Batajnica u Narodnooslobodilačkoj borbi

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Spomenik palim borcima za slobodu 1941—1945, podignut 1954. u centru Batajnice

Batajnica danas prigradsko naselje na teritoriji Gradske opštine Zemun, sa približno 48.000 stanovnika (prema popisu iz 2011) u vreme Drugog svetskog rata bila je seoska opština u sastavu Zemunskog sreza, sa 3.212 stanovnika (prema popisu iz 1931).[1]

Batajnica je okupirana 12. aprila 1941. kada su delovi nemačke Osme tenkovske divizije zauzeli Zemun i okolinu. Sve do 10. oktobra 1941. deo jugo-istočnog Srema, koji je obuhvatao delove zemunskog i staropazovačkog sreza, nalazio se pod direktnom nemačkom okupacijom, sa dominantnom ulogom domaćeg nemačkog stanovništva, a potom je uključen u sastav ustaške Nezavisne Države Hrvatske (NDH), kao deo Velike župe Vuka, sa središtem u Vukovaru.[2]

U julu 1941. u Batajnici su organizovane partijske ćelije Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) i Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), preko kojih je otpočelo širenje Narodnooslobodilačkog pokreta (NOP). Glavni pokretači NOP-a u Batajnici bili su Ratko Bokun, Svetislav Golubović Mitraljeta i Rada Obradović. Oni su uz pomoć člana Sreskog komiteta KPJ za Zemun Pala Šotija, kao i Uroša Ostojića Đetića i Dragana Rajnpreha Brke, radili na omasovljenju organizacija KPJ i SKOJ-a, ali i na ukuljčivanju stanovništva u NOP.[3][4]

Svetislav Golubović Mitraljeta direktno je bio zadužen za formiranje prvih udarnih grupa koje su u početku vršile sitne sabotaže i diverzije — sečenje telefonsko-telegrafskih žica i stubova, paljenje žita namenjenog okupatoru i dr. Pored ovoga, oni su radili na sakupljanju oružja, municije i druge vojne opreme.[5] Već krajem 1941, u Batajnici je postojalao nekoliko sigurnih baza Okružnog komiteta KPJ za Srem, kao i Sreskog komiteta KPJ za Zemun. Zbog toga su u Batajnicu ilegalno dolazili i ovde određeno vreme boravili mnogi rukovodioci oslobodilačke borbe u Sremu — Aćim Grulović, Jovan Veselinov Žarko, Stanka Veselinov Seka i dr, kao i istaknuti rukovodioci NOP-a u Zemunu — Andrija Habuš, Janko Lisjak, Silvester Fogl, Dragan Rajnperh, Anka Daus, Milka Bobinac i drugi.[6]

Razvojem oslobodilačke borbe u Sremu, početkom 1942, dolazi do snažnog širenja Narodnooslobodilačkog pokreta u selima jugo-istočnog Srema, pa samim tim i u Batajnici. Preko raznih masovnih antifašističkih organizacija, koje su okupljale rodoljube, žene, omladinu i dr, do kraja 1942. približno 70 nasto stanovništva Batajnice se uključilo u NOP. Od tada pa do kraja rata, mesne desetine i udarne grupe izvodile su niz akcija protiv okupatorsko-kvislniških snaga — sečenje telegrafsko-telefonskih žica i bandera između Zemuna i Nove Pazove, napadi na okupatorske posade u sadejstvu sa partizanskim jedinicama, učešće u zajedničkim akcijama sa zemunskim ilegalcima, paljenje žita i druge letine na imanjima domaćih Nemaca (folksodojčera), kao i sradnika okupatora i dr.[3]

Decembra 1942. mesna partizanska desetina je iz zasede napala sedam nemačkih policajaca, koji su se vraćali iz Zemuna. Tom prilikom ubijena su petorica policajaca, kao i kočijaš, dok su dvojica uspela da pobegnu, a stradala su i dvojica partizana. U toku čitave 1943. i 1944. vršene su kontinuirane akcije na miniranju železničke-pruge Beograd-Zagreb i Beograd-Novi Sad. Ove akcije vršila je Diverzantska grupa Trećeg sremskog odreda, koja je novembra 1943. prerasla u Diverzantski bataljon Glavnog štaba NOV i PO Vojvodine. Sve diverzantske akcije na pruzi u okolini Batajnice, vršene su uz pomoć mesne partizanske grupe iz sela. U toku juna 1943. izvršene su dve diverzantske akcije. Prva 8. juna na pruzi između Batajnice i Nove Pazove, kada je uništena teretna kompozicija od sedam vagona, a prekid železničkog saobraćaja je trajao 15 časova. Druga 19. juna na pruzi između Batajnice i Dobanovaca, kada je uništena teretna kompozicija od devet vagona, a prekid saobraćaja je trajao tri dana. Već u julu izvedena je nova diverzija kada je minirana pruga između Batajnice i Nove Pazove, uništeno pet vagona, a saobraćaj obustavljen 14 časova. Posle kraće pauze, pruga je ponovo minirana 20. septembra, kada je uništeno nekoliko teretnih vagona. U toku novembra i decembra 1943. izvršeno je još nekoliko diverzija na pruzi u okolini Batajnice — 6. novembra, 29. novembra, 11. decembra i 29. decembra. Sa akcijama na pruzi nastavljeno je i u 1944. godini — 9. januara, 20. januara, 19. aprila i 1. septembra. Poslednju veću diverzantsku akciju u blizini Batajnice izveo je 1. septembra Posavski partizanski odred kada je železničku prugu između Zemuna i Batajnice minirao na 25 mesta i posekao 40 telefonsko-telegrafskih stubova, dok je prugu između Batajnice i Nove Pazove porušio u dužini od 500 metara i posekao deset stubova.[7]

Narod Batajnice, kao i čitavog Srema, bio je izložen strašnom teroru okupatorsko-kvilniških snaga, u čemu su prednjačile ustaše i folksdojčeri. Posebno je ostala upamćena akcija redarstvenog poverenika Velike župe Vuka Viktora Tomića, koji je u cilju zaustavljanja Narodnooslobodilačkog pokreta, tokom avgusta i septembra 1942. sproveo masovan teror nad stanovništvom južnog Srema. U teroru nad stanovništvom Zemuna i okoline, posebno se isticao ustaški natporučnik Martin Volf, koga su početkom novembra 1943. ubila dvojica zemunskih udarnika — Lazar Savatić i Ivan Radosavljević. Kao odmazdu za njegovo ubistvo, okupator je između Batajnice i Zemuna, na mestu zvanom Goveđi brod streljao 10 uhapšenih rodoljuba, od kojih su sedmorica bili iz Batajnice.[8]

Jedan od tragičnijih događaja u toku okupacije Batajnice dogodio se 23. jula 1943. kada je izvršena blokada sela. U periodu od 23. do 26. jula nemački 14. SS policijski puk, zajedno sa ustaško-domobranskim snagama, izvršio je blokadu nekoliko sela jugo-istočnog Srema. Ovom akcijom rukovodio je zloglasni Anton Bauer, šef nemačke policije iz Rume. Tokom akcije čišćenja sremskih sela na licu mesta je ubijeno 20, a nekoliko stotina ljudi je odvedeno u logore. Prilikom blokade Batajnice, blokirani su svi prilazi selu, a svo muško stanovništvo dovedeno je u portu pravoslavne crkve, u centru sela. Lokalni izdajnik Ranislav Živan zvani Ruvelja tada je Baueru potkazivao pripadnike i simpatizere NOP-a. Tokom blokade uhapšeno je približno 180 meštana Batajnice koji su upućeni u logore Sajmište, Vukovar, Ruma, Aušvic i dr. Mnogi od tada uhapšenih nisu dočekali slobodu.[3]

Uprkos represalijama okupatora, narod Batajnice je do kraja rata davao snažnu podršku Narodnooslobodilačkom pokretu. Kroz Batajnicu je prolazio jedan od glavnih koridora, kojim su Zemunci i Beograđani odlazili u partizanske jedinice u Sremu i Bosni. Buduće borce u selu su prihvatale mesne organizacije KPJ i SKOJ-a i smeštale ih kod meštana koji su bili saradnici NOP-a, a potom su preko kurira odlazili na Frušku goru. Takođe, preko Batajnice je išla i glavna veza između Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju i Okružnog komiteta KPJ za Srem, a kasnije Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu.[3][4]

Batajnica je oslobođena 23. oktobra 1944, u sklopu Beogradske operacije. Nakon oslobođenja Zemuna i slamanja jakog nemačkog otpora na Bežanijskoj kosi, jedinice Šeste ličke proleterske divizije „Nikola Tesla” su 23. oktobra krenule ka Novoj Pazovi, u susret jedinicama 12. vojvođanskog korpusa, koji je forsirao Savu i kretao se iz pravca Surčina i Jakova. U toku 23. oktobra Prva lička brigada je zauzela Dobanovce, Druga lička brigada Ugrinovce, a 22. srpska kosmajska brigada Batajnicu. Oslobođenje je izvrešno bez većih borbi, jer se glavnina nemačkih snaga iz Zemuna povukla ka Novoj Pazovi, a u selu je ostao samo manji broj vojnika, koji se utvrdio na seoskom groblju, ali se nakon kraće borbe predao.[9]

U toku Narodnooslobodilačkog rata približno 300 meštana Batajnice se borilo u redovima Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije (NOV i POJ). Približno 220 Batajničana je stradalo — u borbi ili kao žrtve fašističkog terora.[3][4]

Spomen-obeležja[uredi | uredi izvor]

Spomen-ploča posvećena osnivanju mesnih organizacija KPJ i SKOJ, jula 1941, podignuta 1971. na zgradi Mesne zajednice u centru sela

U znak sećanja na događaje i učesnike Narodnooslobodilačke borbe u Batajnici je podignuto nekoliko spomenika i spomen-obeležja, kao i postavljeno nekoliko spomen-tabli.

  • Spomenici i spomen-obeležja:
    • Spomenik palim borcima za slobodu 1941—1945. — podignut 1954. u centru Batajnice. Spomenik se sastoji od mermernog postolja, na kome su ispisana imena palih boraca i žrtava fašističkog terora i bronzane figure borca visoke 2,9 metara. Spomenik je podignut na inicijativu SUBNOR-a Batajnice, a autor je vajarka Ljubinka Savić Grasi.[10]
    • Spomenik streljanim rodoljubima — podignut 1968. u krugu Veterinarskog zavoda, na Batajničkom drumu. Spomenik je podignut u znak sećanja na 10 rodoljuba koje je su ustaše streljale novembra 1943, kao odmazdu za ubistvo ustaše Martina Volfa.[10]
    • Spomenik diverzantskim akcijama — podignut 1979. pored Železničke stanice. Spomenik je posvećen diverzantskim akcijama vršenim na pruzi u okolini Batajnice, a izgrađen je u obliku presečenog telefonskog stuba. Visina spomenika je 2,8 metara.[10]
    • Spomenik partizanu Hasanu — podignut na Batajničkom groblju, na mestu gde je sahranjen Vitomir Savin zvani Hasan (1910—1942), kurir Posavskog partizanskog odreda, koji je poginuo jula 1942. u Batajnici, prilikom ustaške racije.[10]
    • Spomenik Svetislavu Goluboviću Mitraljeti — podignut 1973. u dvorištu osnovne škole, koja nosi njegovo ime. Bista je izlivena u bronzi, a njen autor je nastavnik škole Mihajlo Stanić. Posvećen je istaknutom borcu i organizatoru NOP-a u Batajnici Svetislavu Goluboviću Mitraljeti (1917—1942), koji je poginuo avgusta 1942. na Fruškoj gori.[11]
    • Spomenik narodnom heroju Momi Stanojloviću — podignut 1976. ispred upravne zgrade Vojnog zavoda, koji nosi njegovo ime. Autor biste je vajar Zvonimir Šutija. Posvećen je pilotu i zameniku komandanta Treće sandžačke brigade Momčilu Momi Stanojloviću (1916—1943), koji je poginuo juna 1943. u toku bitke na Sutjesci. Progalšen je za narodnog heroja 1948. godine.[10]
    • Spomenik narodnom heroju Bošku Palkovljeviću Pinkiju — podignut 1979. u dvorištu osnovne škole, koja nosi njegovo ime. Autor biste je Dragutin Grgas. Posvećen je prvom sremskom partizanu Bošku Palkovljeviću Pinkiju (1920—1942), koji je poginuo 1942. na Fruškoj gori. Proglašen je za narodnog heroja 1943. godine.[10]
  • Spomen-ploče:
    • Spomen-ploča na kući porodice Golubović — u Ulici Jovana Brankovića, postavljena 1951. u znak sećanja na istaknutog borca Svetislava Golubovića Mitraljetu.[11]
    • Spomen-ploča na kući porodice Obreški — u Ulici majora Zorana Radosavljevića, postavljena 1951. u znak sećanja na osnivanje prvog Narodnooslobodilačkog odbora u Batajnici, oktobra 1942. godine.[12]
    • Spomen-ploča na kući porodice Smiljanić — u Ulici majora Zorana Radosavljevića, postavljena 1962. u znak sećanja na boravak Prve podunavske partizanske čete, 1941. godine.[12]
    • Spomen-ploča na zgradi Mesne zajednice — u Ulici majora Zorana Radosavljevića, postavljena 1971. u znak sećanja na osnivanje mesnih organizacija KPJ i SKOJ, jula 1941. godine.[12]
    • Spomen-ploča na Dunavu — na mestu zvanom Brod, postavljena 1977. u znak sećanja na akciju batajničkih skojevaca koji su u leto 1941. razoružali posadu neprijateljskog broda „Zagreb” i zaplenili veliku količinu oružja i municije.[12]

Takođe, veliki broj ulica u Batajnici nosi naziv na istaknute učesnike i borce Narodnooslobodilačke borbe — Branislava Barišića Doktora, Braće Barišića, Braće Gavrilovića, Braće Ergića, Braće Neštinac, Braće Obreški, Braće Rukavina, Braće Savića, Braće Smiljanića, Braće Uzelac, Vasilija Rankovića Baće, Vere Miščević, Vojvođanskih brigada, Dalmatinskih brigada, Dimitrija Lazarova, Drage Mihailovića, Žarka Bokuna, Đurđa Boškovića Bate, Jasenovačkih žrtava, Katice Opačić, Marka Peričina, Natalije Dubajić, Nikole Suknjarevića Prike, Save Grkinića, Stevana Dubajića, Stevana Petrovića, Fruškogorskog odreda i dr.[13]

Pali borci i žrtve okupatora[uredi | uredi izvor]

Spomenik palim borcima za slobodu 1941—1945. podignut 1954. u centru Batajnice. Figura borca, visoka 2,8 metara predstavlja borca koji u desnoj ruci nosi automatsku pušku, a levom poziva na borbu. Iako je spomenik posvećen svim palim borcima, mnoge starije meštane Batajnice on je podsećao na poginulog borca Svetislava Golubovića Mitraljetu, koji je bio jedan organizatora oslobodilačke borbe u Batajnici. Nadimak „Mitraljeta” dobio je jer se nije odvajao do svoje automatske puške, koju je prozvao mitraljetom.[6]
  1. Vlada (Mila) Ašić (1923—1943), saradnik NOP od 1942, u partizanima od 1943. godine. Poginuo u borbama u Bosni, kod Zvornika.[14]
  2. Jovanka (Žika) Bajac (1923—1943), zemljoradnica. Saradnica NOP od 1942. godine. Iz Batajnice prešla u Sremske Mihaljevce, gde je uhapšena u blokadi sela 26. jula 1943, zajedno sa jednogodišnjom ćerkom Divnom Bajac. Streljana je nakon velikog mučenja u porti crkve Svetog Jovana Blagoslova, jer Nemcima i ustašama nije htela da otkrije gde se nalazi njena zaova, koja je bila u partizanima.[15][16]
  3. Ilija (Vlada) Bajac (1916—1944), frizer. Kao saradnik NOP stupio u partizane 1943. godine. Poginuo 1944. u borbama kod Belog Manastira.[14][16]
  4. Branislav (Maksim) Barišić — Nemanja, Doktor (1920—1944), student medicine. Kao student pripadao revolcuionarnom studentskom pokretu i bio član SKOJ, a 1941. postao član KPJ. Jedan od organizatora prvih akcija i sabotaža u Batajnici, 1941. godine. Septembra 1942. stupio u partizane, a od aprila 1943. bio borac Prve vojvođanske brigade. Tokom 1943. prebačen u Posavski bataljon, gde je bio član Štaba. Kasnije postavljen za političkog komesara Drugog bataljona Sedme vojvođanske brigade. Poginuo decembra 1944. u okolini Osijeka.[17][16] Jedna ulica u Batajnici nosi njegovo ime.[18]
  5. Nebojša (Đoka) Barišić (1923—1944), zemljoradnik. Godine 1941. se uključio u NOP i postao član SKOJ. Učestvovao u mnogim diverzantskim akcijama, a 1944. stupio u partizane. Bio borac Pete kozarske brigade. Učestvovao u Beogradskoj operaciji, oktobra 1944, tokom koje je poginuo u blizini Ripnja.[17][16] U znak sećanja na njega, kao i njegovog brata od strica Branislava, jedna ulica u Batajnici nosi naziv — Ulica braće Barišić.[19]
  6. Dimitrije (Miladin) Basarić (1903—1944), železnički službenik. Saradnik NOP od 1942. godine. Uhapšen u blokadi Batajnice 23. jula 1943. i odveden u logor Sajmište, a potom u logor Aušvic, gde je ubijen.[15][16]
  7. Dragi (Nikole) Bastaja (1912—1943), mehaničar. Kao aktivista NOP uhapšen 1943. od ustaške policije. Jedan je od desetorice talaca streljanih 11. novembra 1943. na Goveđem brodu, na Dunavu, u znak odmazde za ubistvo ustaškog natporučnika Martina Volfa.[20][16]
  8. Dragomir (Milan) Bešlić (1910—1944), berberin.[20][16]
  9. Mitar (Đoka) Bešlić (1926—1944), zemljoradnik.[21]
  10. Stevan (Sreta) Bešlić (1925—1944), zemljoradnik. U partizane stupio 1944. i poginuo u borbama kod Moštanice.[22][16]
  11. Branko (Mitar) Bokun (1920—1944), odrastao i školovao se u Nišu, gde je živeo sa roditeljima. Januara 1942. kao učenik sedmog razreda gimnazije stupio u partizane. Januara 1943. došao u Srem, gde je potom stupio u Šestu vojvođansku brigadu. Poginuo decembra 1944. u Bosni, kod Dervente.[22]
  12. Žarko (Todor) Bokun (1908—1943), železnički službenik. Od 1941. radio za NOP i aktivno učestvovao u prebacivanju ilegalaca na slobodnu teritoriju. Oktobra 1943. uhapšen u Zemunu i mučen u ustaškoj policiji. Jedan je od desetorice talaca streljanih 11. novembra 1943. na Goveđem brodu, na Dunavu, u znak odmazde za ubistvo ustaškog natporučnika Martina Volfa.[21][16] Jedna ulica u Batajnici nosi njegovo ime.[23]
  13. Radislav (Sava) Bokun (1923—1944), zemljoradnik.[24]
  14. Stevan (Sreta) Budimirović (1921—1944), saradnik NOP od 1941, a od marta 1944. u partizanima. Iste godine poginuo u Bosni, kod Gračanice.[25][16]
  15. Žarko (Milan) Bunoš (1914—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a od kraja 1943. u partizanima. Poginuo maja 1944. u blizini Kupinova.[26][16]
  16. Živan (Stevan) Bunoš (1919—1943), zemljoradnik. Krajem 1941. se uključio u NOP, zbog čega je tokom naredne godine hapšen od strane ustaša. Godine 1943. stupio u partizane i poginuo u novembru, kod sela Divoša.[25][16]
  17. Radislav (Vukašin) Bunoš (1920—1945), zemljoradnik.[24]
  18. Radoslav (Stanko) Velicki (1920—1945), zemljoradnik.[27][28]
  19. Sava (Boža) Velicki (1914—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a potom otišao u partizane. Poginuo 1944. kod Starog Gradaca.[26][28]
  20. Vlada (Slavko) Vojnović (1927—1945), tesar. Saradnik NOP od februara 1943, a potom otišao u partizane. Poginuo 1. aprila 1945. u borbama kod Vesova.[29][28]
  21. Ivan (Rada) Vojnović (1924—1944), sirač. U partizane otišao 1943. i bio borac Prve vojvođanske brigade. Poginuo 22. jula 1944. u Bosni, kod Šekovića.[30][31][28]
  22. Milan (Petra) Vojnović (1923—1943), stolar. U partizane otišao januara 1943. i poginuo 20. novembra iste godine.[30][28]
  23. Slavko (Lazar) Vojnović (1913—1943), krojač. Bio saradnik NOP, a 1943. otišao u partizane i iste godine poginuo u Bosni.[29][28]
  24. Radovan Rada (Milan) Vujčić (1919—1943), električar.[32][28]
  25. Nikola (Cveja) Vukadinović (1923—1945), mlinski radnik. Saradnik NOP od 1942, a član SKOJ od 1943. godine. Januara 1943. stupio u partizane u Prvu vojvođansku brigadu. Poginuo 5. januara 1945. u borbama na Dravskom kanalu.[33][34][28]
  26. Žarko (Ivan) Gavrilović (1923—1944), sarač.[20][16]
  27. Živan (Nikola) Gavrilović (1905—1944), ćurčija.[35]
  28. Lazar (Ivan) Gavrilović (1926—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od 1943. godine. Bio borac Prve vojvođanske brigade, poginuo 25. oktobra 1944. u borbama kod Donjih Petrovaca.[33][36][37]
  29. Milan (Pera) Gavrilović (1920—1943), fizički radnik. Saradnik NOP od 1941, a potom stupio u partizane. Poginuo 20. jula 1943. u borbama u Bosni, kod Šekovića.[38][37]
  30. Momir (David) Gavrilović (1913—1944), zemljoradnik.[35][37]
  31. Petar (Novak) Gavrilović (1926—1944), zemljoradnik.[39][37]
  32. Žarko (Steva) Golubović (1908—1943), zemljoradnik. Saradanik NOP od 1941, a u partizanima od 1943. godine. Poginuo 1943. u borbama u Bosni.[38][37]
  33. Svetislav (Steva) Golubović — Cvejko, Mitraljeta (1917—1942), radnik. Jedan od organizatora NOP u Batajnici u toku 1941. i 1942. godine. Član KPJ od 1941. godine. Avgusta 1942. otišao u partizane i istog meseca poginuo u neprijateljskoj ofanzivi na Frušku goru.[5][37]
  34. Živan (Radovan) Grujić (1923—1943), radnik. Sradanik NOP od 1942, a u partizanima od januara 1943. godine. Poginuo u jesen 1943. u borbama u Bosni, na Majevici.[40][37]
  35. Sava (Žika) Grkinić (1923—1945), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a potom otišao u partizane. Poginuo 12. aprila 1945. u borbama kod Virovitice.[40][37] Jedna ulica u Batajnici nosi njegovo ime.[41]
  36. Sreta (Filip) Grkinić (1905—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942. godine. Tokom 1943. pokušao da ode u partizane, ali je tom prilikom uhvaćen od okupatora i potom streljan.[42][37]
  37. Ivan (Petar) Delnegro — Englez (1919—1943), mesar. Saradnik NOP od 1941, a u partizane otišao 1942. godine. U borbi sa ustašama na Iriškom vencu, 13. jula 1943. zarobljen i zaklan. Među sremskim partizanima ostao upamćen po engleskoj bluzi, koju je nosio i zbog koje je dobio nadimak „Englez”.[42][16] Jedna ulica u Batajnici nosi njegovo ime.[43]
  38. Joca (Petar) Delnegro (1928—1945), trgovački pomoćnik. Bio saradnik NOP i član Narodnooslobodilačkog odbora, a 1944. otišao u partizane. Poginuo 1945. u borbama na Sremskom frontu, kod Čalme.[44][16]
  39. Ivan (Dušan) Dobrić (1927—1945), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizane otišao 1943. godine. Kao borac Pete vojvođanske brigade, teško ranjen kod Manđelosa. Od zadobijenih rana umro 1945. u Batajnici.[45]
  40. Petar (Sava) Dobrić (1888—1944), poginuo 22. oktobra 1944. od fašista u Novoj Pazovi.[44][37]
  41. Slavko (Stevan) Dobrić (1922—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizane otišao 1944. i poginuo.[45][37]
  42. Vasa (Mica) Dobrički (1919—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, uhapšen u blokadi Batajnice 23. jula 1943. i odveden u logor Sajmište, gde je marta 1944. umro od posledica torture.[39]
  43. Natalija (Aleksa) Dubajić (1925—1943), domaćica. Saradnica NOP od 1942, a u partizane otišla 1943. godine. Bila bolničarka u Prvoj vojvođanskoj brigadi. Septembra 1943. zarobljena od četnika i teško mučena (sečena je noževima, odsekli su joj dojke, kao i ruke do lakata), nakon čega je preminula.[46][47] Jedna ulica u Batajnici nosi njeno ime.[48]
  44. Dragoslav (Milan) Drakulić (1926—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942. godine. Uhapšen od strane okupatora i odveden u logor Sajmište, gde je ubijen 1944. godine.[49][37]
  45. Stevan (Aleksa) Dubajić (1906—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1941. i kandidat za člana KPJ. Aktivno učestvovao u oružanim akcijama koje su organizovale mesne partizanske grupe iz Batajnice. Nakon jedne akcije, u kojoj su likvidirani domaći Nemci, pripadnici fašističkih organizacija, bio je otkriven, nakon čega je sa porodicom morao da napusti selo. Prilikom odlaska na oslobođenu teritoriju, promašio je put i 6. januara zajedno sa Smajilom Muratagićem došao u Deč, gde je u sukobu sa domaćim Nemcima poginuo.[50][37] Jedna ulica u Batajnici nosi njegovo ime.[51]
  46. Radovan (Sreta) Dubajić (1923—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od 1944. godine. Poginuo 26. oktobra 1944. u borbama kod Rume.[46][47][37]
  47. Đura (Jovan) Đurić (1927—1944), mehaničar. Saradnik NOP i član SKOJ od 1942, a u partizanima od 1944, kada je i poginuo.[50][37]
  48. Života (Ranko) Englendžija (1924—1944), zemljoradnik. Saradanik NOP od 1942, a u partizanima od 1944. godine. Bio borac Prve vojvođanske brigade. Poginuo u borbama za oslobođenje Obrenovca, 20. oktobra 1944. godine.[52][53][37]
  49. Milan (Života) Ergić (1919—1944), zemljoradnik. Prilikom fašističke blokade Batajnice 23. jula 1943. odveden u logor Sajmište. Novembra 1943. uspeo je da pobegne i da se priključio partizanima. Kao borac Pete vojvođanske brigade poginuo 5. novembra 1944. u borbama između Manđelosa i Ležimira.[52][37] U znak sećanja na njega, kao i njegovog brata od strica Svetozara, jedna ulica u Batajnici nosi naziv — Ulica braće Ergića.
  50. Svetozar (Momir) Ergić (1925—1944), trgovac. Saradnik NOP od 1942. godine. Aktivno učestvovao u akcijama mesne partizanske čete u Boljevcima i Vojki. Potom otišao u partizane, sa kojima je prešao u Bosnu, gde je poginuo maja 1944. kod Jablanice.[54] U znak sećanja na njega, kao i njegovog brata od strica Milana, jedna ulica u Batajnici nosi naziv — Ulica braće Ergića.
  51. Spasa Živančević (1911—1944), stolar. Rođen je u Jakovu, a zanat učio u Batajnici, gde je nakon toga stalno živeo. Saradnik NOP postao 1942, a u partizane otišao 1944. godine. Bio borac Prve vojvođanske brigade. Poginuo 22. oktobra 1944. u borbama kod Skele, u blizini Obrenovca.[54][55]
  52. Aleksandar (Milan) Zelenović (1922—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od 1944. godine. Poginuo kod Bezdana.[56][28]
  53. Jozef (Jozef) Zeman (1890—1944), krojač. Saranik NOP od 1941, a član KPJ od 23. juna 1943. godine. Uhapšen u blokadi Batajnice 23. jula 1943. i odveden u logor Sajmište, a potom u logor Aušvic, gde je ubijen 1944. godine.[49][28]
  54. Paja (Ivo) Imbrišić (1926—1945), zemljoradnik. Otišao u partizane septembra 1944. godine. Poginuo 22. marta 1945. u Bolmanskoj bitci.[56]
  55. Juraj Jauk (1908—1944), železnički službenik. Otišao u partizane septembra 1944. godine. Kao borac Druge vojvođanske brigade poginuo 10. decembra 1944. u Moslavini.[57]
  56. Bata (Jova) Jovanović (1920—1945), radnik. Godine 1943. odveden u logor Jasenovac, odakle je uspeo da pobegne i priključi se partizanima. Poginuo 20. aprila 1945. kod Stejanovaca.[57]
  57. Biga (Žika) Jovanović (1910—1944), radnik. Uhapšen 1943. i odveden u logor Aušvic, gde je ubijen.[58]
  58. Branko (Laza) Jovanović (1933—1943), kao romsko dete odveden jula 1943. u logor Jasenovac, gde je umro od posledica zlostavljanja.[59][37]
  59. Branko (Momčilo) Jovanović (1917—1944), radnik. Uhapšen 1943. i odveden u logor Aušvic, gde je ubijen.[59]
  60. Velja (Janko) Jovanović (1895—1944), radnik. Uhapšen 1943. i odveden u logor Aušvic, gde je ubijen.[60][37]
  61. Vlada (Đoka) Jovanović (1908—1944), železnički službenik. Saradnik NOP od 1942, uhapšen u blokadi Batajnice 23. jula 1943. i odveden u logor Sajmište, a potom u logor Aušvic, gde je ubijen.[60][37]
  62. Draga (Jova) Jovanović (1925—1944), radnica. Uhapšena jula 1943. i odvedena u logor Jasenovac, gde je ubijena.[61][37]
  63. Dragan (Šandor) Jovanović (1919—1944), radnik. Uhapšen u blokadi Batajnice jula 1943. i odveden u logor Sajmište, a potom u logor Aušvic, gde je umro.[60]
  64. Draginja Jovanović (1900—1942), zemljoradnica. Saradnica NOP od 1942. godine. Uhapšena septembra iste godine u Manđelosu i odvedena u logor Jasenovac, gde je ubijena.[61]
  65. Dušan (Pavle) Jovanović (1920—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942. godine. Uhapšen i odveden u logor. Obešen 19. decembra 1943. između Zemun polja i Batajnice.[62]
  66. Žika (Čukur) Jovanović (1890—1944), radnik. Uhapšen 1943. i odveden u logor Sajmište, a potom u logor Aušvic gde je ubijen.[62]
  67. Zlatko (Mija) Jovanović (1920—1945), radnik. Uhapšen od ustaša 1943. i odveden u logor Sajmište, a odatle u logor Aušvic, gde je ubijen.[63]
  68. Jova (Cvetko) Jovanović (1915—1943), radnik. Uhapšen od ustaša 1943. i odveden u logor Sajmište, gde je mučen i ubijen.[64]
  69. Jovan (Žika) Jovanović (1908—1945), radnik. Uhapšen od ustaša 1943. i odveden u logor Sajmište, a odatle u logor Aušvic, gde je ubijen.[63]
  70. Jovan (Tara) Jovanović (1884—1944), radnik. Uhapšen od ustaša jula 1943. i odveden u logor Sajmište, a odatle u Nemačku, gde je ubijen.[65]
  71. Jovan (Cvetko) Jovanović (1900—1945), radnik. Uhapšen od ustaša 1943. i odveden u logor Sajmište, a odatle u logor Aušvic, gde je ubijen.[64]
  72. Jovica (Laza) Jovanović (1925—1945), radnik. Uhapšen od ustaša jula 1943. i odveden u logor Sajmište, a odatle u logor Aušvic, gde je ubijen.[65]
  73. Koja (Tuško) Jovanović (1910—1945), radnik. Uhapšen od ustaša 1943. i odveden u logor Sajmište, a odatle u logor Aušvic, gde je ubijen.[66]
  74. Ljubica (Zlatko) Jovanović (1926—1943), radnica. Uhapšea od ustaša 1943. i odvedena u logor Jasenovac, gde je ubijena.[66]
  75. Ljubica (Cveja) Jovanović (1923—1945). Stupila u partizane 1944, ali je usled bolesti od tuberkuloze umrla 1945. godine.[67]
  76. Dušan (Branko) Kerečki (1925—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od aprila 1943. godine. Poginuo u Bosni.[68][37]
  77. Milovan (Pera) Kerečki (1926—1944), zemljoradnik. Otišao u partizane početkom novembra 1944. i poginuo nakon nekoliko dana kasnije, 15. novembra 1944. godine.[67][37]
  78. Petar (Svetomir) Knežević (1918—1943), mašinovođa. Saradnik NOP od 1941, a u partizanima od 1943. godine. Poginuo 6. avgusta 1943. u borbama kod Tuzle.[68]
  79. Danica (Čedomir) Krušedolac, poginula kao borac 1944. godine.[69]
  80. Momir (Žarko) Krušedolac (1926—1945), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1943. godine. Prilikom blokade Batajnice, 23. jula 1943, kao saradnik NOP odveden u logor Sajmište, a odatle u logor-smrti Aušvic, gde je ubijen 1945. godine.[69][70]
  81. Milenko (Petar) Kušan (1926—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od 1943. godine. Poginuo 25. juna iste godine.[71][70]
  82. Živan Žika (Lazar) Marković (1925—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od 1943. godine. Poginuo 9. avgusta 1944. u borbama u Bosni. Bio je poznat borac-bombaš poznat pod nazivom „Kurjak”, a poginuo je u jurišu na neprijateljski bunker.[72][73][70]
  83. Zdravko (Slavko) Marković (1904—1943), kovač. Saradnik NOP od 1943. i iste godine otišao u partizane. Bio borac Prve vojvođanske brigade. Poginuo 20. novembra 1943. u borbama kod Grgurevaca.[74][73][70]
  84. Slobodan (Stevan) Marković (1922—1943), zemoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od 1943. godine. Poginuo u borbama u Bosni.[71]
  85. Sreta (Velimir) Marković (1913—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942. i iste godine otišao u partizane. Poginuo u borbama u Bosni, kod Jablanice.[74]
  86. Jovan (Vlada) Mijatović (1900—1944), radnik na železnici. Rođen je u Bečmenu, a duži vremenski period živeo u Batajnici. Uhapšen 1942. i odveden u logor Jasenovac. Uspeo da pobegne iz logora i stupi u partizane. Poginuo 1. maja 1944. u borbama kod Kupinova.[72]
  87. Vlada (Mita) Mihajlović (1920—1944), zemljoradnik.[27]
  88. Vlada (Slavko) Mihajlović (1926—1944), zemljoradnik. Uhapšen kao saradnik NOP i odveden u logor Sajmište, a odatle u logor Aušvic, gde je ubijen 1944. godine.[75][70]
  89. Dragomir Draga (Žika) Mihajlović (1921—1944), mašinbravar. Kao radnik fabrike aviona „Ikarus” 1942. se uključio u NOP. Godine 1943. otišao u partizane i naredne godine poginuo u borbama kod Manđelosa.[76][70] Jedna ulica u Batajnici nosi njegovo ime.[77]
  90. Žarko Alekse Mihajlović (1890—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1941, a naredne godine uhapšen i odveden u logor Jasenovac. Zamenom je pušten iz logora, nakon čega je stupio u partizane. Poginuo 1944. u borbama kod Kupinova.[78][70]
  91. Žarko (Živan) Mihajlović (1923—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP i član SKOJ od 1941. godine. Uhapšen od ustaša i odveden u policiju u Zemun, gde je mučen. Jedan je od desetorice talaca streljanih 11. novembra 1943. na Goveđem brodu, na Dunavu, u znak odmazde za ubistvo ustaškog natporučnika Martina Volfa.[75][70]
  92. Živan (Nikola) Mihajlović (1925—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942. godine. U martu 1944. otišao u partizane. Bio borac Prve vojvođanske brigade. Jedno vreme se borio u Bosni, a poginuo 26. oktobra 1944. u borbama kod Ljukova, u blizini Inđije.[78][79]
  93. Jelena (Velja) Mihajlović (1919—1943), krojačica. Saradnica NOP od 1942. godine. Član SKOJ od 1943, kada je otišla u partizane i iste godine poginula u Bosni, u borbama kod Zvornika.[76][70]
  94. Milorad (Živan) Mihajlović (1919—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1941, a član KPJ od 1943. godine. U partizane otišao 1943, a poginuo 20. juna iste godine u borbama u Bosni, kod Jasikovca.[80][70]
  95. Radivoje (Kamenko) Mihajlović (1921—1943), službenik. Saradnik NOP od 1941, a član SKOJ od 1942. godine. Kao veliki aktivista, uhapšen od ustaša 1943. i odveden u zatvor u Zemun, gde je mučen. Jedan je od desetorice talaca streljanih 11. novembra 1943. na Goveđem brodu, na Dunavu, u znak odmazde za ubistvo ustaškog natporučnika Martina Volfa.[80][70]
  96. Smajil Muratagić (1917—1943), metalski radnik. Kao radnik „Ikarusa”, u leto 1941. uključio se u NOP. Pošto je bio stručan metalac, uspevao je da pravi bombe i mine, koje su služile za vršenje diverzija. Početkom 1942. primljen u članstvo KPJ. Aktivno je učestvovao u oružanim akcijama koje su organizovale mesne partizanske grupe iz Batajnice. Nakon jedne akcije, u kojoj su likvidirani domaći Nemci pripadnici fašističkih organizacija, otkriven je, nakon čega je sa porodicom morao da napusti selo. Prilikom odlaska na oslobođenu teritoriju, promašio je put i 6. januara zajedno sa Stevanom Dubajićem došao u selo Deč, gde je u sukobu sa domaćim Nemcima poginuo.[81]
  97. Božidar (Vlada) Nešković (1921—1944), mesar. Saradnik NOP od jula 1943, a u partizanima od januara 1944. godine. Poginuo u borbama kod Šida, krajem iste godine.[82]
  98. Branko (Svetozar) Neštinac (1904—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a tokom 1943. bio predsednik Mesnog narodnooslobodilačkog odbora. Jedan je od desetorice talaca streljanih 11. novembra 1943. na Goveđem brodu, na Dunavu, u znak odmazde za ubistvo ustaškog natporučnika Martina Volfa.[83][70] U znak sećanja na njega i njegovu braću Đoku i Slavka, jedna ulica u Batajnici nosi naziv — Ulica braće Neštinac.[84]
  99. Damjan (Milan) Neštinac (1917—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1943, a u partizanima od početka 1944. godine. Poginuo 1944. kod Moštanice.[81]
  100. Žarko (Steva) Nikolić (1913—1944), berberin. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od novembra 1943. godine. Poginuo u borbama u Bosni, avgusta 1944. godine.[82][85][70]
  101. Đoka (Svetozar) Neštinac (1915—1942), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, iste godine uhapšen od ustaša i odveden u Vukovar gde je streljan. [86][70] U znak sećanja na njega i njegovu braću Branka i Slavka, jedna ulica u Batajnici nosi naziv — Ulica braće Neštinac.[84]
  102. Slavko (Svetozar) Neštinac (1921—1942), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1941, a naredne godine uhapšen od ustaša i odveden u Vukovar gde je streljan. [86][70] U znak sećanja na njega i njegovu braću Branka i Đoku, jedna ulica u Batajnici nosi naziv — Ulica braće Neštinac.[84]
  103. Vladimir (Đorđe) Obreški (1913—1943), opštinski službenik. Kao saradnik NOP od 1942. radio na skupljanju materijala koji je slao na oslobođenu teritoriju. Zbog aktivnog rada u pokretu, uhapšen od ustaša i odveden u Zemun, gde je mučen. Jedan je od desetorice talaca streljanih 11. novembra 1943. na Goveđem brodu, na Dunavu, u znak odmazde za ubistvo ustaškog natporučnika Martina Volfa.[87][70]
  104. Đoka (Sava) Obreški (1918—1944), zemljoradnik. U blokadi Batajnice 23. jula 1943. uhapšen i odveden u logor Sajmište, a odatle u logor Aušvic, gde je ubijen 1944. godine.[88][70]
  105. Žarko (Vasa) Obreški (1891—1943), radnik. Jedan od prvih saradnika NOP u Batajnici i član KPJ od avgusta 1941. godine. U njegovoj kući održavani su sastanci aktivista NOP, a ovde su svraćali i rukovodioci Sreskog komiteta KPJ. Kao izraziti aktivista NOP oktobra 1942. izabran za prvog predsednika Mesnog Narodnooslobodilačkog odbora. Uhapšen u blokadi Batajnice 23. jula 1943. i odveden u logor Sajmište, a potom u logor Aušvic, gde je ubijen.[87][70] Jedna ulica u Batajnici nosi njegovo ime.[89]
  106. Radosav Rada (Ljuba) Obreški (1925—1945), mlinarski radnik. Saradnik NOP od decembra 1942, a potom odlazi u partizane. Poginuo 15. februara 1945. u borbama u Baranji.[90][70]
  107. Katica (Slavko) Opačić (1921—1944), domaćica. Saradnica NOP od decembra 1942, a potom otišla u partizane. Poginula 15. maja 1944, u borbama kod Bijeljine.[90][70] Jedna ulica u Batajnici nosi njeno ime.[91]
  108. Aleksandar (Janićije) Panajotović (1925—1944), krojač. Kao saradnik NOP, 1943. otišao u partizane. Poginuo 1944. godine.[92]
  109. Sava (Boža) Petrović (1921—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od 1944. godine. Poginuo 11. decembra 1944. u borbama kod Vukovara.[93][70]
  110. Aleksa (Živan) Pražić (1921—1945), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942. godine. Prilikom vršenja jednog zadatka u Ugrinovcima, otkriven i uhapšen. Potom se nalazio u logorima Stara Gradiška i Jasenovac, odakle je uspeo da pobegne i priključi se partizanima. Poginuo marta 1945, u borbama kao Bosanske Dubice, kao borac Dvadesete krajiške brigade.[92]
  111. Branko (Cveja) Pražić (1924—1945), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1943, a u partizanima od 1944. godine. Poginuo 1945. u borbama u Bačkoj.[94][95]
  112. Svetislav (Ljuba) Preočanin (1920—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od avgusta 1943. godine. Poginuo iste godine u borbama u Slavoniji.[94][95]
  113. Dragoljub (Ilija) Radišić (1922—1945), zemljoradnik. Kao saradnik NOP 1943. otišao u partizane. Poginuo u borbama, 21. januara 1945. godine.[96][95]
  114. Momir (Bogoljub) Radišić (1924—1944), zemljoradnik. Kao saradnik NOP 1943. otišao u partizane. Poginuo u borbama u Bosni 1944. godine.[93][95]
  115. Dušan (Joca) Radovanović (1914—1944), metalski radnik. Kao ilegalac, na putu ka partizanima, stradao u blizini Kupinova, 1. maja 1944. godine.[97][95]
  116. Vasilije (Bogoljub) Ranković Baća (1921—1943), učenik Trgovačke akademije. Kao saradnik NOP, 1941. postao član SKOJ. Učestvovao u raznim diverzantskim akcijma. Poginuo u borbama sa ustašama 1943. kod Neradina.[98] Jedna ulica u Batajnici nosi njegovo ime.[99]
  117. Lazar (Sima) Rašula (1921—1945), trgovac. Saradnik NOP od 1942, a član SKOJ od 1943, kada je otišao u partizane. Poginuo 30. aprila 1945. u borbama u Sloveniji.[98][95]
  118. Nikola (Stevan) Rašula (1926—1944), zemljoradnik. Prilikom blokade Batajnice, 23. jula 1943, kao saradanik NOP uhapšen i odveden u logor na Sajmište. Uspeo da pobegne iz logora i stupi u partizane. Bio borac Prve vojvođanske brigade poginuo 1944. godine.[96][100][95]
  119. Lazar (Joca) Rukavina (1926—1943), radnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od avgusta 1943. godine. Kao borac Prve vojvođanske brigade, poginuo 19. decembra 1943, kod Bosanskog Šamca.[97][95]
  120. Aleksandar Aca (Žarko) Savić (1926—1944), učenik. Još kao đak Zemunske gimnazije priključio se omladinskom revolucionarnom pokretu. Godine 1942. uključio se u NOP i postao član SKOJ. U partizane otišao 1. novembra 1943. i bio borac Prve vojvođanske brigade. Poginuo 18. januara 1944. u borbi protiv Nemaca i ustaša kod Tuzle.[101][102]
  121. Bogoljub (Žarko) Savić (1922—1945), zemljoradnik. Priključio se NOP tokom 1942. i iste godine otišao u partizane. Poginuo 6. maja 1945. u borbama u Sloveniji.[103]
  122. Bora (Ljubomir) Savić — Šapov (1924—1943), elektroinstalater. Tokom učenja zanata u Zemunu, učestvovao u radničkom pokretu. Godine 1941. uključio se u NOP, a početkom naredne godine postao član SKOJ. Učestvovao u akcijama i diverzija u okolini Batajnice, a tokom 1942. stupio u partizane. Bio najpre u Posavskoj četi Prvog sremskog odreda, a potom u diverzantskoj jedinici. Godine 1943. stupio u tada formiranu Treću vojvođansku brigadu. Poginuo 2. novembra 1943. prilikom napada na Irig.[104][95]
  123. Žika (Radosav) Savić (1927—1944), zemljoradnik. U partizane otišao 1944. i iste godine poginuo u borbama kod Pančeva.[105]
  124. Milorad (Stevan) Savić (1925—1943), zemljoradnik. U NOP se uključio 1942, a u partizane otišao 1943. i iste godine poginuo u Bosni.[105]
  125. Smilja (Ljubomir) Savić (1925—1944), domaćica. Tokom 1942. uključila se u NOP, a juna 1943. otišla u partizane. Bila borac Prve vojvođanske brigade, poginula 9. avgusta 1944 u Bosni.[104][106][95]
  126. Stevan (Nikola) Savić (1916—1943), zemljoradnik. Uključio se u NOP tokom 1942. godine. Poginuo 10. februara 1943. u Novim Banovcima, kao partizanski kurir.[101][95]
  127. Ilija (Ilija) Smiljanić — Šandor (1923—1943), električar. Tokom učenja zanata u Zemunu priključio se omladinskom revolucionarnom pokretu i 1941. postao član SKOJ. Bio rukovodilac skojevske organizacije u Batajnici. Septembra 1942. otišao u partizane u Drugu četu Podunavskog odreda. Poginuo maja 1943. u borbi sa ustašama, na železničkoj pruzi između Klenka i Platičeva, zajedno sa mlađim bratom Miloradom.[103][95] U znak sećanja na njega i njegovog brata jedna ulica u Batajnici nisi naziv — Ulica braće Smiljanić.[107]
  128. Milorad (Ilija) Smiljanić — Golub (1925—1943), zemljoradnik. Pod uticajem starijeg brata priključio se omladinskom revolucionarnom pokretu i 1941. postao član SKOJ. Učestvovao u mnogim akcijama protiv okupatora u Batajnici, a januara 1943. otišao u partizane. Bio je najpre u Posavskom partizanskom odredu, a potom se nalazio na dužnosti pomoćnika političkog komesara Druge čete jurišnog bataljona Prvog sremskog odreda. Poginuo maja 1943. u borbi sa ustašama, na železničkoj pruzi između Klenka i Platičeva, zajedno sa starijim bratom Ilijom.[108][95] U znak sećanja na njega i njegovog brata jedna ulica u Batajnici nisi naziv — Ulica braće Smiljanić.[107]
  129. Stevan (Jovan) Stanković — Zidar (1922—1943), zidar. Saradnik NOP postao 1942, a član SKOJ 1943. godine. Učestvovao u akcijama omladine u selu, a 1942. otišao u partizane. Bio borac Prve vojvođanske brigade, poginuo u Bosni.[109][95]
  130. Nikola (Steva) Stepanović (1926—1943), zemljoradnik. Saradnik NOP od oktobra 1942, potom u partizanima gde je poginuo naredne godine.[110][28]
  131. Spasoje (Mihajlo) Stepanović (1924—1945), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizanima od 1944. godine. Poginuo 10. aprila 1945. u Slavoniji.[109][95]
  132. Ilija (Aleksandar) Stefanović (1907—1944), železnički službenik. Tokom okupacije odveden u Nemačku na prinudni rad, odkale se vratio bolestan. Nakon ozdravljenja otišao u partizane. Poginuo 4. maja 1944. u borbi između Bešenova i Pavlovaca.[110][95]
  133. Borislav (Mitar) Stražuvuk (1923—1944), bravar. Tokom učenja zanata priključio se omladinskom radničkom pokretu, a 1941. postao član SKOJ. Jedan od prvih skojevaca u selu i jedan od organizatora omladine. Uhapšen u blokadi Batajnice, 23. jula 1943. i odveden u logor u Nemačku, odakle je uspeo da pobegne i stupi u Prvu vojvođansku brigadu. Nakon ranjavanja u borbi kod Grgurevaca, bio ne lečenju u Divošu. Nakon ozdravljenja stupio u oružani vod u Rohalj bazama. Usled izdaje otkriven i uhapšen, nakon čega je odveden u logor Sajmište. Usled torture u logoru preminuo u Vinkovcima 1944, gde je i sahranjen.[111][112]
  134. Lazar (Pera) Stražuvuk (1921—1943), radnik. Godine 1942. postao saradnik NOP i član SKOJ. U partizane otišao 1943. i iste godine poginuo kod Tuzle.[108][28]
  135. Petar (Žarko) Straživuk (1944—1944), berberin. Godine 1942. uključio se u NOP, a 1944. otišao u partizane i iste godine poginuo na Sremskom frontu.[111][28]
  136. Nikola (Miloš) Suknjarevića — Prika (1919—1943), službenik. Rođen je u Golubincima. Kao saradnik NOP juna 1943. postao član KPJ, a jula iste godine i sekretar mesne partijske organizacije. Uhapšen od ustaša i odveden u Zemun, gde je prilikom isleđivanja mučen. Jedan je od desetorice talaca streljanih 11. novembra 1943. na Goveđem brodu, na Dunavu, u znak odmazde za ubistvo ustaškog natporučnika Martina Volfa.[113][28] Jedna ulica u Batajnici nosi njegovo ime.[114]
  137. Ivan (Steva) Hartman — Ćipika (1918—1943), tesar. Otišao u partizane 12. maja 1943. i poginuo 8. septembra 1943. u borbama u Bosni.[115][37]
  138. Nikola (Damnjan) Uzelac (1923—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1941, a u partizanima od 1944. godine. Poginuo na Sremskom frontu.[115][28]
  139. Radovan (Milorad) Uzelac (1924—1944), zemljoradnik. Saradnik NOP od 1942, a u partizane otišao 1943. godine. Od zadobijenih rana umro 1944. godine.[116][28]
  140. Ilija (Danilo) Čortan (1927—1943), zemljoradnik. U partizane otišao 1943, a poginuo naredne godine u borbama u Bosni.[116]
  141. Stevan (Jova) Škrbić (1917—1944). zemljoradnik. Otišao u partizane 20. novembra 1943, a poginuo oktobra 1944. u borbama kod Sremčice.[116]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Atanacković 1962, str. 10.
  2. ^ Atanacković 1962, str. 48—51.
  3. ^ a b v g d Batajnica 1962, str. 3—4.
  4. ^ a b v Zorkić & Turudić 1984, str. 149—150.
  5. ^ a b Batajnica 1962, str. 5.
  6. ^ a b Kolarić 1970, str. 171—179.
  7. ^ Hronologija NOB 1963.
  8. ^ Atanacković 1962, str. 156.
  9. ^ Gončin 1997.
  10. ^ a b v g d đ Zorkić & Turudić 1984, str. 152.
  11. ^ a b Zorkić & Turudić 1984, str. 151.
  12. ^ a b v g Zorkić & Turudić 1984, str. 153.
  13. ^ Pavlović 1998.
  14. ^ a b Batajnica 1962, str. 6.
  15. ^ a b Batajnica 1962, str. 53.
  16. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m Popis SRB 1992, str. 1413.
  17. ^ a b Batajnica 1962, str. 7.
  18. ^ „Pretraga ulica — Branislava Barišića Doktora”. www.planplus.rs. n.d. 
  19. ^ „Pretraga ulica — Braće Barišić”. www.planplus.rs. n.d. 
  20. ^ a b v Batajnica 1962, str. 54.
  21. ^ a b Batajnica 1962, str. 55.
  22. ^ a b Batajnica 1962, str. 8.
  23. ^ „Pretraga ulica — Žarka Bokuna”. www.planplus.rs. n.d. 
  24. ^ a b Batajnica 1962, str. 56.
  25. ^ a b Batajnica 1962, str. 9.
  26. ^ a b Batajnica 1962, str. 10.
  27. ^ a b Batajnica 1962, str. 57.
  28. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n Popis SRB 1992, str. 1417.
  29. ^ a b Batajnica 1962, str. 12.
  30. ^ a b Batajnica 1962, str. 11.
  31. ^ Vasić & Savić 1979, str. 462.
  32. ^ Batajnica 1962, str. 58.
  33. ^ a b Batajnica 1962, str. 13.
  34. ^ Vasić & Savić 1979, str. 463.
  35. ^ a b Batajnica 1962, str. 59.
  36. ^ Vasić & Savić 1979, str. 465.
  37. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u Popis SRB 1992, str. 1414.
  38. ^ a b Batajnica 1962, str. 14.
  39. ^ a b Batajnica 1962, str. 60.
  40. ^ a b Batajnica 1962, str. 15.
  41. ^ „Pretraga ulica — Save Grkinića”. www.planplus.rs. n.d. 
  42. ^ a b Batajnica 1962, str. 16.
  43. ^ „Pretraga ulica — Ivana Delnegra Engleza”. www.planplus.rs. n.d. 
  44. ^ a b Batajnica 1962, str. 17.
  45. ^ a b Batajnica 1962, str. 18.
  46. ^ a b Batajnica 1962, str. 19.
  47. ^ a b Vasić & Savić 1979, str. 474.
  48. ^ „Pretraga ulica — Natalije Dubajić”. www.planplus.rs. n.d. 
  49. ^ a b Batajnica 1962, str. 61.
  50. ^ a b Batajnica 1962, str. 20.
  51. ^ „Pretraga ulica — Stevana Dubajića”. www.planplus.rs. n.d. 
  52. ^ a b Batajnica 1962, str. 21.
  53. ^ Vasić & Savić 1979, str. 477.
  54. ^ a b Batajnica 1962, str. 22.
  55. ^ Vasić & Savić 1979, str. 478.
  56. ^ a b Batajnica 1962, str. 23.
  57. ^ a b Batajnica 1962, str. 24.
  58. ^ Batajnica 1962, str. 63.
  59. ^ a b Batajnica 1962, str. 62.
  60. ^ a b v Batajnica 1962, str. 64.
  61. ^ a b Batajnica 1962, str. 65.
  62. ^ a b Batajnica 1962, str. 66.
  63. ^ a b Batajnica 1962, str. 67.
  64. ^ a b Batajnica 1962, str. 68.
  65. ^ a b Batajnica 1962, str. 69.
  66. ^ a b Batajnica 1962, str. 70.
  67. ^ a b Batajnica 1962, str. 25.
  68. ^ a b Batajnica 1962, str. 26.
  69. ^ a b Batajnica 1962, str. 27.
  70. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s Popis SRB 1992, str. 1415.
  71. ^ a b Batajnica 1962, str. 28.
  72. ^ a b Batajnica 1962, str. 30.
  73. ^ a b Vasić & Savić 1979, str. 505.
  74. ^ a b Batajnica 1962, str. 29.
  75. ^ a b Batajnica 1962, str. 81.
  76. ^ a b Batajnica 1962, str. 31.
  77. ^ „Pretraga ulica — Drage Mihajlovića”. www.planplus.rs. n.d. 
  78. ^ a b Batajnica 1962, str. 33.
  79. ^ Vasić & Savić 1979, str. 511.
  80. ^ a b Batajnica 1962, str. 32.
  81. ^ a b Batajnica 1962, str. 34.
  82. ^ a b Batajnica 1962, str. 35.
  83. ^ Batajnica 1962, str. 83.
  84. ^ a b v „Pretraga ulica — Braće Neštinac”. www.planplus.rs. n.d. 
  85. ^ Vasić & Savić 1979, str. 516.
  86. ^ a b Batajnica 1962, str. 84.
  87. ^ a b Batajnica 1962, str. 86.
  88. ^ Batajnica 1962, str. 85.
  89. ^ „Pretraga ulica — Žarka Obreškog”. www.planplus.rs. n.d. 
  90. ^ a b Batajnica 1962, str. 36.
  91. ^ „Pretraga ulica — Katice Opačić”. www.planplus.rs. n.d. 
  92. ^ a b Batajnica 1962, str. 37.
  93. ^ a b Batajnica 1962, str. 39.
  94. ^ a b Batajnica 1962, str. 38.
  95. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n Popis SRB 1992, str. 1416.
  96. ^ a b Batajnica 1962, str. 40.
  97. ^ a b Batajnica 1962, str. 42.
  98. ^ a b Batajnica 1962, str. 41.
  99. ^ „Pretraga ulica — Vasilija Rankovića Baće”. www.planplus.rs. n.d. 
  100. ^ Vasić & Savić 1979, str. 534.
  101. ^ a b Batajnica 1962, str. 45.
  102. ^ Vasić & Savić 1979, str. 536.
  103. ^ a b Batajnica 1962, str. 46.
  104. ^ a b Batajnica 1962, str. 43.
  105. ^ a b Batajnica 1962, str. 44.
  106. ^ Vasić & Savić 1979, str. 537.
  107. ^ a b „Pretraga ulica — Braće Smiljanić”. www.planplus.rs. n.d. 
  108. ^ a b Batajnica 1962, str. 47.
  109. ^ a b Batajnica 1962, str. 49.
  110. ^ a b Batajnica 1962, str. 50.
  111. ^ a b Batajnica 1962, str. 48.
  112. ^ Vasić & Savić 1979, str. 544.
  113. ^ Batajnica 1962, str. 95.
  114. ^ „Pretraga ulica — Nikole Suknjarevića Prike”. www.planplus.rs. n.d. 
  115. ^ a b Batajnica 1962, str. 51.
  116. ^ a b v Batajnica 1962, str. 52.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Batajnica u NOB 1941—1945. Batajnica: Savez udruženja Narodnooslobodilačkog rata Batajnice. 1962.  COBISS.SR 143115783
  • Atanacković, Žarko (1962). Zemun i okolina u ratu i revoluciji. Beograd: Nolit.  COBISS.SR 135993351
  • Atanacković, Žarko (1968). Srem u Narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji. Šimanovci: Mesna zajednica / Mesni odbor SUBNOR Šimanovci.  COBISS.SR 185976327
  • Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963.  COBISS.SR 50018311
  • Kolarić, Đorđe (1970). Rađanje slobode. Zemun.  COBISS.SR 512175784
  • Vasić, Đorđe; Savić, Sreta (1979). Prva vojvođanska brigada. Novi Sad: Institut za istoriju.  COBISS.SR 16022535
  • Labović, Đurica (1982). Zemun na obalama Dunava i Save. Beograd: Književne novine.  COBISS.SR 34845959
  • Zorkić, Ljiljana; Turudić, Miroslav (1984). Zemun — spomenici revolucije. Beograd: Turistička štampa.  COBISS.SR 175384076
  • Gončin, Milorad (1997). Dvadeset druga srpska kosmajska brigada. Beograd: Institut za savremenu istoriju.  COBISS.SR 57060108
  • Žrtve rata 1941-1945 — popis iz 1964. godine, SR Srbija (PDF). Beograd: Savezni zavod za statistiku. 1992.  COBISS.SR 512172985
  • Pavlović, Dušan (1998). Znamenite ličnosti na ulicama Beograda. Beograd: Narodna knjiga.  COBISS.SR 69696524
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Батајница_у_Народноослободилачкој_борби&oldid=27673844”