Бродолом Коста конкордије

Бродолом Коста конкордије
Насукана Коста Конкордија
Догађај	Потонуће брода Коста конкордија
Узрок	Ударац о гребен
Положај	Код острва Ђиљо у Италији
Датум	13. јануар 2012.
Капетан	Франческо Скетино (Италија)
Укрцаних	4.252 (4.197 спашених) путника и посаде
Губици	12 мртвих, 64 повређених и 20 несталих
Рута	Од Чивитавекије до Савоне у Италији
Оператер	Коста крузис, Карнивал корпорејшн
Карта насукавања

Италијански брод за крстарење Коста Конкордија делимично је потонуо 13. јануара 2012. године након што је био ударио у гребен и насукао се на острво Ђиљо у Тиренском мору. Погинуло је најмање 12 особа – 11 путника и један члан посаде; још 64 је повређено (од којих троје теже), а 20 особа се води као нестало.

Капетан брода, Франческо Скетино, ухапшен је по оптужби за вишеструко убиство из нехата, непомагање путницима и напуштање брода. Први официр, Чиро Амброзио, такође је ухапшен.

Коста конкордија је ушла у употребу јула 2006. године као тада највећи брод произведен у Италији, тежак 114.137 бруто тона, дугачак 290,2 метра и вредан 450 милиона евра. По тонажи, то је највећи путнички брод који је икада потонуо. Аналитичари процењују да је он, у конструктивном смислу, потпуно отписан.

Бродолом

Коста конкордија је пловила код острва Ђиљо увече 13. јануара, тек отпочевши крстарење од Чивитавекије до Савоне и још пет других лука. Лева страна брода је ударила о гребен код Ђиља у 21:42 часова. Према наводима обалске страже, на броду се тада налазило 3.206 путника и 1.023 члана посаде. Бродска веб-камера је последњи пут освежила слику у 20:31 часова по Гриничу.

Капетан Скетино је најпре изјавио да се брод налазио на 300 метара од обале и ударио у стену која није била уцртана на карти. Заправо, гребен о којег је брод ударио је у уцртаној области званој Сколе, око 800 метара јужно од улаза у луку Ђиљо, на источној страни острва. Први ударац је био на 8 метара дубине код Сколе Пиколе – најисточнијег гребена Скола. На том месту, удаљеном око 95 метара од Ђиља, рониоци су касније нашли две дугачке, закривљене челичне траке стргнуте с бродског трупа јер је гребен на трупу направио засекотину дугачку 48,8 метара. Након удара, брод је наставио још око један километар на север, а затим је био окренут како би остао што ближе луци. Овај окрет је пребацио центар масе на десну страну брода, услед чега се он нагнуо за око 20° и на крају насукао на око 46 метара дубине, нагнут под углом од 70°. На крменом делу бродског трупа и даље је углављен комад стене у коју је ударио.

Комад стене у левој страни оштећеног трупа. Виде се и наранџасте степенице коришћене при евакуацији

Капетан је признао да те ноћи није користио бродски компјутерски систем навођења: „Бродом сам управљао визуелно јер ту област добро познајем. Пролазио сам туда већ три-четири пута.“ Компанија Коста крузис је потврдила да курс пловидбе „није била рута компјутерски програмирана за пролазак поред Ђиља.“ Извршни директор компаније, Пјерлуиђи Фоски, објаснио је да њени бродови имају компјутерски програмиране руте и „аларме, визуелне и звучне, који се оглашавају када брод из било ког разлога скрене с курса којег контролише компјутер, помоћу ГПС-а“, али и да се ти аларми могу ручно премостити. „Лојдс лист“ је објавио наутичку карту на којој се виде разлике између, аутоматски забележених, позиција брода на овом крстарењу и оних са крстарења од претходне седмице. Дана 14. августа 2011, брод је ишао сличном путањом, али не толико близу Сколама. Та путања је била одобрена од Коста крузиса и обављена је дању, за време острвског фестивала.

Неколико се разлога наводи зашто је капетан Скетино пловио близу Ђиља 13. јануара. Суд је дошао до једног сведочења да је капетан, у време удара, причао телефоном са капетаном Мариом Паломбом, како би му рекао да ће брод проћи туда њему у част. Наводи се да је Скетино рекао: „Гледај кад будемо пролазили, затрубићемо ти.“ Пролазак је такође био изведен у част шефице сале, која је са Ђиља, међутим, она тај пролазак није тражила. Августа 2011, градоначелник Ђиљо Порта, Серђо Ортели, захвалио је капетану Скетину на „невероватном спектаклу“ током тог проласка. Ортели је изјавио: „Веома је лепа представа видети потпуно осветљени брод када га гледате с копна. Овог пута је кренуло наопако.“

Путници су били у трпезарији када се зачуо изненадни, бучни ударац којег је један члан посаде, говорећи преко разгласа, описао као „проблем с електриком“. „Гостима смо рекли да је све у реду и под контролом и покушавали смо да спречимо панику“, изјавио је један од стјуарда. Брод је остао без кабинског осветљења убрзо по удару. Неколико минута након удара, главни бродски механичар је упозорио капетана да се појавила непоправљива одеротина дугачка 70 метара. „Брод је почео да се тресе. Галама – настала је паника, као на филму, посуђе се разбијало о под, људи су трчали, падали низ степенице“, изјавио је један од преживелих. Према сведоцима, брод се нагло нагнуо на леву страну. Путницима је касније речено да обуку прслуке за спашавање. Када се брод касније окренуо у покушају да се врати ка луци, нагнуо се за око 20° на десну страну, створивши тиме тешкоће при спуштању чамаца за спашавање. Председник Коста крузиса, Ђани Онорато, изјавио је да је нормална евакуација чамцима постала „готово немогућа“ због тога што се брод нагнуо веома брзо.

Евакуација и спашавање

Акција спашавања је била закаснила захваљујући капетану Скетину. Када је брод ударио о стену у 21:42, Скетино је путницима објавио да је посреди проблем с електриком. Снимак мобилним телефоном једног путника од 22:20 часова приказује успаничене путнике у прслуцима за спашавање којима члан посаде говори да је „све под контролом“ и да треба да се врате у своје кабине.

Дана 19. јануара, Скај Италија је емитовао звучни запис првог контакта између лучких власти и Коста конкордије након удара. На њему, непознати бродски официр инсистира да се на броду десило електрично „замрачење“. Снимак је начињен у 22:12 часова – 30 минута након удара. Лучке власти нису сазнале за удар све до 22:42, пун сат након удара, а наређење за евакуацију издато тек у 22:50. Један члан посаде је новинарима рекао да, да је евакуација била одмах наређена, не би било жртава.

Неки путници су поскакали у море и отпливали до обале, док су други чекали на евакуацију чамцима и по 45 минута јер је посада оклевала са спуштањем чамаца. Наводно се троје путника удавило након скока у море, док је још седморо било повређено. Вођа локалних ватрогасаца је изјавио да су његови људи из мора „извукли 100 људи и спасили још око 60 других, заробљених у чамцу.“

Око две трећине особља радило је на местима која не захтевају поморску обуку. Иако су били прошли основну обуку, били су више налик хотелском особљу. Неколико путника је изјавило да посада није помагала или да није била обучена за спуштање чамаца. Посада је ово демантовала. Један члан посаде је изјавио: „Чланови посаде, било Филипинци, Колумбијци или Индијци, трудили су се до границе својих могућности да помогну путницима да преживе овај бродолом. Повређени смо неким коментарима путника који кажу да смо били бескорисни.“ Извршни директор Коста крузиса похвалио је посаду и особље, упркос тешкоћама изазваним мањком комуникације и управљања од стране командујућих. Иако су сви они имали макар основно познавање енглеског језика, већина их није знала италијански. Бродски свештеник је изјавио да је био међу последњима који су напустили брод, око 1:30 часова. Доградоначелник Ђиља, Марио Пелегрини, који је дошао на брод током акције спашавања, похвалио је бродског лекара и још једног младог бродског официра на помоћи. Он и тај официр су били заједно на броду све до 5:30. Један од несталих чланова посаде, конобар, последњи пут је био виђен како помаже путницима.

Насукана под углом од око 70 степени и чамци за спашавање, у првом плану

Након што се разданило, пет хеликоптера обалске страже, морнарице и авијације учествовало је у евакуацији путника који су још били на броду.

Дана 14. јануара, рониоци су претраживали море до 18 часова, пре него што се смркло. Рониоци и ватрогасци су наставили да траже преживеле по броду и нашли су млади корејски брачни пар у кабини, две палубе изнад водене линије, и једног члана посаде са сломљеном ногом.

Брод је ослоњен на испусту дугачком 37 метара. Дана 16. јануара, бурно море је померило брод за око 1,5 цм, прекинуло спашавање и потакнуло страх да би брод могао бити гурнут у 68 метара дубоко море и да би гориво могло исцурити. Акција је настављена три сата касније, а брод се још једном померио 18. јануара. Дана 17. и 19. јануара, спасиоци су активирали експлозив како би створили рупе у трупу и дошли до неприступачних делова брода. Дана 20. јануара, брод се почео померати око 1,5 цм на сат.

Шеф ронилаца обалске страже описао је услове као „катастрофалне“. Спашавање је отежавано мрклим мраком и крупним, плутајућим комадима намештаја.

Путници и особље

Спашени путници на обали

Путнике је, по држављанству, чинило 989 Италијана, 569 Немаца, 462 Француза, 177 Шпанаца, између 126 и 129 Американаца, 127 Хрвата, 108 Руса, 74 Аустријанаца, 69 Швајцараца, 47 Бразилаца, 45 Украјинаца и најмање 34 Холанђана. Кинеских држављана с Хонг Конга било је 26, уз 25 Британаца, 21 Аустралијанца, 17 или 18 Аргентинаца, 13 Тајванаца, 12 Канађана, 12 Кинеза с континента, 12 Пољака, 11 Мађара, 11 Португалаца, 10 Румуна, 10 Колумбијаца, 10 Чилеанаца, 9 Турака, 8 Бугара, 8 Перуанаца, 4 Израелаца, 4 Данаца, 3 Македонаца, по 2 Јужноафриканаца, Парагвајаца и Финаца и по 1 Индијац и Новозеланђанин. Такође, било је и путника из Мексика, Ирске и Србије.

Тачан састав посаде се не зна, али процењује се да је у њој било држављана 20 до 40 земаља, а највећи део су чинили држављани Индије, Филипина и Индонезије.

Жртве

Држављанство	Погинули	Нестали
Французи	4	2
Италијани	1	6
Перуанци	1	1
Мађари	1	–
Шпанци	1	–
Немци	–	12
Американци	–	2
Индијци	–	1
Непознато	4	–
Укупно	12	24

Истрага

Капетан Скетино, који је 11 година радио за Коста крузис, и први официр, Чиро Амброзио, ухапшени су под оптужбом за убиство из нехата и напуштање брода пре евакуације свих путника. Обојица су испитана 14. јануара, а Скетину је одређен кућни притвор 17. јануара. У одлуци о кућном притвору пише да је Скетино оптужен за напуштање брода на којем је још било око 300 људи. Коријере Фјорентино је објавио звучни запис радио-позива капетана обалске страже, Грегорија Марије де Фалка, који је Скетину понављао наређење да се врати на брод и помогне при евакуацији. Један од тих позива је упућен у 1:46 часова. Капетану италијанског брода, који напусти брод у опасности, прети казна затвора од 12 година.

Званичници су покушавали да установе зашто брод није одаслао мејдеј и зашто је пловио тако близу обале. Такође, још није објашњено ни закашњење захтева за евакуацију.

Уређаји за снимање података путовања налажени су у неколико наврата.

У склопу истраге, власти су се занимале за 25-годишњу Молдавку по имену Домника Чемортан која је била позвана на командни мост док је брод пловио близу Ђиља. Наводно, она није била на званичном списки путника и посаде, а изјавила је да је капетан Скетино још био на мосту у 23:50 часова. У интервјуу за „Сандеј телеграф“, она је бранила капетанове поступке, рекавши да је он спасио 3.000 људи тиме што је довезао брод близу Ђиља и насукао га.

У интервјуу за „ГМА“, бродски кувар, Рођелио Бариста, рекао је да је капетан Скетино наручио вечеру у 22:30, након што је брод већ био ударио у стену.

Као и сваки путнички брод, и Коста конкордија је морала да испуни два важна захтева Међународне поморске организације: да изврши обуку путника у првих 24 часа од укрцавања и да буде спремна да, у року од 30 минута од давања сигнала за напуштање брода, спусти чамаца за спасавање у броју довољном за све особе на броду.

Последице

Извлачење

Када се оконча потрага за преживелима и лешевима, холандска компанија Смит интернешенел треба да, по налогу власника и осигуравача, из бродских резервоара уклони 1.900 м³ горива. Компанија је објавила да ће тај посао трајати две до четири седмице. Лоши временски услови и високи таласи би могли да проузрокују цурење горива. Министар животне средине, Корадо Клини, изјавио је да нека течност цури из брода, али и да није јасно да ли је посреди гориво. Из предострожности, постављена је плутајућа препрека.

Након евакуације, путници и посада су били смештени у празне зграде и провизорна склоништа у Ђиљо Порту и другим местима на Ђиљу.

Након евакуације, путници и посада били су смештени у провизорна склоништа у Ђиљо Порту и другим местима на Ђиљу

Карнивал корпорејшн је објавио да се „за пловило очекује да ће бити ван строја до краја текуће фискалне године, ако не и дуже.“ Извршни директор Косте је рекао да би, након што се труп закрпи, брод могао бити доведен у пловно стање, уз тешкоће и уз помоћ великих бова, и потом отегљен.

Штета

Стручњаци мисле да је, конструкционо, брод потпуно отписан, уз штету од најмање 500 милиона америчких долара. Коста крузис се још увек није изјаснио о судбини брода. Деонице Карнивал групе пале су 16. јануара за 18%, након компанијине изјаве да би потапање брода могло да их кошта до 75 милиона евра. Франшиза за брод их је коштала 23,5 милиона евра.

Реакције

Компанија

Председник Карнивал групе, Мики Арисон, рекао је да „у овом тренутку, наш приоритет је безбедност путника и посаде. Дубоко смо потресени овим трагичним догађајем и наша срца су уз све оне погођене насукавањем, а посебно уз породице и вољене оних који су изгубили живот.“

Коста крузис је објавила да ће „обезбедити да путници стигну кући и да ће им рефундирати крстарење и све трошкове у вези с њим.“ Такође, компанија је повукла понуду да плати правне трошкове капетана Скетина.

Медији

Бродолом је био главна вест италијанских и светских медија данима након несреће. „Коријере дела сера“ је писала да Италија свету дугује „уверљиво објашњење“ за катастрофу и позвала на строге кажњавање одговорних. „Ђорнале“ је објавио да је бродолом „глобална несрећа за Италију“. „Месађеро“ је писао да влада „агонија за несталима“. „Република“ је догађај назвала „ноћи грешака и лажî“. „Стампа“ је критиковала капетана због недизања узбуне и одбијања да се врати на брод. „Њујорк тајмс“ је инцидент назвао „драмом која је стопила трагедију са елементима фарсе“.

Италијански коментатори су се осврнули на контраст између Скетина и Де Фалка. Према „Коријере дела сери“, њих двојица представљају „две душе Италије. С једне стране, безнадежно изгубљени човек, кукавица која умањује своју људку и официрску одговорност, неизбрисиво умрљан. Други одмах схвата озбиљност ситуације и покушава да подсети првог на његове обавезе.“

Поређења с Титаником

Неколико медијских кућа је тврдило да је брод од почетка био несрећан и поредило га је с Титаником. „Рођен је лош, а завршио још лошије“, гласио је наслов „Ђорналеа“ 15. Јануара 2012. Медији су износили следеће инциденте као доказ бродовог баксузлука:

• Када је Коста конкордију крстила манекенка Ева Херцигова, 7. јула 2006, боца шампањца се није разбила о труп брода што се међу морепловцима сматра лошим знаком;
• Дана 22. новембра 2008, брод је претрпео штету на прамцу када је, због јаког ветра, ударио о док у Палерму;
• Почео је да тоне на петак, 13-и;
• Док је брод тонуо, у бродском ресторану је наводно била емитована музика из филма „Титаник“;
• Тридесетогодишња Валентина Капуано, једна од преживелих и унука жене која је преживела бродолом Титаника 100 година раније, изјавила је да је „запрепашћена“ да се историја поновила.

Рич Лоури је, у тексту за „Њујорк пост“, упоредио поступке капетана Скетина са онима Едварда Смита, капетана Титаника. Лоури је приметио да, када је Титаник тонуо, важило „прво жене и деца“, али да тог витештва није било на Коста конкордији. Новинари „Дејли мејла“ и „Хералд сана“ су изразили сличне опаске.

Вада а бордо, цаззо!

У знак протеста против Скетинових поступака, неки Италијани су носили мајице са цитатом Де Фалкове расрђене наредбе: „Вада а бордо, цаззо!“ („Враћај се на брод, јеботе!“) Та фраза је често била цитирана на друштвеним мрежама.

Безбедносна повест Косте

Медији су такође истицали да Коста крузис има лошу повест безбедносних мера. Године 2008, и Коста конкордија и Коста Еуропа су доживеле судар приликом пристајања (у судару Коста Еуропе је чак погинуло троје чланова посаде и повређено четворо путника), међутим, компанија је за то окривила временске услове. Коста класика је ударила у један теретни брод (према компанији – услед отказа мотора) када је повређено троје путника, а Коста Атлантика је имала проблеме с кормилом. Она се једном замало сударила са транспортним бродом у Ламаншу и била је критикована од британских поморских власти због непоштовања обавезног двосмерног саобраћаја у каналу. Године 2009, компанија је била кажњена с 23.000 фунти због обмањујућег рекламирања. На Коста романтици догодио се пожар у генераторском постројењу што је узроковало евакуацију 1.429 путника.

Види још

• Списак поморских несрећа
• РМС Титаник