Alfons Laveran

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alfons Laveran
(franc. Charles Louis Alphonse Laveran
Lični podaci
Datum rođenja(1845-06-18)18. jun 1845.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti18. maj 1922.(1922-05-18) (76 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska
PrebivališteFrancuska
ObrazovanjeUniverzitet u Strazburu
Naučni rad
PoljeMedicina
Poznat poTrypanosomes, malaria
Nagrade Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu (1907)[1]

Šarl Luj Alfons Laveran (franc. Charles Louis Alphonse Laveran; Pariz, 18. jun 1845 — Pariz, 18. maj 1922) je bio francuski vojni lekar vojne bolnice stacionirane u Konstantinu[2], gradu na severu Alžir, koji je 6. novembra 1880. prvi opisao da je parazit iz grupe protozoa uzročnik malarije, koga je prethodno otkrio u krvi neposredno nakon smrti bolesnika obolelog od malarije. Za ovo i druga otkrića iz parazitologije Laveran je dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 1907.[3][4]

Život i delo[uredi | uredi izvor]

Alfons Laveran je rođen u Parizu 18. juna 1845. Kao i njegov otac, on je prihvatio karijeru vojnog lekara. Godine 1874, u 29 godini života imenovan je za profesor vojne medicine i epidemiologije u vojnomedicinskoj školi Val de Gras u Parizu. Obavljajući praksu u ovoj ustanovi, stekao je solidno znanje iz patološke anatomije. U 34 godini Laveran je bio autor knjige "Rasprava o vojnim bolestima i epidemijama" i autor 62 naučne publikacija.[5]

Godine 1878, Laveran je svoje službovanje u vojsci nastavio u Alžiru (tada francuskoj teritoriji). Prvo u vojnoj bolnici u franc. Bône-у, zatim u vojnoj bolnici u Konstantinu. Malarija je u to vreme bila ozbiljan problem u francuskoj vojsci. Laveran je neumorno i detaljno proučavao kliničke aspekte bolesti i patoanatomske promene koje je malarija izazivala u organizmu obolelih, sa ciljem da identifikuju uzročnika bolesti.

Po prvim teorijama malariju je izazvao „loš vazduh“ (ital. "mala aria" - лош и ваздух) iz močvara. Međutim, nakon otkrića Luja Pastera da je većina infektivnih bolesti izazvano mikrobima (bakterijama) ("teorija klice"), hipoteza o bakterijskom poreklu malarije postala je sve realnija. Brojne studije, koje su sprovedene uglavnom u Italiji, ali i u Sjedinjenim državama, tragale su za infektivnim agensom u močvarnom zemljištu i otkrile razne alge, vodene protozoe i bakterije kao što je lat. Bacillus malariae koji je otkriven u Italiji.

Laveran je koristio zapažanja iz svojih prethodnih patoanatomskih istraživanja, kako bi pronašao uzročnika malarije. Proučavajući lezije u organima i krvi u dve veoma različite kliničke situacije, Laveran je utvrdio da je jedan „stalni element“ u obliku granula prisutan u crvenim krvnim zrncima krvi. Učestalost javljanja ovih pigmentisanih granula bila je različita od slučaja do slučaja. Nakon ovih studija Laveran je zaključio da su pigmentisane granule prisutne u krvi specifične samo za malariju. Danima je strpljivo obavljao bezbrojne preglede, sveže prikupljenih uzoraka krvi, bez primene tehnike bojenja mikroskopskih preparata (koja tada još nije bila u primeni).

Laveranova originalna ilustracija, prikazuje različite faze u razvoju parazita malarije.

I konačno, otkriće uzročnika malarije nastalo je u vojnoj bolnici u Konstantinu, u ranim jutarnjim satima 6. novembra 1880, nakon ispitivanje krvi pacijenta koji je bio 15 dana febrilan. Laveran je to otkriće ovako opisao;

"... na ivicama pigmentisanih sfernih telašca, vide se filiformni elementi koji se kreću velikom brzinom, prelazeći na susedna crvena krvna zrnaca“. Igrom slučaja, ali i zahvaljujući upornosti i strpljenju, on je video flagelat muškog gametocita, faze u životnom ciklusu razvoja malarijskog parazita koji se obično javlja u želucu jedna vrsta tropskog roda komaraca Anofeles - (Anopheles). Pokretljivost ovih elemenata je odmah ubedila Laverana da je otkrio agens koji izaziva malariju i da je taj parazit protozoa. Nakon ponovnih posmatranja ovih pokretnih elemenata, Laveran je poslao dva izveštaja Medicinskoj akademiji u Parizu, u novembru i decembru 1880. u kojima je naveo da se ovaj "Novi parazit nalazi u krvi više pacijenata obolelih od „Marš groznice“ - (franc. Marsh Fever)".

Laveranova istraživanja, u početku su uglavnom nailazile na nepriznavanje, naročito među italijanskim lekarima, učenicima Luja Pastera (osim kod Elie Metchnikoff), koji su tvrdili da je uzrok malarije bakterija. Kasnije (1884), nakon njegovog povratka u Vojnomedicinsku školu Val de Grejs (engl. Val-de-Grâce School of Military Medicine), Laveran je pozvao Pastera da ga poseti i vidi pod njegovom mikroskopom pokretna tela protozoa. Paster je odmah bio ubeđen (Rouk, 1915). Tek između 1885—1890. teorija o parazitarnom poreklu malarije je prihvaćena. Nakon razvoja metode bojenja metilen plavom bojom (Erlih, 1899), sumnje više nije bilo, i razne vrste parazita malarije su identifikovane.

Godine 1884, Laveran je napustio Alžir i vratio se u Val de Grejs vojnomedicinsku školu, gde je bio profesor vojne higijene. Nastavio je i dalje svoja istraživanje malarije, kako u Val de Grejs bolnici tako i na prostoru južne Francuske i francuskom ostrvu Korzici. Laveren je u 1896. napustio vojsku i jedno vreme je radio kao volonter u Pasterovom institutu. Tu se posvetio proučavanju protozoa i infekcijama životinja i ljudi (posebno proučavanju tripanozomijaze).[6]

Za dugogodišnji rad Laverenu je dodeljena Nobelova nagrada za 1907, u znak priznanje za njegova otkrića parazita malarije i njegov ukupni rad na proučavanju protozoa kao uzročnika bolesti. Deo prihoda od nagrade Laveran je poklonio Pasterovom zavodu u Parizu za opremanje laboratorije namenjene izučavanju tropskih bolesti.

Laveran je nakon smrti 18. maja 1922, sahranjen u (franc. Cimetière du Montparnasse) u Parizu.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Beata Tarnowska (red.), Nagrody Nobla. Leksykon PWN, Warszawa 2001
  2. ^ Constantine na answers.com
  3. ^ Bruce-Chuvatt LJ (1981). „Alphonse Laveran's discovery 100 years ago and today's global fight against malaria”. J R Soc Med. 74 (7): 531—6. PMC 1439072 Slobodan pristup. PMID 7021827. 
  4. ^ Haas, LF (1999). „Neurological stamp. Charles Louis Alphonse Laveran (1845-1922)”. J. Neurol. Neurosurg. Psychiatr. 67 (4): 520. PMID 10486402. 
  5. ^ M. Phisalix, Alphonse Laveran, sa vie, son œuvre, 1923.
  6. ^ Trypanosomes et Trypanosomiases : avec 61 Fig. et 1 Planche. - Paris : Masson, 1904

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Nye, Edwin R (2002). „Alphonse Laveran (1845-1922): discoverer of the malarial parasite and Nobel laureate, 1907.”. Journal of medical biography. 10 (2). str. 81—7. PMID 11956550. 
  • Garnham, P C (1967). „Presidential address: reflections on Laveran, Marchiafava, Golgi, Koch and Danilewsky after sixty years.”. Trans. R. Soc. Trop. Med. Hyg. 61 (6) (objavljeno 1967). str. 753—64. PMID 4865951. 
  • CDC profile (jezik: engleski)
  • L. Colin, Notice sur l'inspecteur L. Laveran, Paris, 1879
  • M. Phisalix, Alphonse Laveran, sa vie, son oeuvre, 1923
  • Edmond Sergent et al., La Découverte de Laveran : Constantine, 6 novembre 1880, Masson, Paris, 1929, 48 p.
  • M. Phisalix, « Alphonse Lavéran » in Biographies médicales, n° 7 octobre 1936.
  • Hommes et destins in Dictionnaire biographique d'outre-mer, Académie des sciences d'outre-mer, 1975. pp. 446
  • Histoire de la médecine aux armées, tome 2, 1984

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Alfons Laveran na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфонс_Лаверан&oldid=27747832”