Mokoš
Mokoš (stsl. Мокошь; još i Mokoša, Mokoška) u mitologiji Istočnih Slovena boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova, posebno predenja. Njen drevni idol postavi je knez Vladimir na brdu u Kijevu, i to pored idola Peruna i ostalih bogova. Na severu Rusije nazivaju je Mokuša i zamišljaju je kao ženu velike glave i dugih ruku koja obilazi kuće i nadgleda prelje. Njen kult je, sudeći po toponimima, bio rasprostranjen i kod Zapadnih Slovena.[1]
Izgled[uredi | uredi izvor]
Kip Mokoše, kako ga prikazuje Volmer, i ako ne znamo na osnovu čega, koji je predstavljen kao strašna nakaza, sastavljena od različitih delova telesa raznih životinja, nosi znake ozbiljne verovatnosti.[2]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Ime Mokoše moglo bi doći možda od grčke reči mogosoi što znači muka, nevolje. Mnogo je verovatnija etimologija analizirane reči na Mokoš. Mok bi bio koren reči a – oš – nastavak, kako u naših imena Miloš, Uroš, Prvoš, itd. te nije tako nezgodan kakvim ga smatra Leže. Koren Mok trebalo bi da znači ružan, gadan; s tim korenom dolaze u vezu naše reči mokar, mok-rina. Božanstvo Mokoše bi dakle značilo božanstvo rugobe.[2] Ime ove boginje najčešće se povezuje sa rečju mek, pa je tako Mokoš u relaciji sa nečim što je mekano. Budući boginja pletilja i zaštitnica ovaca, najverovatnije je da se pridev meko odnosi na ovčije runo. Takođe, Mokoš može biti povezana i sa pridevom mokro, zbog čega su neki autori skloni da je identifikuju sa Majkom Vlažnom Zemljom.[3]
Osobine[uredi | uredi izvor]
Mokoš je boginja predenja, ali i zaštitnica žena, koja se brine o njihovom zdravlju i porodu. Ona pomaže porodiljama i štiti njihovu decu, istovremeno pomožući ženi da očuva dobar brak.
Primanje hrišćanstva[uredi | uredi izvor]
Funkcije Mokoši preuzela je sveta Petka. Sveta Petka je takođe zaštitnica žena. Ova boginja slavila se između 25. oktobra i 1. novembra, u zavisnosti od toga koji je dan petak. Praznik svetoj Petki je 27. oktobra.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Leksikon religija i mitova drevne Evrope - Aleksandra Cermanović-Kuzmanović, Dragoslav Srejović
- ^ a b Spasoje Vasiljev - Slovenska mitologija
- ^ Mokoš na www.starisloveni.com, Pristupljeno 13. 4. 2013.
