Kožni sistem

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Koža predstavlja omotač tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom. Kod beskičmenjaka i nižih hordata (plaštaši, amfioksus) koža je jednoslojna, dok je kod kičmanjaka izgrađena od više slojeva. Boja kože zavisi od stanja krvnih žilica i količine pigmenta. Površina kože odraslog čoveka prosečne visine iznosi 1,7 m2, a težina oko 18% ukupne težine tela. Pokožica je izgrađena od tvrdih ćelija koje na spoljašnjem sloju otpadaju, a zamenjuju ih ćelije koje se vrlo brzo množe u temeljnom sloju i zamene stare.

Osnovne uloge kože su:

  • zaštitna – štiti telo od mehaničkih povreda, patogenih organizama (koža je nepropustljiva za viruse i bakterije kad je neoštećena), od UV Sunčevih zraka
  • održavanje stalnog sastava unutrašnje telesne sredine (homeostaza) tako što kod kopnenih sprečava gubitak vode i soli, a kod vodenih kičmenjaka preveliki ulazak vode u telo;
  • učestvuje u razmeni materija – razmena gasova, što je od posebnog značaja za disanje vodenih organizama;
  • učestvuje u procesima ekskrecije (izlučivanja) koji se vrše kožnim žlezdama;
  • primanje spoljašnjih nadražaja pomoću brojnih čulnih organa koji su u njoj smešteni;
  • učestvuje u termoregulaciji kod homeotermnih organizama (imaju stalnu telesnu temperaturu i pripadaju im ptice i sisari) tako što reguliše odavanje toplote iz tela (znojenje).

Građa kože[uredi]

Koža kičmenjaka sastoji se iz dva dela:

  • spoljašnji deo čini pokožica (epidermis);
  • unutrašnji je krzno (dermis). Ova dva dela razlikuju se po građi, funkciji i poreklu.
  • treći sloj čine masne ćelije

Pokožica[uredi]

Pokožica (epidermis) se uvek sastoji od više slojeva epitelijalnih ćelija koje su zbijene jedna uz drugu i grade kompaktan sloj. Broj slojeva je različit na raznim mestima na telu, kao što je npr. kod čoveka broj slojeva veći na dlanovima i stopalima. Površinski slojevi sastoje se iz sasvim spljoštenih ćelija, koje postepeno izumiru i zamenjuju se novim.

Donji slojevi pokožice koji se nalaze uz krzno su aktivni u tokom celog života i svojim deobama obrazuju gornje slojeve ćelija. Oni predstavljaju tzv. germinativni sloj. U ćelijama gornjih slojeva pokožice dolazi do procesa orožnjavanja – ćelije se postepeno ispunjavaju rožnom materijom (keratinom) što dovodi do izumiranja tih ćelija. Tako se na samoj površini tela obrazuje sloj mrtvih ćelija – rožni sloj. Između rožnog i germinativnog sloja nalaze se prelazni slojevi u kojima orožnjavanje nije dovršeno. Rožni sloj ima zaštitnu ulogu i naročito je dobro razvijen kod tipičnih kopnenih kičmenjaka, gmizavaca, ptica i sisara, dok je kod vodozemaca relativno tanak. Površinski rožni slojevi odbacuju se stalno i delimično (perutanje) ili periodično u celini u vidu presvlačenja (kod zmija – zmijska košuljica).

Na račun rožnog sloja razvile su se u toku evolucije razne zaštitne tvorevine kao što su rožne krljušti (pokrivaju telo guštera i zmija), rožne ploče (kornjače i krokodili), perje, dlake, kandže, nokti, kopita, rogovi idr. Perje (mitarenjem), a dlake linjanjem se takođe periodično odbacuju.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak rožne tvorevine kože

Krzno[uredi]

Krzno (lat. dermis) je sastavljeno od rastresitog vezivnog tkiva u kome su dominantna kolagena vlakna utopljena u matriksu koji sadrži ćelije:

Pored toga u krznu su smešteni i:

  • završeci krvnih i limfnih sudova;
  • nervni završeci
  • razni čulni organi
  • mišićna vlakna
  • derivati epidermisa i krzna

Površina krzna obrazuje mnoga ispupčenja koja zalaze u epidermis čime je ostvarena tesna veza između ova dva dela. U krznu se nalaze krvni i limfni sudovi, snopovi glatkih mišićnih vlakana (vezuju se za dlake i perje), slobodni nervni završeci i čulni organi. Osim toga, u krznu se nalaze i razne egzokrine žlezde koje preko izvodnih kanala izbacuju sekret na površinu kože.

Kožne žlezde[uredi]

Kod nižih kičmenjaka (kolousta i riba), one su, kao i kod beskičmenjaka, jednoćelijske i proizvode sluz koja smanjuje trenje pri kretanju kroz vodu. Kod ostalih kičmenjaka kožne žlezde su višećelijske.

Kod vodozemaca one izlučuju sluz koja vlaži kožu što omogućava disanje koje se kod njih u znatnoj meri obavlja preko kože. Neke sluzne žlezde vodozemaca mogu da stvaraju otrove koji služe za zaštitu.

Kod gmizavaca kožne žlezde nemaju ekskretornu ulogu, već uglavnom stoje pod uticajem seksualiteta, kao npr. mošusne žlezde krokodila.

Najčešća i najpoznatija žlezda u koži ptica je trtična žlezda koja luči mastan sektret kojim se premazuje perje i koja je naročito razvijena kod vodenih ptica.

Kod sisara su razvijene znojne, lojne i mlečne žlezde. Tečnim sekretom znojnih žlezda se izbacuju proizvodi razmene materija, a imaju ulogu i u termoregulaciji (snižavanje telesne temperature). U obliku su cevčica čiji je donji kraj uvijen u klupko i smešten u krznu, a gornji se izliva na površinu kože. Mogu da budu raspoređene po celoj površini tela ili samo na određenim mestima (kod psa se nalaze na njušci). Kod kitova nema ovih žlezda. Sekret znojnih žlezda može da bude gust i mastan, npr. u uhu čoveka. (Kod čoveka se nalazi oko 2,5 miliona znojnih žlezda koje su najgušće raspoređene na dlanovima, tabanima, pod pazuhom i na čelu.)

Lojne žlezde proizvode mastan sekret koji se izlučuje pri korenu dlake i služi za njihovo podmazivanje i sprečava isušivanje i perutanje kože. Nema ih na golim delovima tela, osim na očnim kapcima i usnama.

Mlečne žlezde su dobro razvijene samo kod ženki i njihov sekret služi za ishranu mladunaca.

Osim navedenih, kod sisara postoji čitav niz drugih žlezda čiji je sekret mirišljav i služi za međusobno prepoznavanje ili kao sredstvo za odbranu.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak kožne žlezde

Boja kože[uredi]

Boja kože zavisi od tri faktora:

  • žućkaste nijanse ćelija epidermisa;
  • prozračnosti ćelija epidermisa, usled čega se provide krvni sudovi ispod njega, što daje ljubičaste tonove koži;
  • vrste i količine pigmenta.

Ćelije koje nose pigment (hromatofore) leže pretežno u krznu, ali ih ima i u epidermisu.

Ispod kože nalazi se potkožni sloj koji je rastresitiji u odnosu na krzno. Ovaj sloj povezuje kožu sa mišićima. U njemu se često nagomilavaju rezerve masti.

Boja kože zavisi on pigmetna melanina. Što u koži više ima melanina koža je više tamnija, a takva koža je manje izložena suncu. U suprotnom koža više izloženija suncu i ima više šanse da je sunce opeče.

Čovek[uredi]

Koža prekriva celo telo i jedan je od najvećih sistema organa ljudskog organizma. Ukupna površina kože odraslog čoveka je između 1.5 i 2 kvadratna metra. Debljina kože je promenljiva i kreće se od 0.5 do 4 milimetra. Najtanja je na očnim kapcima, a najdeblja je na dlanovima i petama. Koža ima tri sloja: epidermis, dermis i hipodermis. Najbrojnije ćelije epidermisa su keratinociti, a osim njih postoje i melanociti (pigmentne ćelije), Langerhansove ćelije i Merkelove ćelije. Dermis se sastoji od papilarnog dela i retikularnog dela koji se razlikuju po gustini ćelija i vezivnog tkiva. Hipodermis predstavlja uglavnom masno tkivo.

Koža se oko telesnih otvora transformiše u sluzokožu.

Literatura[uredi]

  • Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
  • Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
  • Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
  • Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
  • Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
  • Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Popović S: Embriologija čoveka, Dečje novine, Beograd, 1990.
  • Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
  • Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Kožni sistem
Anatomija čovjeka

Anatomija i geometrijske proporcije (Albrecht Dürer)