Велики дукат — разлика између измена

Велики дукат
	Lycaena dispar
Статус угрожености
	; Скоро угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Lepidoptera
Породица:	Lycaenidae
Потпородица:	Lycaeninae
Род:	Lycaena
Врста:	L. dispar
Биномно име
	Lycaena dispar; Haworth, 1802

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 4. октобар 2020. у 11:51

Велики дукат (лат. Lycaena dispar, енгл. Large copper) врста је инсекта из реда лептира (Lepidoptera) и породице плаваца (Lycaenidae).

Опис

Основна боја крила великог дуката је јарко наранџаста до црвена. Ово је један од највећих дуката, са распоном крила је између 33 и 41 mm^[2]. Полни диморфизам је јасно изражен. Мужјаци са горње стране крила имају само узани, црни руб и црне дискалне тачке, а обично их можете уочити из далека по јарко наранџастој боји крила. Женке су доста тамније, имају широк руб дуж крила и низ браон-црних тачкица и поља (посебно на доњим крилима). Доња страна задњих крила је плавичасте боје, са карактеристичном, непрекинутом, наранџастом линијом која иде дуж субмаргиналног појаса.

Обично се лако распознаје од осталих дуката. По изгледу горње стране крила, мужјаци највише личе на ватреног дуката, код кога нису изражене црне, дискалне тачке у средини предњих крила. Са доње стране крила подсећа на бакренца, балканског и долинског дуката али је плавичаста боја и изглед наранџасте линије обично довољан за јасно распознавање ове врсте.

Распрострањење

Насељава већи део Европе, изузев крајњег севера и југа континента и добар део умерене и субтропске Азије. Врста је присутна у Азербејџану, Аустрији, Белгији, Белорусији, Бугарској, Грузији, Грчкој, Естонији, Италији, Јерменији, Казахстану, Летонији, Литванији, Луксембургу, Мађарској, Молдавији, Монголији, Немачкој, Пољској, Румунији, Русији, Словачкој, Србији, Турској, Узбекистану, Украјини, Финској, Француској, Холандији, Црној Гори, Чешкој и Швајцарској.^[3]

На читавом Балканском полуострву, и у Србији се среће готово свуда, осим највећих надморских висина.

Станиште

Велики дукат је типична хигрофилна врста животним циклусом везана уз вегетацију мочварних и влажних ливада или делове покрај река и потока. Гусенице се хране разним врстама кисељака (Rumex hydrolapatum, R. crispus, R. aquaticus, R. sanguineus, R. obtusifolius) или срчењаком (Persicaria bistorta).

Сезона лета

Велики дукат се у Србији јавља у две генерације. Имаго пролећне генерације лети у мају и јуну, а летње у јулу и августу, у вишим пределима и у септембру.

Угроженост

Ова врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.^[3] У Европи није угрожен^[3], као ни у Србији^[4]. Заштићен је на подручју Европске Уније, укључењем на Анекс 2 и 4 Директиве о стаништиме, наведен је унутар Бернске конвенције, док се на подручју Србије води као строго заштићена врста.

Галерија

Референце

^ Lycaena dispar База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
^ Tshikolovets, Vadim V (2011). Butterflies of Europe & the Mediterranean area. Pardubice: Tshikolovets Publications. стр. 544. ISBN 978-80-904900-0-0.
^ ^а ^б ^в Црвена листа (језик: енглески)
^ Maes, Dirk; Verovnik, Rudi; Wiemers, Martin; Brosens, Dimitri; Beshkov, Stoyan; Bonelli, Simona; Buszko, Jaroslaw; Cantú-Salazar, Lisette; Cassar, Louis-Francis (2019-04). „Integrating national Red Lists for prioritising conservation actions for European butterflies”. Journal of Insect Conservation (на језику: енглески). 23 (2): 301—330. ISSN 1366-638X. doi:10.1007/s10841-019-00127-z. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература

IUCN црвена листа угрожених врста, детаљнији подаци о врсти (језик: енглески)
Tolman, T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
Đurić, M.;Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik
Јакшић, П.; Нахирнић, А. (2011) Дневни лептири Засавице

Спољашње везе

Овај чланак везан за животиње је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[iucn-1] Lycaena dispar База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)

[2] Tshikolovets, Vadim V (2011). Butterflies of Europe & the Mediterranean area. Pardubice: Tshikolovets Publications. стр. 544. ISBN 978-80-904900-0-0.

[редлист-3] а ^б ^в Црвена листа (језик: енглески)

[4] Maes, Dirk; Verovnik, Rudi; Wiemers, Martin; Brosens, Dimitri; Beshkov, Stoyan; Bonelli, Simona; Buszko, Jaroslaw; Cantú-Salazar, Lisette; Cassar, Louis-Francis (2019-04). „Integrating national Red Lists for prioritising conservation actions for European butterflies”. Journal of Insect Conservation (на језику: енглески). 23 (2): 301—330. ISSN 1366-638X. doi:10.1007/s10841-019-00127-z. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 25: / Ред 25: @@
 == Опис ==
 [[Датотека:Large copper (Lycaena dispar) male underside Greece.jpg|мини|лево|Велики дукат]]
+Основна боја крила великог дуката је јарко наранџаста до црвена. Ово је један од највећих дуката, са распоном крила је између 33 и 41 mm<ref>{{Cite book|title=Butterflies of Europe & the Mediterranean area|last=Tshikolovets|first=Vadim V|publisher=Tshikolovets Publications|year=2011|isbn=978-80-904900-0-0|location=Pardubice|pages=544}}</ref>. Полни диморфизам је јасно изражен. Мужјаци са горње стране крила имају само узани, црни руб и црне дискалне тачке, а обично их можете уочити из далека по јарко наранџастој боји крила. Женке су доста тамније, имају широк руб дуж крила и низ браон-црних тачкица и поља (посебно на доњим крилима). Доња страна задњих крила је плавичасте боје, са карактеристичном, непрекинутом, наранџастом линијом која иде дуж субмаргиналног појаса.
-Најлакше се распознаје по доњој страни задњих крила која је плавичасто сива, са карактеристичним изгледом наранџасте линије. Крупан плавац, дужина предњег крила им варира од 17-20 mm. Мужјаци и женке великог дуката јасно се разликују по полном диморфизму. Горња страна крила мужјака готово је потпуно црвена, с танким црним рубом. Женкама су рубови на предњим крилима нешто шири и уз њих се протеже  црни тачкасти низ. И мужјацима и женкама доња страна предњих крила је црвена, са широким плавим рубом, а задња је потпуно другачија, с плавом подлогом и црвеном линијом уз спољне рубове.
+Обично се лако распознаје од осталих дуката. По изгледу горње стране крила, мужјаци највише личе на [[Ватрени дукат|ватреног дуката]], код кога нису изражене црне, дискалне тачке у средини предњих крила. Са доње стране крила подсећа на [[Бакренац|бакренца]], [[Балкански дукат|балканског]] и [[Долински дукат|долинског дуката]] али је плавичаста боја и изглед наранџасте линије обично довољан за јасно распознавање ове врсте.
 == Распрострањење ==
 [[Датотека:Распрострањење великог дуката у Србији.png|мини|150п|Распрострањење великог дуката у Србији {{leftlegend|lime|присутан|outline=gray}}]]
-Врста је присутна у [[Азербејџан]]у, [[Аустрија|Аустрији]], [[Белгија|Белгији]], [[Белорусија|Белорусији]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Грузија|Грузији]], [[Грчка|Грчкој]], [[Естонија|Естонији]], [[Италија|Италији]], [[Јерменија|Јерменији]], [[Казахстан]]у, [[Летонија|Летонији]], [[Литванија|Литванији]], [[Луксембург]]у, [[Мађарска|Мађарској]], [[Молдавија|Молдавији]], [[Монголија|Монголији]], [[Немачка|Немачкој]], [[Пољска|Пољској]], [[Румунија|Румунији]], [[Русија|Русији]], [[Словачка|Словачкој]], [[Србија|Србији]], [[Турска|Турској]], [[Узбекистан]]у, [[Украјина|Украјини]], [[Финска|Финској]], [[Француска|Француској]], [[Холандија|Холандији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Чешка|Чешкој]] и [[Швајцарска|Швајцарској]].<ref name="редлист"/>
+Насељава већи део Европе, изузев крајњег севера и југа континента и добар део умерене и субтропске Азије. Врста је присутна у [[Азербејџан]]у, [[Аустрија|Аустрији]], [[Белгија|Белгији]], [[Белорусија|Белорусији]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Грузија|Грузији]], [[Грчка|Грчкој]], [[Естонија|Естонији]], [[Италија|Италији]], [[Јерменија|Јерменији]], [[Казахстан]]у, [[Летонија|Летонији]], [[Литванија|Литванији]], [[Луксембург]]у, [[Мађарска|Мађарској]], [[Молдавија|Молдавији]], [[Монголија|Монголији]], [[Немачка|Немачкој]], [[Пољска|Пољској]], [[Румунија|Румунији]], [[Русија|Русији]], [[Словачка|Словачкој]], [[Србија|Србији]], [[Турска|Турској]], [[Узбекистан]]у, [[Украјина|Украјини]], [[Финска|Финској]], [[Француска|Француској]], [[Холандија|Холандији]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Чешка|Чешкој]] и [[Швајцарска|Швајцарској]].<ref name="редлист"/>
+На читавом Балканском полуострву, и у Србији се среће готово свуда, осим највећих надморских висина.
 == Станиште ==
-Велики дукат је типична хигрофилна врста животним циклусом везана уз вегетацију мочварних и влажних ливада.
+Велики дукат је типична хигрофилна врста животним циклусом везана уз вегетацију мочварних и влажних ливада или делове покрај река и потока. Гусенице се хране разним врстама кисељака (''Rumex hydrolapatum'', ''R. crispus'', ''R. aquaticus'', ''R. sanguineus'', ''R. obtusifolius'') или срчењаком (''Persicaria bistorta'').
 == Сезона лета==
@@ Ред 38: / Ред 42: @@
 == Угроженост ==
-Ова врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.<ref name="редлист">[http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/12433/0 Црвена листа] {{ен}}</ref>
+Ова врста је на нижем степену опасности од изумирања, и сматра се скоро угроженим таксоном.<ref name="редлист">[http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/12433/0 Црвена листа] {{ен}}</ref> У Европи није угрожен<ref name="редлист" />, као ни у Србији<ref>{{Cite journal|last=Maes|first=Dirk|last2=Verovnik|first2=Rudi|last3=Wiemers|first3=Martin|last4=Brosens|first4=Dimitri|last5=Beshkov|first5=Stoyan|last6=Bonelli|first6=Simona|last7=Buszko|first7=Jaroslaw|last8=Cantú-Salazar|first8=Lisette|last9=Cassar|first9=Louis-Francis|date=2019-04|title=Integrating national Red Lists for prioritising conservation actions for European butterflies|url=http://link.springer.com/10.1007/s10841-019-00127-z|journal=Journal of Insect Conservation|language=en|volume=23|issue=2|pages=301–330|doi=10.1007/s10841-019-00127-z|issn=1366-638X}}</ref>. Заштићен је на подручју Европске Уније, укључењем на Анекс 2 и 4 Директиве о стаништиме, наведен је унутар Бернске конвенције, док се на подручју Србије води као строго заштићена врста.
 == Галерија ==
@@ Ред 58: / Ред 62: @@
 == Спољашње везе ==
 {{Commonscat|Lycaena dispar}}
+* [https://biologer.org/sr/groups/9/species/208 Биологер — слободан софтвер за прикупљање података о биолошкој разноврсности (језик: српски)]
 * [http://www.habiprot.org.rs/Alciphron/pregled.php?grupa=8&vrsta=441190 Alciphron — база података о онсектима Србије{{sr}}]
 * [http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=1808 БиоРаС — Биолошка разноврсност Србије{{sr}}]