Крчедин
Крчедин | |
|---|---|
 Панорама Крчедина | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Инђија |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.429 |
| — густина | 44*/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 08′ 25″ С; 20° 07′ 54″ И / 45.140393° С; 20.131697° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 122 m |
| Површина | 54,2* km2 |
.svg)  Крчедин Крчедин на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22325 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | IN |
Крчедин је насеље у општини Инђија, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2429 становника.
Положај[уреди | уреди извор]
Крчедин се налази испод јужних обронака источног дела Фрушке горе. Село територијално припада општини Инђија. Надморска висина је 115 метара у центру села. Оно је изграђено на депресији која се у стручној географији назива Крчединска. Површина крчединског атара је 57,43 km², што износи близу 15% територије инђијске општине. Највећи део атара лежи на фрушкогорској лесној заравни. Лесна зараван је прекривена черноземом или црницом, најквалитетнијом врстом земљишта, на коме успева велики број пољопривредних култура.
Физичко-географске карактеристике[уреди | уреди извор]
Клима[уреди | уреди извор]
Клима овог простора је умерено-континентална, с јасно изражена четири годишња доба и с континенталним карактером, а на то у највећој мери утиче:
- Географска ширина, територију Срема пресеца 45-ти упоредник, што значи да се општина Инђија, а самим тим и Крчедин, налази у средишњем делу умереног климатског појаса
- Географска дужина, у смислу удаљености од благог маритимног утицаја Атлантика (око 2000 km) и околних мора
- Генерална изолованост панонског басена планинским венцима (на југу-Динариди; на северу и истоку Карпати; а на западу Алпи).
Другостепени, али ипак знатан, утицај на климу имају локалне прилике:
- Висинска разлика између Фрушке горе и терена где се налази Крчедин
- Педолошки покривач тј. черноземи и црнице које се лети јако загревају, повећавајући температуре ваздуха (а зими се брзо расхладе снижавајући температуре)
- Површине под културном вегетацијом — ниска вегетација не спречава ни инсолацију ни радијацију, нема шумских терена који би умањивали температурне амплитуде и брзину ветрова.
Температура[уреди | уреди извор]
Због великог колебања средњих месечних температура дешава се да хладнији од јануара буде фебруар или децембар а топлији од јула август или јун. За климатске прилике значајно је то што се зимске температуре неких година нагло мењају, јануарске су просечно у минусу, а средња фебруарска иде и до +8 C°. Овакве промене условљавају брзо топљење снега, а на то обично долазе и обилне падавине у облику кише.
За планирање неких видова туризма (рекреација, излети, купалишта...) позитивно утиче то да постоји велики број летњих дана, као и дани у којима се минимална дневна температура не спусти испод 20 C° тзв. дани са тропским ноћима.
Ветар[уреди | уреди извор]
У пределу Крчедина најучесталији ветрови су северозападног правца и овај ветар заједно са западним доноси кишу. Ови ветрови дувају равномерно и брзина им није велика. Други по учесталости су ветрови из источног квадранта, назив им је кошава и то су по правилу суви, хладни и јаки ветрови који дувају у налетима (ударима).
Падавине[уреди | уреди извор]
Карактеристично за поднебља Срема је да се у току једне године излучи дупло више падавина у односу на претходну или неку каснију годину. Та разлика у појединим годинама износи и до 500 mm. У изразито сушним годинама излучује се за око 30% мање падавина него просечно, а неки месеци могу бити потпуно без падавина. Насупрот њима, у кишним годинама количина падавина је висока како по месецима тако и годишње.
Рељеф[уреди | уреди извор]
Простор инђијске општине рељефно се састоји из две основне геоморфолошке целине: источних огранака Фрушке горе и фрушкогорске лесне заравни. Највећи простор обухвата фрушкогорска лесна зараван. Мезооблике рељефа представљају речне долине, пре свега долина „Патка“, баре односно Будовара, долина Љуковског потока и гранична долина према општини Ириг, долина Шеловренца. Северном границом општине тече Дунав са својим широким коритом и гради облике везане за речну ерозију и акумулацију. У оквиру фрушкогорског побрђа могу се издвојити две целине: Калакача и Кошевац.
Основна геолошко-стратиграфска формација на посматраном подручју јесте дилувијални лес чије наслаге покривају цели простор. То је компактна геолошка маса која је под утицајем климе и вегетације на површини изменила своје особине и постала површина са особинама чернозема који је погодан за пољопривредну делатност.
Хидрографија[уреди | уреди извор]
У хидрографском погледу Крчедин је веома богат водом. Северно од Крчедина налази се долинска раван Дунава. На тој равни Дунав прави велики број окука, рукаваца и меандара као и ада. Једно од највећих дунавских острва, Крчединска ада, настало је померањем тока Дунава на југ када је пресекао сопствени меандар и формирао острво. Са јужне стране аде је главни ток Дунава а са севера је стари ток који се назива Дунавац. Површина Крчединске аде је 8,8 km².
Површинска хидрографија у Крчедину је изражена у постојању мањих потока. Поток који тече са јужне стране Фрушке горе зове се Патка. Поток чије се извориште налази у селу састаје се са Патком у делу крчединског атара који се зове Буџак. Обале потока су обрасле трском и шикаром па су врло привлачне за барску фауну.
Педологија[уреди | уреди извор]
На територији општине Инђије простире се сремска лесна тераса која је веома погодна за настајање најбољег земљишта, чернозем. Чернозем покрива највећи део територије Инђије. Активни слој земљишта је дубок око 1-1,5 m.
Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]
Лесна зараван је некада била обрасла травом и служила као пашњак. Досељавањем су пашњаци разоравани и претварани у оранице. Пошто је на лесу издан доста дубока, на њему се налазе биљке које пуштају корен доста дубоко у земљу. Виши предели лесне заравни су под кукурузом, пшеницом, индустријским (сунцокрет и шећерна репа) и сточним биљкама. Неки предели лесне заравни су ливаде и пашњаци, где расту: бела детелина, мајчина душица, штирак, а од животињских врста распрострањени су: пољски мишеви, пацови, препелице, вране, јаребице, врапци, итд. Од домаћих животиња гаје се: говеда, коњи, овце, стока, козе и живина.
Биљни и животињски свет долинске равни се разликује од лесних. То су углавном влажни предели и зато ту немају дубоко корење. Представници ових биљака су локвањ, љутић, и др. Од птица има рода, дивљих патака, чешљи и гњураца. На обали Дунава има рачића, водених алги, глиста и др.
Друштвено-географске карактеристике[уреди | уреди извор]
Настанак и историјат насеља[уреди | уреди извор]
На плодним обалама крчединског дела Дунава људска насеља су постојала још од праисторије. То доказују предмети пронађени приликом обраде њива и градње. Најчешће су то делови керамичких и камених предмета и животињске кости. Односе се на доба неолита.
У келтско доба је на месту Крчедина постојало насеље које је личило на утврђење. Прво насеље је било смештено северозападно од данашњег Крчедина у пределу Калакаче. У време турске владавине село је постојало на месту где је и данас. Крчедин је био под турском влашћу око 100 година и за то време је имао посебан статус, јер се налазио на путу између Београда и Будима и тај статус је прописивао султан својим ферманима. После је село било под влашћу Хабзбуршке монархије до краја Првог светског рата. Пошто се налазило у Војној граници, сви становници су били војници – граничари. Из тог доба постоји Граничарска зграда – данашња библиотека.
Морфологија насеља[уреди | уреди извор]
Крчедин је данас типично равничарско село панонског типа. Основа му је четвртаста и улице се секу под правим углом. У селу постоји 17 улица. Укупна дужина им је 20,5 km. Главне улице које се састају у центру су Цара Душана (према Бешки), Дунавска (према Дунаву), Уче Зековића (према Сл. Виноградима) и Наде Јаношевић. У центру села се налазе најважније установе: ОШ „22. јул“, православна црква Светог Николе, зграда тзв. „општине“, где се налазе просторије Месне заједнице, Месне канцеларије и поште, као и већ поменута зграда месне библиотеке.
У Крчедину постоји три типа кућа: панонски тип, модеран тип приземних и модеран тип једноспратних и двоспратних кућа. Куће панонског типа грађене су од набоја и ћерпича. Прављене су уздуж, са једном собом напред иза које се налази кухиња и тзв. стражња соба иза које се надовезују просторије за оставу, шупе и стаје за стоку. Свака таква кућа има два дворишта, предње у ком се обично налази башта са цвећем и задње у ком су смештене стаје, обори и пољопривредна механизација.
Демографија[уреди | уреди извор]
Као насељено место Крчедин је постојао још у XVII веку а у XVIII веку (1702. године) је забележено да је имао четрдесет и једно домаћинство а становништво су углавном чинили Срби, пореклом из Србије, Босне и Лике. Део становништва је досељен у првој и другој сеоби под Чарнојевићем и Шакабендом и то из јужне Србије и са Косова.
У насељу 2002. године живи 2.297 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,5 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 987 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92. Насеље је углавном насељено Србима.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 7 | ||
| 80+ | 23 | 46 | ||
| 75—79 | 33 | 67 | ||
| 70—74 | 74 | 99 | ||
| 65—69 | 83 | 103 | ||
| 60—64 | 92 | 127 | ||
| 55—59 | 61 | 72 | ||
| 50—54 | 77 | 86 | ||
| 45—49 | 117 | 92 | ||
| 40—44 | 124 | 106 | ||
| 35—39 | 128 | 99 | ||
| 30—34 | 82 | 98 | ||
| 25—29 | 91 | 72 | ||
| 20—24 | 80 | 83 | ||
| 15—19 | 101 | 87 | ||
| 10—14 | 96 | 92 | ||
| 5—9 | 81 | 78 | ||
| 0—4 | 52 | 66 | ||
| Просек : | 39,5 | 42,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.169 | 359 | 708 | 64 | 29 | 9 |
| Женски | 1.244 | 199 | 697 | 285 | 50 | 13 |
| УКУПНО | 2.413 | 558 | 1.405 | 349 | 79 | 22 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 553 | 209 | 2 | 2 | 118 |
| Женски | 295 | 117 | 1 | 0 | 41 |
| УКУПНО | 848 | 326 | 3 | 2 | 159 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 6 | 43 | 31 | 12 | 32 |
| Женски | 0 | 3 | 40 | 7 | 8 |
| УКУПНО | 6 | 46 | 71 | 19 | 40 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 7 | 21 | 6 | 5 |
| Женски | 1 | 3 | 4 | 18 | 21 |
| УКУПНО | 1 | 10 | 25 | 24 | 26 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 8 | 0 | 0 | 51 | |
| Женски | 8 | 1 | 0 | 22 | |
| УКУПНО | 16 | 1 | 0 | 73 | |
Привреда[уреди | уреди извор]
- Ратарство – пошто су природни услови за развој ратарских култура веома повољни, пољопривредно становништво се претежно бави гајењем кукуруза, пшенице, сунцокрета, шећерне репе, као и сточног биља – детелине и грахорице.
- Воћарство – највише се гаје јабуке, крушке, шљиве, брескве, кајсије, вишње, трешње.
- Виноградарство – виногради се налазе на падинама Фрушке горе. Климатске прилике су погодне као и земљиште. У виноградима се гаји по неколико врста грожђа, почев од стоног па до грожђа од кога се прави искључиво вино.
- Повртарство – постоје веома повољни услови за гајење поврћа у долинама потока па се скоро свако домаћинство бави повртарством. Највише се гаје: кромпир, купус, парадајз, грашак, лук, итд.
- Лов и риболов — лов је све више облик разоноде и повод за развој туризма док риболовна делатност омогућава натурални приход домаћинствима, као и допунску привредну грану којом се баве крчедински аласи.
Напомене[уреди | уреди извор]
Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Крчедин, на којој се налазе два насеља Крчедин и Сланкаменачки Виногради.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)[мртва веза]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Инђија |  | |
|---|---|---|
| Знаменитости и споменици културе | ||
| Верски објекти у општини Инђија | ||
| Спорт у општини Инђија | ||
