Dolomit
Dolomit (engl. Dolomite, Dolostone, franc. Dolomite, nem. Dolomit, rus. Доломит) je sedimentna stena i mineral, koji se sastoje od kristala kalcijum magnezijum karbonata, CaMg(CO3)2, odnosno CaCO3•MgCO3[1].
Stena dolomit je najvećim delom izgrađena od minerala dolomita. Ako, u određenom procentu, krečnjak sadrži mineral dolomit, tada se taj krečnjak naziva dolomitični ili magnezijski krečnjak. Dolomit je prvi put opisao francuski prirodnjak i geolog Deoda Grate de Dolomje (1750 – 1801). Pronađen je 1791. godine u Dolomitskim Alpima u severnoj Italiji.[2]
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Mineral dolomit kristališe u trigonalno-romboedarskoj sistemi[3][4]. Formira bele, sive do roze zakrivljene kristale, mada se često javlja i u obliku masivnih agregata. Ima slične fizičke karakteristike kao mineral kalcit, ali se ne može rastvoriti u hladnoj hlorovodoničnoj kiselini. Ima tvrdinu 3,5 do 4, po Mosovoj skali[3]. Specifična masa je 2,85.[5][6] Često se javlja bližnjenje kristala. Između dolomita i ankerita, može se formirati izomorfna serija, u kojoj se menja sadržaj magnezijuma i gvožđa. Male količine gvožđa u strukturi dolomita daje kristalima žutu do braon nijansu. U kristalu je moguća zamena magnezijuma manganom, kada kristali imaju roze boju. Takođe, magnezijum može biti zamenjen olovom i cinkom.[7] Tekstura mu varira od sitnozrne do krupnozrne i često sadrži male šupljine[8].
Nastanak[uredi | uredi izvor]
Velike količine dolomita zabeležene su geološkim istraživanjima, ali je ovaj mineral relativno redak u današnjem okruženju. Danas je moguće sintetisati dolomit u laboratorijskim uslovima, samo na temperaturama koje su više od 100 °C, što su tipični uslovi za tople delove sedimentacionih basena. Ipak, smatra se da su velike količine dolomita koje se sada nalaze u stenama, stvorene na mnogo nižim temperaturama. Visoka temperatura povećava pokretljivost kalcijumovih i magnezijumovih jona, tako da oni mogu zauzeti svoja mesta u kristalnoj rešetki za mnogo kraće vreme. Na osnovu ovoga se zaključuje da se manje količine dolomita, koje danas nastaju, stvaraju usled kinematskih faktora.
Dolomit se može formirati u okviru nekoliko tipova okruženja, pa zbog toga može imati različite strukturne, teksturne i hemijske karakteristike[9]. Neki istraživači tvrde da „postoje dolomiti i dolomiti“, čime ukazuju da možda ne postoji jedinstveni mehanizam formiranja dolomita. Mlađi dolomiti se u velikoj meri razlikuju od dolomita koji su nastali u geološkoj prošlosti, što navodi istraživače na spekulacije o različitosti sredina u kojima su se dolomiti stvarali u geološkoj prošlosti, u odnosu na današnje.
Dolomitizacija kalcita vrši se na određenim dubinama ispod koralnih atola, gde je voda nezasićena kalcijum-karbonatom, ali je zasićena dolomitom. Kretanja vode koja su uzrokovana talasima i morskim strujama poboljšavaju ovaj proces. Takođe, veliki značaj u ovom procesu imaju hidrotermalne struje, nastale usled vulkanizma ispod atola.
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Dolomiti se koriste kao ukrasni kamen, kao šljunak) za agregat betona u građevinarstvu[8][9] i kao izvor magnezijum-oksida, pa i elementarnog magnezijuma. Samleveni dolomit se koristi i kao materijal u proizvodnji keramike. Može biti nosilac nafte. U dolomitima se mogu naći rude metala, kao što su cink, olovo i bakar. U hortikulturi se koristi dolomit ili dolomitični krečnjak koji se dodaju tlu kako bi se smanjila (redukovala) kiselost tla.
Nalazišta[uredi | uredi izvor]
Sreće se u većem delu Evrope, Severnoj Americi, Brazilu i južnoj Africi.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 978-0-471-80580-9.
- ^ a b Babič D. 2003. Mineralogija. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Deer, W. A., R. A. Howie and J. Zussman (1966) An Introduction to the Rock Forming Minerals, Longman. ISBN 978-0-582-44210-8. стр. 489–493.
- ^ a b Grupa autora, 2003. Atlas fosila i minerala. Kreativni centar: Beograd.
- ^ a b Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 978-0-471-80580-9.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Webmineral
- Mindat data
- Mineral galleries
- Mineral dolomit na veb sajtu About.com:Geology Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. avgust 2009)
- Role of Sulfate Reducing Bacteria During Microbial Dolomite Precipitation as Deduced from Culture Experiments
- Low temperature formation of dolomite and magnesite
