делу земље.
Изгледа да је [[сиви пацов]] стигао много касније у [[Европа|Европу]] од [[Црни пацов|црног пацова]], тек у 18. веку. Међутим, данас је он чешћи у [[Европа|Европи]]. Живи на свим местима где живе и људи, у скоро сваком граду и делу земље.


== Таксономија рода -{''Rattus''}- ==
== Врсте ==
Род -{''Rattus''}- је припадник гигантске подфамилије -{[[Murinae]]}-. Неколико других глодарских родова се понекад сматра делом рода -{''Rattus''}-: -{''[[Lenothrix]]''}-, -{''[[Anonymomys]]''}-, -{''[[Sundamys]]''}-, -{''[[Kadarsanomys]]''}-, -{''[[Diplothrix]]''}-, -{''[[Margaretamys]]''}-, -{''[[Lenomys]]''}-, -{''[[Komodomys]]''}-, -{''[[Palawanomys]]''}-, -{''[[Bunomys]]''}-, -{''[[Nesoromys]]''}-, ''Stenomys'', -{''[[Taeromys]]''}-, -{''[[Paruromys]]''}-, -{''[[Abditomys]]''}-, -{''[[Tryphomys]]''}-, -{''[[Limnomys]]''}-, -{''[[Tarsomys]]''}-, -{''[[Bullimus]]''}-, -{''[[Apomys]]''}-, -{''[[Millardia]]''}-, -{''[[Srilankamys]]''}-, -{''[[Niviventer]]''}-, -{''[[Maxomys]]''}-, -{''[[Leopoldamys]]''}-, -{''[[Berylmys]]''}-, -{''[[Mastomys]]''}-, -{''[[Myomys]]''}-, -{''[[Praomys]]''}-, -{''[[Hylomyscus]]''}-, -{''[[Heimyscus]]''}-, -{''[[Stochomys]]''}-, -{''[[Dephomys]]''}- и -{''[[Aethomys]]''}-.
{{columns-list|2|

* ''[[Rattus adustus]]''
Сам род -{''Rattus''}- садржи 64 [[extant species|постојеће врсрте]]. Предложена је субгенеричка расподела врста, мада тиме све врсте нису обухваћене.
* ''[[Rattus andamanensis]]''

* ''[[Rattus annandalei]]''
=== Врсте ===
* ''[[Rattus arfakiensis]]''
{{columns-list|colwidth=22em|
* ''[[Rattus argentiventer]]''
Род -{'''''Rattus'''''}- – Типични пацови
* ''[[Rattus arrogans]]''
* ''[[Rattus baluensis]]''
* -{''[[incertae sedis]]''}-
** Анандејлски пацов (-{''[[Rattus annandalei]]''}-)<ref name=iucn>{{cite journal |author=Aplin, K. |title=''Rattus annandalei'' |journal=[[The IUCN Red List of Threatened Species]] |volume=2016 |page=e.T19321A22443976 |publisher=[[IUCN]] |year=2016 |url=http://www.iucnredlist.org/details/19321/0 |doi=10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T19321A22443976.en |access-date=9 November 2017}}</ref> – [[Индонезија]], [[Малезија]], и [[Сингапур]]
* ''[[Rattus blangorum]]''
* ''[[Rattus bontanus]]''
** Енгански rat (-{''[[Rattus enganus]]''}-) – Индонезија
** Филипински шумски пацов (-{''[[Rattus everetti]]''}-) – [[Филипини]]
* ''[[Rattus burrus]]''
** Полинезијски пацов или ''киоре'' (-{''[[Rattus exulans]]''}-) – [[Фиџи]] и већина [[Polynesia|Полинезијских]] острва, [[Нови Зеланд]], [[Ускршње острво]] и [[Хаваји]]
* ''[[Rattus colletti]]''
** Хајналдски пацов (-{''[[Rattus hainaldi]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus elaphinus]]''
** Хугерверфов пацов (-{''[[Rattus hoogerwerfi]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus enganus]]''
** Коринчов пацов (-{''[[Rattus korinchi]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus everetti]]''
** †Маклиров пацов (-{''[[Rattus macleari]]''}-) – [[Божићно Острво]]
* ''[[Rattus exulans]]''
* ''[[Rattus feliceus]]''
** Нилу пацов (-{''[[Rattus montanus]]''}-) – [[Шри Ланка]]
** Молачки пацов (-{''[[Rattus morotaiensis]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus fuscipes]]''
** †Булдошки пацов (-{''[[Rattus nativitatis]]''}-) –Божићно Острво
* ''[[Rattus giluwensis]]''
* ''[[Rattus hainaldi]]''
** Кералски пацов (-{''[[Rattus ranjiniae]]''}-) – [[Индија]]
* ''[[Rattus hoffmanni]]''
** Ново Ирски шумски пацов (-{''[[Rattus sanila]]''}-)
** Анадаманов пацов (-{''[[Rattus stoicus]]''}-) – [[Андаманска острва]]
* ''[[Rattus hoogerwerfi]]''
* ''[[Rattus jobiensis]]''
** Тиморски пацов (-{''[[Rattus timorensis]]''}-) – [[Тимор]]
* -{''R. norvegicus''}- група
* ''[[Rattus koopmani]]''
** Хималајски пољски пацов (-{''[[Rattus nitidus]]''}-) – [[Бангладеш]], [[Бутан]], [[Кина]], Индија, Индонезија, [[Лаос]], [[Мјанмар]], [[Непал]], [[Палау (Мускиз)|Палау]], Филипини, [[Тајланд]] и [[Вијетнам]]
* ''[[Rattus korinchi]]''
** Смеђи пацов (-{''[[Rattus norvegicus]]''}-) – цео свет изузев Антарктика
* ''[[Rattus leucopus]]''
** Туркестански пацов (-{''[[Rattus pyctoris''; obs. ''Rattus turkestanicus]]''}-) – [[Афганистан]], Кина, Индија, Иран, [[Киргистан]], [[Непал]] и Пакистан
* ''[[Rattus losea]]''
* -{''R. rattus''}- група
* ''[[Rattus lugens]]''
** Загорели пацов (-{''[[Rattus adustus]]''}-) – Острво [[Enggano Island|Енгано]], Индонезија
* ''[[Rattus lutreolus]]''
** Сикимски пацов (-{''[[Rattus andamanensis]]''}-) – [[Битам]], [[Камбоџа]], Кина, Индија, Лаос, Мјанмар, Непал, Тајланд и Вијетнам
* ''[[Rattus macleari]]''
** Пацов пиринчаних поља (-{''[[Rattus argentiventer]]''}-) – [[Југоисточна Азија]]
* ''[[Rattus marmosurus]]''
** Самитски пацов (-{''[[Rattus baluensis]]''}-) – [[Малезија]]
* ''[[Rattus mindorensis]]''
* ''[[Rattus mollicomulus]]''
** Ацешки пацов (-{''[[Rattus blangorum]]''}-)
** Пацов Никобарског архипелага (-{''[[Rattus burrus]]''}-) – Индија
* ''[[Rattus montanus]]''
** Хофманов пацов (-{''[[Rattus hoffmanni]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus mordax]]''
** Купманов пацов (-{''[[Rattus koopmani]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus morotaiensis]]''
** Пацов нижих пиринчаних поља (-{''[[Rattus losea]]''}-) – Кина, Лаос, Тајван, Тајланд и Вијетнам
* ''[[Rattus norvegicus]]''
** Ментавајски пацов (-{''[[Rattus lugens]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus nativitatis]]''
** Миндорски црни пацов (-{''[[Rattus mindorensis]]''}-) – Филипини
* ''[[Rattus niobe]]''
** Мали пацов меканог крзна (-{''[[Rattus mollicomulus]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus nitidus]]''
* ''[[Rattus novaeguineae]]''
** Осгудскипацов (-{''[[Rattus osgoodi]]''}-) – Вијетнам
* ''[[Rattus osgoodi]]''
** Палмски пацов (-{''[[Rattus palmarum]]''}-) – Индија
** Црни пацов (-{''[[Rattus rattus]]''}-) – широм света изузев Антарктика
* ''[[Rattus palmarum]]''
* ''[[Rattus pelurus]]''
** Сахијадриски шумски пацов (-{''[[Rattus satarae]]''}-)
** Сималурски пацов (-{''[[Rattus simalurensis]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus pococki]]''
** Танезумски пацов (-{''[[Rattus tanezumi]]''}-) – [[Афганистан]], Бангладеш, Камбоџа, Кина, [[Кокосова Острва]], Фиџи, Индија, Индонезија, Јапан, [[Северна Кореја]], Јужна Кореја, Лаос, Малезија, Мјанмар, Непал, Пакистан, Филипини, Тајван, Тајланд и Вијетнам
* ''[[Rattus praetor]]''
** Таватавски шумски пацов (-{''[[Rattus tawitawiensis]]''}-) – Филипини
* ''[[Rattus pyctoris]]''
** Малајски пољски пацов (-{''[[Rattus tiomanicus]]''}-) – Индонезија, Малезија, Филипини и Тајланд
* ''[[Rattus rattus]]''
* -{''R. xanthurus''}- група
* ''[[Rattus ranjiniae]]''
** Бонтајнски пацов (-{''[[Rattus bontanus''; obs. ''Rattus foramineus]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus richardsoni]]''
** Опосумски пацов (-{''[[Rattus marmosurus]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus salocco]]''
* ''[[Rattus sanila]]''
** Пелешки пацов (-{''[[Rattus pelurus]]''}-) – Индонезија
** Југоисточни ксантуруски пацов (-{''[[Rattus salocco]]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus sordidus]]''
** Жуторепи пацов (-{''[[Rattus xanthurus]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus satarae]]''
* -{''R. leucopus''}- група (Папуа Нова Гвинеја)
* ''[[Rattus simalurensis]]''
** Вогелкопски планински пацов (-{''[[Rattus arfakiensis]]''}-)
* ''[[Rattus steini]]''
** Западно Ново Гвинејски планински пацов (-{''[[Rattus arrogans]]''}-)
* ''[[Rattus stoicus]]''
* ''[[Rattus tanezumi]]''
** Сулски пацов (-{''[[Rattus elaphinus]]''}-) – Индонезија
** Бодљикави серамски пацов (-{''[[Rattus feliceus]]''}-) – Индонезија ([[Серам]])
* ''[[Rattus tawitawiensis]]''
** Гилувски пацов (-{''[[Rattus giluwensis]]''}-) – [[Папуа Нова Гвинеја]]
* ''[[Rattus timorensis]]''
** Џејпенски пацов (-{''[[Rattus jobiensis]]''}-) – Индонезија
* ''[[Rattus tiomanicus]]''
** Пацов рта Јорк (-{''[[Rattus leucopus]]''}-) – Аустралија, Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
* ''[[Rattus tunneyi]]''
** Источни пацов (-{''[[Rattus mordax]]''}-) – Папуа Нова Гвинеја
* ''[[Rattus vandeuseni]]''
** Пацов маховинаст шуме (-{''[[Rattus niobe]]''}-) – Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
* ''[[Rattus verecundus]]''
** Ново Гвинејски пацов (-{''[[Rattus novaeguineae]]''}-) – Папуа Нова Гвинеја
* ''[[Rattus villosissimus]]''
* ''[[Rattus xanthurus]]''
** Аријанусов пацов (-{''[[Rattus omichlodes]]''}-)
** Пацов Покошке висоравни (-{''[[Rattus pococki]]''}-)
** Велики Ново Гвинејски бодљикави пацов (-{''[[Rattus praetor]]''}-) – Индонезија, Папуа Нова Гвинеја и [[Соломонова Острва]]
** Глечерски пацов (-{''[[Rattus richardsoni]]''}-) – Индонезија
** Штајнов пацов (-{''[[Rattus steini]]''}-) – Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
** Ван Дузеном пацов (-{''[[Rattus vandeuseni]]''}-) – Папуа Нова Гвинеја
** Витки пацов (-{''[[Rattus verecundus]]''}-) – Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
* -{''R. fuscipes''}- група (Аустралијска група)
** Сумрачни пацов (-{''[[Rattus colletti]]''}-) – Аустралија
** Жбунски пацов (-{''[[Rattus fuscipes]]''}-) – Аустралија
** Аустралијски мочварни пацов (-{''[[Rattus lutreolus]]''}-) – Аустралија
** Сумрачни пољски пацов (-{''[[Rattus sordidus]]''}-) – Аустралија, Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
** Бледи пољски пацов (-{''[[Rattus tunneyi]]''}-) – Аустралија
** Дугодлаки пацов (-{''[[Rattus villosissimus]]''}-) – Аустралија
}}

=== Филогенија ===

Следећи филогенетски преглед -{''Rattus''}- врста је базиран на раду -{Pagès, et al.}- (2010).<ref>{{cite journal | last1 = Pagès | first1 = Marie | last2 = Chaval | first2 = Yannick | last3 = Herbreteau | first3 = Vincent | last4 = Waengsothorn | first4 = Surachit | last5 = Cosson | first5 = Jean-François | last6 = Hugot | first6 = Jean-Pierre | last7 = Morand | first7 = Serge | last8 = Michaux | first8 = Johan | year = 2010 | title = Revisiting the taxonomy of the Rattini tribe: a phylogeny-based delimitation of species boundaries | url = http://bmcevolbiol.biomedcentral.com/articles/10.1186/1471-2148-10-184 | journal = BMC Evolutionary Biology | volume = 10 | issue = | page = 184 | doi = 10.1186/1471-2148-10-184 | deadurl = no | archiveurl = https://web.archive.org/web/20170710143425/http://bmcevolbiol.biomedcentral.com/articles/10.1186/1471-2148-10-184 | archivedate = 2017-07-10 | df = }}</ref>
{{clade| style=font-size:90%;line-height:85%
|1={{clade
|1={{clade
|1= -{''[[Berylmys bowersi]]''}-
|2= -{''[[Berylmys berdmorei]]''}-
}}
|2={{clade
|1={{clade
|1= -{''[[Bandicota savilei]]''}-
|2= -{''[[Bandicota indica]]''}-
}}
|label2= -{'''''Rattus'''''}-&nbsp;
|2={{clade
|1={{clade
|1= -{''[[Rattus nitidus]]''}-
|2= -{''[[Rattus norvegicus]]''}-
}}
|2={{clade
|1= -{''[[Rattus exulans]]''}-
|2={{clade
|1= -{''[[Rattus andamanensis]]''}-
|2={{clade
|1= -{''[[Rattus argentiventer]]''}-
|2={{clade
|1={{clade
|1= -{''[[Rattus tiomanicus]]''}-
|2= -{''[[Rattus losea]]''}-
}}
|2={{clade
|1= -{''Rattus sp.''}-
|2={{clade
|1= -{''[[Rattus tanezumi]]''}-
|2= -{''[[Rattus rattus]]''}-
}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}


== Галерија ==
== Галерија ==
<gallery>
<gallery widths="250px" heights="180px" >
Датотека:Fancy rat 2.JPG
Датотека:Fancy rat 2.JPG
Датотека:East African Mole Rat, Bwindi Forest Uganda.jpg
Датотека:East African Mole Rat, Bwindi Forest Uganda.jpg
Ред 136: Ред 220:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin}}
* ''Велика енциклопедија животиња'', Михаљ Микеш; ISBN: 86-489-0303-3
* ''Велика енциклопедија животиња'', Михаљ Микеш; ISBN: 86-489-0303-3
* {{cite journal |author1=Meerburg B.G. |author2=Singleton G.R. |author3=Leirs H. |title=The Year of the Rat ends: time to fight hunger! |journal=Pest Manag Sci |volume=65 |issue=4 |year=2009 |pmid=19206089 |doi=10.1002/ps.1718 |url=http://www3.interscience.wiley.com/journal/121686000/abstract |pages=351–2}}
* {{cite journal |author1=Meerburg B.G. |author2=Singleton G.R. |author3=Leirs H. |title=The Year of the Rat ends: time to fight hunger! |journal=Pest Manag Sci |volume=65 |issue=4 |year=2009 |pmid=19206089 |doi=10.1002/ps.1718 |url=http://www3.interscience.wiley.com/journal/121686000/abstract |pages=351–2}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Rats}}
* [https://www.britannica.com/animal/rat "Rat rodent genus" - britannica.com]
* [https://www.britannica.com/animal/rat "Rat rodent genus" - britannica.com]


{{Commonscat|Rats}}
{{клица-животиња}}
{{Taxonbar}}
{{Taxonbar}}


Верзија на датум 13. март 2019. у 21:06

За друге употребе, погледајте Пацов (вишезначна одредница).

Пацов
Временски распон: рани плеистоцен - данас
Сиви пацов
(Rattus norvegicus)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Класа:
Mammalia
Ред:
Rodentia
Натпородица:
Muroidea
Породица:
Muridae
Потпородица:
Murinae
Род:
Rattus

Врсте

Види одељак Врсте

Синоними

Stenomys Thomas, 1910

Пацов (лат. Rattus) је род мишоликих глодара средње величине (изнад 12 центиметара) и масе (до 500 грама). Овај род садржи шездесетак врста потеклих са територија Азије, а чији је ареал распрострањења Стари свет. Пацови су варијабилне животиње средње величине, дугог репа, глодари из натпородице Muroidea. „Прави пацови” су чланови рода Rattus, од којих су (за човека) најважнији црни пацов (Rattus rattus) и смеђи пацов (Rattus norvegicus). Многи чланови других глодарских родова и породица се такође називају пацовима и деле многе карактеристике са правим пацовима.

Пацови се обично разликују од мишева по својој величини. Генерално, када се види велики мишолики глодар, као заједничко име укључује појам пацов, а ако је мањи користи се појам миш. Породица мишева (Muridae) је широка и комплексна, а заједнички термини су пацови и мишеви нису таксономски специфични. Научно, обично овај назив није ограничен само на припаднике родова Rattus и Mus, јер ту су на пример, и путнички пацов и памучни миш.

Опис

Распрострањење врсте Rattus rattus
Распрострањење врсте Rattus norvegicus
Примерак урбаног и субурбаног Rattus norvegicus
Омниворна исхрана пацова у заробљеништву
Младунци се рађају без длаке, слепи и без слуха.

Најпознатије врсте пацова су црни пацов (Rattus rattus) и смеђи пацов (Rattus norvegicus). Група је углавном позната као пацови Старог света или прави пацови, а потиче из Азије. Пацови су већи у односу на већину мишева Старог света, који су њихови рођаци, и у дивљини ретко теже више од 500 g.[1]

Термин „пацов” се користи и у именовању других малих сисара, који нису прави пацови. Примери укључују северноамеричке пацове, а бројне врсте лабаво се називају кенгурски пацови и други. Пацови као што је Bandicota bengalensis су мишолики глодари (Murinae), који укључују праве пацове, али нису чланови рода Rattus.

Уобичајене врсте су опортунистички преживеле и често живе и близу људи. Због тога, они су познати као коменсали. Они могу узроковати значајне губитке хране, посебно у земљама у развоју.[2] Међутим, широко распрострањене и проблематичне коменсалске врсте пацова су мањина у овом разноликом роду. Многе врсте пацова су острвски ендеми, а неки су постали угрожени због губитка станишта или конкуренције са смеђим, црним или полинезијским пацовом.[3]

Дивљи глодари, укључујући пацове могу бити преносници многих зооноза, односно патогена, као што су Leptospira, Toxoplasma gondii и Campylobacter.[4][5]

Традиционално се верује да је црну смрт коју узрокује микроорганизам Yersinia pestis, пренесена тропским бувама (Xenopsylla cheopis) које живе на црним пацовима. Пацови су обитавали у европским градовима током епидемије у средњем веку, и били су транспортни домаћини. Друга зооноза која је повезана са пацовом је слинавка или шап.

Просечни животни век пацова зависи од врсте, али многи, због предатора, живе само око годину дана.

Црни и смеђи пацов су се одвојили од других мурина Старог света у почетку плеистоцена, у шумама Азије.[6]

Станиште

Пацови често живе на стаништима близу људских насеља, или у насељима и домовима људи, услед обиља хране.

Штеточина

Штета коју понекад чине људским залихама хране (што је највидљивије у земљама у развоју)[7], су примарни узрок називања пацова штеточинама и повод бројних дератизација. Податак да је изазивач (црне) куге бактерија (Yersinia pestis) и да пацови могу бити преносиоци још неколико људских паразита, чини пацове и хигијенским проблемом становништва, посебно у великим градовима. И поред опште присутног негативног става о пацовима, бројни су људи који их узгајају као кућне љубимце.

Размножавање

Парење се одвија током целе године. Због тога се пацови често користе у лабораторијским истраживањима.

Женке пацова праве гнезда од папира или крпа, па и на тај начин наносе штету људима.

Најпознатије врсте пацова

Црни пацов или путнички пацов (Rattus rattus)

Црни пацов је, уствари, црносмеђе боје. Мањи је и виткији од сивог пацова. Дужина његовог тела са репом је око 46 центиметра. Реп му је покривен крљуштима. Често се налазе на бродовима, на пристаништима, у разним магацинима...

Највероватније потичу из југозападне Азије. У Европу су их донели бродови који су се враћали после Крсташких ратова. Буве које живе у крзну црног пацова су пренеле кугу, која се проширила Европом у 14. веку.

Сиви пацов, мрки или норвешки пацов (Rattus norvegicus).

Сиви пацов је, такође, црносмеђе боје.

Изгледа да је сиви пацов стигао много касније у Европу од црног пацова, тек у 18. веку. Међутим, данас је он чешћи у Европи. Живи на свим местима где живе и људи, у скоро сваком граду и делу земље.

Таксономија рода Rattus

Род Rattus је припадник гигантске подфамилије Murinae. Неколико других глодарских родова се понекад сматра делом рода Rattus: Lenothrix, Anonymomys, Sundamys, Kadarsanomys, Diplothrix, Margaretamys, Lenomys, Komodomys, Palawanomys, Bunomys, Nesoromys, Stenomys, Taeromys, Paruromys, Abditomys, Tryphomys, Limnomys, Tarsomys, Bullimus, Apomys, Millardia, Srilankamys, Niviventer, Maxomys, Leopoldamys, Berylmys, Mastomys, Myomys, Praomys, Hylomyscus, Heimyscus, Stochomys, Dephomys и Aethomys.

Сам род Rattus садржи 64 постојеће врсрте. Предложена је субгенеричка расподела врста, мада тиме све врсте нису обухваћене.

Врсте

Род Rattus – Типични пацови

Филогенија

Следећи филогенетски преглед Rattus врста је базиран на раду Pagès, et al. (2010).[9]

 
 
 

Berylmys bowersi

 
 

Berylmys berdmorei

 
 
 
 
 

Bandicota savilei

 
 

Bandicota indica

 
 
‑{Rattus}‑ 
 
 

Rattus nitidus

 
 

Rattus norvegicus

 
 
 
 

Rattus exulans

 
 
 

Rattus andamanensis

 
 
 

Rattus argentiventer

 
 
 
 

Rattus tiomanicus

 
 

Rattus losea

 
 
 
 

Rattus sp.

 
 
 

Rattus tanezumi

 
 

Rattus rattus

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ „Creature Feature Rats”. ABC.net.au. Приступљено 23. 5. 2015. 
  2. ^ Meerburg BG, Singleton GR, Leirs H (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”. Pest Manag Sci. 65 (4): 351—2. PMID 19206089. doi:10.1002/ps.1718. 
  3. ^ „Competition in an invaded rodent community reveals black rats as a threat to native bush rats in littoral rainforest of south-eastern Australia” (PDF). OnlineLibrary.Wiley.com. Приступљено 23. 5. 2015. 
  4. ^ Meerburg BG, Singleton GR, Kijlstra A (2009). „Rodent-borne diseases and their risks for public health”. Crit Rev Microbiol. 35 (3): 221—70. PMID 19548807. doi:10.1080/10408410902989837. 
  5. ^ „How old is a rat in human years?”. RatBehavior.org. Приступљено 23. 5. 2015. 
  6. ^ Aplin, Ken P.; Suzuki, Hitoshi; Chinen, Alejandro A.; Chesser, R. Terry; ten Have, José; Donnellan, Stephen C.; et al. (новембар 2011). „Multiple Geographic Origins of Commensalism and Complex Dispersal History of Black Rats”. PLoS ONE. 6 (11): e26357. doi:10.1371/journal.pone.0026357. Приступљено 23. 5. 2015. 
  7. ^ Meerburg B.G.; Singleton G.R.; Leirs H. (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”
  8. ^ Aplin, K. (2016). „Rattus annandalei”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T19321A22443976. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T19321A22443976.en. Приступљено 9. 11. 2017. 
  9. ^ Pagès, Marie; Chaval, Yannick; Herbreteau, Vincent; Waengsothorn, Surachit; Cosson, Jean-François; Hugot, Jean-Pierre; Morand, Serge; Michaux, Johan (2010). „Revisiting the taxonomy of the Rattini tribe: a phylogeny-based delimitation of species boundaries”. BMC Evolutionary Biology. 10: 184. doi:10.1186/1471-2148-10-184. Архивирано из оригинала 2017-07-10. г. 

Литература

Спољашње везе

Пацов на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пацов&oldid=21728154”