Ostrvo Bujan
U Knjizi o golubovima i drugim srednjovekovnim ruskim knjigama, ostrvo Bujan (rus. Буя́н) [1] opisuje se kao misteriozno ostrvo u okeanu sa sposobnošću da se pojavljuje i nestaje sa plimom. Tamo žive tri brata, severni, zapadni i istočni vetrovi, a takođe i Zorje, solarne boginje, koje su sluge ili ćerke solarnog boga Dažboga. [2] Postaje poznato zahvaljujući priči Puškina "Priča o caru Saltanu", koja je nastala 1831. godine.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Ostrvo Bujan je istaknuto u mnogim poznatim mitovima. Košćej Besmrtni čuva svoju dušu ili besmrtnost skrivenu upravo na ovom ostrvu. Druge legende nazivaju ostrvo izvorom svih vremenskih prilika, koje je tamo stvorio i poslao u svet bog Perun. Bujan se takođe pojavljuje u Priči o caru Saltanu, o njegovom sinu, slavnom i moćnom bogatiru, knezu Gvidonu Saltanoviču, i o lepoj princezi-labudu, koja je smeštena delimično u Tmutarakanu i u magičnom gradu Ledenec (rus. Леденец) na ostrvu Bujan, kao i u mnogim drugim slovenskim bajkama. Važno je reći da Bujan ima mitski kamen sa lekovitim i magičnim moćima, poznat kao alatir (rus. Алатырь), koju čuvaju ptica Gagana i zmija Garafena. [3]
Neki naučnici Bujana tumače kao neku vrstu „slovenskog folklora“. [4] Neki naučnici, kao što je V. Vilibahov, tvrde da je Bujan zapravo slovensko ime za neko pravo ostrvo, najverovatnije ostrvo Rigen u Baltičkom moru.
U arhipelagu Severne Zemlje postoji pravo ostrvo Bujan, ali je otkriveno i nazvano mnogo kasnije nego što su se pojavile priče o ostrvu iz bajke (već u 20. veku). Ostrvo Bujan se takođe nalazi u gradu Gus-Hrustalni. Nalazi se na istoimenom jezeru, koje je nekada bio kamenolom ciglane. [5]
Uticaj[uredi | uredi izvor]
- Korveta klase Bujan je klasa korveta, koje koristi ruska mornarica.
- Bujan je restoran ruske kuhinje u Singapuru koji je trenutno zatvoren. [6]
- Bujan se koristi kao ime jedne od planeta u video igri Signalis.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dietrich, Anton (1857). Russian Popular Tales. str. 23.
- ^ Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Russian and Slavic myth and legend. ABC-CLIO. str. 48. ISBN 978-1-57607-130-4.
- ^ Meletinsky 1990, str. 33.
- ^ O. Afanasьєv (Poэtičeskie vozzreniя slavяn. Tom 2. 1865 − 1869): narodnі zamovlяnnя, zberegli tak bagato naйdavnіših poetičnih vislovlюvanь, щo znaюtь mіfіčniй bel-gorюč alatir-kamіnь і stavlяtь йogo v tіsnomu, nerozrivnomu zv'яzku z Buяnom-ostrovom
- ^ „Kak na ostrove Buяne”. Arhivirano iz originala 11 sіčnя 2015. g. Pristupljeno 1 sіčnя 2015. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=, |archive-date=(pomoć) - ^ „Buyan, a Russian-cuisine restaurant in Singapore”. Arhivirano iz originala 2011-06-25. g. Pristupljeno 2017-05-17.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Meletinsky, E.M., ur. (1990). Alatыrь [Alatyr]. Soviet Encyclopedia (na jeziku: ruski). Sovetskaя эnciklopediя. str. 333. ISBN 5-85270-032-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: ruski) Aleksandr Sergeevič Puškin. Skazka o care Saltane Arhivirano 2012-04-21 na sajtu Wayback Machine (test)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bazik D. V. Buяn // Velika ukraїnsьka enciklopedія. URL: https://vue.gov.ua/Буян
