Grujići (Darosava)
| Grujići | ||||||||||||
|
Grujići, porodica i potomstvo Jevrema Grujića, (1826-1895), ministra unutrašnjih dela, ministra pravde, poslanika u Carigradu, Londonu i Parizu, jednog od vođa Liberalne stranke i njegove žene Jelene, sestričine i usvojenice Gospođe Jelene, poznate kao Jelenka Turkinja i „Mala Gospođa“ i Teodora Herbeza, ministra (popečitelja) finansija, kavaljera Sv. Stanislava 4 stepena, bliskog saradnika knjaza Miloša.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Grujići, porodica Jevrema Grujića, ministra i poslanika, poreklom su Pješivci, iz bratstva Šestanovića. Prema porodičnom predanju Nikola Šestanović, zbog ubistva Turčina, odselio se iz Pješivaca kod Nikšića i došao u Darosavu. Njegov potomak (pet generacija) je Grujica, starešina porodične zadruge, koji se borio u oba ustanka. Njegov sin Pantelija Grujić, trgovac, pristalica Ustavobranitelja bio je sreski načelnik. turijski od 1842. do 1852. godine[1].
Panta Grujić, sreski načelnik[uredi | uredi izvor]
Pantelija Grujić, trgovac, pristalica Ustavobranitelja bio je sreski načelnik. turijski od 1842. do 1852. godine[1]. Sin sreskog načelnika Pantelije Grujića je Jevrem Grujić (1826-1895).
Jevrem Grujić (1826-1895), ministar, kraljevski poslanik[uredi | uredi izvor]
Jevrem Grujić (1826-1895) je studirao i završio studije prava u Hajdelbergu i Parizu. Posebno se istakao na Svetoandrejskoj skupštini 1858. i jedno vreme bio je blizak knjazu Milošu. Bio je ministar unutrašnjih dela, ministar pravde, poslanik u Carigradu, Londonu i Parizu, osnivač i vođa Liberalne stranke od 1868. do 1878. godine.
Gospođa Jelenka[uredi | uredi izvor]
Jevrem Grujić (1826-1895), ministar unutrašnjih dela, ministar pravde, poslanik u Carigradu, Londonu i Parizu, jedan od vođa Liberalne stranke bio je oženjen Jelenom Jovanović iz Pančeva, sestričinom i usvojenicom Gospođe Jelene, poznate kao Jelenka Turkinja ili „Mala Gospođa“ i Teodora Herbeza, ministra (popečitelja) finansija, kavaljera Sv. Stanislava 4 stepena, bliskog saradnika knjaza Miloša. Žena Jevrema Grujića Jelena Jovanović bila je kćerka ili unuka, ujaka Gospođe Jelenke Đorđa Jovanovića, pančevačkog građanina, koji je 1848. godine u srpsko-mađarskom ratu poginuo kod Ali Bunara.
Jelenka Turkinja rodom iz Vidina, čijom sestričinom i usvojenicom se oženio Jevrem Grujić, bila je dugogodišnja zvanična ljubavnica knjaza Miloša, koju su za razliku od kneginje Ljubice „Velike Gospođe“, zvali u knjaz Miloševom okruženju „Mala Gospođa“. O uticaju Gospođe Jelenke na knjaza Miloša svedoči i to što su se njoj obraćala keneževa braća za protekciju[2]. Jelenka, koja je obavljala dužnost domostrojitelja kneževog dvora u Kragujevcu, između ostalog, govorila je više stranih jezika turski i vlaški (rumunski) odmalena, a kasnije je naučila nemački i francuski. Pre nego što je postala milosnica i dvoroupraviteljica knjaz Miloša, bila je u haremu gospodara Milenka Stojkovića, do 1811. godine, kad je harem raspušten. Posle toga udala se 1816. za hajduka Gicu u Kladovu, odakle prelaze u Vidin, gde se Gica poturčio i nakon toga sa krdžalijama ratovao i pljačkao. Oko 1820. vraćaju se u Srbiju, gde Gica postaje telohranitelj kod knjaza Miloša[3].
"Mala Gospođa“ rodila je knjaz Milošu sina koji je dobio ime po knjaževom ocu T(e)odor - Toša, sa kojim je živela jedno vreme u Vlaškoj na knjaz Miloševim imanjima[4]. Teodor je umro u detinjstvu, a Jelenku „Turkinju“ knjaz Miloš je udao za svog bliskog saradnika Teodora Herbeza.
Teodor Herbez, ministar (popečitelj), kavaljer[uredi | uredi izvor]
Teodor Herbez, državni savetnik i ministar (popečitelj) finansija, kavaljer ruskog imperijalnog ordena Sv. Stanislava 4 stepena, rodom je iz Hercegovine, završio je studije prava u Padovi, bio je u ruskoj službi[5]. Na osnovu carskog ordena Teodor Herbez imao je i rusko dvorjanstvo.
Teodor Herbez i Jelenka nisu imali dece, pa su usvojili Jelenkinu sestričinu Jelenu, koja se udala za Jevrema Grujića.
Jelena Grujić, rođ. Jovanović[uredi | uredi izvor]
Jelenka Turkinja je rodom iz Vidina, muslimanske veroispovesti. Njen ujak, međutim je Pavle Jovanović, pančevački građanin, čija kćerka ili unuka je Jelena Grujić, rođ. Jovanović, koju je Gospođa Jelena kasnije usvojila.
Jevrem Grujić i Jelena, sestričina i usvojenica Teodora Herbeza i Jelenke Turkinje imali su sina Slavka i kćerke Miroslavu - Mirku i Stanu[6].
Dr Slavko Grujić, diplomata[uredi | uredi izvor]
Jedini sin Jevrema Grujića, dr Slavko Grujić, doktorirao je prava na Sorboni u Parizu, bio je diplomata u Atini, Petrogradu, Vašingtonu i Londonu, gde je i umro, u vreme kada je obavljao dužnost otpravnika poslova. Bio je oženjen Amerikankom Mejbl Danlop (Mable Dunlop), koja je kao medicinska sestra pomagala za vreme Prvog svetskog rata, organizujući preko Crvenog krsta, dolazak engleskih bolničarki[7]. Upoznali su se u Atini, gde je Grujić bio sekretar u poslanstvu, a Mejbl Danlop, kćerka inženjera, prvog čoveka američkih železnica, studirala arheologiju. Mejbl Grujić (1872-1956), bila je aktivna u osnivanju raznih fondova i dobrotvornih organizacija za pomoć Srbiji. Imala je kancelariju na Medison aveniji u Njujorku, gde je skupljala sredstva, posebno za srpsku ratnu siročad i invalide[8]. Slavko Grujić bio je odlikovan počasnim viteštvom britanske imperije. U slučaju uzimanja britanskog državljanstva viteštvo više nije bilo samo „počasno“ već se stiče pravo oslovljavanja sa „ser“, kao i druge privilegije (izrada porodičnog grba i sl.)[9].
Nisu imali dece.
Mirka Grujić[uredi | uredi izvor]
Miroslava - Mirka Grujić (1869-1940), kćerka Jevrema Grujića bila je prva počasna dvorska dama kraljice Marije Karađorđević i predsednik Kola srpskih sestara od smrti prve predsednice Nadežde Petrović 1918. do 1940. godine. Mirka Grujić nije žele da o prima nikakvu nadoknadu za obavljanje dužnosti prve dvorske dame, kako je to tada bilo predviđeno[8][10].
Nije se udavala.
Potomstvo Stane Ćurčić, rođ. Grujić[uredi | uredi izvor]
Samo je kćerka Jevrema Grujića Stana Ćurčić, rođ. Grujić imala dece. Njeni potomci su porodice Naumović i Šećerović.
Ćurčići[uredi | uredi izvor]
Stevan Ćurčić (1850-1932)[uredi | uredi izvor]
Stana Ćuričić rođ. Grujić (1860-1942), najstarija kćerka Jevrema Grujića udala se za Stevana Ćurčića (1850-1932), pravnika, izdavača i publicistu, vlasnika Beogradskih novina, jednog od osnivača i prvog predsednika Srpskog novinarskog udruženja. Ćurčić je učestvovao u pisanju Ustava Crne Gore. Bio je i veliki kolekcionar antikviteta, koje su većinom odnele austrijske okupacione vlasti za vreme Prvog svetskog rata.
Stevan i Stana Ćurčić, rođ. Grujić imali su četvoro dece Jevrema, koji je dobio ime po dedi Jevremu Grujiću, Milana, Jelenu i Milicu.
Protići[uredi | uredi izvor]
dr Dragutin Protić[uredi | uredi izvor]
Milica Ćurčić (1883-1953) bila je udata za Dragutina Protića, dr prava, guvernera Narodne banke Jugoslavnije, sina generala Koste Protića, namesnika kraljevskog dostojanstva, unuka vojvode Ilije Stošića i Mileve Tadić, kćerke Boška Tadića i Stake Stanković rodonačelnika Baba Stakića. Nisu imali potomstvo.
Milojevići[uredi | uredi izvor]
Druga kćerka Stevana i Stane Ćurčić, rođ. Grujić i jedino unuče Jevrema Grujića koje je imalo potomstva, Jelena Ćurčić (1883-1966) bila je udata za Milana Đ. Milojevića, dr prava sa Sorbone, diplomatu, narodnog poslanika, člana Demokratske stranke.
dr Milan Milojević, diplomata (konzul, poslanik)[uredi | uredi izvor]
Dr Milan Milojević, diplomata, poslednji konzul Srbije u Prištini (do 1912), posle ratova diplomata i poslanik u Atini, Sofiji, Hagu, Budimpešti, Beču, Briselu i Bernu[11]., sin je Đorđa Milojevića (1849—1910) iz Markovca, trgovca, predsednika opštine, narodnog poslanika i Milene (1849—1923), koja je po majci iz potomak vojvode resavskog Stevana Sinđelića. Milojevići (slava Sv. Pantelejmon) poreklom su sa Kosova, odakle je u Markovac došao Đorđe Jagorović, čiji sin Miloje Đorđević je otac Jakova Milojevića (1829—1849) oca Đorđa Milojevića, odnosno dede dr Milana Milojevića.
Dr Milan Milojević, diplomata, poslanik imao je sa Jelenom Milojević, rođ. Ćurčić dve kćerke Milicu i Milenu, jedine praunuke Jevrema Grujića.
Milena Milojević udala se za Milivoja Naumovića, rez. poručnika, pravnika, diplomatu.
Milica Milojević udala se za Vukašina Šećerovića, pravnika, diplomatu.
Naumovići[uredi | uredi izvor]
Milivoje Naumović, diplomata[uredi | uredi izvor]
Milivoje Naumović iz porodice Naumovića, oženio se Milenom Milojević praunukom Jevrema Grujića. Milivoje Naumović sin generalštabnog potpukovnika Mihaila Naumovića, unuk pukovnika Jovana Naumovića i praunuk Nauma Krnara, Karađorđevog sekretara, završio je prava na Sorboni i bio je diplomata. Za vreme Prvog svetskog rata, u kom su mu poginula oba brata kao potporučnici, borio se kao rez. poručnik u jedinici vojvode Vuka i imao je na telu 17 rana. Milivoje i Milena Naumović imali su dvoje dece, kćerku Miljanu Naumović (udato Conić) i sina Borana Naumovića. Miljana ima sina Aleksandra Conića a Boran sina Mihajla Naumovića i kćerku Milenu Naumović.
Šećerovići[uredi | uredi izvor]
Vukašin L. Šećerović, diplomata[uredi | uredi izvor]
Vukašin L. Šećerović oženio se Milicom Milojević, praunukom Jevrema Grujića. Šećerovići, poreklom Drobnjaci, (slava Sveti velikomučenik Georgije), vode poreklo od Jefte Kujundžića prozvanog „Šećer“, hajduka i u vreme Karađorđeve ofanzive prema Crnoj Gori 1809. glasnika između Petra Petrovića Njegoša i Karađorđa. Prema porodičnom predanju Jefta Kujundžić je preneo Karađorđeo pismo vladiki Petru i predao ga zajedno sa jabukama koje je Karađorđe poslao gospodaru Crne Gore. Prema predanju, kada je vladika dobio pismo u kome su bile Karađorđeve namere da spoji dve srpske države, i jabuke poslate na dar, rekao je glasniku: „Ove su mi jabuke slatke, a ti si mi Jefto, slađi od šećera“, zbog čega je Jefti Kujundžiću ostao nadimak „šećer“ po kome je porodica i prozvana[11].. Prema predanju u Drobnjacima bili su sveštenička porodica Lazarevići, od kojih je bio Gavrilo Gašo Lazarević „Kujundžija“, čiji potomci su Kostići, Ružići i Kujundžići, od kojih je Jefto Kujundžić Šećer, čiji sin je Radovan Šećerović a unuk Lazar Šećerović (1857-1941), trgovac i posednik u Pljevljima, čija bratanica Sofija Šećerović, kćerka Đorđa Šećerovića, trgovca iz Pljevalja je bila udata za pešadijskog brigadnog generala Ivana Tanazevića (1878—1956)[12].
Sin Lazara Šećerovića i Perside Živković iz porodice starinom iz Pljevalja je Vukašin Šećerović (1898-1972), koji je diplomirao prava i ekonomiju na Sorboni, a bio je diplomata u Sofiji i Rimu i šef kabineta ministra inostranih poslova Aleksandra Cincar-Markovića.
Ima potomstva.
Porodične kuće i imanja[uredi | uredi izvor]
Porodična kuća Jevrema Grujića nalazi se u Svetogorskoj ulici br. 17, pored pozorišta Atelje 212 i zaštićena je zakonom kao spomenik kulture. Zdanje je podignuto 1896. u stilu renesanse sa elementima neobaroka.
Knjaz Miloš je ugovorio venčanje „male gospođe“ Jelenke, njegove bivše milosnice i Teodora Herbeza, državnog savetnika i popečitelja. Kao miraz dao je veliko imanje na prostoru od dananje Svetogorske ulice do ulice Milutina Bojića, gde se danas nalazi porodična kuća Grujića, Atelje 212 i niz drugih kuća.
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
"Jelenka (...) je smatrala da su svi velikodostojnici u Srbiji, sem kneza i kneginje, dužni da joj se klanjaju i da joj ukazuju čast. Ona je išla tako daleko da je i od Miloševih sinova Milana i Mihaila tražila da je poštuju. Ponašajući se i živeći kao druga kneginja, ili kako su je zvali „Mala Gospođa“, Jelenka je htela i da se oblači i da putuje kao takva. Njeno odelo i putni troškovi često su bili skuplji nego Ljubičini“[13].
U porodičnoj kući Jevrema Grujića, Svetogorska 17, nalazi se dragocena zbirka starog oružja i umetničkih slika Uroša Predića, Vlaha Bukovca i dr. Deo zbirke starog srpskog oružja odnele su okupacione vlasti za vreme Prvog svetskog rata, a ono što je preostalo, na početku Drugog svetskog rata dr Milan Milojević je zazidao u kući između prizemlja i sprata. Taj zid je srušen tek desetak godina posle rata.[14].
Srodstvo[uredi | uredi izvor]
Grujići su bili u srodstvu sa Naumovićima, Baba-Stakićima, Sinđelićima i dr.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b J. Milićević, Jevrem Grujić, Beograd
- ^ Prof. dr Radoš Ljušić, Ljubavi srpskih vladara i političara, Beograd 2006. pp. 77.
- ^ Prof. dr Radoš Ljušić, Ljubavi srpskih vladara i političara, Beograd 2006. pp. 76.
- ^ Jelenka Turkinja, imala je poseban status kod knjaza Miloša, i nije došla u sukob sa zakonitom kneževom ženom i srpskom kneginjom Ljubicom „Velikom gospođom“. Gospođa Jelena je sinom Todorom živela u Rumuniji. Sačuvano je pismo Jelene (kasnije Herbez) prvo po svom i detetovom prelasku iz Hereštija u Zemun. “Vaša Svetlosti, Milostivi Gospodaru, Nadajući se u velikodušnost Vašu da ćete mi oprostiti što Vam do sada, po prelasku našem ovamo, nisam ništa pisala, prvo zbog uzroka što nisam od briga, u kojima se i sada jednako nalazim, mogla, a drugo što nisam imala ni sigurne prilike po kojoj bi poslala, sada trefivši ovu sigurnu priliku, nisam mogla propustiti da Vam, Milostivi Gospodaru, ovo nekoliko rečica ne napišem i javim, da sam hvala Bogu i ja i Toša zdravi, no u velikoj brizi i, kako je Bog dao, koga za pomoć moleći a Vama Svetli Knjaže preporučujući se za nas, milosti Vaše ne isključite i ljubeći Vam ruku zajedno s Tošom sa svakim strahopoštovanjem imam čast biti. Vaše Svetlosti Prepokorna Jelena Herbez, 29 sept. 1842 u Zemunu.“ (Vidi: AS PO kut. 94 br. 113). Zbog Toše, knez Miloš je imao razmirice sa svojim zakonitim sinom, knezom Mihailom, dospeva još 1841, što svedoči i ovo pismo. "U Hacingu, 12/24. avgusta 841, Voljeni moj Sine Čuo sam da e edan sovet držan između mene i Tebe. Sine, uveren budi, da ja tebe kao moje rođeno dete volim iskreno i čisto, i da je meni teško čuti ako je to istina i da može biti takvih ljudi koji najsvetiju vezu između roditelja i dece prekidati trude se. Ako takvi ima, to su laskavci, a ja sam Tvoj najiskreniji kome zaista na srcu leži, da moja sva čeda, dobrog i pravednog oca u meni imaju i da se tuđinci među mene i moje dečice ne mešaju. (...) Ako te je kogod prevario, da sam ja celo moje imanje ovom mom Todoru ostavio, to te je takav neprijatelj hteo od mene da odvoji, jer ja Te uveravam da si Ti moj najstariji sin i da želim i naročito hoću da se Ti kao moj zakoniti sin i za ostalu moju dečicu brineš. Ja imam hvala Bogu dovoljno imanja i za više dečice, nego što mi je Bog dosad poklonio, - i sad sam u pogodbi za jednu mošiju (imanje, prim. autora) od 50.000 dukata, i zato gledaj, da pripraviš i Ti sa svoje strane, da kad dođe vreme za isplatu i Ti pritekneš - i mislim i druge mošije još kupim, da moju decu još bolje osiguram. (...)Volim i pozdravljam Tebe i Tvoju majku, i preporučujući Te zaštiti i milosti Boga jesam Tvoj pravi otac Knez Miloš Obrenović.
- ^ Vid. R. Stanković, Stare beogradske porodice, Francuski đaci srpskoga roda, NIN, 23. 3. 2006. pp. 46-48.
- ^ Imali su dvanaestoro dece, ali je samo troje preživelo rano detinjstvo. Vid. R. Stanković, Stare beogradske porodice, Francuski đaci srpskoga roda, NIN, 23. 3. 2006. pp. 46-48.
- ^ Vid. Vikipediju na engleskom en: Mabel Grouitch
- ^ a b Vid. R. Stanković, Stare beogradske porodice, Francuski đaci srpskoga roda, NIN, 23. 3. 2006. pp. 47.
- ^ Vid. Vikipediju na engleskom Slavko Grouitch - Knight Commander (KBE) en: List of honorary British Knights, en: Order of the British Empire
- ^ Prva dama kraljice Marije („Večernje novosti“, 27. januar 2016)
- ^ a b Vid. R. Stanković, Stare beogradske porodice, Francuski đaci srpskoga roda, NIN, 23. 3. 2006. pp. 48.
- ^ Vid. M. Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije, Beograd 2004. pp. 286.
- ^ Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd 2008. pp. 629.
- ^ Vid. R. Stanković, Stare beogradske porodice, Francuski đaci srpskoga roda, NIN, 23. 3. 2006. pp. 46.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
