Википедија:Трг/Архива/Разно/35

Unifikacija naloga

Ja jos ne razumem ovu unifikaciju naloga. Imam naloge na sr.wikipedia.org (rebel) i na sh.wikipedia.org (rebelmouse). Hocu da mi ostane korisnicko ime rebelmouse za obe wiki. Radi te svrhe sam na oba naloga ubacio isti email i istu lozinku. Ali ne funkcionise. Na primer na sh.wiki sam krenuo to da radim, i pita me da ubacim lozinku za ove druge naloge (en.wiki i sr.wiki ali nema me na en.wiki). Onda ja probam da ubacim lozinku za sr.wiki ali nece da je prihvati, kaze nije tacna lozinka. Nadam se da je samo kesh u pitanju, pa cu kasnije probati sa drugog kompjutera. Da nije problem to sto su dva razlicita korisnicka naloga (usernames)? Onda bih morao da cimnem admina na sr.wiki da mi promeni korisnicki nalog sa rebel na rebelmouse, pa tek onda da radim unifikaciju? Ja mislim da je dovoljno to sto oba naloga imaju isti email... Ali eto, da pitam ovde gde gresim... --Rebel (разговор) 21:55, 6. септембар 2008. (CEST)

Moraju biti ista korisnička imena. Stoga treba da zatražiš od birokrata promenu korisničkog imena. M!cki ^talk 22:07, 6. септембар 2008. (CEST)

Заправо, најбоље је тражити овде. Како Rebelmouse овде већ постоји, а сад си Rebel, мораћеш изабрати један од та два корисничка имена. Ако не можеш да се сетиш шифре старог налога, можемо да га преместимо на неко друго име, а Rebel да преименујемо у Rebelmouse. --ФилиП × 22:53, 6. септембар 2008. (CEST)

Slazem se, i podneo sam zahtev. Nego, kad odem na rebelmouse prilozi, nema nijednog, a na nalogu mi pise "Srpska vikipedijanska spomenica 30. izmene". To mi je malo cudno, ispada da nisam nikad ubacio ni jedan clanak, a nije tako. Ubacivao sam 2004 godine... --Rebel (разговор) 11:56, 7. септембар 2008. (CEST)

То је зато што су сви твоји доприноси из 2004. године (5. и 6. јуна) избрисани. --ФилиП × 12:21, 7. септембар 2008. (CEST)

Смак света

Знам да није право место за то, али да ли неко можда зна када почиње онај експеримент на граници Швајцарске и Француске?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:12, 10. септембар 2008. (CEST)

У праву си, није томе овде место, то је пре за „Техника“ ;) Елем: en:Large_Hadron_Collider --В. Бургић (реци...) 00:20, 10. септембар 2008. (CEST)

Хвала!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:26, 10. септембар 2008. (CEST)

Слика етничког састава Војводине

Nisam inace suradnik srpske vikipedije, ali sam pomislio da bi mozda ovoj karti bilo mjesto ovde. Ja sam je napravio, tako da mislim da autorska prava nisu u pitanju. Jedino nisam siguran je li ova karta za vikipediji ili je previse specificna. http://img213.imageshack.us/img213/4557/vojvodina1910cn5.png PIB (разговор) 00:58, 11. септембар 2008. (CEST)

Zdravo. Mi ovde ohrabrujemo sve enciklopedijske doprinose korisnika. Slika sama po sebi bi svakako bila interesantna za upotrebu na Vikipediji, recimo u članku o raspadu Austro-Ugarske, prisajedinjenju Srpske Vojvodine Kraljevini Srbiji ili o Trijanonskom sporazumu (možda i drugde). Ako je slika rađena na slobodnoj osnovi (znači da ovi kružići nisu docrtani na nekakvu komercijalnu mapu), onda su autorska prava tvoja i možeš je licencirati kako želiš, odnosno pod slobodnom licencom (GFDL, cc-by, cc-by-sa, i slično) po svom izboru ili predati u javno vlasništvo, osim ako osnova ima nekakva ograničenja (ako je osnova bila pod GFDL, onda će i ovo morati pod GFDL). U svakom slučaju, ovakvu sliku treba poslati na Ostavu, odakle će moći da je koriste svi projekti Vikimedije na svim jezicima. Međutim, skrenuo bih pažnju na važniju stvar o ovoj mapi, a to je da uz nju nisu navedeni nikakvi izvori. Uz mapu bi na Ostavi morao da navedeš i izvore na osnovu kojih je rađena, inače mapa nije proverljiva i potencijalno predstavlja originalno istraživanje, pa j bez navedenih pouzdanih izvora ne bi mogla koristiti nijedna Vikipedija. Takođe bi trebao da ostaviš nekakve detalje o mapi-osnovi. Ako možeš da ispuniš ove uslove, onda možeš sliku poslati na Ostavu i eventualno ubaciti u Vikipedijine članke ukoliko nađeš neki gde bi to bilo podesno. (Ako ti je Ostava komplikovana, možeš sliku poslati i ovde nekoliko dana nakon registracije.) Za sva dodatna pitanja mi se možeš obratiti na strani za razgovor. --Dzordzm (разговор) 04:57, 11. септембар 2008. (CEST)

ranije sam uneo neke izmene vezane za Vitinu (Grmovo) iste nisu prihvacene zanima me razlog

mezotinta

Zelim da Vam ukazem na gresku u clanku o grafickoj tehnici-mecotinti, naime u istom ste napisali da je mecotinta tehnika koja se radi hemijskim putem, sto je netacno jer je to iskljucivo rucna mehanicka metoda nazrncavanja i obrade ploce.

Snezana Petrovic

mezotinta

Zelim da Vam ukazem na gresku u clanku o grafickoj tehnici-mecotinti, naime u istom ste napisali da je mecotinta tehnika koja se radi hemijskim putem, sto je netacno jer je to iskljucivo rucna mehanicka metoda nazrncavanja i obrade ploce.

Snezana Petrovic

Ово је вики, према томе можете све непрецизности одмах исправити сами :) --Dzordzm (разговор) 22:58, 11. септембар 2008. (CEST)

Шта је ово?

Може ли ми неко појаснити каква је ово енциклопедија и да ли има некакве вбезе са википедијом. http://wikii.itam.ws/index.php/Budva --Награисаловићкажи/лажи 18:02, 14. септембар 2008. (CEST)

Мада личи на Википедију, бар за сад то није, како кажу овде. Доста им је занимљива и Главна страна, такође и избор речи прилично говори о самој енциклопедији и њеном карактеру. --В. Бургић (реци...) 18:25, 14. септембар 2008. (CEST)

Није ми јасно зашто не направе праву Википедију... Свакако имају права на тако нешто. Ово је бисер: „Ватерполисти Црне Горе растурили...“. Црногорци, нема шта. Без увреде.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:27, 14. септембар 2008. (CEST)

Покушаји да се направи црногорска Википедија или Википедија на црногорском језику (мени је у овом случају тешко да направим разлику) су били неуспешни (први пут, други пут), и за сада не постоји и не чини се да ће постојати такав пројекат. Уколико црногорски језик добије свој ИСО код, по том питању се можда нешто и промени. Дакле, наведени пројекат нема никакве везе са Википедијом, осим што користи Медијавики. --Кале ^{↙info/talk↗} 23:42, 14. септембар 2008. (CEST)

Dobri ljudi pomagajte-kako postaviti veliku sliku 8400x8600

Kada hocu da postavim sliku na wikipediju:

Izbaci mi GRESKA PRI PRAVLJENJU UMANJENE SLIKE. POGRESNI PARAMETRI ZA UMANJENI PRIKAZ.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Etnicka_karta_Hrvatske.gif

Kada se kline na SLIKA U VECOJ REZOLUCIJI onda je uredu. Ali hteo bi da moze i taj umanjeni prikaz da ljudi znaju o cemu je rec.

Kada ovde kliknete izbaci dobro. http://upload.wikimedia.org/wikipedi...a_Hrvatske.gif

Inace slika je velika 1.16-1.17MB i izuzetno visoke rezolucije je 8400x8600. Mozda nesto nije u redu zbog rezolucije, mada ne znam zasto ne bi bilo jer wikipedija podrzava i preko 20.000x10.000 a ne ovo sto sam ja stavio.

Ne dolazi u obzir smanjenje rezolucije jer granice izmedju naselja ce se poremetiti. Pa karta nece biti precizna.

Ako neko ima resenje nek ga predlozi. Hvala svima unapred na pomoci i predlozima. :-)

—Претходни непотписани коментар оставио је корисник Milan1237 (разговор • прилози) .

Уколико није анимирана слика, покушај са другим форматом/екстензијом. --Саша Стефановић ® 10:59, 17. септембар 2008. (CEST)

Ne ne pomaze ni to. Ako imas jos neki predlog bio bih ti zahvalan. :-)

—Претходни непотписани коментар оставио је корисник Milan1237 (разговор • прилози) .

[[:Слика:ATS 1.jpg|АТС класификација]]

Може ли ми неко рећи шта је ово на мојој корисничкој страни?--Награисаловићкажи/лажи 13:15, 20. септембар 2008. (CEST)

Види, ја сам тај чланак писао јуче, али се не сећам да сам мењао твоју страну. Штавише, нема никог осим тебе и једног вандала на списку измена трвоје стране, тако да сам јако збуњен. Погледај историју, ако видиш негде како је убачено ти нам јави. --В. Бургић (реци...) 14:03, 20. септембар 2008. (CEST)

Већ јесам, зато је и чудно.--Награисаловићкажи/лажи 14:05, 20. септембар 2008. (CEST)

Evo sad je sve u redu.--Награисаловићкажи/лажи 18:06, 20. септембар 2008. (CEST)

Јеси ли нешт ручно мењао, или се само дебаговало? --В. Бургић (реци...) 18:56, 20. септембар 2008. (CEST)

Samo.--Награисаловићкажи/лажи 18:58, 20. септембар 2008. (CEST)

Цинцари

Није ми јасно да је остао назив Аромуни као главни у чланку, и као наслов чланка, а знамо сви да се у српском језику никад тако не зову него Цинцари. Чак и у самом чланку пише: „Мањи број Аромуна живи и у Србији, где су од стране Републичког завода за статистику службено признати под именом Цинцари“. Ја сам покушао да пребацим чланак али преусмјерење Цинцари има историју измјена и зато бих замолио неког администратора да то пребаци. --Дарко Максимовић (разг.) 17:25, 21. септембар 2008. (CEST)

Пребачено. --Ђорђе Стакић (р) 18:09, 25. септембар 2008. (CEST)

Zasto se neudruzite da zavrsite vujakliju ?

Sva nasa prezimena nisu skupljena ni u jednij knjizi , poslednja koja je radjena nije u potpunosti zavrsena , mada nema veze i onako po novom zakonu srpsko ime i prezime moze da uzme ko hoce cak i da menja neogranicen broj puta , postavite neki sajt sa peticijom pa da glasamo i raspravljamo o pravim stvarima , da probamo da zastitimo bar prezimena , ako nista drugo , a ne da raspravljamo o teorijama koje su besmislene , pocecu sam da uradim tako nesto ali pomoc bi mi dobro dosla , pustite irak i ostale teorije , pre neki dan sam slusao nekog doktora na televiziji , iz novog sada covek tvrdi da je d.n.k. analizom utvrdio da su srbi iz afrike , navodno isti nam je d.n.k.-a , kao juznoafrickom narodu , a u skoli sam ucio da su srbi bili ridji , izvinite na pravopisnim greskama . od: www.blackjack357@live.com

Zasto se neudruzite da zavrsite vujakliju ?

Sva nasa prezimena nisu skupljena ni u jednij knjizi , poslednja koja je radjena nije u potpunosti zavrsena , mada nema veze i onako po novom zakonu srpsko ime i prezime moze da uzme ko hoce cak i da menja neogranicen broj puta , postavite neki sajt sa peticijom pa da glasamo i raspravljamo o pravim stvarima , da probamo da zastitimo bar prezimena , ako nista drugo , a ne da raspravljamo o teorijama koje su besmislene , pocecu sam da radim tako nesto ali pomoc bi mi dobro dosla , pustite irak i ostale teorije , pre neki dan sam slusao nekog doktora na televiziji , iz novog sada covek tvrdi da je d.n.k. analizom utvrdio da su srbi iz afrike , navodno isti nam je d.n.k.-a , kao juznoafrickom narodu , a u skoli sam ucio da su srbi bili ridji , izvinite na pravopisnim greskama .[[Слика:име_слике.jpg]][[Слика:име_слике.jpg]] od: www.blackjack357@live.com

Која је поента? Да скупимо сва презимена на једном мјесту и заштитимо их ауторским правом или да кренемо у крсташки рат у Африку да им докажемо да су Срби или да се идентификујемо са неким Банту племеном? Стварно нисам разумио шта идеја представља? --Дарко Максимовић (разг.) 21:45, 24. септембар 2008. (CEST)

Наравно да смо пореклом из африке, ка и цело човечанство. Постоји занимљив пројекат Националне географије „Људски геном“, и лепо се види да су сви неафрикацни потекли од источноафриканаца. Ове податке је лако пронаћи на нету. А која је поента са презименима. Видим да постоји идиотска категорија са идиотским чланковима типа „Хаџихафизбеговићи су пореклом са КосМета одакле су се раширили широм света, а праотац Хаџихафизбеговића је Никодије и сви славе светог Ђокицу“. Поставља се питање да ли су у питању уопште енциклопедијски чланкови? --В. Бургић (реци...) 22:22, 24. септембар 2008. (CEST)

Опет презимена

Нешто гледам, па се размишљам - има ли ишта глупље од ових наших чланака о српским презименима? Одредом почињу овако: Лалалалаловић је српско презиме из [Црне Горе/Јужне Србије/Крајине] итд. Као да су сви људи истог презимена поријеклом са истог простора и крвни/племенски сродници. Као да Максимовића (од којих сам ја) нема бар 300 потпуно невезаних породица широм свијета јер Максим није било баш тако ријетко презиме. Исто то важи и за Арсиће (Арса), Васиће (Васа), Савиће (Сава) итд. Мислим да тренутно стање чланака везаних за српска презимена представља дебелу бламажу српске википедије. Да не говорим о Богуновићима, по чијим чланцима испада да су сви Богуновићи директни или индиректни потомци припадника племена Богуновића. Има их још, наравно. Мишљења? --Дарко Максимовић (разг.) 02:19, 25. септембар 2008. (CEST)

Рекао си исто што и ја изнад, само са мање сарказма. Једино ниси поменуо Петровиће, Јовановиће, Стефановиће/Стевановиће, којих би требало да је различитијих сорти чак и од Максимовића. Ја сам ово питање поставио јуче на Вики/Политика, јер ме занима каква је релевантност и енциклопедијска вредност читаве једне категорије са стотинак чланака о врлим припадницима појединих племена. Разумем да је неко био посилни краља Милана, али ако је фаца хајде да направимо чланак о човеку а не да га трпамо у чланак о презимену. --В. Бургић (реци...) 08:00, 25. септембар 2008. (CEST)

Ух, пази стварно. Мене је на ово подсјетила ова прича још горе изнад кад је „Црни Ђоко“ спомињао презимена, а ово твоје изгледа да сам превидио. Небитно, закључак је исти. Сваки пут кад бих раније прегледао неки чланак о презименима ми је ово исто падало на памет али увијек сам мислио „ајде ваљда има неко паметнији од мене ко ће да реагује на то ако је проблематично“, али више су стварно претјерали. Ја могу дрско да претпоставим који нижи мотиви су у питању - ја се презивам Максимовић, написаћу чланак о Максимовићима. Моји Максимовићи воде поријекло из Босанске Крајине, дакле написаћу да су Максимовићи из Босанске Крајине. Најстарије наше кољено нека је нпр. Миленко Максимовић из 1780. године, дакле сви Максимовићи су настали од Миленко Максимовића из 1780. године. Мислим да би умјесто сваког од ових чланака слободно могло да се стави #преусмери [[Генерализација]]. Сваког Максимовића који нема са мном никакво крвно сродство, а има их доста, овакав чланак би природно увриједио. Наравно, ако бисмо кренули путем исписивања историје свих лоза Максимовића у том чланку, био би то чланак без краја и конца, без енциклопедичности, без објективности, гдје би сваки цига свог коња хвалио итд. Слажем се да треба да постоје чланци са списковима презимена, али чланци о појединачним презименима... --Дарко Максимовић (разг.) 17:16, 25. септембар 2008. (CEST)

У повјерењу, моје мишљење је да се рјешењу овог проблема блокира од стране лобија чији је циљ да српска википедија има зилион чланака, па сад какви су то чланци мање је битно. Али то у повјерењу ;-) да не чују дотични. Тај лоби је довољно јак да би у сваком евентуалном гласању онемогућио консензус и то ти је то. --Дарко Максимовић (разг.) 17:16, 25. септембар 2008. (CEST)

Дарко, у поверењу, и ја мислим да су га мало претерали. Лично, не разумем сврху писања оваквих чланака. И мислим да би требало урадити нешто да се тако нешто спречи (не могу да предложим, јер се не разумем у те техничке ствари), али свакако да се може наћи неко решење. --geologicharka пиши ми 17:24, 25. септембар 2008. (CEST)

Овако, по мом мишљењу: нико не спори да треба да имамо чланке о неким породицама (Карађорђевићи, Обреновићи, Тјудори...), једино је питање прага значаја, тј. које су породице довољно значајне да имају чланак. Што се тиче "дупликата", људи који деле презиме а не припадају истој породици... телефонски именик Београда даје преко 200 телефона људи са презименом Обреновић, и нису сви у сродству са Милошем Обреновићем. Ово треба на неки начин назначити у чланку, а не видим да је разлог за немање чланка. Никола (разговор) 18:20, 25. септембар 2008. (CEST)

---

Чланци о презименима могу да постоје, али је питање како треба да изгледају. Може се навести рецимо колико по проценама има припадника тог презимена, набројати значајни људи који су се тако презивали и сл. Може се навести од које речи је изведено презиме и сл. Што се тиче порекла, за скоро свако презиме има велики број независних почетака. Ту треба видети шта је паметније да ли их навести све у истом чланку са презименом, у неком одвојеном чланку или за сваку грану по посебан чланак, ако има толико материјала (рецимо Стакићи из Томња). У сваком случају мислим да не треба сасецати нечији рад него га осмишљавати, усмеравати и каналисати. Из искуства стеченог овде чини ми се нормалним да и свака оваква гранчица презимена једнога дана (или године) добије свој чланак у овој нашој све већој бази знања. --Ђорђе Стакић (р) 18:51, 25. септембар 2008. (CEST)

Постоје чланкови на другим википедијама у којима су побројани значајни припадници имена, али се ти чланкови зову „вишезначно“! Погледајте нпр. Паскал по страним википедијама. То је када има више познатих људи, који нису у крвном сродству.

У којим случајевима треба имати породице (по мени, као потпуно нерелевантном за доношење суда)? У случају владарских породица, и евентуално у случају породица које су као такве имале велики значај у својим областима (Бернулијеви, Страдиварији, Штрауси и сл.). А није ми позната ниједна наша невладарска породица (у владарске убрајам и Милошевиће) која би заслуживала чланак.

И на крају, чак и да хоћемо да пишемо нпр. о породици Милошевић, нећемо рећи ако сви Милошевићи потичу од истог Милоша, или како славе ову или ону крсну славу а (како нађох у једном чланку) „и међу њима на жалост има потурица и католика“.

У здравље. --В. Бургић (реци...) 19:52, 25. септембар 2008. (CEST)

Наравно, слажем се да треба да постоје чланци о познатим породицама, које код нас стварно јесу само владарске. Нисам неки велики познавалаз историје, али не знам да код нас из једне породице има више познатих чланова. Опет, ако постоји само један истакнути члан треба да постоји чланак о њему, а не о његовој породици... Нпр. не треба нам чланак о свим Миланковићима, ако знамо само за једног. --geologicharka пиши ми 22:43, 25. септембар 2008. (CEST)

Има их, рецимо Војислав Илић отац и син, Иван Робар и Иво Лола Рибар, али нема потребе за расписивањем на тему Рибара да бисмо рекли да су од свих њих бирни Иван и Иво. Ево, ја се сетио породице која није владарска - Рибникари. Али ни њима не треба приступати као племену коме тражимо заједничког претка и „нажалост потурице и католике“, него рећи зашто су конкретно ова браћа и њихова деца значајна. Људи су нешто битно урадили заједно и то је једини прихватљив критеријум за чланак о породици. На западу су то, уз оне које сам поменуо, још и киријеви, има смисла написати чланак о Пјеру, Марији, Ирени и зету Жолиу, али нешто нисам видео да су Французи кренули да истажују с које су чуке Киријеви сишли и ко им је родоначелник. --В. Бургић (реци...) 22:55, 25. септембар 2008. (CEST)

Одокативно, рекао бих да нпр. Жујовићи заслужују чланак, а волео бих да видим чланак о Марковићима (Мира и компанија). Никола (разговор) 08:12, 28. септембар 2008. (CEST)

Рецимо да Жујовићи, попут Рибникара заслужују чланак. Да ли заслужују овакав чланак?

„Жујовићи се презивају по Жуји, претку светле "жуте" косе, који је живео у XVII веку. Његов син звао се Никола Пипер, извесно зато што су пореклом били из Пипера.“

„Све главне породице Србије XIX века потичу од тих досељеника. Карађорђеви мушки претци дошли су преко Васојевића из Климената; Обреновићи су старином Братоножићи; Ненадовићи из херцеговачког Бирча; Вук Караџић је Дробњак, као и преци Младена Миловановића; Гарашани су Белопавлићи. Из Дробњака потичу Богићевићи, Каљевићи и Јован Цвијић. Стојан Чупић је из Пиве, а из никшићког краја су се доселили преци Блазнаваца, Вукомановића и Скерлића; а из Пипера Узун Мирко Апостоловић и Жујовићи“

Зашто се не може лепо рећи да су Жујовићи позната породица која се бавила тиме-и-тиме него треба лечити брђанске комплексе једног потпуно другог народа са потпуно другачијим језиком ? --В. Бургић (реци...) 11:04, 28. септембар 2008. (CEST)

plocesti kletki

molim vas nesto vise za cin1 od sta se dobiva kako se leci dali e fatalan propraten smrcu dali e trajno izlecliv i tako dalje

1. Ништа те не разумем
2. Питај на неком форуму, ово није форум

В. Бургић (реци...) 22:31, 25. септембар 2008. (CEST)

Браћа Хрвати...

...су преузели наше текстове о Визиготима: Рекесвинт, Хиндасвинт, Готски законик, Атанагилд, Рекаред I. Наравно, имају право да то ураде, али су могли барем да наведу одакле су преузели текстове. Је л' имамо ми амбасадора код њих? Ако немамо, могли бисмо да им предложимо тако нешто, па да поставе и они неког њиховог код нас.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 15:49, 27. септембар 2008. (CEST)

Нека их. То је дозвољено. Тако и ми можемо од њих кад нам затреба. --VLADA ® 15:57, 27. септембар 2008. (CEST)

Па то и јесте смисао ГНУ ФДЛа, нити морају да напишу од кога су преузели, нити да нам се захвале, све док лиценца остаје иста (а остаје, јер је опет Википедија). Да се објављуу текстови под Креативном заједницом, било би другачије. --В. Бургић (реци...) 01:33, 28. септембар 2008. (CEST)

Trebalo bi da napisu. I obrnuto kada mi kupimo od njih. Prvobitni autori se moraju znati. -- Bojan  Razgovor  07:15, 28. септембар 2008. (CEST)

Па јел' ми пишемо "са енглеске википедије" кад преводимо са енглеске википедије? Наравно да не, иначе би пола чланака било обиљежено тако. Бар у оквиру википедије не морамо да пишемо такве коментаре. --Дарко Максимовић (разг.) 14:08, 28. септембар 2008. (CEST)

Мислим да треба да пишемо на страници за разговор. На тај начин се, између осталог, наводе и извори којих у таквим случајевима обично нема. Пре свега, коректно је. Нико не каже да морамо да радимо све што се ради и на другим википедијама, посебно ако разлози нису најоправданији.--Методичар � 14:14, 28. септембар 2008. (CEST)

To je u neku ruku prevod - mora se prilagoditi njihovom nariječju, moraju se koristiti njihove rečenične strukture i zasebne riječi - tako da to i nije copy/paste, a sem toga, kao što rekoh, gdje bi bio kraj kad bismo (iko) spominjali izvor sa engleske ili njemačke ili ruske vikipedije. Onomad je neko (ne mogu se sjetiti ko) uzimao sa bugarske i makedonske vikipedije članke i prevodio ih na srpski i niko nije spominjao da treba da se kaže "uzeto sa bg/mk viki". Ja mislim da je ovo viki-društvo upravo ustrojeno na principu dijeljenja u korist širenja. Neki Hrvat neće iz principa htjeti da čita srpske ćirilične članke, pa zašto da mu se uskrati da ih čita na svom nariječju, a spominjanje "preuzeto sa..." bi bila nekakva zatezna obaveza koja bi to umanjila. Ako smo rekli pri svakoj izmjeni da se odričemo autorskih prava, zašto sad zahtijevamo da nas neko spominje? --Дарко Максимовић (разг.) 14:30, 28. септембар 2008. (CEST)

Дарко, на страницама за разговор чланака који су у потпуности преведени са Википедије на енглеском би требало да стоји овај шаблон: {{Шаблон:Преведено |језик = енглеском }} Свеједно, они никада неће ставити овај шаблоне на странице за разговор чланака које су превели са српског.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:49, 28. септембар 2008. (CEST)

У свјетлу оног што сам рекао изнад, зашто би се стављао тај шаблон? --Дарко Максимовић (разг.) 14:51, 28. септембар 2008. (CEST)

Па рецимо Дарко, можда због тога што је то исправно, коректно и пружа ти могућност да провериш ваљаност текста преко извора које нуди та друга википедија. Такође, уколико знаш и тај неки други хипотетички страни језик, можеш да провериш да ли је чланак прописно преведен. Аргумент у вези са било ким ко из принципа не жели да чита ћирилицу нити сам разумео нити уважио. Таквим људима се очигледно не бавим, чим пишем ћирилицом, те ме потпуно не занима да ли ће им нешто бити ускраћено или не. И да, Дарко, наставник сам, те веома лепо умем да раздвојим битно од небитног, нема потребе да подебљаваш одређена слова. Верујем да говорим и у име других људи овде који нису у мојој професији. Уосталом, мораш да имаш на уму да оно што је теби битно, не мора да буде и мени. :) --Методичар � 15:05, 28. септембар 2008. (CEST)

Слажем се.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 15:18, 28. септембар 2008. (CEST)

Добро, методичару, оно што теби није битно, такође неким другима може да буде битно ;-) Чини ми се да ја нисам наглашавао да то свима треба да буде битно, док ми се истовремено чини да ти наглашаваш да ти није битно коме је шта битно. А мени је нпр. битно. Ја нисам говорио о томе да не треба ми да спомињемо туђе изворе, него сам управо говорио у корист других људи - многи Хрвати неће да читају ћирилицу, што јер је не знају што јер неће да је читају. А право на образовање имају и такви, штавише њима је још битније. Толико о томе. --Дарко Максимовић (разг.) 15:34, 28. септембар 2008. (CEST)

Што се тиче твог аргумента о провјери - па није просјечан читалац дошао да провјери какав је превод, него да нешто прочита, сазна, научи... а ако то не успије на текућем чланку, или му је нешто нејасно, увијек има међувики са стране гдје има мноштво других, њему вјероватно разумљивих, језика. --Дарко Максимовић (разг.) 15:34, 28. септембар 2008. (CEST)

Не бих ја рекао да је овде у питању пружање удобности провјере написаних података из првобитног рада, него бих рекао да је ријеч о притајеној жељи за ауторским правом. То је оно што мени смета и што мислим да не треба да се дешава. Хрватски и српски језик су један те исти језик, и стога је превођење знатно олакшано и ствара се могућност да свако чита у облику који њему одговара. А што више људи чита, то је свијет бољи. А што више форсираш да се наводи извор, то ће мање људи преводити чланке са једне на другу википедију. --Дарко Максимовић (разг.) 15:34, 28. септембар 2008. (CEST)

Не треба шаблон, не треба ништа од ствари које Методичар и Џонаја спомињу (правила википедије под лиценцом онаквом каква је, то сада не траже нити обавезују). Дакле не треба. Што се тиче провере, има међујезичке повезнице па гледајте тамо. Тип: „Ако је нешто у вези хрватске прво иди на њихову њики, па проверавај”. Нико не брани да наши аутори стављају извор превода, на страну за разговор о чланку, па онда то можете и радити. Дарко је изнео доста аргумената па да се не понављам. ----László (talk) 15:46, 28. септембар 2008. (CEST)

Нико не каже да било ко било кога на било шта обавезује. :) Али, како то у животу бива, једна ствар ланчано повлачи другу. Дакле, притајене жеље не постоје, као ни велика завера. Дарко, нагађање мојих притајених жеља је мало, па рекао бих, дискутабилно (да не употребим реч некоректно). :) Ипак се ради о проверљивости извора. Википедија захтева да се наводе исти и захтева да се користе оригинални извори, дакле не неки које је неки Хрват, Енглез или Русин навео, већ наши сопствени. У недостатку истих или из неодољиве жеље за превођењем, ми преузимамо текстове од њих. Јасно је да такви текстови неће имати изворе. Е онда, када нема извора, а када нема написано ни одакле је преузето, онда се на чланак налепи овај лепи шаблон. Да ли је то квалитет коме тежимо? :) И још нешто Ласло, ако преузмем са француске википедије чланак малина, како ће неко знати да баш прво погледа тамо? --Методичар � 16:10, 28. септембар 2008. (CEST)

Малина, тешко!----László (talk) 16:14, 28. септембар 2008. (CEST)

Није тачно да ГЛСД не захтева навођење извора и аутора приликом преузимања/мењања материјала доступних под овом лиценцом. Навођење Википедије са које је материјал преузет је минимум поштовања услова ГЛСД, оних пет претходних аутора и шта ти ја знам, више-мање. Међутим, како у већини чланака ни ми то не поштујемо, сасвим је излишно прозивати Хрвате око тога... --Кале ^{↙info/talk↗} 16:19, 28. септембар 2008. (CEST)

И да Дарко, пробај неки пут да ме не парафразираш, јер је приметљиво да моје речи када их ти пишеш добијају другачији смисао:

ја: Уосталом, мораш да имаш на уму да оно што је теби битно, не мора да буде и мени.
ти: ...док ми се истовремено чини да ти наглашаваш да ти није битно коме је шта битно.
Овде расправљамо аргументима, а не играма речи, што је признаћеш потпуно различито. :) Друго, ако већ помињеш образовање било кога, википедија ту не налази своје место, веруј ми на реч. Можда бисмо могли то да назовемо самообразовањем, али само у смислу тога да неко стиче способност проналажења (исправних) информација. Дакле, то би и била суштина онога о чему причам. :) --Методичар � 16:27, 28. септембар 2008. (CEST)

Нисам ја ништа парафразирао, Методичару, него сам рекао да ми се „чини...“ итд. Као друго, нисам мислио на ту твоју реченицу, него на реченицу „Таквим људима се очигледно не бавим, чим пишем ћирилицом, те ме потпуно не занима да ли ће им нешто бити ускраћено или не“. Дакле, таквим људима се не бавиш, не занима те да ли ће им нешто бити ускраћено или не, дакле на основу тога ми се „чини да ти наглашаваш да ти није битно коме је шта битно.“ --Дарко Максимовић (разг.) 17:15, 28. септембар 2008. (CEST)

Такође нисам мислио на тебе кад сам рекао „да је ријеч о притајеној жељи за ауторским правом“. У разговору смо већ учествовали ти, Џонаја, Бокица и ја, тако да не знам одакле ти помисао да сам рекао „овде је ријеч о твојој притајеној жељи... “ итд. Говорио сам о принципу да мора да се наводи извор. --Дарко Максимовић (разг.) 17:15, 28. септембар 2008. (CEST)

Када се каже да ГЛСД захтева навођење извора и аутора приликом преузимања/мењања материјала, то се ваљда односи на спољашње пројекте, а не на саму википедију. То би било слично као кад бих захтјевао од преводиоца моје књиге на фински језик да наведе моју књигу на српском језику као извор. Све је ово једна википедија, један пројекат „слободне енциклопедије доступне свима“, само на разним језицима. Да није тако, могли бисмо писати референце које се позивају на чињенице изнешене у википедијама на другим језицима. А не можемо, и зато кажемо да је то кружна референца - ово је једна енциклопедија на различитим језицима. Зато нема смисла наводити као извор другу страницу исте те википедије. --Дарко Максимовић (разг.) 17:15, 28. септембар 2008. (CEST)

Da se vratimo na GLSD. Википедија:Текст ГНУ-ове лиценце за слободну документацију Teorijski, ako modifikujes nesto sto je pod ovom licencom, duzan si da navedes i ranije autore. Nema tu unutar Vikipedije ili van. U praksi, retko ko to radi. -- Bojan  Razgovor  18:08, 28. септембар 2008. (CEST)

(: Дарко, цитирам твоје реченице:
„Добро, методичару, оно што теби није битно, такође неким другима може да буде битно ;-) Чини ми се да ја нисам наглашавао да то свима треба да буде битно, док ми се истовремено чини да ти наглашаваш да ти није битно коме је шта битно. А мени је нпр. битно.“
И даље тврдиш да је то у вези са неком другом мојом изјавом? Мени заправо личи, посебно ако узмем у обзир последњу твоју цитирану реченицу да то иде ка томе да си ти, за разлику од мене, онај који брине за потребе других. :) Но, добро, прихватићу то тако, да не бисмо приватизовали даље ову страну. Оно што ће бити мој коначни закључак је да се нико не позива на чињенице из других википедија, већ изворе. Дакле, није текст сам по себи извор, већ оно што иде на његовом крају: извори. Све време говорим о изворима, ти све време говориш о другим стварима и некако се никако не разумемо. :) Е да, када се преводи књига (књижевно дело), наведе се и назив оригинала, без обзира на ком језику писан. Стручна књига увек наводи референце. Мада, књига и ово овде нису баш исте ствари.--Методичар � 18:11, 28. септембар 2008. (CEST)

Не, ја такође причам о изворима, али сам навео референце као још један примјер који показује да је све ово један пројекат. Нема потребе да се клањамо, захваљујемо, скидамо капе, спомињемо у изворима и посвећујемо једни другима чланке јер практично сви ми радимо заједно само на различитим језицима. Надам се да се неће завршити као вавилонска кула. --Дарко Максимовић (разг.) 18:58, 28. септембар 2008. (CEST)

Волови се држе за рогове, а човјек за ријеч. Без обзира да ли из моје реченице „логички произилази“ да сам ја мислио на ово а не на оно, ја ти кажем одакле је потекао други дио моје друге реченице, а ти ми вјеруј ако хоћеш. Ако је значење тога, како ти то кажеш, да ја бринем за потребе других а ти не, а то те још успут вријеђа, само бих те подсјетио на твоју реченицу изнад (цитат): „Таквим људима се очигледно не бавим, чим пишем ћирилицом, те ме потпуно не занима да ли ће им нешто бити ускраћено или не“. То нисам ја рекао него ти. --Дарко Максимовић (разг.) 18:58, 28. септембар 2008. (CEST)

Дарко, чак и да имам слабију меморију, увек могу да прочитам шта сам написао. Да, стојим иза својих речи, али колико видим и ти иза мојих. :) Ко је поменуо да сам увређен? Поново твоје слободне процене мог стања или оног што сам мислио, а нисам рекао. Но, добро, нећемо о томе. Хајде једно конкретно питање: имаш ли идеју како да се реши проблем чланка који је преведен са друге (незнано које) википедије, који не цитира изворе (јер аутор то не мора, пошто их он ни нема, него их има неки тамо Француз) и који не наводи одакле су подаци екшли узети? То је чланак који се састоји искључиво из текста и ничег више. И ти си сад читалац који натрчи на то и видиш да је то писао неки анонимац. И још једно конкретно питање: како мислиш да се образујеш помоћу таквог чланка који је (можда) неко писао тек тако из главе? Пази, ти не знаш на који је начин чланак настао, јер као што рекох, ни трага ни гласа било каквом извору. И треће питање: да ли мислиш да је практично да сада кликћеш по свим могућим википедијама (којих може бити и петнаест) како би проверио да ли те податке уопште можеш да узмеш заозбиљно и да их користиш? (То - коришћење информација је иначе сврха образовања о коме говориш). --Методичар � 19:16, 28. септембар 2008. (CEST)

Добро, у праву си да може бити корисно - али у ситуацији кад је неко лоше превео тј. није пренио и изворе који се тамо спомињу. Ако не понесе изворе који се тамо спомињу, ако их уопште има, онда нека стави такву етикету (са те-и-те википедије) на страници за разговор. Ако тамо нема извора, онда џаба наводити и ту вики као извор кад је то и тамо непровјерено и из нечије главе. --Дарко Максимовић (разг.) 20:30, 28. септембар 2008. (CEST)

Поента Википедије и јесте у томе да нема власништва над чланцима и да се њен садржај може користити (посебно између разних језичких варијанти). Сваки захтев за цитирање извора а да је тај извор друга Википедија је бесмислен.--Авала (разговор) 21:00, 28. септембар 2008. (CEST)

А мени је већ постао бесмислен овај разговор и то да изнова и изнова објашњавам да није поента у ауторским правима и да цела прича нема везе са њима. Одустајем. Поздрав свима.--Методичар � 21:28, 28. септембар 2008. (CEST)

Ја сам ти горе одговорио када може бити корисно то за шта се ти залажеш, дакле само у случајевима кад тамо има референци а овде при превођењу нису пренешене. У другим случајевима, који су, по мом мишљењу, знатно чешћи, а то је кад или тамо нема референци или има али су пренешени скупа са преводом, онда нема ни потребе (поред тога што нема обавезе). Јер, понављам, ако ни тамо нема референци онда није битно одакле је, јер се и тамо своди на празну ријеч, а ако су пренешене референце и овдје, шта ће нам онда одакле је то пренешено, све што је релевантно као извор је већ ту. --Дарко Максимовић (разг.) 22:07, 28. септембар 2008. (CEST)

Имам неки осећај да је прича већа од наших балканских односа, можда би о овоме требало попричати на неком глобалном форуму. Што се наших ситних односа тиче, према лиценци под којом објављујемо текстове свако може да пренесе, измени и даље проследи било који текст без икаквих ограничења осим што мора задржати исту лиценцу. А то да ли ће неког преводиоца на туђој википедији да пита корисник те исте википедије одакле му подаци, такву причу треба ипак препустити аутору/преводиоцу. --В. Бургић (реци...) 21:31, 28. септембар 2008. (CEST)

Хај'мо креш курс ГНУ-ове лиценце... Видети Википедија:Шта ГЛСД није. Дакле: ГЛСД није јавно власништво. Сви чланци на Википедији су копирајтовани. Ауторско право над сваким чланком на Википедији припада појединачним уредницима који су му допринели — свако има ауторско право над својим доприносом. Свако коришћење ових материјала без поштовања услова ГНУ-ове ЛСД јесте кршење овог ауторског права за које се може, ако се хоће (није ми познато да ли је неко то радио за чланке на Википедији), тужити и пред судом. За таква кршења можемо прекршиоцима слати и писмо упозорења. Када се ауторско дело преводи, долази до дељеног ауторског права између аутора оригиналног дела и аутора превода. Ако неко неовлашћено копира српски превод неке америчке књиге, може бити изложен гоњењу, како од стране преводиоца, тако и од стране аутора оригинала. То је барем јасно, и исто се примењује и на википедијске чланке.

Пракса да се википедијски чланци преводе без икаквог навођења извора представља кршење ГНУ-ове ЛСД. О томе нам је још пре 2-3 године говорио Милош, али је био мало испред свог времена. Надам се да ћемо се, макар ми овде, трудити да ово поштујемо колико је могуће. Ту је и проверљивост. Навођење Википедије са које је чланак преведен не задовољава критеријуме проверљивости, али је боље него ништа.

Поводом конкретног питања. Пошто многе Википедије у овом смислу крше ауторско право (више из незнања него из намере), некакав протест би био контрапродуктиван. У неку руку, овакво навођење извора, иако легално обавезно, више се третира као питање викиетикеције. У том смислу би им се могло натукнути као пријатељски предлог. Са бошњачком и хрватском Википедијом имамо много тежих проблема по питањима неутралне тачке гледишта, о којима се нисмо мрднули ни педаљ. (Јуче сам случајно налетео на hr:Boka Kotorska, где лепо пише да је друго име овог заљева „надомак границе Црне Горе и Хрватске“ „Заљев хрватских светаца“. А онда следи тирада о хрватском народу у Боку који никада није заборавио што је. И то је, све заједно, изабрани чланак.) А пошто своје двориште нисмо сасвим очистили, приликом сваког покретања приче са њима долази до примене правила „трун у туђем, балван у свом“ и све оде никуда. --Dzordzm (разговор) 21:55, 28. септембар 2008. (CEST)

Чисто као надовезивање на овај креш курс, пошто не могу да нађем оне дискусије које је Милош покретао, мислим да смо у тим приликама генерално установили да би добра пракса на овој Википедији била да се у опису измене наведе Википедија са које је текст преузет и прилагођен, или као варијантно решење да се то наведе на страни за разговор. Ниједна варијанта не претставља потпуно поштовање ГЛСД (претпостављам да би то обухватало потпуно очување историје оригиналног чланка), али је боље него ништа. --Кале ^{↙info/talk↗} 22:50, 28. септембар 2008. (CEST)

Колико се ја сећам најисправније би било навести одакле је преведен текст и пермалинк. На тај начин се може утврдити и ауторство (оних пет најбитнијих) за ситуацију каква је код чланак који се често мењају. То што Хрвати раде је њихов проблем. Ми имамо проблем да не наводимо изворе за наше чланке. Никакве. Ни кад се преузимају споља, ни кад се пишу из главе, ни кад се преписују са других Википедија. Међутим, то је обавеза и веома има смисла. Могли би порадити на томе. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 23:10, 28. септембар 2008. (CEST)

Volio bih da vidim taj razgovor od prije nekoliko godina, čisto moje informisanosti radi, pošto mislim da se sva ta priča ne odnosi na radnje unutar vikipedije. Bilo bi dobro da se pita neki pravi autoritet po tim pitanjima, tj. neko ko zna kako je sa pravne strane ustrojena vikipedija - razni jezici razni projekti ili svi jezici zajedno jedan projekat. Ako je kao jedan (sa pravne strane, ponavljam) projekat, onda je manje-više nevažno šta su Miloš i drugi mudri starci zaključili na senatu. --Дарко Максимовић (разг.) 00:33, 29. септембар 2008. (CEST)

Морам само указати свима који смогну храбрости да отворе наведени изабрани чланак на хр.њики,да такође обрате пажњу и на то из чега је изворни текст преузет тј. на шаблон на дну чланка. Црни Бомбардер!!! (†) 01:57, 29. септембар 2008. (CEST)

Дарко, чак и у оквиру једног пројекта, захтеви ГЛСД да се наводе аутори значе да мораш наводити изворни текст кад од њега правиш нови, на пример кад спајаш или раздвајаш чланке. Никола (разговор) 18:12, 29. септембар 2008. (CEST)

Mislim da je Darko potpuno u pravu. Ja Vikipediju takođe vidim kao jedan projekat i doprinosim mu na različitim jezicima. Super je što su Hrvati počeli da uzimaju tekstove sa srpske Vikipedije i šta tu ima loše? --loshmi (разговор) 02:11, 29. септембар 2008. (CEST)

Није лоше преводити али је потребно навести извор одакле је текст пореклом. Један корисник који не познаје довољно добро српску граматику а са енглеског је говорног подручја је ових дана написао пар чланака и оставио их је у стању које захтева хитну ревизију. Прегледом енглеског чланка (ради утврђивања како је у ствари предметна реченица требало да изгледа) се увидело да његов чланак није превод енглеског. И шта онда? Можда је са шпанског? Можда је из неког другог извора? Увек има смисла рећи одакле је потекао текст за неки чланак. Приде што је то и обавеза ради проверљивости. Овде ГФДЛ и не спомињем јер је он веома крут и јасан. Признајем да често представља главобољу. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 18:38, 29. септембар 2008. (CEST)

Али овде је у питању преузимање од стране хрватске Википедије па сви савети о цитирању извора могу бити постављени тамо. Уосталом превод са хрватског на српски и обрнуто је готово козметика и тешко да може доћи до неких катастрофалних грешака. Такође сматрам да би било добро увести праксу међусобног преношења изабраних чланака.--Авала (разговор) 21:58, 29. септембар 2008. (CEST)

Олимпијски комитет Србије

Замолио бих за коментаре на страни за разговор овог чланка, пошто имамо прилично осетљиву ситуацију са сукобом два корисника о садржају овог чланка и чланка Србија на Олимпијским играма. --Dzordzm (разговор) 23:17, 28. септембар 2008. (CEST)

Чудне категорије

Може неко да објасни ову појаву. Погледајте садржај категорије Категорија:Бекство из затвора и било који чланак из исте. Например ово. Како је категорија црвена ако је он већ у тој категорији. Нашао сам решење. Категорија је Категорија:Bekstvo iz zatvora,а у чланку је све ћирилицом. Међутим занимљиво је да се у категорији види да јој чланак припада, а у чланку то није тако.-- Ђурица, Немој случајно написати нешто овде 22:55, 29. септембар 2008. (CEST)

Пробај да пребациш ову тему на Технику. Задржимо ову страницу за оне теме које стварно нигдје друго не припадају. Поз --Дарко Максимовић (разг.) 02:20, 30. септембар 2008. (CEST)

Самовоља

Неки анонимни корисник већ данима самовољно мења чланак о Анте Старчевићу. Можда би чланак требало да се закључа до даљњег, па да све измене иду преко стране за разговор.--Дамјан /разговарајмо/ 02:03, 2. октобар 2008. (CEST)

FK Partizan, treba vratiti parametre u sekciji o Partizanovim učešćima u Evropi uz Špansku zastaviu da bi imala odgovarajuću veličinu. Hvala.

Ko je Ko u srpskoj Wikipediji

Pogledajte popis administratora srpske Wikipedije. Neprekidno Nicknames. Što je Nickname? Maska - ništa. Ko se krije ispod? Pametan ili glup? Prijatelj ili neprijatelj? Srbi, američki ili albanski? Ko je pravi Wikipediju u ime srpskog naroda?

Тко пита? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:10, 3. октобар 2008. (CEST)

Је ли то питање требало бити упућено? Име је - народ.

Па не знам.. збуниле су ме мало све те непознате речи: tko, popis, Wikipedije. Е, па Народе (необично лично име), не знам шта да ти кажем, у мало речи поставио си много тешких питања, махом филозофске природе. Како да знамо ко се крије иза речи написаних на Интернету? Да ли је особа паметна или глупа? Да ли је пријатељ или непријатељ? Чији? Углавном, прво питање важи за сваку Википедију, штавише и за сваки сајт на Интернету. Остала питања.. хех, па она важе и за стваран живот. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:23, 3. октобар 2008. (CEST)

Ја сам Руски (Извините сиромашних српски језик). Само Sites - ове. То можете направити било ко - лицна ствар. Али људи који чине Википедија назива "српски" не може бити анонимами. Уосталом, тако да у ваше име, он мај учинити директним непријатељи српског народа и српске културе.

Па кажем, исто важи за сваку Википедију. И за руску рецимо. Па и за енглеску.. хмм, али ето, ту долазимо до интересантног питања. А кога представља енглеска Википедија? Енглеску? Велику Британију? Америку? Нови Зеланд? Одговор на то питање је: енглески језик. Ми у свакодневном говору кажемо енглеска Википедија, али је прави назив Википедија на енглеском језику. Слично је и Википедија на српском језику. Значи Википедија иста као и свака друга, али писана на српском језику, како би је разумели људи који разумеју српски језик (не обавезно само Срби). Свака страница има своју историју, и за сваку реч се може видети ко ју је написао. И свако пише у своје и само у своје име. Нико не пише у име народа - нико на то нема ни право.

Могу ли ја да питам? Која је поента овог питања? Имаш ли неку замерку, савет, предлог или решење? Како ћемо утврдити ко пише, да ли је паметан, да ли је пријатељ и чији? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:38, 3. октобар 2008. (CEST)

Свако има право на питање. Али, питање није и одговор. Питање само по себи не садржи у себи ни пријатељство ни непријатељство. Али, питање може да укање на пут ка истини. Понекад неугодној. Зашто указујете на Енглеску, Русију или Нови Зеланд? Зар Срби немају своје лице?

Могу ли да помогнем? у Чему је проблем? Видим да је сабеседник Горан Обрадовић. О чему се заправо ради? Шта у датом тексту није добро или нетачно? Можете се обратити и мени. Свако има своје име. То је јасно. Јасно је од времена Одисеја. Макар се тај неко звао и Нико. Али, колико разумем, рад на енциклопедији је озбиљна ствар. И неопходан је Неко. Поздрав. --Проф. др Милан Узелац.

PS. Саговорник Вам је био из Русије. Рус. Али, у сваком случају, можете се обратити мени. Ја ћу Вам на српском све објаснити. Имате и моју адресу: milanuzelac@sezampro.yu

Ako je sagovornik Rus, zašto imate iste IP adrese?--Награисаловићкажи/лажи 20:22, 3. октобар 2008. (CEST)

Драги мој Руски пријатељу и професоре... Над небеском картом Википедије и у пољима бескраја ми сви остављамо неки траг у песку...Можда баш на начин како се уређује Српка Википедија ми показујемо своје право лице... Ми не користимо Википедију да вршимо пропаганду и да прекрајамо историју и судбине империја... Једино што се може урадити је да што више српских разних вредности убацимо на вики, али не у циљу пропаганде, него у циљу информације о једном народу... Понеки светац и свитац...Ништа мање, али ни ништа више... Не може се имати мишљење о чињеници... Може, али онда то показује једну друго лице – оно лошије свих оних који учествују у стварању википедије на српском језику....--Nikostrat (разговор) 20:23, 3. октобар 2008. (CEST)

Да би се о нечем писало, треба знати бит проблема. А у Википедији се знање замењује техничким редиговањем информација дибијених с Google. 80.252.148.170 (разговор) 21:27, 3. октобар 2008. (CEST)

Океј, сада је на мене ред да се почешем по потиљку. Две различите особе које се јављају са истог ИПа (приде руског). Један Рус који слабо говори српски а други очигледно влада српским језиком. Која је поента свега овога, куда ово води? Отворите лепо налоге, бесплатно је, једноставно и траје 2 минута, када већ говоримо о томе ко је ко, било би лепо да не разговарам са бројем. И да, било би лепо да ми неко објасни о чему је овде реч, јер за завитлавања свакако немам времена. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:25, 3. октобар 2008. (CEST)

Признајем да сам се нашао у новом, непознатом али и помало злонамерном друштву. Сада сам по први пут на овој страни. Али нисам успео одмах да снимим страну. Зато је мој текст остао непослат. Па сам га послао преко мог пријатења из Русије (не би то требало да смета). Но, очекујем да овог пута ово писмо доспе до вас. Велики поздрав. Милан Узелац. ПС. интернет је велика ствар. Људи читају књиге.

Надам се да сам снимио страну.

Читам страницу "О мени" разних администратора. Имам осећај да су те људе правили палцем.

Да извините, али W T fuckin' F? --ФилиП × 22:52, 3. октобар 2008. (CEST)

Ја сам скапирао питање. Оно је једноставно и гласи: ко је овде паметан, а ко глуп? Претражујем МЕНСА тестове па ћу приложити сваком администратору да их хитно попуни. Непопуњавање обрасца повлачи губљење администраторских привилегија. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 23:09, 3. октобар 2008. (CEST)

Па добро, сто му мука, ако сам ја испао глуп и заплесао валцер са тролом, не морате сви да следите мој пример :) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:10, 3. октобар 2008. (CEST)

Како видим, почетак месеца нам је био занимљив. Јављам се у ону групу "глупих" јер нисам ништа схватио ... (да ли је и постојала нечија жеља да неко овде нешто схвати ?)... П.С. Имам страницу "О мени!" --Саша Стефановић ® 10:51, 14. октобар 2008. (CEST)

Фихте

Има ли ко "Учење о науци" Фихтеа старијег? Ради се о области филозофије. Ако је одговор "не", превела бих страницу са руског...

конбинаторика

Да ли би нело могао да ми објасни раѕлику иѕмеђу варијација, конбинација и пермутација?--Jelena Mudric (разговор) 14:23, 8. октобар 2008. (CEST)Јелена Мудрић

Не могу да одолим да ти кажем да се не каже коНбинаторика него коМбинаторика (као комбинације), али морам да ти кажем да ово није форум него википедија. Овде можеш потражити само помоћ при писању чланака. Ако не знаш разлику између те три, немој писати о њима. Ако нађеш негдје литературу (пробај Гугл) па научиш, добродошла си да напишеш нешто о томе на вики ;-) --Дарко Максимовић (разг.) 15:58, 8. октобар 2008. (CEST)

Интуитивно, ако би посматрали такмичење у пливању:

• Број пермутација је број начина на који пливачи могу да стигну на циљ - посматрамо све пливаче.
• Број комбинација је број начина на који би могло да се изабере којих се четири (од осам) такмичара пласирало у полуфинале (прва четири иду даље, остали испадају) - не посматрамо све пливаче, већ бирамо групу од четири пливача а не занима нас којим редом су стигли унутар те групе.
• Број варијација је број начина на који би могле да се поделе 3 медаље осморици такмичара - не посматрамо све пливаче већ бирамо групу од три пливача али нас занима којим су редом стигли у тој групи.

-- Обрадовић Горан (разговор) 23:08, 8. октобар 2008. (CEST)

Не могу да верујем да је неко поставио питање у вези овога, до пре сат и по времена сам радио писмену вежбу везану за ову тематику.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:32, 10. октобар 2008. (CEST)

Милан Јелић (вишезначна одредница)

Зашто постоји ова страница са само две везе? Зашто се лепо не повеже сваки од чланака међусобно? --213.244.209.237 (разговор) 10:50, 11. октобар 2008. (CEST)

Вики Оскар

Замолио бих чланове да гласају овде.--Награисаловићкажи/лажи 10:40, 14. октобар 2008. (CEST)

Чудан корисник

Можда би било прецизнике „проблематичан корисник“. Наиме корисник Iwan011 пише доста чланака, али му стил није бог зна какав, а и нисам сигуран да ли текстове само прекуцава, не наводи изворе и делује ми као да баца реченице са неког извора за који (претпостављам) да нема дозволу. Сад, можда сам ја параноик, али погледајте Postdamska konferencija, Krimska konferencija, Mandžurska afera 1929.-1933.(Mandžukao), Testament nemačkom narodu и сл. --В. Бургић (реци...) 22:43, 15. октобар 2008. (CEST)

Не бих да будим делеционистичку помаму, али ови чланци ће сви бити обележени као почетнички којима остаје мало времена да постану енциклопедијски чланци о историји или ће и сами бити део историје. Не могу да разумем, зар је тако тешко написати ту прву реченицу? -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 23:17, 15. октобар 2008. (CEST)

Обележени су. Ово ми мноооооого смрди на преписивање однекуд (да ли семинарски рад, дигитална едиција, штагод), баш због брзине генерисања... --ФилиП × 00:13, 16. октобар 2008. (CEST)

Има ту и друга ствар осим брзине генерисања – оне тачке на које је све подељено дефинитивно нису куцане већ прекопиране из оригиналног извора (тј. у коду нема * већ стоји баш •). --В. Бургић (реци...) 07:55, 16. октобар 2008. (CEST)

Wikipedia logo project

English: Hello! This is a message to inform all the Wikipedias that there is an ongoing project to fix the errors in the Wikipedia logo. There's also a plan to add more characters in the blank spaces and find characters for the other sides of the globe. Feel to visit the page on Meta-Wiki and discuss it on the talk page. If this message has arrived in the wrong place, please update the distribution list. Thank you, and see you on Meta! Bastique (разговор) 23:04, 17. октобар 2008. (CEST)

српски / srpski: Please translate this message!

Betawiki update

ћирилица

• Currently 90.52% of the MediaWiki messages and 80.55% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 11:45, 18. октобар 2008. (CEST)
• Currently 90.39% of the MediaWiki messages and 59.59% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 10:26, 11. новембар 2008. (CET)

latinica

• Currently 59.25% of the MediaWiki messages and 11.49% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 11:45, 18. октобар 2008. (CEST)
• Currently 59.43% of the MediaWiki messages and 8.43% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 10:26, 11. новембар 2008. (CET)

institu za ucenje nemackog jezika onlein

zasto nema adrese instituta za ucenje nemackog jezika onlein.

Зато што је писац текста није знао. Ако је знаш, напиши је, Википедија је слободна енциклопедија. --В. Бургић (реци...) 18:12, 20. октобар 2008. (CEST)

Rekonstrukcija Narodnog poyori[ta u Subotici

Poštovani,

Pod naslovom "Narodno pozorište - Subotica" navedeno je da je 2007. godine započela rekonstrukcija pozorišne zgrade. Načinio sam više snimaka zgrade u izgradnji, i odabrao jednu, koja bi mogla da bude ilustracija ovog navoda. Poslao sam je, ali je njena veličina 1600x1200 i, kada sam je dodao na kraj teksta, u potpunosti je narušila dizajn strane, pa sam je skinuo. Ako mislite da bi ona bila dobra kao ilustracija, dodajte je. Njen naziv je "Pozoriste_-_Rekonstrukcija.jpg".

Josip

Сређено. --Саша Стефановић ® 07:08, 21. октобар 2008. (CEST)

Патролирање

За неколико дана ће осам месеци откако користимо опцију патролирања, између осталих. Тим поводом, а и ради повећања свести о томе како треба патролирати све невандалске измене, износим досадашње статистике у вези са патролирањем: Имамо 139 аутоматски патролирана корисника и 53 патролера (од којих су 41 администратори, дакле имплицитни патролери, а 12 експлицитни патролери). Направљено је укупно 126226 патролираних измена, од којих је 90909 аутоматски патролираних и 35317 ручно патролираних. Следи табела не-ботовских корисника са бројем не-аутоматски патролираних измена. --ФилиП × 01:09, 22. октобар 2008. (CEST)

Корисник	Број
Dungodung	23021
Laslovarga	2418
Јованвб	2004
Михајло Анђелковић	1997
Metodicar	1340
Никола Смоленски	1209
Кале	543
BokicaK	522
Micki	480
CrniBombarder!!!	428
Geologicharka	400
Дарко Максимовић	261
Обрадовић Горан	240
Burga	138
Lampica	119
Sanya	56
JustUser	41
Pinki	32
Саша Стефановић	26
Чистач Боб	12
Djordjes	10
Dzordzm	10
Goldfinger	5
Avala	2
Славен Косановић	1
Vojvoda	1
Grofazzo	1

Као што се види из табеле, ја јако ретко кликћем на везу "патролирај" али ми то аутоматско патролирање помаже. Погледам сваку измену коју би требао погледати сваког радног дана од рецимо 08:00 до 14:30 и то се рачуна у моје патролирање :) --Саша Стефановић ® 07:38, 22. октобар 2008. (CEST)

Ако ретко кликћеш на то "патролирај", онда и нема неке претеране поенте то твоје патролирање, јер тиме не олакшаваш посао другим патролерима, јер немају увид у то шта је већ патролирано, а шта не. То је, некако, основни постулат патролирања - заједнички рад зарад избегавања дуплирања посла. --ФилиП × 10:43, 22. октобар 2008. (CEST)

Сале, филип је скроз у праву. Ако ти не патролишеш, неко други ће морати. А кад већ прегледаш измену, могао би и да патролираш исту, да би осталима олакшао посао, и уштедео време.--Јован Вуковић (р) 10:07, 24. октобар 2008. (CEST)

Мој пропуст. Мислио сам да аутоматски патролер значи то да кад ја погледам неку измену која би требала бити патролирана, она се аутоматски и означи као таква. Тј. прегледао сам је, патролирао сам је. Нисам знао да треба посебно и да кликнем на то. Зар ово моје (погрешно) вики мишљење није и логично ? --Саша Стефановић ® 13:09, 24. октобар 2008. (CEST)

Мени је све логично, али сам ја ионако познат као њикипедијанац с најмање појма о информатици овде, тако да ја нисам меродаван, па се извињавам што упадам у разговор. Хтедох заправо да кажем да ми се ова иницијатива буђења свести много свиџа од стране Филипа и само могу рећи: браво Филипе! --Методичар � 19:08, 24. октобар 2008. (CEST)

Није логично. Више пута ми се десило да наиђем на неку измену где је анонимус изменио факте о неком граду или човеку. Скоро је била таква измена у тексту о фудбалској репрезентацији Босне - највећа победа. Ја не знам да ли је у питању вандализам или није, не знам да ли је Босна тукла Естонију и колико, зато остављам непатролирано, да неко ко се разуме провери ту измену. --В. Бургић (реци...) 20:58, 24. октобар 2008. (CEST)

Унети резултат је тачан. Утакмица је играна 10. септембра 2008 у Зеници и Босна и Херцеговина је победила 7:0.--Drazetad (разговор) 21:39, 24. октобар 2008. (CEST)

Ма ок, то је био пример. Неко већ данима прави ситне измене у тексту о Федереру, које такође не патролирам (јер немам податке). Не патролирам ни чланке о Љубомиру Магашу, јер не знам у којој је франкфурстској кафани пио са извесним Цанетом. Поента је била да ни не треба чланак да буде аутоматски патролиран чим га неко погледа - јер ћу текст о Федереру и БиХ репрезентацији можда патролирати (ако је унет вандализам или ако је анонимус исправио очигледну типографску грешку), а можда и нећу (ако је измењен неки факат који не познајем). --В. Бургић (реци...) 21:57, 24. октобар 2008. (CEST)

Текст о Федереру 80 % је написао тај анонимус (заљубљеник у Федерера) . Сви битни детаљи (статистика) су тачни, али је постао преопширан са много личних импресија. Очекујем да ће почети писати о томе шта је јуче ручао, јер је остало завршио, а сваки дан додаје бар неколко реченица. Лично мислим да је текст о Магашу брука за википедију и треба га обрисати.--Drazetad (разговор) 22:12, 24. октобар 2008. (CEST)

Хехе, таман поставим своју статистику кад видим овде још нека статистика. Још кад бих положио вјероватноћу и статистику... :) За све оне који не гледају „Новости“ (некако ми није лежало ни у једну другу категорију а у неку руку и јесте новост), еве га линк.

Иначе, да прокоментаришем ову анализу изнад, с обзиром да сам не тако давно добио право да патролирам, нисам ни тако лош :P. Шалим се, свеједно, али хоћу рећи да се слажем са Јованом и Филипом изнад - ако један корисник прегледа и види да је све у реду али не кликне „означи као патролирано“, други корисник свакако није упознат с тим и патролираће исти текст поново. Знам да смара кликање и чекање да вики потврди патролирање, али средњи тастер миша у фајерфоксу може силно да помогне ;-) --Дарко Максимовић (разг.) 02:36, 25. октобар 2008. (CEST)

И ја, такође, не патролирам неке измене за које не знам податке. Поготово ако се ради о неким спортским чланцима. Мислим да је боље оставити непатролирано, него да погрешим, па да се то тек некада много касније открије. Овако ће неко други видети да је та измена непатролирана, па ће већ решити. Да, и да се надовежем на оно Дејаново... Мислим да ја ипак знам мање о информатици од њега... :) --geologicharka пиши ми 21:56, 27. октобар 2008. (CET)

Ана, није лепо да ми тако (бездушно) узимаш титулу. Углавном, било би лепо да сви будемо ревноснији на патролирању, јер сложићете се да је мало безвезе да Филип има патролираних чланака више него сви ми остали тугедер. Мало колегијалне помоћи никада није на одмет. :) --Методичар � 23:04, 27. октобар 2008. (CET)

Вандализација чланка о Војводини

Нерегистровани корисник је направио више измена уклањајући чињенице о статусу Војводине, као и стављајући мађарски језик и латиницу на прво место. Не знам како да поништим више измена одједном, па молим неког да се позабави овим чланком. Хвала. Alexzr88 (разговор) 20:23, 23. октобар 2008. (CEST)

Ево, бојан је средио :) --Јован Вуковић (р) 10:10, 24. октобар 2008. (CEST)

И о Суботици, као и још неке војвођанске. Иначе, човек је регистрован и ако се не опасуљи треба га бановати под хитно. --В. Бургић (реци...) 13:14, 24. октобар 2008. (CEST)

О Дираче, па зар и категорија?

Шта рећи? --В. Бургић (реци...) 17:26, 27. октобар 2008. (CET)

Ništa, novajlija ne zna kako da napravi kategoriju. -- Bojan  Razgovor  17:31, 27. октобар 2008. (CET)

Ма није само проблем што не зна да направи категорију, него смо до пре пар дана коментарисали чланак о Магашу, а сад смо добили и категорију „Љубин клан“. Пхххх... --В. Бургић (реци...) 21:03, 27. октобар 2008. (CET)

Љубомир Магаш (1948 – 1986), познатији као Љуба Земунац, био је најсјанија звезда југословенског подземља,благо речено кум свих кумова у Европи.

Ova uvodna rečenica je legendarna.--Награисаловићкажи/лажи 21:07, 27. октобар 2008. (CET)

Прајслес :) Него, да то није преписано из неког часописа, или неке књиге типа Криминал који је изменио Србију. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:35, 27. октобар 2008. (CET)

Јоца је очигледно одушевљен мафијом и мафијашима. Ех, дјецо, дјецо... ђе оде ова омладина. --Дарко Максимовић (разг.) 21:48, 27. октобар 2008. (CET)

А да се све лепо постави на ноге, Дакле, Српски криминалци, Српски криминалци у 20. веку итд. То је много логичније и адекватно. -- JustUser  d[-_-]b JustTalk 22:41, 27. октобар 2008. (CET)

како се регистровати

поштовани цијеним Вашу страницу и користио сам је у изради брошура о средњовјековној историји, наводећи Вас као извор информација. Покушао сам дати мали допринос Вашим информацијама, али бих желио да са вама подијелим још информација и података које сам сакупио, а пошто сам почетник на овој страници молим Вас следеће: како могу да се региструјем (да не будем индентификован само са ИП бројем), али да моја сви моји подаци не буду видљиви за све кориснике. Хвала — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Slavisazv (разговор • доприноси)

Već ste registrovani i to pod imenom Slavisazv. Ako ne želite da neko vidi vaše lične podatke, nemojte ih ni napisati. -- Bojan  Razgovor  19:25, 29. октобар 2008. (CET)

kako ubaciti sliku (sta treba da se upise) i gde je to

kako ubaciti sliku (sta treba da se upise)ako je moguce na srpskom

Википедија:Упутства/Слике --В. Бургић (реци...) 13:01, 30. октобар 2008. (CET)

Превод

Како се у српском зове ова појава?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 16:17, 30. октобар 2008. (CET)

Исто, орбитална резонанца. Релативно честа појава у небеској механици. --В. Бургић (реци...) 19:30, 30. октобар 2008. (CET)

Становништво

Погледати овде Разговор:Залужани, Разговор:Борковићи (Бања Лука) , Разговор:Бронзани Мајдан, тако је и на осталим м. заједницама Бања Луке. Занима ме зашто је Корисник:Оњегин смањивао број становника на скоро свакој Бањалучној м. заједници.--Награисаловићкажи/лажи 22:36, 30. октобар 2008. (CET)

naziv ulice

Interesuje me po je Pavle Labat? Jedna ulice u Beogradu se zove Pavla Labata, pa me interesuje po kome je dobila naziv

Глумци и филмови

Изгледа да је ово само мој пројекат :( Овде има толико посла (а оно пописано тамо није ни петина посла), а радим скоро сам. Ајде помозите, ако се овако настави, нећу завршити до Нове године. -- Bojan  Razgovor  17:27, 2. новембар 2008. (CET)

Хмм, а планирао сам да унесем неких 4500 српских филмова. :) Само, помогао би краћи назив тих надстрана. Осим што се то своди на монотони рутински посао, сређивање таквих чланака прилично је тривијално. --ФилиП × 22:13, 2. новембар 2008. (CET)

Ја обећах да ћу радити а нисам толико. Ево латам се посла сад. Филипе, само ти напуни ту страницу, сређиваћемо ми то полако. --Саша Стефановић ® 07:55, 3. новембар 2008. (CET)

Магнетизам

Хм, нисам баш била сигурна где ово да напишем, па се одлучих за ову страну Трга... Елем, ево о чему је реч. У последње време се нешто бакћем са електромагнетизмом, и баш данас причам са професором о терминологији која се користи у тој области. Сигурно сте приметили се негде каже „магнетНО“ а негде „магнетСКО“ поље. И сада, мене је то много интересовало по чему се разликује, и он ми је данас објаснио. Дакле, ако речју желимо да покажемо од чега је материјал направљен, рећи ћемо магнетно - по томе би било магнетна шипка, магнетна потковица, итд. Док, поље никако неће бити магнетно, већ је оно магнетско. Слично је и електромагнетска индукција, итд.

Е сада, овај увод сам написала због тога што сам приметила да се овде у текстовима, али и у насловима текстова јавља и једно и друго. Тако је негде поље магнетско, а негде магнетно. Шта мислите, да ли би ово могло да се реши на неки начин и да се уведу само тачни термини? --geologicharka пиши ми 15:50, 4. новембар 2008. (CET)

На ЕТФу се користи термин магнетско поље,па контам да га треба стандардизовати и овде,ако већ није,а требало би да јесте. Црни Бомбардер!!! (†) 15:55, 4. новембар 2008. (CET)

Овде није. Постоји овај чланак и овај мој почетак чланка. Шарено, шарено. :( --geologicharka пиши ми 18:53, 4. новембар 2008. (CET)

Glasanje o predlogu za brisanje?

Hoću da učestvujem u glasanju i diskusiji o predlogu za brisanje članka. Još sam neiskusan na Vikipediji, pa se ne snalazim. Kako se to radi, gde? Unapred hvala na podršci.

Кликнеш на овај линк: ВП:ЧЗБ и тамо ти све пише.--Методичар � 16:20, 4. новембар 2008. (CET)

Hm, ovo sa glasanjima baš ne šljaka. Novajlije čiji su članci predloženi za glasanje obično nemaju dovoljno izmena da bi se njihov glas računao, a ni Vikipedija ne bi trebalo da bude demokratija. -- Bojan  Razgovor  16:34, 4. новембар 2008. (CET)

Донације

Једно питање: до када ће да стоји ово обавештење о могућности за донирање? Никако не могу да се навикнем на то да стално стоји на врху.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:09, 5. новембар 2008. (CET)

То ће стајати ту још нешто више од два месеца, тако да предлажем да се навикнеш :) --ФилиП × 00:22, 6. новембар 2008. (CET)

Јупи!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 20:18, 6. новембар 2008. (CET)

Зар се не сакрива кад се кликне на Сакриј? Никола (разговор) 21:10, 6. новембар 2008. (CET)

Znači nešto više od dva meseca je potrebno da se sakupi još 4.000.000$ :) --loshmi (разговор) 21:17, 6. новембар 2008. (CET)

Скрива се, али ипак стоји горе...—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:50, 6. новембар 2008. (CET)

Долазим на идеју да и ја ставим неки шаблон... Милион би ми био довољан, нисам ја нескроман.--Методичар � 00:06, 7. новембар 2008. (CET)

Лиценца

Успевам да убацим слику само ако потврдим да она моје дело ,и нигде не мого да нађем опцију „Омот музичког албума“. Бане (разговор) 19:46, 6. новембар 2008. (CET)

Погледај мало боље, јер има, ево управо гледам у ту опцију. Можда нема сваки корисник исте опције? --Дарко Максимовић (разг.) 19:55, 6. новембар 2008. (CET)

Ма јок, него човек шаље на Оставу. Дакле, као што рекох, на исти начин пошаљи слику овде на Википедију, ту ће постојати опција "Омот музичког албума". Никола (разговор) 20:07, 6. новембар 2008. (CET)

Povratak kralja

Majkl Džekson, kralj pop muzike, objavio je da nece nastupati na turneji sa grupom Jackson5, koju cine njegova braca, vec da ce svoj novi album promovisati na samostalnoj turneji.

Zanimljivo. Treba to ubaciti u članak. --Дарко Максимовић (разг.) 17:56, 8. новембар 2008. (CET)

Kuda ide ova Pedija

Vidim počeli smo da brišemo članke pisaca, zbog navodne autobiografije, a počelo se veselo pisati o mafijašima, ubicama koje vole deca sa asfalta da malikuju. Aca Knežević, MUNZO KONZE,Magaš ...još da stavimo zlatni lanac na dlakava prsa. Odlično. --Mile (разговор) 14:42, 9. новембар 2008. (CET)

Ne razumem zašto vas to pogađa. OK, da li treba da obrišemo članak o Hitleru možda jer je kriv za smrt miliona ljudi? Naravno da ne. Hitler, kao i ovi krimosi su poznati, i o njima ne treba da se piše afirmativno, već objektivno. Uostalom, zar engleska vikipedija nema članke o Al Kaponeu, Džonu Dilindžeru, Boni i Klajdu, Pablu Eskobaru? -- Bojan  Razgovor  14:55, 9. новембар 2008. (CET)

Нећу да улазим у расправу да ли треба или не треба, али знам да се не могу ови поредити са Хитлером, јер је Хитлер био политичар а не гангстер, и Хитлер је био предсједник једне огромне земље а ови су били мафијаши са шаком сарадника (у овим чланцима назначених као „најбољих пријатеља“). --Дарко Максимовић (разг.) 15:08, 9. новембар 2008. (CET)

Napravljeno je poređenje jer osećam da se ljudima ne sviđa da imamo članke o lošim osobama. -- Bojan  Razgovor  20:41, 9. новембар 2008. (CET)

А сада мало ведрије теме

Не знам да ли сте погледали ову страну? Видећете, потпуно нов интерфејс (нисам сигуран да се то тако зове). Сигуран сам да ће вам се допасти и да ћете просто пожелети да се придружите пројекту, а предвидели смо и неке лепе споменице!!!! --Методичар � 21:36, 9. новембар 2008. (CET)

за Војводу

Овде сам нова, тако да се још увек нисам уходала и видела како ово функционише, тако да коментар морам оставити овде, и то за Војводу, и његов чланак о Церској бици. На самом почетку, тражи се извор за информацију да се она другачије назива и Јадарска битка. Сад, не знам колико ће ово помоћи, али то се наводи у књизи Милорада Екмечића Стварање Југославије 1790-1918 , Просвета, 1989.--Нивијадукса (разговор) 17:42, 11. новембар 2008. (CET)

Сређено! оставити Податак је убачен у чланак. Уколико имате било каквих питања, слободно ми се можете обратити на мојој страни за разговор. Само кликните на ова тамно плава слова у мом потпису, а када Вас линк одведе на моју страну за разговор, кликните на дугме уреди у врху стране и оставите ми поруку. Поз и добродошли!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 17:58, 11. новембар 2008. (CET)

Сквотирање

Чланак сквотирање је предложен за скидање са листе сјајних чланака. Ово пишем овде зато што се у скорашњим изменама не види да постоји неко гласање код сјајних чланака, тачније у загради пише 0, уместо 1.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 23:37, 13. новембар 2008. (CET)

Тај број означава број чланака за који се гласа да постану сјајни, а не да изгубе тај статус. --Саша Стефановић ® 07:35, 14. новембар 2008. (CET)

Да, знам то, али не постоји ниједан други начин, сем овог, да се људи обавесте да се један чланак налази на гласању за скидање са листе сјајних.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 11:09, 14. новембар 2008. (CET)

Ја да питам нешто...

Шта радити са интервики везама када наш чланак не усмеравају на прави чланак на енглеској, а самим тим ни на осталим википедијама (пошто то све комотно од енглеза преузимамо)? --geologicharka пиши ми 19:45, 14. новембар 2008. (CET)

Променити их за праве или ако такви не постоје - обрисати. Такође, обрисати и наш интервики на том њи‘овом чланку.--Методичар � 19:51, 14. новембар 2008. (CET)

Састанак у недељу

Позивам све који имају времена и воље, а живе у Београду или непосредној близини (или баш имају жељу да пуно путују :) ) да дођу на још један састанак Викимедијанаца у недељу, 16. новембра 2008. године у Дому омладине Београда са почетком у 14:30. За детаљније информације и мој контакт телефон (уколико је некоме потребан :) ) погледајте страну Википедија:Уживо. Поз --ФилиП × 21:47, 14. новембар 2008. (CET)

simfonija

koji su instrumenti zastupljeni u simfoniji? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Lazarv (разговор • доприноси)

Они које аутор дотичне симфоније изабере. :) Ако си пак мислио на стандардне саставе симфонијског оркестра, то се временом мењало, а опет нико не може композитору да забрани да га преуреди како жели. Погледај ово подробно. Ми још немамо квалитетан чланак на ту тему. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 11:56, 16. новембар 2008. (CET)

Главна страна

Не знам да ли је у питању неки баг или нешто друго, али први пасус сјајног чланка на главној страни је написан у курзиву. Може ли неко да исправи то?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 14:44, 17. новембар 2008. (CET)

Сређено --Јован Вуковић (р) 16:51, 17. новембар 2008. (CET)

Да питам нешто...

Како да се прикључим тиму за сређивање чланака ? Никола (разговор) 17:18, 17. новембар 2008. (CET)

И како да утврдим датум и време када сам се регистовао? Никола (разговор) 17:18, 17. новембар 2008. (CET)

Одеш на ову страну, нађеш област која те интересује, поред њеног назива пише уреди кликнеш ту. Отвориће ти се прозорче. И ту упишеш 4 знака тилде (~)и то ће генерисати твој потпис и тачно време. --geologicharka пиши ми 17:27, 17. новембар 2008. (CET)

Registrovao si se 14. октобра 2008. у 15:21. [1] -- Bojan  Razgovor  17:35, 17. новембар 2008. (CET)

satelit

interesuje me na kojoj veb adresi mogu pronaći satelitski pregled određenog podrućja , hvala . — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 79.143.162.74 (разговор • доприноси)

• Google Maps. I tamo izaberi Satellite-- Bojan  Razgovor  16:25, 18. новембар 2008. (CET)
• Викимапија.Можеш и ову адресу да користиш.Никола (разговор) 16:54, 18. новембар 2008. (CET)

Жалба на хр вики

Ово ми је неко оставио на страни за разговор

Pokusajte nekako da blokirate hrvatske nacionaliste napisali su da je Vojvodina republika, to je sramota onda je neki nas pametnjakjovic isto ucinio na njihovom testu o Istri ,odmah je blokiran,morate biti azurniji!!

И мислио сам да се односи на нашу Википедију али ничег сличног није било на чланку о Војводини па сам помислио да је нека глупост јер ми ни тај ИП није одговорио на питање где се налази проблем. Међутим сад видим да се проблем односи на хр вики Vojvodina где стоји Република Војводина већ 3 недеље а тај који је убацио ту глупост тамо је ово оставио на страници за разговор „ВАЖНО! Када напишем Република Војводина (и на другим језицима) нека тако и остане.Хвала.“. И стварно већ скоро месец дана то нико није склонио.

Мени спојени налог не ради на хрватској и италијанској Википедији јер се ваљда неко регистровао раније под истим именом. Зато ако би могао рецимо овдашњи амбасадор са хрватске Википедије да разреши проблем. Хвала.--Авала (разговор) 15:34, 21. новембар 2008. (CET)

Ја сам сад измијенио све како треба, али видим да на страници за разговор нико није одреаговао на коментар неког корисника (не видим којег): "VAŽNO! ВАЖНО! Kada napišem Republika Vojvodina (i na drugim jezicima) neka tako i ostane.Hvala. Када напишем Република Војводина (и на другим језицима) нека тако и остане.Хвала.". --Дарко Максимовић (разг.) 15:47, 21. новембар 2008. (CET)

Ја мислим нека раде шта хоће. Шта ми имамо с том тамо вики - могу да напишу и да је Петар Пан био Кинез баш ме брига. Они ионако имају превелике идеолошке сметње у писању те вики да бисмо ми ту ишта могли да помогнемо. --Дарко Максимовић (разг.) 15:48, 21. новембар 2008. (CET)

Мислим да нема оправдања да тако нешто стоји написано. Само, мој проблем је у томе што ће ми вероватно вратити измене, тако да нећу ни да покушавам да мењам. Ја сам остала згранута када сам прочитала чланак о Јовану Цвијићу на хр, али када сам мењала, вратили су јер није било на хрватском... Но, добро, ваљда ће се ово решити, и мислим да треба порадити на томе... --geologicharka пиши ми 15:57, 21. новембар 2008. (CET)

Не, провјерио сам, ситуација није како изгледа на први први поглед. Извијесни корисник је то мијењао у октобру и стављао Република, али су му те измјене одмах (сат времена касније) враћене. Три дана касније је измијенио поново (и чак упозорио на страници за разговор да му то не дирају) и од онда му нико то није вратио. И ја сам могао само "поништи", али нисам то одмах примијетио па сам вратио; Нико ми то није оспорио. Хоћу рећи, ипак је тамо био неко ко је такве измјене одмах поништио, а сад зашто то није урађено након другог вандализма ... не знам. --Дарко Максимовић (разг.) 19:35, 21. новембар 2008. (CET)

Хех, ово ме подсети на ову џиџабиџу. :) Иначе не чуди ме ништа, ма какав третман да добијемо на хр.њики. Коментар. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 05:57, 25. новембар 2008. (CET)

Острво Викторија или Викторија (острво)

Помагајте ако икако знате.

Пред неки дан сам почео писати чланке о острвима. Па ме занима који је стандардни облик:

Да ли треба писати на примјер Викторија (острво) или Острво Викторија? Ово се продужава на питања ријека, планина итд.

На сваки начин је природније писати и говорити Острво Крк него Крк (острво) - али да ли тако треба и наслов да буде?

А шта да радим са овим (још грђим) злом? :

Острво Вајт (енг. White Island) се може односити на:

• Вајт (Нунавут, Канада), острво у територији Нунавут, Канада
• Вајт (Вакари, Нови Зеланд), острво поред Новог Зеланда
• Вајт (Отаго, Нови Зеланд), острво поред Новог Зеланда
• Вајт (Росов архипелаг, Антарктик), острво поред Антарктика
• Вајт (Ендербијева земља, Антарктик), острво поред Антарктика
• Вајт (Ферманаг, Ирска), острво поред Ирске
• Вајт (Еилеан Бан, Шкотска), острво поред Шкотске

А шта ако постоје још и 2 ријеке (или други појмови) Вајт у Новом Зеланду? Да ли треба онда: Вајт (река, Велингтон, Нови Зеланд) или Вајт река (Велингтон, Нови Зеланд) или Река Вајт (...)

Каква су правила у вези овако нечег? Хвала.

Приклонићу се службеном правилу и преправити све наслове што сам досад написао. --Мирослав Ћика (разговор) 17:03, 23. новембар 2008. (CET)

Колико сам ја видео, немамо стриктно правило, али најчешће пишемо појам и објашњење у загради. Дакле, Викторија (острво). Слично радимо и са другим појмовима који нису географски, на пр. нарцис (биљка), Атлас (митологија) итд. То се ради (претпостављам) зато да би се људи који претражују лакше сналазили. Када укуцаш Викторија, претраживач ће ти дати све могуће опције у вези са тим појмом, те ћеш одабрати онај који желиш. Уколико сматраш да треба да постоји и назив „острво Викторија“ међу појмовима, направиш преусмерење (што је и иначе пожељно). За Вајт, мислим да је довољно и Вајт (Ендербијева земља) или Вајт (Канада), те га после у самом тексту прецизираш. :) Надам се да сам макар мало помогао. :)--Методичар � 17:19, 23. новембар 2008. (CET)

Хвала на помоћи. Твој одговор и корисника Дразетад објашњава недоумице: „На питање о острвима и рекама под именом Вајт, одговор би био: У наслов вишезначне одреднице не пишеш Вајт (острво) него само Вајт а у тексту одвајаш острва, реке, планине, места и сл.“

Преправићу све „Острво ИКС“ наслове што сам писао у „ИКС (острво)“, а вишезначне одреднице по савјету Дразетад(а). Тако ћу радити и убудуће. Хвала. --Мирослав Ћика (разговор) 01:28, 25. новембар 2008. (CET)

Ћирилица / Latinica

Видим да су неки чланци написани ћирилицом, а неки латиницом. Притом, није могуће видети чланак написан латиницом у ћириличној варијанти, и обратно. То је вероватно принципијелно питање о коме може нашироко да се расправља. Али, имам конкретно питање: ако желим да редигујем чланак написан латиницом, да ли то ОБАВЕЗНО морам да учниним користићи то исто писмо? Наравно, исто питање важи и у обрнутом случају (ћирилаца - латиница). Хвала.

Pa članak koji je započet latinicom možete uređivati na istom tom pismu i obratno. Moguće je videti latinični članak u ćiriličnoj varijanti i obratno klikom na prozorčić latinica ili ćirilica koji se nalazi iznad članka.--Grofazzo (разговор) 22:56, 26. новембар 2008. (CET)

Могуће је видети чланак написан латиницом у ћириличној варијанти. Имаш тамо поред картице уреди и надгледај картице ћирилица и latinica, којима бираш у ком писму желиш да ти се прикаже чланак (ако си на то мислио). Ово друго, да, ћирилични чланци се обавезно уређују ћирилицом, латичнични чланци обавезно латиницом - измене које нису у складу са тим правилом се по аутоматизму враћају. Питај ако ти још нешта није јасно. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:58, 26. новембар 2008. (CET)

Хвала на објашњењу. Нисам приметио могућност промене писма, одн. нисам уочио картице изнад чланка. Али, имам друго питање. Ако концепт Википедије на српском језику подразумева РАВНОПРАВНОСТ оба писма (ћирилице и латинице), зашто онда: 1. ако откуцам назив чланка ћирилицом, добијам чланак написан - латиницом (нпр. чланак "одрживи развој")? 2. зашто није могуће редиговати чланак у било којем писму, а не само у оном у коме је изворно написан? Да ли је то могуће технички извести? ДОСИТЕЈ

Ово прво је лако решити: иди у моја подешавања и под варијанта језика изабери којим писмом хоћеш да ти се приказују чланци. Ово друго, сам си дао одговор, разлог је у техничкој сложености имплементације те идеје. Значи било би лепо да може, али за сада не може и питање је да ли ће икада моћи. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:20, 26. новембар 2008. (CET)

Па технички би било изводљиво када би испрограмирали софтвер (Медијавики) који покреће Википедију само за наше потребе (потребе нас који говоримо српски) и када би у бази података имали посебне верзије текста на оба писма и ријешили још неке заврзламе око корисничких подешавања, ажурирања верзија текста и историје чланака у бази и ко зна шта би још могло да искрсне као проблем у том процесу развоја софтвера. Али будући да је Википедија и Медијавики као софтвер који ју покреће, међународни пројекат и треба да служи стотине различитих језика, онда је тако нешто врло мало вјероватно или практично неизводљиво... ---Славен Косановић- {разговор} 23:42, 26. новембар 2008. (CET)

Дакле, немогућа мисија. Опет имам питање: како да у тексту написаном латиницом обезбедим да - при конверзији у ћирилицу - поједини делови текста ОСТАНУ у латиници (нпр. на енглеском, страна имена и сл.)?--Доситеј (разговор) 00:22, 27. новембар 2008. (CET)

За те речи користиш тзв. тагове за транслитерацију (тако их зову информатичари, а ја заградице за латиницу) и изгледају овако: -{}-, а имаш их доле, испод прозора у ком уређујеш.--Методичар � 00:44, 27. новембар 2008. (CET)

Nisu samo za latinicu. Bilo šta da staviš između njih ne menja se. Znači koriste se i za ćirilicu (npr. ruski i bugarski nazivi). --loshmi (разговор) 00:50, 27. новембар 2008. (CET)

Лењин - публициста!

Случајно изаберем тему "Лењин", кад оно: "руски револуционар, државник, филозоф и публициста"! А то је, иначе, једна одлика биографија стављених на Википедију: у тежњи (ваљда) ка свеобухватности, некој личности се придодаје и оно што би, иначе, тешко могло да стоји уз име те личности. Па се онда НАБРАЈА све оно што је дотични постигао у животу. У конкретном случају, за Лењина не бих рекао да је био филозоф, а још мање публициста! Јесте, Лењин је писао филозофске књиге и писао је о филозофији - слабо! Његова филозофска писанија су у служби његовог револуционарног активизма. Дакле, В. И. Лењин није заслужио да уђе, по мом скромном мишљењу, у историју филозофије. Исправите ме ако грешим.--Доситеј (разговор) 00:41, 27. новембар 2008. (CET)

Kao što možeš da vidiš, tom članku je potrebno sređivanje. On se ne poziva na izvore, već ga je neko pisao iz glave, ili nije navodio literaturu kojom se koristio. Sve što napišeš na vikipediji treba da potkrepiš izvorima. Pogledaj smernice Википедија:Проверљивост, Википедија:Референцирање за почетнике, Википедија:Навођење извора, Википедија:Фусноте. Ako u nekom članku naiđeš na tvrdnju za koju osnovano misliš da je netačna, onda pored nje staviš šablon {{traži se izvor}}. --loshmi (разговор) 00:54, 27. новембар 2008. (CET)

Cao 'TRZANI'

Posle krace pauze evo mene opet.Ako neko ima zanimljivih priloga da mi posalje iz oblasti "INFORMATIKA I RACUNARSTVO" Pre nego nastavim ranije zapocete crtice. HVALA! e mail :Rade0201@gmail.com

Virus

Imam u kompjuteru jedan virus koga ni kaspersky ne može da uništi.Zove se type_boot.Da li ga je neko imao? Никола (разговор) 17:19, 29. новембар 2008. (CET)

Имаш више опција. Најбоље је вјероватно да снимиш СВЕ своје важне податке на ЦД или ДВД, а затим обриши Виндовс (форматирај хард диск) и инсталирај га изпочетка. Или још боље Линукс и реци збогом вирусима за вјеке вјеков.

Неко ће ти савјетовати можда да користиш овај или онај антивирус, али пошто у данашње вријеме намјера вируса углавном није да ти обришу ХД већ да инсталирају спајвер и сличне гадарије, сва је прилика да их имаш више и да ћеш их се врло тешко ријешити на други начин. Ручно едитирање „реџистрија“, послије чишћења са антивурусом, није баш пријатан посао. --Мирослав Ћика (разговор) 04:27, 1. децембар 2008. (CET)

Никола кажи нам тачно име вируса, то што си дао је само тип. Такође, ово што ти је Мирослав рекао јесте решење, али са њим постоји и могућност да "нарежеш" и вирус на тај бекап ЦД/ДВД и касније када будеш враћао податке вратиш и вирус. За сада само пошаљи тачно име вируса. --Саша Стефановић ® 07:27, 1. децембар 2008. (CET)

Мој антивирус га зове type_boot.Не даје му неко друго име. --Никола (разговор) 14:32, 4. децембар 2008. (CET)

хмм

е људи, шта значе они проценти испод броја измена на корисничкој страни? --Дамјан /разговарајмо/ 04:01, 4. децембар 2008. (CET)

Означавају процентуално број твојих измена (11816) у односу на укупан број измена на бројачу на твојој страници (у твом случају 50.000).Бог те ал` сам ово конфузно објаснио. Црни Бомбардер!!! (†) 04:39, 4. децембар 2008. (CET)

али чије су онда те измене (у мом случају 50.000) које се појављују на мојој страници? --Дамјан /разговарајмо/ 06:30, 4. децембар 2008. (CET)

У твом случају, скала показује да ти имаш око 23% од 50.000 измена. Ништа компликовано. Када будеш имао 49.999 измена скала ће се напунити скроз и заменити са другом којој је граница 100.000 (мислим да је то следећа) и она ће бити попуњена до пола због већ постојећих 49.999 измена :) --Саша Стефановић ® 07:34, 4. децембар 2008. (CET)

Поштена употреба слике

Написао сам чланак о Стевану Пешићу али нигде нисам могао да пронађем слику, нити слободну нити под ауторским правима. Једино сам на пар сајтова наишао на његов уметнички портрет који је радила Деса Керечки - Мустур (нпр. овде: http://www.gbns.ns.ac.yu/legati.html). Да ли је могуће ову слику користити у поштеној употреби, обзиром да је дотични писац мртав и да је тешко наћи слободан еквивалент? --Дамјан /разговарајмо/ 06:30, 4. децембар 2008. (CET)

jel ima neko opsirnu temu u vezi ugljenih hidrata.

Zašto google ne može da pronađe članak koji sam napravio?

Zašto google ne može da pronađe članak koji sam napravio? Uvek kad hoću da ga uredim moram da ga tražim sa srpske wikipedie. Бане (разговор) 21:01, 4. децембар 2008. (CET)

Који тачно чланак? (Гуглу треба времена док индексира нове чланке). -- Обрадовић Горан (разговор) 21:02, 4. децембар 2008. (CET)

Suid, Drama koja se šunja sama и X3M.78.30.190.231 (разговор) 21:56, 4. децембар 2008. (CET)

Od Borisa

Pozdrav svima,

Zamolio bih da se moja bivsa stranica izbrise [2]

Hvala unapred,

Boris

Да ли би могао (због верификације) захтев да упутиш са свог налога? -- Обрадовић Горан (разговор) 23:56, 5. децембар 2008. (CET)

Pa kako covece sa naloga kad ste me blokirali... Dodaj me na Facebook, pa da ti potvrdim, ili na MSN... Proveri mi IP (vi ste dobri u tome) --24.85.249.3 (разговор) 21:13, 6. децембар 2008. (CET)

Ово није сад неко зановетање, верујем ја да си то ти, и обрисаћу страну, није проблем, али морам да имам верификацију. Остави са свог налога поруку на својој страни за разговор, (њу можеш да уређујеш иако ти је блокиран налог), а затим пошаљи мени поруку да видим то (тј да ми не промакне), и бришем одмах.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Обрадовић Горан (разговор • доприноси)

Горане, пола сата сам изгубио покушавајући да се сетим лозинке, и кад сам је коначно сконтао, видим да ми је страна за разговор закључана (само пише погледај код)... Бриши само, неће ништа да ти шкоди. --24.85.249.3 (разговор) 23:26, 7. децембар 2008. (CET)

Горане, морам да приметим да на тр.њики где сам ја блокиран због ћириличног кор. им. немам могућност да мењам ни моју страну за разговор. Није ли исто свуда? 項 Михајло ^{_[ talk _]} 06:31, 7. децембар 2008. (CET)

Нигдје се то не ради да се корисник блокира само због корисничког имена у неком другом писму и да му се још онемогући урађивање странице за разговор. Дакле ријеч је приватизовању Википедије. Могло би се на ту тему писати Задужбини. ---Славен Косановић- {разговор} 23:34, 7. децембар 2008. (CET)

Не-аски корисничка имена су и те како забрањена на великом броју Википедија због потенцијала за луткарство (да ли баш тебе треба да подсећам на конкретан пример) --Dzordzm (разговор) 04:19, 8. децембар 2008. (CET)

Интересантно.. ко би рекао. Океј, извињавам се на цимању. Послао сам ти мејл на ону твоју адресу на јахуу која ти је била актуелна тада, па ако је и даље користиш, само ми одговори. Ако не, онда омогући имејл преко Википедије (кад си се већ сетио шифре), па да завршимо то већ једном. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:38, 7. децембар 2008. (CET)

Океј, добио сам потврду путем мејла па ћу обрисати странице Корисник:Б2 и Корисник:Бормалагурски. Претпостављам да си то хтео. Поздрав. -- Обрадовић Горан (разговор) 08:16, 8. децембар 2008. (CET)

Izbrisi i stranicu za razgovor, kao i arhivu, molim te. --24.85.249.3 (разговор) 23:06, 8. децембар 2008. (CET)

Жао ми је, али то не могу да урадим. Нисам властан (нити било ко други има то овлашћење) да бришем туђе коментаре који не представљају претње, откривање осетљивих података или потпадају под сличне екстремне категорије. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:11, 8. децембар 2008. (CET)

Šablon-Biciklizam

Kako mogu da napravim šablon ili da koristim neki sa drugih wikipedia? Ako mogu kako? Бане (разговор) 10:33, 6. децембар 2008. (CET)

Види Помоћ:Шаблон а ако ти то не помогне питај поново овде. Никола (разговор) 11:05, 6. децембар 2008. (CET)

Ko je bolji?

Internet Explorer ili Mozilla Firefox? Šta vi mislite? --Amerikana© (разговор) 18:54, 6. децембар 2008. (CET)

Рекао бих ово друго.--Методичар � 19:03, 6. децембар 2008. (CET)

Па не бих баш рекао. У мозили на пример споменице изгледају потпуно другачије (много лошије), неке ствари изгледају и боље, али не пуно, а има и доста мана. А код експлорера (нарочито код најновије верзије) све је нормално. Тако да бих ти ја препоручио експлорер.--VLADA ® 09:33, 7. децембар 2008. (CET)

А највећа грешка Мозиле је што јој споменице изгледају другачије... Мозила и Експлорер не могу да се пореде, јер је овај први неупоредиво бољи. А ето, и сам си видео какве грешке прави Експлорер... --geologicharka пиши ми 21:01, 7. децембар 2008. (CET)

Имамо једну не баш активну страницу на којој можеш да видиш шта Википедијанци стварно мисле о овоме, што се најбоље види по томе шта сами користе: Википедија:Википедијанци/Браузер. --Dzordzm (разговор) 04:21, 8. децембар 2008. (CET)

Корисничке кутијице

Како могу да поставим корисничке кутијице на исту страну? Бане (разговор) 10:41, 7. децембар 2008. (CET)

Ево, средила сам ти ја. Само је требало на почетку да ставиш да је почетак. Погледај како сам урадила, па да знаш после. --geologicharka пиши ми 13:55, 7. децембар 2008. (CET)

ХВАЛА!!!! Бане (разговор) 14:29, 7. децембар 2008. (CET)

Američki fudbal

Mislim da bi trebalo da se urade neki članci i o američkom fudbalu. Ipak je to popularan sport kod nas u poslednjih nekoliko godina! Ko ima neku ideju nak mi se obrati da mu pomognem. Бане (разговор) 19:47, 8. децембар 2008. (CET)

Piši o klubu Vukovi --Amerikana© (разговор) 20:21, 8. децембар 2008. (CET)

help

Kako da namestim svoje sablone?Tacije one kutijice... Da li je to uopste moguce?

--♣RsquaD♣ (разговор) 09:41, 9. децембар 2008. (CET)

Depth chart

Može li neko da napravi šablon kao što je depth chart za basket na eng. wikipediji? Бане (разговор) 22:16, 9. децембар 2008. (CET)

Кутија за глумице

Занима ме шта је ово са кутијама у овим чланцима: Барбара Бејтс, Дајен Вист, Ева Мендез итд. Јел ово неки баг или нешто друго. Опет ме занима зашто тако није са свим глумицама, рецимо код Ешли Џад је све у реду, иако је кориштен исти шаблон Шаблон:Кутијица за глумице. --Награисаловићкажи/лажи 23:25, 11. децембар 2008. (CET)

Мораш да додаш поље име. (исправио сам ове што си навео) -- Обрадовић Горан (разговор) 23:59, 11. децембар 2008. (CET)

Прошли век

Јасно је да осим у цитатима генерално у нашим чланцима не би требало да се појављује израз прошлог века. Видим да претрага проналази доста чланака где се то јавља, па би то требало периодично исправљати. Исто донекле важи и за овог века, мада то може да се појави рецимо као наставак из претходне реченице, или ако је из било ког разлога из контекста јасно да се ради о типа 13. веку (рецимо у чланку Наука у 13. веку), онда се може рећи током овог века. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:19, 12. децембар 2008. (CET)

Аууу, 224 поготка са наводницима. То ће изгледа морати да се исправља једно по једно? --Dzordzm (разговор) 09:56, 14. децембар 2008. (CET)

Има погодака и за упит "прошлом веку". --Ђорђе Стакић (р) 12:03, 14. децембар 2008. (CET)

Музички састав или група?

Приметио сам да се у називима чланака може наћи и једно и друго? Које је боље?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:35, 13. децембар 2008. (CET)

По мени је „музички састав“ далеко културније и примереније енциклопедији, „група“ је више за тинејџерске часописе, али има и другачијих мишљења. --Dzordzm (разговор) 07:31, 14. децембар 2008. (CET)

Naravno:) Ja se apsolutno ne slažem s ovim. Petar janjatović u Ilustrovanoj YU rock enciklopediji ravnopravno koristi nazive sastav, grupa i bend. Pa ko kako voli. -- Loshmi (razgovor) 13:04, 15. децембар 2008. (CET)

---

Заборавили смо на стару српску реч бенд.

--Sly-ah (разговор) 08:28, 14. децембар 2008. (CET)

Категорија:Гимназије у Србији

Ако се гимназије зове по некоме, онда наслов треба да има наводнике или да нема наводнике, али би то требало да буде исто за све чланке. Исто и за заграде. Хајде да то једном за свагда пресечемо. Неко би можда рекао да је питање за правописни трг, али ја не бих да сада повлачимо Клајна и друштво. Хајде да ово решимо сами :) Дакле, који формат?

• Гимназија Светозар Марковић Ниш
• Гимназија „Светозар Марковић“ Ниш
• Гимназија Светозар Марковић (Ниш)
• Гимназија „Светозар Марковић“ (Ниш)
• или некако пето? --Dzordzm (разговор) 07:27, 14. децембар 2008. (CET)

Ипак пето, по мом мишљењу... :)

• Гимназија Светозар Марковић у Нишу, и гдје год већ... Барем бих ја тако увијек прво тражио. ---Славен Косановић- {разговор} 09:52, 14. децембар 2008. (CET)

Ne znam hoće li pomoći, ali u hrvatskom jeziku kada se koriste navodnici ime ostaje u nominativu, znači ispravno bi bilo kao što je i navedeno Gimnazija „Svetozar Marković“ sa zagradom. No, ako se navodnici maknu, tada se ime obavezno deklinira pa je ispravno Gimnazija (koga, čega) Svetozara Markovića (gdje) u Nišu. S obziro da u oba jezika postoji sličan primjer Ujednijenog Kraljevstva (koga, čega) Velike Britanije i Sjeverne Irske, vjerujem da se radi o istom pavopisno/gramatičkom pravilu.--XZ (разговор) 17:16, 16. децембар 2008. (CET)

Betawiki update

ћирилица

• Currently 88.80% of the MediaWiki messages and 67.92% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at [[betawiki:Special:LanguageStats/{sr-ec|Betawiki]]. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 12:41, 15. децембар 2008. (CET)
• Currently 88.41% of the MediaWiki messages and 67.94% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at [[betawiki:Special:LanguageStats/{sr-ec|Betawiki]]. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 21:53, 12. јануар 2009. (CET)

PS Please help us complete the most wanted messages..

latinica

• Currently 58.84% of the MediaWiki messages and 8.18% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 12:41, 15. децембар 2008. (CET)
• Currently 58.10% of the MediaWiki messages and 8.13% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at Betawiki. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM GerardM (разговор) 21:53, 12. јануар 2009. (CET)

PS Please help us complete the most wanted messages..

Да ли је ово део Википедије или не? Линкови су спољашњи, тамо не важи јединствени налог, а плус има и реклама на страни. Овај корисник је до сада већ пар пута постављао ово исто обавештење на Трг,а имао је свега једну једину другачију измену.--Ирић Игор (разговор) 00:37, 19. децембар 2008. (CET)

Тамо на том сајту се преводи интерфејс софтвера медијавики и екстензија. Не, не важи јединствени налог за тај сајт. ОК је да нас обавјести, има нас више који преводимо нове поруке интерфејса и коригујемо старе... ---Славен Косановић- {разговор} 00:46, 19. децембар 2008. (CET)

Да, то је, заправо, званично место за локализацију софтвера и намерно се налази ван сервера Викимедије. Херарт је веома познат Викимедијанац и члан је језичког комитета. --ФилиП ^_^ 01:03, 19. децембар 2008. (CET)

Мала помоћ

Тек сам почетник; уређујем и пишем чланке о музици. Имам пар питања:

• Како да поставим неку слику поред текста? Кад сам правио чланак о групи Мамас анд Папас, написао сам назив слике, али тек касније пошто је неке већ направио неке ситне измене видео сам слику, значи он ју је ставио. Како могу сам да је поставим?

Слику стављаш у овакве заградице: [[]], тако што убациш комплетан назив слике. Када желиш да слика буде лево, десно у средини и то назначиш, али иза ове преграде:|. Иза такве једне преграде стављаш и формат слике који обележаваш или са бројком иза које иде слово п (ваљда је пиксел у питању) или што ја чешће радим напишеш мини. И коначно, опет иза онакве преграде пишеш неки свој текст на крају (једна реченица која објашњава слику). На пример:

[[Слика:MamasAndPapas260.jpg|мини|десно|Чланови музичке групе „Мамас анд Папас“]]

Слике можеш наћи иначе на вики-остави, а можеш, ако желиш да шаљеш и своје сопствене слике, на пример ако желиш.--Методичар � 18:52, 23. децембар 2008. (CET)

Е да, када стављаш слике у шаблоне као што је у чланку који си навео, ситуација је још једноставнија. Ти већ у шаблону имаш овако нешто: | слика =

Е ту иза знака једнакости само убациш назив слике, у овом случају: MamasAndPapas260.jpg--Методичар � 18:56, 23. децембар 2008. (CET)

Лого

Ближи се Нова година и требали бисмо се договорити око логоа за новогодишње празнике. Такође, ускоро ћемо имати мали јубилеј - 70.000 чланака. Стога сам претражио шта има на Остави и направио неколико предлога на основу тих слика. Поставићу их овде, па слободно коментаришите. Слике се касније могу и обрисати, јер нема потребе да стоје. --micki ^talk 13:40, 24. децембар 2008. (CET)

• 
  Нова година 1.
• 
  Нова година 2.
• 
  Нова година 3.
• 
  Нова година 4.
• 
  Нова година 5.
• 
  Нова година 6.
• 
  Јубиларни чланак 1.
• 
  Јубиларни чланак 2.
• 
  Јубиларни чланак 3.

Па стави штопре нешто...веч је крајње време. Стави болокоју, само не 1 или 2. --Mile (разговор) 13:43, 24. децембар 2008. (CET)

Ранијих година смо лого за НГ стављали отприлике у периоду 31.12 - 3.1 --micki ^talk 13:48, 24. децембар 2008. (CET)

Стави сада, без бриге, нече никоме сметати, биче лепше и веч је време.--Mile (разговор) 13:51, 24. децембар 2008. (CET)

И ја сам за то да се стави већ сада (овде код мене су празници већ почели!). Што се избора тиче ја сам ОК и са прва два предлога.--Ирић Игор (разговор) 14:16, 24. децембар 2008. (CET)

Glasam za predlog br. 1 ili br. 2 što se tiče novogodišnjeg izgleda jer se najlepše uklapa s ovom novogodišnjom metalik sivom bojom na glavnoj strani. Što se tiče 70.000. članaka najbolji mi je poslednji predlog (br. 7). Lepo smišljeno. -- Loshmi (razgovor) 14:52, 24. децембар 2008. (CET)

2. Ali da sam ubacimo jednu, a da imamo pripremljenu i dvojku za 70.000 -- Bojan  Razgovor  15:26, 24. децембар 2008. (CET)

Bojane, to je i bila zamisao. Međutim pošto se oba događaja očekuju u bliskoj budućnosti, a ide vreme praznika i odmora, reko' da za oba logoa otvorim jednu diskusiju. Ono što sam zaboravio pomenuti je to da su dobrodošli i drugi predlozi. Ukoliko nekom iskrsne ideja može da napravi još neki predlog ili da zajedno nešto „smućkamo“ u Photoshopu. Bilo bi dobro da i drugi korisnici kažu koji logo im se najviše dopada i u kom terminu bi trebao da se postavi umesto ovog standardnog (u gornjem levom uglu). micki ^talk 15:56, 24. децембар 2008. (CET)

Гласам за двојку одмах, а осмицу (сууупер је) после празника! --Ирић Игор (разговор) 15:22, 25. децембар 2008. (CET)

Као чувени сликар у Србији и свијету, даћу пар критика на поједине слике, чисто да их имате на уму кад сами одлучујете којој ћете поклонити глас:

1. У приједлогу број 7 све мале лоптице су исте величине, док у исплагираном (ја мислим Гугловом или тако неком) логу све оне имају различите величине (стиче се утисак да се лоптице полако удаљавају једна од друге). Такође, на овој страници се то не види, али у крупнијој размјери (каква би била ако би се слика поставила горе у ћоше) се види да је слаба резолуција (виде се мрље).
2. У приједлозима 3 и 4 „глава“ испод капе је видно мања од глобуса, као да је глобус одсјечен испод капе.
3. У приједлогу 2 леденице око глобуса се не завршавају у оквиру слике, што значи да ће изгледати вјештачки одсјечене у коначном изгледу на страници википедије. Такође, не уклапају се са позадином википедије (оном великом сликом), и притом не мислим на стилско уклапање, него на уклапање облика.
4. У приједлогу 8 ово 70000 скоро да се и не види (неупадљиво је тотално).
5. Хрвати су баш скоро поставили приједлог 1 на википедију на хрватском језику.
6. Број 70000 на приједлогу 6 баш не изгледа лијепо. Моје скромно мишљење је да би било чак боље да је просто равна 70000 на сред слике.

Ја не гласам ни за један приједлог, евидентно :) --Дарко Максимовић (разг.) 16:31, 25. децембар 2008. (CET)

Ау, Дарко, као да гласамо за избор слике столећа или тако нешто. Ово су више-мање готова решења којима сам додао наш текст. Била је ту још покоја корекција. У слици 7 ја не видим никакве мрље ни на чисто белој позадини где би требале бити најуочљивије, бар у резолуцији у којој слика стоји у горњем левом углу. Што се тиче слика са капом Деда Мраза () мислим да није капа већа од глобуса, већ да си стекао погрешан утисак због оне гомбице позади која се стапа са крзном на ободу капе. Мени лично се највише допадају прва два и последња два предлога. --micki ^talk 16:59, 25. децембар 2008. (CET)

Нисам рекао да је капа већа, него мања, што очигледно јесте, тако да изгледа да је глобус испод капе добрано одсјечен. :) --Дарко Максимовић (разг.) 17:24, 25. децембар 2008. (CET)

Ја сам за предлог бр. 1. Amerikana© (разговор) 17:05, 25. децембар 2008. (CET)

Ја највише обожавам другу за до Нове године, а лепа су ми подједнако последња два предлога за после Нове године!--Методичар � 17:20, 25. децембар 2008. (CET)

Значи, Дарко, глават нам овај глобус --micki ^talk 17:27, 25. децембар 2008. (CET)

На мене :) --Дарко Максимовић (разг.) 19:12, 25. децембар 2008. (CET)

Мени је најбољи шести предлог, он обједињује прославу Нове године (са овим балонима) и јубиларни чланак.--VLADA ® 18:27, 25. децембар 2008. (CET)

Прва и последња. Друга, мислим, нажалост има недостатке који ће бити видљиви тек кад се иста постави. Као што рече Дарко, њена позадина се неће лепо уклапати са остатком. А прва је (оно што се овде слабије види) исто то, само без те неодговарајуће подлоге. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 18:43, 25. децембар 2008. (CET)

Без размишљања последњи предлог (дакле осми). Довољно је неупадљиво. Остали су сви превише упадљиви и мислим да нам нису потребни. --ФилиП ^_^ 23:29, 25. децембар 2008. (CET)

Neka od ona dva sa kapicom, da bi smo bili u prazničnom duhu :) Ја сам кажи 23:50, 25. децембар 2008. (CET)

Четврти ми је врх, и осми за јубиларни чланак.--Ерин (разговор) 14:35, 26. децембар 2008. (CET)

Замолио сам корисника Kalan са Википедије на руском језику да мало доради осми предлог логоа, јер је он био аутор и осталих сличних логоа. Он је то и урадио, а предложио је и нову верзију нашег званичног логоа са кога је уклонио неке недостатке (светлуцања, ако сам добро разумео). Једино што мени слова изгледају мало бледа. Какво је мишљење осталих? micki ^talk 09:33, 28. децембар 2008. (CET)

Dobar mu je predlog. De zamoli ga da odradi tu sliku sto sam mu ja trazio pre ~mesec dana. Ta dva tvoja prva svetlucava predloga. Ovo sto je on predlozio za logo je sasvim ok, mislim da mozemo da postavimo, dosta je svetlija ta varijanta od postojece sto mi se svidja. Sasa Stefanovic@home --78.30.128.82 (разговор) 23:57, 28. децембар 2008. (CET)

Znači ti si mu to tražio Reče mi on da ga je neko kontaktirao ranije u vezi toga. Napravio je i tu sliku i ja sam je već postavio na Ostavu, samo sam zaboravio to pomenuti. Evo slike ispod. micki ^talk 00:02, 29. децембар 2008. (CET)

---

Предлажем да онда од сутра ставимо предлог број 1, тј. ову слику изнад, и да тај новогодишњи лого стоји до 3. јануара. А за јубиларни чланак, мислим да је најбољи предлог број 8. --micki ^talk 20:16, 29. децембар 2008. (CET)

Ево вам још једна верзија, да буде забавније приликом коначне одлуке... :) ---Славен Косановић- {разговор} 07:14, 30. децембар 2008. (CET)

Samo da se objasnim, pošto se nisam bio dobro izrazio. Ja sam mislio na jednu novogodišnju kao na predlozima 1,2 i 9, a kad pređemo 70.000 onda se izabrani od ovih kombinuje sa sa predlogom 8. Ali nema veze, ajde da se da do podneva menjamo logo, pet do 12 je. -- Bojan  Razgovor  07:28, 30. децембар 2008. (CET)

Ево ја предлажем 6, односно фајл број 9 за Нову. Нема смисла да стављамо 1 или 2, а ја јуче провео цијело поподне штимајући боје и пахуљице... :) ---Славен Косановић- {разговор} 07:37, 30. децембар 2008. (CET)

Само да напоменем да сам од данас до 10. јануара на одмору. Стога вас молим да неко од вас постави лого који изгласате. Срећни празници --micki ^talk 13:02, 30. децембар 2008. (CET)

Вратио сам на оригинални лого. Већ имамо 70166 чланака, па није више потребно означавати 70k. --ФилиП ^_^ 20:33, 9. јануар 2009. (CET)

Ако се новогодишњи лого неће враћати, можемо да се вратимо на плаветнило. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 20:38, 9. јануар 2009. (CET)

Слажем се. --ФилиП ^_^ 21:58, 9. јануар 2009. (CET)

Враћено. --ФилиП ^_^ 11:30, 10. јануар 2009. (CET)

Гласање

Не можете гласати истовремено за предлоге од 1-6, односно од 1-3 за јубиларни чланак.

Не разумем.--Ирић Игор (разговор) 17:17, 30. децембар 2008. (CET)

Predlozi su bili poređani po broju fajla a ne mesta u galeriji. Ne obraćajte pažnju. -- Bojan  Razgovor  17:26, 30. децембар 2008. (CET)

ОК, за Нову годину је очигледно (да не зовем Лучића да објасни онај стратум)! Стављај, још мање од 16 сати!--Ирић Игор (разговор) 19:27, 30. децембар 2008. (CET)

Нова година

Поставио сам први предлог за лого, пошто је добио највише гласова. Ко не види нову сличицу у горњелевом углу, нека очисти кеш. :) --ФилиП ^_^ 14:16, 31. децембар 2008. (CET)

Предлог 1.

1. micki ^talk 13:02, 30. децембар 2008. (CET)
2. --Amerikana© (разговор) 16:10, 30. децембар 2008. (CET)
3. --Ирић Игор (разговор) 17:17, 30. децембар 2008. (CET)
4. --Јован Вуковић (р) 17:49, 30. децембар 2008. (CET)
5. --Награисаловићкажи/лажи 17:58, 30. децембар 2008. (CET)
6. --Авала (разговор) 19:21, 30. децембар 2008. (CET)

Предлог 2.

Предлог 3.

Предлог 4.

Предлог 5.

Предлог 6.

1. --Ако не буде овај предлог ишао на вики-стране, нема везе, ићи ће у мој дневник. :)--Методичар � 18:02, 30. децембар 2008. (CET)

То они из ината гласају за тај први приједлог... :) Так'а је већина Србаља, част изузецима... Све туђе је боље, па макар било и ружно... Шалим се... Иако мој приједлог није нешто, ипак није загорен и блијед ко крпа, као овај први. ---Славен Косановић- {разговор} 19:28, 30. децембар 2008. (CET)

Јубиларни чланак

Поставио сам трећи предлог за лого, пошто је добио више гласова. Ко не види нову сличицу у горњелевом углу, нека очисти кеш. :) --ФилиП ^_^ 15:48, 5. јануар 2009. (CET) Предлог 1.

1. Da nije nova godina bio bih za osmicu. Ovi baloni lepo idu uz slavlje. -- Bojan  Razgovor  07:50, 30. децембар 2008. (CET)
2. --Јован Вуковић (р) 17:49, 30. децембар 2008. (CET)
3. --Авала (разговор) 19:21, 30. децембар 2008. (CET)

Предлог 2.

Предлог 3.

1. micki ^talk 13:02, 30. децембар 2008. (CET)
2. --Ирић Игор (разговор) 17:17, 30. децембар 2008. (CET)
3. --Мени овај љепши.--Методичар � 18:03, 30. децембар 2008. (CET)
4. --Награисаловићкажи/лажи 18:35, 30. децембар 2008. (CET)
5. ФилиП ^_^ 19:30, 30. децембар 2008. (CET)

Kutijice

Je l' moze neko da mi kaze sta je sa kutijicama za pevace? Ne konstatuje da postoji slika vec pokaze {{{3}}} a slike nema. To sam video na clanku Hilari Daf.

Проблем је са шаблоном. И то на свим странама које га укључују, осим чланка Наташа Беквалац.--Ирић Игор (разговор) 20:27, 30. децембар 2008. (CET)

^_^ did it!--Ирић Игор (разговор) 21:03, 30. децембар 2008. (CET)

Поправљено.--Ирић Игор (разговор) 21:54, 30. децембар 2008. (CET)

Срећна нова година

Нисам нашао ни позваније ни адекватније место од овога.

 Срећна нова година свима :) пуно среће у истој :)

--PrimEviL | pismonoša 17:33, 31. децембар 2008. (CET)

Желим свим Википедијанцима срећну Нову годину! Да у овој години стигнемо бар до 90.000 чланака, а уз помоћ неког масовног уноса и до 100.000!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 12:54, 1. јануар 2009. (CET)

Занимљиво

Већ други, трећи пут. [[:Слика:Udsfdsf.JPG]] --Награисаловићкажи/лажи 20:58, 5. јануар 2009. (CET)

За то је крив (изгледа) шаблон {{Special:Newpages/100}} (који се тамо налази). Darth Vader (разговор) 20:59, 6. јануар 2009. (CET)

Хахаха... Колико се сећам, прошли пут је писало Mamma Mia (песма).—Џонаја ¿Por qué no te callas? 21:32, 6. јануар 2009. (CET)

Нема више, уклонио сам шаблон.--Награисаловићкажи/лажи 21:36, 6. јануар 2009. (CET)

Срећан Божић!

Срећан Божић свима који га данас славе! Мир Божји, Христос се роди!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 01:27, 7. јануар 2009. (CET)

Ваистину се роди!

Претраживање

Имам једно питање који није директно везано за Википедију, али посредно јесте. Наиме, када обрађујем неку тему и тражим изворе на мрежи, увек ми избаци гомилу форума као резултате. Занима ме да ли могу да подесим Гугл или неки други претраживач да ми искључи форуме из претраге? --Дамјан /разговарајмо/ 18:21, 7. јануар 2009. (CET)

Hmm, zanimljivo. Kada tražiš neki pojam dokucaj -forum (minusforum) da izbaci sajtove koji sadrže tu reč. Trebalo bi da dobiješ mnogo manje pogodaka sa forumima, ali možda ćeš izgubiti i neku korisnu stranu. -- Bojan  Razgovor  18:48, 7. јануар 2009. (CET)

Месец/сателит

Приметио сам да је половина чланка о природним сателитима насловљена са „Тело (сателит)“ а друга половина са „Тело (месец)“. Мени је лично ближи термин сателит, али бих волео да постигнемо некакав консензус на ову тему па да преименујем оне чланке које буде требало. --В. Бургић (реци...) 23:30, 7. јануар 2009. (CET)

Ја мислим да је боље сателит.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:10, 11. јануар 2009. (CET)

---

--Boris1973 (разговор) 23:42, 7. јануар 2009. (CET)поставио сам фотографију бање врујци, али има један дупликат- још јена фотка са погрешно укуцаним именом бање... требало би тај дупликат "уништити", пошто се ја не сналазим... могао би то неко да регулише.

Борисе, слика са погрешним називом ускоро ће бити обрисана. Међутим и друга слика може ускоро да се обрише уколико се не наведе правилна лиценца. Потребно је да правилно лиценцираш слику како би смо је задржали. --Ја сам кажи 23:50, 7. јануар 2009. (CET)

Скидање звездице

Чланци Ернандо де Сото и Свемирска трка су постављени на гласање за скидање са листе сјајних чланака.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 13:10, 11. јануар 2009. (CET)

pitanje

šta je to mediokritet

Čovek osrednjih sposobnosti.--Grofazzo (разговор) 17:01, 12. јануар 2009. (CET)

Srećna Nova godina

Želim svima koji slave srećnu pravoslavnu Novu Godinu !--Grofazzo (разговор) 02:58, 14. јануар 2009. (CET)

Хвала Ацо, такође. --Саша Стефановић ® 07:46, 14. јануар 2009. (CET)

Срећан вам

... дан Википедије :)) --ФилиП ^_^ 02:07, 15. јануар 2009. (CET)

Gde mogu da glasam da se obrise neki clanak?--Annna (разговор) 14:10, 15. јануар 2009. (CET)Annna

Brisanje korisnika

Zelim da obrizem svoj nalog na Vikipediji. Razloga imam previse, ne mogu vise ovde da kidam nerve. Da li neki administrator moze da me obrise, ili to mogu sam? Odgovorite na mojoj strani za razgovor, molim Vas. --Vlada zvezdara (разговор) 00:41, 16. јануар 2009. (CET)

Корисник: Струјајое Уредио сам странице: ЈоакимФест, ЈоакимИнтерФест, Књажевско-српски театар на енглеском и српском1 Проблем је да објединим кориснички налог Струјајое јер сам радио странице са различитих компјутера, крстарица... Помагајте тако вам Бог помогао! Јое --Џо (разговор) 12:48, 21. јануар 2009. (CET)

Обједините ми налог

Корисник: Струјајое Уредио сам странице: ЈоакимФест, ЈоакимИнтерФест, Књажевско-српски театар на енглеском и српском1 Проблем је да објединим кориснички налог Струјајое јер сам радио странице са различитих компјутера, крстарица... Помагајте тако вам Бог помогао! Јое --Џо (разговор) 12:49, 21. јануар 2009. (CET)

Dobila sam dva komentara na tekst koji sam postavila. Posto sam jos uvek pocetnik, ne uspevam da se snadjem i ne znam kako da zahvalim i odgovorim. Postoji li direktan nacin da im se obratim, kao oni meni, ili poruku ostavljam negde na Trgu, a ako je na Trgu, gde? Unapred hvala! Journalism

Можеш да се обратиш корисницима на самој страни за разговор - управо тих чланака које си поставила или да их контактираш преко њихове разговорстране. До ње долазиш тако што кликнеш на линк иза њиховог надимка (углавном је линк насловљен као „разговор“, али може бити и другачији симбол као у мом случају). Зато је добро да се и ти потписујеш када разговараш са неким (не и када постављаш чланке). Дугменце за то имаш и изнад и испод прозорчета у коме уређујеш, а потпис ће ти изгледати као четири фрћке, овако: --~~~~ --Методичар � 22:15, 28. јануар 2009. (CET)

100.000 чланака

Имам ненадано јаку жељу да википедија има преко 100.000 чланака. Шта да радим? Пишем, преводим, додајем, уређујем, поправљам колико могу... али нас тридесетак који нешто раде је мало... --Дарко Максимовић (разг.) 00:57, 30. јануар 2009. (CET)

Можда бидне до краја године, ако сви укључимо турбо мотор у задњици... :) Кад кажем „сви“ мислим и на оне који се врзмају около али ништа не доприносе... Има добар број и таквих сигурно. ---Славен Косановић- {разговор} 01:16, 30. јануар 2009. (CET)

Или да направимо по који масовни унос. :) --ФилиП ^_^ 01:20, 30. јануар 2009. (CET)

npr sela u Kini :) ima ih nekoliko stotina puta više nego u francuskoj a i kinezi su nam bitniji :) --Ја сам кажи 01:22, 30. јануар 2009. (CET)

Има више начина. Замор материјала постоји и код челика, а камоли не код људи. Требало би укључити више људи. Како то урадити? Хммм...

Бавим се мишљу већ неко вријеме да се организира награђивање људи који су највише допринјели (доприњели?) у току године. Награде би биле новчане - и не мање од 3 би се додјељивале, рецимо ЦАД 150 - 1., 100 - 2., 50 -3 итд. Нудим се да спонзоришем сваке године натјецање са таквим циљем. Ради бројности учесника, можда би било боље и више награда, рецимо 10-20 (са нажалост мањим фондом).

Е сад како извести рангирање? Гласањем, бројањем измјена, бројањем измјена преко 1 кб, 10 кб... ?

Кад се договоримо, можемо објавити вијест на Интернет гласилима у Србији, РС, Сербианкафеу...

За оне који нису добили новчане награде, могли би направити неку плакету и слати поштом можда. За још ниже рангиране, плакета коју могу одштампати...

Вама који сте у старом крају ово може изгледати смијешно. Међутим код мене на послу сваких пар дана скупљају паре за нешто. Те прилог за мултиплу склерозу, те за Алцхајмер, те доброт. установу, те против срчаних болести... И то у једној од најбогатијих држава свијета. Па ако могу они, можемо и ми.

Напомињем да ако нема других давалаца, можемо организирати и минималну: Српска Википедијска награда - Мирослав Ћика сваке године. Почетак је увијек тежак :) и има лош наслов :))

Примјер другог бомбастичног наслова који увијек измами осмијех код мене: „Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А.Д.“ --Мирослав Ћика (разговор) 04:49, 30. јануар 2009. (CET)

Идеја је добра по намери али крије већу опасност у себи. Уведи новац у једначину и мотив волонтера нестаје. Замисли ако би се прочуло да ја у ствари радим за фирму иксипсилонцет, и да та фирма мене плаћа да радим на Википедији - 30 центи по измени. Како би се ти осећао? Или ако не ти, како би се други осећали? Не би ли се јавила помисао па чекај, ако њега плаћају, зашто ја радим а мене нико не плаћа. Свестан сам да ово шта предлажеш није исто, али чим на било који начин уведеш новац у једначину добићеш врло лош резултат. Можда би боље било увести неко другачије, неновчано награђивање - рецимо, ко са 100 чланака скине налепницу за сређивање, добије неку лепу и духовиту мајицу са логом Википедије. Свеједно, суштина моје поруке је следећа: постоји много Википедија са мнооого богатијим заједницама од наше, које би тако нешта могле много лакше да организују. А ипак, нисам чуо да је било где то урађено. Вероватно постоји врло добар разлог за то, и треба бити врло врло пажљив и све аспекте размотрити. -- Обрадовић Горан (разговор) 06:46, 30. јануар 2009. (CET)

Заправо, на немачкој Википедији се стално одржавају нека такмичења: те најбољи чланак, најзанимљивија слика, тако те ствари. Како сам схватио, организација тога је поприлично професионална. Наравно, награде нису новчане већ у виду поклона везаних махом за Википедију (ако се добро сећам). У сваком случају, у начелу се слажем са Гораном и било какве новчане награде због, ето, учествовање имале би далеко негативније последице од очекиваног. --ФилиП ^_^ 09:20, 30. јануар 2009. (CET)

И да.. @Замор материјала постоји и код челика: Ово су наравно гнусне клевете.. нисам се заморио већ сам презаузет приватно :) -- Обрадовић Горан (разговор) 09:44, 30. јануар 2009. (CET)

Ето идеје!Мики може да буџи неки надрндани дизајн мајце,Никола може да предложи да се ВикиМедија РС истакне по питању финанција и сви нека приону на поса` због ради истих тј. мајица. Црни Бомбардер!!! (†) 10:19, 30. јануар 2009. (CET)

Хвала на идејама. Новац може бити проблем... али не код нас тренутно овдје. Сви смо овдје из алтруизма, а будући чланови можда неће мислити тако. Али, у суштини се слажем, вјероватно је боље имати неке артикле као награде. Можда мајице, гравире, шалице, плакете са знаком Википедије Српске итд.

То је ипак неки знак признања за добитника, којим може да покаже и докаже да је радио на најважнијем српском пројекту на интернету. Било би лијепо да имамо као први корак неку плакету коју људи могу да одштампају, на примјер:

Корисник Џ, Измјена икс, Нових Чланака ипсилон, датум тајитај је (велики) помагач википедије, Фондација Вик. му одаје ово признање... Нешто слично имају радио-аматери од памтивјека - шаљу једни другима карте које онда вјешају по зидовима.

Добровољац сам за плаћање идеје са мајицама и сл. сваке године. Прво би требало подијелити награде за претходну годину, а можда и раније године ретроактивно.

Нивои награда би се могли звати и по српској црквеној традицији - рецимо ктитор, задуџбинар, и сл... Само приједлог :) --Мирослав Ћика (разговор) 17:01, 30. јануар 2009. (CET)

Ктитор == задужбинар :) -- Обрадовић Горан (разговор) 17:51, 30. јануар 2009. (CET)

Подржавам предлог Мирослава, мислим да и дипломе преко Интернета могу да буду ок за почетак, а мајице су „ледило“. Свакако да сваки вид мотивације значи и лепо је видети када је наша википедија на најбољој позицији од свих јужнословенских (и иначе се добро котира), а ми смо сви томе допринели. --Методичар � 18:32, 30. јануар 2009. (CET)

Ма још само мало и стигоше нас Бугари бре... :) макар по броју чланака. У задњих 6 месеци имају ненормално више измена од нас. А са њима, претпостављам, и нових чланака. А и просечна дужина чланка има се повећава. Углавном, почињу да користе предност много много боље развијеног интернета. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 19:39, 30. јануар 2009. (CET)

По мом мишљењу, прво морамо направити два графичка рјешења. Један би био у суштини форма (плакета) која би се могла одштампати, а скрипт би аутоматски повлачио име корисника, број измјена, датум и друге статистике (ако то може да се уради). Друга верзија је за мајице, шалице и слично, мање више лого Википедије са српским натписом. Надам се да је лого под ГПЛ-ом... --Мирослав Ћика (разговор) 18:13, 1. фебруар 2009. (CET)

Врло није. Чак ни Викимедија Србије нема право да по нахођењу користи лого, већ би морала да тражи дозволу од централе. И мислим да би управо то и требало да урадимо ако бисмо хтели да (поштујући правила) штампамо такве мајице. Иначе, ево цитат одавде: # Legal status: Copyright held by the Foundation. Emails from David and Paul were received which transferred their copyright of them.

Ово је разумљиво, јер лого Википедије има врло велику комерцијалну вредност, и да је под ГПЛ, сви живи би га користили и богатили се на његов рачун, срозавали реноме Википедије. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:50, 3. фебруар 2009. (CET)

Лошо, лошо, брате Лошо... Ово није добро. Разумијем важност логоа, и заиста је под копирајтом... Хм.

Међутим, нико не може да нас спријечи да направимо свој властити лого за наше потребе награђивања - и друге. Да додам својим претходним мислима, тај лого би се појављивао на мајицама и слично, а можда и на врху плакете којој би остатак био испуњен текстом, описујући заслуге добитника... За мајице је апсолутно потребан. Нисам баш графички умјетник, али можда произведем нешто идућих дана :) Која би лиценца била најбоља? ГПЛ, ПД или ...?--Мирослав Ћика (разговор) 18:31, 4. фебруар 2009. (CET)

Истина је да је лого под копирајтом (и, мислим, трејдмарком, што је засебна заврзлама). Међутим, нема сумње да би Викимедија без проблема одобрила овакву употребу логоа ако се Викимедија Србије уговорно обавеже да ће произвести толико и толико мајица и ниједну више. Што се лиценце тиче, ПД није лиценца већ акт одрицања од АП - тиме остављаш највећу слободу другима али и могућност да присвоје твоје дело и сл. Генерално, врста слободне лиценце је овде ирелевантна све док је лиценца употребљива (значи НЕ глсд). Ако будете радили ово са мајицама и сл. могу и ја мало да вас подржим. --Dzordzm (разговор) 19:59, 4. фебруар 2009. (CET)

Поводом идеје о награђивању корисника, да констатујем да на енглеској Википедији постоје две странице са овом тематиком. Ја лично нисам сигуран да је ово добра идеја, али требало би да људи знају да се то ради. en:Wikipedia:Reward_board, en:Wikipedia:Bounty board. Ову другу идеју (ти напиши чланак, а ја ћу у твоје име да донирам Викимедији $20) налазим прихватљивијом, али не знам колико је спроводива за српске прилике. --Dzordzm (разговор) 19:53, 4. фебруар 2009. (CET)

Погледао сам „Риворд борд“ линк што је Џорџм поставио - чини ми се одлична идеја, поготово плаћање награда преко Пејпала. Претпостављам да то ради и у Србији, Ц. Гори и Реп. Српској. Ја бих да и ми то уведемо (ту страницу с наградама). Нису ми баш јасне друге понуде у стилу - доведи чланак на тај и тај ниво, а ја ћу други на неки други ниво...?

Из Србије не може да се плаћа преко Пејпала. --Дарко Максимовић (разг.) 12:43, 5. фебруар 2009. (CET)

Што се тиче логоа, можемо тражити од Википедије, али претпостављам да ћемо морати чекати дуго и да ће нас посматрати као мачак сланину... Можемо ми то и сами извести мислим. Јавно власништво логоа можда и није најбоље рјешење - неки злобници га могу користити и за блаћење српске Википедије или лично богаћење и ником ништа. Зато су претпостављам Амери и узели главни лого под копирајт.

ГЛСД није ништа боља што се тога тиче додуше. Свако опет може да је промијени и користи. Можда је најбоља нека лиценца слободне али некомерцијалне употребе. Погледаћу мало о томе.--Мирослав Ћика (разговор) 04:02, 5. фебруар 2009. (CET)

Па постоји то, зове се CC-BY-NC (и све варијанте, са и без -SA и -ND). У основи имаш три прекидача, SA (share-alike), NC (non-commercial) и ND (no derivatives), која можеш укључивати и искључивати мање-више по жељи (постоји шест од осам теоретски могућих комбинација). За употребу на Википедији мораш искључити NC и ND (иначе слика није „слободна“ по Викимедијиној дефиницији) али за ван Википедије можеш како хоћеш. Све детаље имаш на http://creativecommons.org/about/licenses/. У сваком случају та заврзлама је много мање битна од тога да се крене. Као што су ти горе и Горан и Филип наговестили, мислим да би било значајних противљења да се почне са плаћањем рада преко Пејпала, али за ове остале варијанте (рад за мајицу или рад за прилог Викимедији или штогод слично) вероватно не би било проблема. --Dzordzm (разговор) 08:07, 5. фебруар 2009. (CET)

ае нека такмичења у оквиру неког портала уредиш толико и толико чланака и добијеш споменицу, мада масиван унос није лош (још само кад ви знао како то иде ) --VuXman Razgovor 18:24, 12. март 2009. (CET)

Драга википедијо

draga vikipedijo pišite više o znamenitostima, o ruševinama po kojima su poznati neki gradovi, o statuama i spomenicima, o crkvama, po čemu su sve poznati neki gradovi i tako o tome.volim te puno, najbolji si

molim te vikipedijo

vikipedijo piši više o znamenitostima.

Википедија се не пише сама. Може је уређивати свако, одмах, и без пријављивања. Оди овде Википедија:Песак и направи прву измену. А онда засучи рукаве и пиши о темама за које би желео да буду боље покривене. Срећан рад --Dzordzm (разговор) 20:03, 4. фебруар 2009. (CET)

Епизода Зелени чај

Nista ja ovde ne kontam...uzela sam tekst nadjen na forumu o zelenom caju jer nigde ne mogu na wikpediji da nadjem clanak o tome...I sad je obrisano jer krsim autorska prava..da li to znaci da treba da permutujem par recenica itd..i kao sve je uredu..pa normalno da sam uzela naucna istrazivanja vec poznata i napisana,i obicaje o kojima svi znaju..necu ih ja sama izmisljati..nista ovde meni nije jasno!Ne znam ni gde ni sta ni kome da pisem!!! queensryche- girl

Наравно да је то кршење ауторских права. Не смеш да препишеш цео текст, јер то није твоје. Ако већ користиш резултате неких истраживања, онда узмеш резултат, нпр. измерено је то и то, и то уградиш у текст који пишеш. Али, ако препишеш и то како је неко протумачио тај резултат, наравно да кршиш права аутора који је то написао. --geologicharka пиши ми 22:37, 2. фебруар 2009. (CET)

Замисли да пишеш семинарски на тему зеленог чаја. Ако узмеш 2-3 извора и из сваког препишеш по неколико пасуса, добићеш 1 (или 5 на факултету). Ако те исте текстове препричаш својим речима, а изворе наведеш на крају, нећеш добити негативну оцену. Исто је и са ауторским правима. --В. Бургић (реци...) 10:13, 3. фебруар 2009. (CET)

Pomoć oko članka na engleskoj Vikipediji

Pozdrav!

Ako mi treba pomoć oko članka na engleskoj Vikipediji a tiče se srpske istorije, gde i kome bih mogao da se obratim. Hvala! --RockyMM (разговор) 14:08, 11. фебруар 2009. (CET)

Netacni podaci o geografsikim pojmovima

Radi se o clanku koji se odnosi na Bovansko jezero. Ne znam cemu insistiranje da je Bovansko jezero u opstini Sokobanja kada se Bovansko jezero, geografski nalazi u opstini Aleksinac i to 12 km od Aleksinca a nesto vise od 20 km od Sokobanje. Vecim svojim delom prostire se u opstini Aleksinac a samo neznatnim delom pripada opstini Sokobanja. Tacno je da je to akumulaciono jezero nastalo od reke Moravice (uglavnom) koja izvire u Sokobanji ali mnogo toga je netacno. Takodje ne moze se reci da je dobilo ime od istoimenog sela Bovana jer koliko poznajem gramatiku treba da stoji Bovna (nepostojano a se javlja u ovoj promeni). Molila bih da ove podatke ispravite jer se od Vikipedije ocekuju tacni podaci bar o onim stvarima koje su notorne a notorna je cinjenica da je Bovankso jezero - na 12 km od Aleksinca, na teritoriji opstine Aleksinac, kao akumulaciono jezero za snabdevanje vodom vise opstina, da je je dobilo ime po selu Bovan itd. Ocekujem da ove izmene sto hitnije uradite da ne dovodite ljude u zabludu netacnim podacima. S postovanjem Ljiljana

Овај разговор је пребачен на разговор о чланку Бованско језеро, те молим да се сваки евентуални одговор нађе тамо. --Дарко Максимовић (разг.) 15:31, 15. фебруар 2009. (CET)

Translatewiki.net update

• Translatewiki.net formerly known as Betawiki is where the Internationalisation and Localisation of MediaWiki is concentrated. Over 300 languages are supported, issues with MediaWiki programs are dealt with. We need all the help we can get to ensure that we can maintain this service in the face of an increasing workload.

ћирилица

• Currently 87.20% of the MediaWiki messages and 51.93% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 14:43, 15. фебруар 2009. (CET)
• Currently 88.02% of the MediaWiki messages and 46.88% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 10:28, 27. март 2009. (CET)
• -{Currently 87.59% of the MediaWiki messages and 49.01% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 19:02, 12. април 2009. (CEST)

Ја бих преводио кад стигнем, али изгледа да мој налог тамо (Дарко Максимовић) треба неко да одобри? --Дарко Максимовић (разг.) 15:29, 15. фебруар 2009. (CET)

latinica

• Currently 57.30% of the MediaWiki messages and 6.11% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 14:43, 15. фебруар 2009. (CET)
• Currently 56.44% of the MediaWiki messages and 5.78% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 10:28, 27. март 2009. (CET)

корисником:GerardM|разговор]]) 14:43, 15. фебруар 2009. (CET)

• Currently 56.16% of the MediaWiki messages and 5.36% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 19:02, 12. април 2009. (CEST)

• PS Please help us complete the most wanted messages..

o linku

Kako da napravim link?

Зависи какав линк ти треба. Обичан у чланку ево овако: Selo Gavey nalazi se na teritoriji grada Krusevca. Ima 45 domaćinstava u kojima živi 186 stanovnika. Selo se na layi na levoj obali Zapadne Morave. Значи користиш ово [[]] или ово [[|]]. Едитуј овај одељак и видећеш.----László (talk) 20:00, 17. фебруар 2009. (CET)

Članci

Interesuje me, pošto sam nov na Wikipediji, da li je u redu prevesti neki članak, npr. sa engleskog na srpski, u slučaju da taj članak nema na srpskom jeziku? Nov sam na Wikipediji, pa me interesuje da li je u redu prevesti članak koji već postoji, samo na drugom jeziku, pošto nisam video u pravilima nikakvu klauzulu vezanu za to... Naravno da nisam mislio da prevedem bukvalno, nego da uradim prevod i da ga onda obradim u članak na srpskom. P0zdrav

Јесте, а у страници за разговор требало би да ставиш да је чланак преведен са енглеског (или већ неког другог језика). --geologicharka пиши ми 19:19, 18. фебруар 2009. (CET)

Зашто...?

Зашто на главној страни где је приказан број чланака,пише мањи број,него што има стварно чланака.

Чини ти се-- Branislav  032  17:56, 21. фебруар 2009. (CET)

Зашто...?

Зашто на главној страни где је приказан број чланака,пише мањи број,него што има стварно чланака.

Како да...

Како да наведем извор?

Видећеш испод опције за снимање и предпреглед ознаку <ref></ref>. Између 2 и 3 заграде (мислим на > овакву заграду) убаци извор. Када то завршиш, отвори поднаслов са називом референце, напомене, извори или како већ желиш. Испод поднаслова убаци {{рефлист}}. То је све.-- Branislav  032  19:08, 21. фебруар 2009. (CET)

Imena muzičkih grupa i igrica

Pokrenuo sam ovu temu na pravopisnim pitanjima (Википедија:Трг/Правописна питања), a pošto je smatram bitnom, rekoh da ostavim obaveštenje i ovde za sve zainteresovane da se uključe. --Дамјан /разговарајмо/ 16:25, 27. фебруар 2009. (CET)

Kancelarijske stolice

Zdravo prvi put pisem na wikipediji pa sam zeleo da pitam:Clanak koji sam postavio u vezi kancelarijskih stolica je menjan od strane admina pretpostavljam.Postavio sam dole u externet linkove jedan link sa planom da dodam jos par najacih firmi u srbiji za kancelarijske stolice.Dakle namena linkova nisu reklamiranje firmi vec cista refrentnost na tu rec kancelarijske stolice. Pitanje je da li sam to uradio ispravno.Molim za pomoc.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Omicronweb (разговор • доприноси)

Najbolje je da u članku nema nikakvih reklama, tj. linkovima ka specifičnim firmama koje bi se koristile tim linkovima. Ako postoje sajtovi koji se bave takvim stolicama generalno, onda linkovi ka njima mogu da se postave. --ФилиП ^_^ 20:50, 27. фебруар 2009. (CET)

ЧИЈА ЈE ВИКИПЕДИЈА?

Однедавно сам овде и понешто ми није јасно.

1. Википедија је међународни пројекат.

Међутим, исто толико је и национални. То се види из саме чињенице да постоје НАЦИОНАЛНЕ википедије: српска, енглеска, хрватска...

Да ли су разне википедије везане за: језик, нацију или државу? На пример: да ли википедија на енглеском језику ПРИПАДА: 1. свим народима који се служе енглеским језиком (Енглези, Шкотланђани, Велшани, Ирци, Американци...), 2. некој од нација које се служи енглеским језиком (нпр. Енглезима) 3. некој од држава у којима је енглески језик - службени (нпр. Аустралија)?

Ово је, између осталог, и ПОЛИТИЧКО питање.

На пример, коме припада, или ко стоји иза Википедије на српско-хрватском језику?

(Немојте ме погрешно разумети. Ја, иначе, мислим да Срби, Хрвати, Босанци и Црногорци говоре једним језиком. Ма како се он звао. Али то је друга тема и о њој другом приликом.)

Serveri na kojima je sadržaj pripadaju Zadužbini Vikimedije, a sadržaj, prema GFDL licenci pripada autorima teksta, koji se slažu da taj sadžaj može slobodno da se distribuira, čita i menja u skladu sa dotičnom licencom. Dakle, pošto uglavnom Srbi pričaju srpski, većina sadržaja Vikipedija na srpskom jeziku "pripada" Srbima iz prostog razloga što su oni većinski autori. U skladu sa tim, svako može da urešuje bilo koju Vikipediju i sadržaj koji ostavi tamo će biti njegovo autorsko vlasništvo (u skladu sa licencom). --Rainman (разговор) 18:58, 1. март 2009. (CET)

Опрости, нисам мислио на "правни" аспект и ауторска права. Када постављам питање: коме припада Википедија? - мислим на то која група људи стоји иза тога. И сам кажеш да Википедија на српском језику припада Србима. Али, да ли свако може да уређује било коју википедију? Пробаћу.--Доситеј (разговор) 23:30, 1. март 2009. (CET)

Узгред, да се вратим на оно питање: коме "припада" (ако припада) Википедија на енглеском језику? Енглезима, Аустралијанцима, Јужноафриканцима, Американцима, Ирцима? Зна ли се?--Доситеј (разговор) 23:30, 1. март 2009. (CET)

2. Ко ВЛАДА Википедијом?

Може ли Немац да преправља француско издање, или Турчин да коригује грчко издање Википедије?

Ако је свака од националних википедија затворена унутар себе, онда се јасно поставља и питање њене објективности.

Било би најпоштеније да БИЛО КО може да поправља било које издање википедије (ако влада језиком, дабоме). Али, да ли је уистину тако?

Da, svako ko poznaje određeni jezik može da uređuje bilo koju Vikipediju, pa ponekad i ljudi koji ne znaju jezik kroz npr interwiki botove. --Rainman (разговор) 18:58, 1. март 2009. (CET)

3. Ко ПИШЕ Википедију?

Уколико Википедија јесте НАЦИОНАЛНИ посао (претпоставимо да јесте), дозвољено је посумњати да поједине википедију пишу тимови аутора, који су за то унајмљени и плаћени.

Питате - зашто? Зато што се нечији утицај, ставови и мнења, између осталог, преносе управо на тај начин.

Iz mog iskustva mogu reći da ne postoje timovi koji su plaćeni da pišu na Vikipediju, mada bi baš voleli da postoje pošto bi onda imali više sadržaja ;) --Rainman (разговор) 18:58, 1. март 2009. (CET)

Опрости, шта говори твоје искуство? Ако ниси сазнао да постоје такви тимови, то не доказује да таквих тимова нема.--Доситеј (разговор) 23:30, 1. март 2009. (CET)

Можда на ова питања већ постоје одговори, али ја их не знам.

Још да додам: немам намеру да омаловажавам Википедију. Питања која постављам су оправдана и траже одговор.--Доситеј (разговор) 16:29, 1. март 2009. (CET)

Википедија је међународни пројекат чије се издања деле по језицима, а не по народима и државама. Нико не влада Википедијом. -- Bojan  Razgovor  16:21, 1. март 2009. (CET)

Лепо речено. Међутим, ти језици - којима одговарају разна издања википедије - су језици различитих нација. Оправдано је претпоставити да Википедија на данском језику изражава ставове неких Данаца, рецимо. Или није?

Затим, у ком смислу је Википедија МЕЂУНАРОДНИ (интернационални) пројекат? Постоји ли неко место окупљања википедијанаца са свих страна света? Где се то место налази?

Da, postoji i to mesto se zove meta. --Rainman (разговор) 18:58, 1. март 2009. (CET)

Оно што ја видим је да постоји МНОШТВО википедија, на мноштву језика. На постоји, дакле, ЈЕДНА Википедија. И о једној истој ствари постоји мноштво чланака, тј. обиље података, али и мишљења и ставова.--Доситеј (разговор) 16:27, 1. март 2009. (CET)

Mislim da je očigledno da ne može postojati JEDNA vikipedija, prosto zato što ljudi govore različitim jezicima. Međutim, treba imati na umu da sve Vikipedije rade na istim serverima, imaju isti softver, dele iste ideale i osnovna pravila, i da se između sebe povezane, kako sadržajem (interwiki i prevođenje) tako i zajednicom (pošto ima dosta ljudi koji npr uređuju na više Vikipedija). --Rainman (разговор) 18:58, 1. март 2009. (CET)

Дакле, Бојан на моје прво питање (коме припада Википедија?) одговара: припада ЈЕЗИКУ, одн. језицима. Даље: Википедија НЕ припада народима и државама.

Да ли то, рецимо, значи да су википедије на појединим језицима подједнако, у истој мери, заинтересоване за СВЕ нације? Да ли се на исти начин третирају историјска, културна, политичка питања БЕЗ ОБЗИРА на национално порекло?--Доситеј (разговор) 16:39, 1. март 2009. (CET)

Корисниче Доситељ: Прочитај ово Википедија:Пет стубова. Ево видиш ја нисам Србин, па доприносим википедији на српском језику. Такође равноправно доприносим на осталим језицима које разумем или које говорим. Тако да су ти овде сви одговори на питања које постављаш. А варијације на тему које наилазимо на разним википедијама је дечја болест ове енциклопедије, која ће се временом излечити.----László (talk) 18:11, 1. март 2009. (CET)

Поштовани László! Прочитао сам "Пет стубова - Википедија" и - нисам нашао одговоре!

1. Рецимо: "Википедија има неутралну тачку гледишта" - да ли је то истинит или лажан исказ? Рецимо, ако поједини чланак на Википедији НЕМА "неутралну тачку гледишта", ако је очигледно тенденциозан и искривљује чињенице - да ли онда Википедија то има? Или просто тврдите да на Википедији НЕМА чланака који пате од овог недостатка?

Ovo je verovatno nesrećno sročeno... Pre bi bilo Vikipedija stremi ka neutralnoj tački gledišta. --Rainman (разговор) 18:58, 1. март 2009. (CET)

2. "Википедија је слободан садржај који свако може да уређује." То, напросто, НИЈЕ ТАЧНО. Има чланака који су "закључани" (ко их је закључао? зашто?) и које могу да уређују само ОДАБРАНИ, или може бити - нико!

Jeste, neki članci su zaključani, ali su uglavnom zaključani iz dobrog raloga. Obično se zaključavaju da bi se sprečio vandalizam, a kad se vandal okane ćorava posla bivaju otključani. U slučaju da neko zaista želi da doprinese članku koji je igrom slučaja zaključan, može uvek to da navede na stranici za razgovor i to će mu biti omogućeno. --Rainman (разговор) 18:58, 1. март 2009. (CET)

У реду, али - шта је вандализам? Да ли је различито мишљење - вандализам? Шта је "добар разлог"? КО одлучује о томе шта је вандализам и шта је добар разлог?

3. Најзад, ја у "Пет стубова" нигде не видим: постоји ли икакво јединство (заједничка правила, узајамни респект, сарадња) међу толиким издањима википедије на толиким језицима.--Доситеј (разговор) 18:37, 1. март 2009. (CET)

Vikipedija ne garantuje ništa: ni da je članak tačan ni objektivan. Ovaj sajt tretiraj kao polaznu tačku za istraživanje. Ako sumnjaš da nešto nije tačno ili objektivno, komentariši na stranici za razgovor svakog članka. Članci se zaključavaju samo kada su česta menta vandala ili svađa i to privremeno. Zajednička pravila su sti tih 5 stubova. Ne znam na kakvu saradnju tačno misliš. -- Bojan  Razgovor  18:43, 1. март 2009. (CET)

Pet stubova jeste osnovno pravilo koje je u jedinstvu na svim Vikipedijama. Pored pet stubova, ista pravila se često vide na svim Vikipedijama, ali unifikacija svim pravila nije nužna zato što određena pravila i procedure na većim Vikipedijama mogu biti nepotrebno komplikovana i nepotrebna na manjim, na primer. --Rainman (разговор) 18:58, 1. март 2009. (CET)

nemam komentar sem želje da pomognem da što pre srpska Wikipedia premaši 100.000 članaka!— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ljubiša gajić (разговор • доприноси)

@Доситеј:

• Која је поента оваквих питања? По теорији вероватноће, врло је вероватно да је једна особа добила паре да напише једну измену. Па шта?
• Различито мишљење није вандализам. Види Википедија. О добрим разлозима одлучује заједница и ако желиш ти можеш да постанеш део те заједнице.
• Не убацуј измене тек тако у сред текста, јер је врло тешко за праћење.--Ирић Игор (разговор) 23:57, 1. март 2009. (CET)

Треба ми асистенција једног од администратора. Јавите ми се на страну за разговор. Хвала --C T E B A H ⁽⁺⁾ 22:43, 3. март 2009. (CET)

GEOGRAFIJA

KOLIKO JE BILO DRZAVA PRE A KOLIKO POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

Друге википедије

Да ли је уреду преводити неке чланке са неке друге Википедије. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 213.137.111.172 (разговор • доприноси)

Naravno da jeste, to se i preporucuje. --Саша Стефановић ® 17:48, 5. март 2009. (CET)

Али обавезно остави и референце на које се позива аутор оригиналног чланка. Имали смо случајеве у којима преводилац побрише све референце из текста па уместо сјајног добијемо чланак који „не цитира изворе“. --В. Бургић (реци...) 18:22, 5. март 2009. (CET)

О пријављивању

Већ неко време размишљам да се учланим у Википедију,па ме занима,које су обавезе и права чланова Википедије.

Nemaš nikakve obaveze osim da ne pišeš namerno gluposti ili netačne članke ili vandalizuješ Vikipediju na drugi način. -- Bojan  Razgovor  02:15, 9. март 2009. (CET)

Острво Крапањ

--TNevena (разговор) 02:21, 9. март 2009. (CET)у чланку о острву Крапањ, запазила сам да ми је појам "спужварство" замењен речју сунђарење. Нећу да вас убеђујем да је спужварство за Крапањ нешто што и алка за Сињ или "фестивал" за Рио, те да је са те стране појам непреводив. Са друге стране - веома сам сигурна да израз као "сунђарење" свакако не постоји ни у једном важећем речнику српског језика. Разумем и подржавам потребу да се у српској Википедији користе српске речи, али конкретно "сунђарење" никаква српска реч и није. Поготово није све оно што обухвата "спужварство" - роњење, дуготрајну физичку и хемијску прераду, обликовање и процену - за то никакав сунђераш никад није чуо.

Молим да ми наведене речи у тексту не исправљате због горе наведеног. Захваљујем се сурадницима на помоћи око сређивања чланка и надам се вашој помоћи и у будуће.

Stanovništvo

Koliko Trebinje ima stanovnika?

ASKA I VUK

GDE MOGU DA NADJEM ANALIZU LIKOVA U ANDRICEVOJ PRIPOVECI ASKA I VUK

Размак на врху главне стране.

На самом врху главне стране већ годинама стоји један размак, који изгледа управо овако:

{|  style="height:12px" border="0"
|}

Осим да створи макар мени непријатан размак између наслова и садржаја главне стране, чему ово служи? 項 Михајло ^{_[ talk _]} 18:24, 20. март 2009. (CET)

Да, тотално беспотребно ПМСМ. Овде би добро дошла она блејм функција коју неки програми имају, како бисмо видели ко је то унео :) У сваком случају, слажем се са уклањањем. --ФилиП ^_^ 19:32, 20. март 2009. (CET)

I verovatno bi prikazao mene da sam uneo. Nesto mi kroz maglu da sam ja to uneo, i da je to bio prostor za neko vazno obavestenje, pa je, koliko se secam, Jovan sklonio obavestenje ali ostavio to prazno mesto kako bi znali ponovo koji je bio kod ili gde ponovo da ga stavimo ... znam da smesno zvuci, i zaista i jeste tako. Ovo je AFAIK ! --Саша Стефановић ® 19:38, 20. март 2009. (CET)

А тачно сам знао да ти имаш неке везе са тим :Р --ФилиП ^_^ 21:40, 20. март 2009. (CET)

Састанак

У недељу, 22. марта 2009. године, у 15 часова, одржаће се састанак Википедијанаца у Трибинској сали Дома омладине Београда. Позивамо вас да нас посетите! --geologicharka пиши ми 11:51, 21. март 2009. (CET)

Вишезначна одредница

Попадић је вишезначна одредница,постоји место Попадић,и презиме Попадић.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 213.137.111.137 (разговор • доприноси)

Урађено. Види овде. Е сад, када би написао нешто о презимену...--Ирић Игор (разговор) 17:34, 22. март 2009. (CET)

Glavna strana

Molim, da dežurni korisnici (admini) povedu više pažnje. Pre jednog minuta sam se ulogovao na wiki i na glavnoj strani stoji Karadžićeva slika. Odoh u istoriju izmena i videh da je stajala čitavih 11 minuta. Šta mislite koliko je posetilaca za tih 11 min to videlo? Ugled wiki je tih 11 min ozbiljno narušen. (nisu ovo sitni sati pa da niko ne primeti da revertuje, sem Kumulusa malopre).--Grofazzo (разговор) 10:23, 24. март 2009. (CET)

Bilo je i jutros pola sata. Ovo je već četvrti peti put da se Karadžićeva slika pojavi na glavnoj (i jutros je stajalo pola sata) od zadnjeg pokusaja da se stranica zaključa. Šta još treba da se pojavi na glavnoj da se shvati da je njena otvorenost korisna kao tumor? -- Bojan  Razgovor  10:49, 24. март 2009. (CET)

Блокирао сам корисника на бесконачно. Ако се поново региструје, мораће да чека 4 дана за уређивање (осим ако нема неки "sleeper" налог). Ако се вандализми наставе, закључаћу привремено главну страну само за администраторе. --ФилиП ^_^ 11:55, 24. март 2009. (CET)

Мислим да би наша Википедија, попут словеначке, требала да омогући приступ само регистрованим корисницима! Па погледајте само категорију Нови чланци, од 10 чланка по 7-8 буду за брзо-брисање, а онда тамо стоје питај Бога колико дуго, јер смо у мањку с администраторима. Зато само регистрованим корисницима омогућити приступ!--Pinki (разговор) 11:04, 24. март 2009. (CET)

Без обзира на велики број вандализама, мислим да случајни пролазници доста доприносе исправљању грешака у Википедији, што фактографских, а што типографских. Али Главну страну дефинитивно треба закључати за све анонимне и нове кориснике, јер ово није први вандализам. --В. Бургић (реци...) 13:08, 24. март 2009. (CET)

Зар није била закључана досад? Свашта. Чланак Косово и Метохија је закључан од анониимних а главна страна није.--Мирослав Ћика (разговор) 17:29, 24. март 2009. (CET)

Ма било је закључано само за новајлије и нерегистроване. Овај није био новајлија па је могао да мења. Ја се залажем да се главна закључа за све осим за администраторе, јер реално, за мењање тога нема потребе, а то може донети штете. Само овде не могу да убедим људе да није свет срећ-срећа-радост, да од те отворености нема 'леба. -- Bojan  Razgovor  19:08, 24. март 2009. (CET)

Слажем се да не треба омогућити анонимним корисницима и новајлијама да уређују главну страницу, али не и да само админи могу да је уређују. Требало би, ако је то икако могуће, омогућити само аутоматски патролисаним корисницима да мењају страницу.--VLADA ® 19:28, 24. март 2009. (CET)

Што се главне стране тиче, потпуно се слажем са Бојаном – не мора нико да је едитује, па ни админи. Ако Џимбо Вејлс реши да је промени, нек се јави, откључаћемо. --В. Бургић (реци...) 21:00, 24. март 2009. (CET)

Слажем се да главна страна треба да се закључа за све кориснике, осим за администраторе. Мислим да нема потребе да сви регистровани корисници могу да је уређују, јер, реално, заиста нема потребе за тим... --geologicharka пиши ми 21:40, 24. март 2009. (CET)

Не видим због чега су админи толико посебни у односу на све аутоматски патролисане кориснике. И зашто да неко од свих тих људи који има неку идеју или допуну тој страни не може да уређује? Неки корсници који нису админи су дуже овде од мене (који сам админ) и верујем технички писменији. Апсолутно се не слажем са Бокицом и Аном.--Методичар зговор²а 22:00, 24. март 2009. (CET)

А да се направи на тргу простор где регистровани корисници прво оставе захтеве шта желе да мењају и на којој страни. Потом администратори прегледају захтеве, ставе на гласање а потом само онима који прођу 50% дозволе да унесу измене. Нерегистровани корисници морају прво да оставе податке о себи и да објасне зашто желе да буду анонимни. Уколико им се прихвати објашњење, онда им се може дозволити ограничени приступ до мањег броја чланака, и то уз надзор, после 7 дана. -- JustUser  d[-_-]b  22:02, 24. март 2009. (CET)

Дај немој да се шегачиш ту на тргу! 50% је премали проценат. Барем 70%! --ФилиП ^_^ 22:30, 24. март 2009. (CET)

Хех, интересантно: неадмини (углавном) траже да се страна закључа за све осим за админе, а админи се (углавном) томе противе :) Треба обратити мало више пажње на главну страну, а осим тога сматрам да чињеница да нови корисници не могу да је уређују довољно штити ову страну. Можда је закључати на пар дана, ако су вандализми учестали. Такође, ниво закључаности чланка није у корелацији са значајем чланка (заиста не знам откуд вам многима таква идеја), већ је у корелацији са угроженошћу чланка. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:37, 24. март 2009. (CET)

Шта је вики? Генерално филозофија викија је да свако може да допринесе. Има злоупотреба? Наравно да има. Али уопштено гледано увијек је далеко више конструктивног рада. Мрзим диктатуре иако сам водио доста битки са вандалима, гдје је потрошена нека количина Х времена која се могла далеко конструктивније искористити. Али свијет је такав какав је... Некада би можда било и досадно да се не појави понеки вандал... =:) ---Славен Косановић- {разговор} 23:27, 24. март 2009. (CET)

Ја мислим да се главна страна закључа привремено док се не среди проблем са мањком администратора....и када се добије број мислим да треба да се на сваки сат два мењају администратори на стражи (за сваки случај)...онда треба ускалдити неку политику казни за све вандалске прекршаје (ако је већ неамамо)...и она да важи за све подједнако....неке боље идеје?--VuXman ^talk 00:17, 25. март 2009. (CET)

Zbog sigurnosti ljudi, ne zato sto nam se hoce da ne mozemo da menjamo. -- Bojan  Razgovor  02:18, 25. март 2009. (CET)

Против сам свевлашћа админа. Али пошто их има релативно мало и сви су добровољци, не могу увијек да буду присутни и да уклањају вандализме. Па сам за то да само они могу да уређују главну страну (ово важи само за главну страну). Могло би ово да се постави на гласање с питањем: "Да ли сте за то да само админи могу да уређују главну страну?"

Други начин да се ово ријеши је да се рецимо установи релативно висок праг, рецимо 1000 или 5000 измјена. Не знам да ли је ово технички могуће извести.--Мирослав Ћика (разговор) 02:33, 25. март 2009. (CET)

Већ смо имали такво гласање, али се показало да људи желе полу-заштиту. Мени је лично већ све једно, али не можемо да организујемо гласања за то сваки пут када имамо вандалски напад или примирје. --ФилиП ^_^ 07:51, 25. март 2009. (CET)

Ово са вандализмима му дође бенчмарковање на кратке стазе. Сваки пут треба премерити пролазно време (овај пут је било осредње) и тако све до следећег акцидента. Признајем да овај пут нисам реаговао брзо. Филип је минут пре мене блокирао. -- JustUser  d[-_-]b  11:22, 25. март 2009. (CET)

Хм. Јутрос око 3ч30м, док су сви у Србији слатко спавали, тип је ударио поново. Није било никог па сам ја вратио измјене (било их је око 3). Примјетио сам и да неки бот за читаву википедију враћа неке измјене вандала и аутоматски блокира ип адресе.

Напад је изгледа дошао са tf.ac.bg.yu. Јел то Теолошки факултет? :)

Но оно најважније: од 3ч30м до око 5ч није било ниједне измјене на википедији осим мојих, дакле сат и по. Да је вандал био иоле способнији, могао је да направи велику штету. Па би сигурност требало узети озбиљно. --Мирослав Ћика (разговор) 13:57, 25. март 2009. (CET)

Ја сам звао стјуарте у помоћ. То је био способан вандал, његов циљ је била главна страна и знао је где треба напасти. Када су му закључали главну скроз, онда је ишао насумично. -- Bojan  Razgovor  14:33, 25. март 2009. (CET)

Па због овога ја мислим да треба да се антивандалска јединица (име сам већ смислио ) треба мењати на на сат два и кориснике треба блокирати од 2-3 недеље, па све до доживотно .... могао би неки план да се смисли, а не само да се говоре мане...мада могло би да се главна страна закључа свима осим администраторима до даљег тј. док се не среде администратори и среди проблем....--VuXman ^talk 11:57, 26. март 2009. (CET)

Ма колико админа да има, неки временски периоди просто неће бити (добро) покривени. Друго, немогуће је организовати смене за рад, јер ово није посао, већ је замишљено као разонода, односно конструктивно трошење слободног времена. Сви овде радимо добровољно и нико никога не може да тера да ради нешто што не жели или не може. --ФилиП ^_^ 12:44, 26. март 2009. (CET)

Што јес, јес, најбољи је С.. кхм, погрешно мјесто... Дакле, да се главна закључа осим за админе. Како је већ речено ово није робија већ добровољни рад, а обично никог нема у ране јутарње сате (па ни Ласла, Џорџам и мене иако смо помјерени око 6 сати). Што се тиче напада на остале стране, они нису тако критични, па би могло можда да исте буду блокиране анонимцима од рецимо 2 до 6 ујутро (рецимо Трг који је био нападнут јуче). Ако ово не може да се изведе аутоматски, онда само главна засад.--Мирослав Ћика (разговор) 14:22, 26. март 2009. (CET)

Најпосећеније стране

Је л' може неко да ми каже где могу да видим које стране са наше Википедије су најпосећеније?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 00:09, 25. март 2009. (CET)

[3] Ovo, samo nije azurno. (samo za avgust 2008.) Postojao je jos neki, samo ne znam da li radi. -- Bojan  Razgovor  02:27, 25. март 2009. (CET)

Имаш овдје и највише едитиране чланке [4] за све мјесеце, при дну странице. То није посјећеност али може бити занимљиво.--Мирослав Ћика (разговор) 02:38, 25. март 2009. (CET)

Хвала!—Џонаја ¿Por qué no te callas? 09:59, 25. март 2009. (CET)

Oftalmologija

na hr.Wikipediji postavili smo šezdesetak kvalitetnih članaka o oftalmologiji, većinom prevoda s en.Wiki. Možete ih naći ovde: http://hr.wikipedia.org/wiki/Kategorija:Oftalmologija. Bilo bi dobro da ih netko jezički malo dotera i postavi na sr.Wikipediju. --Maria Sieglinda von Nudeldorf (разговор) 13:21, 26. март 2009. (CET)

Hvala Vam. -- Bojan  Razgovor  13:25, 26. март 2009. (CET)

Портал: Одрживи развој

Размишљам о томе треба ли направити нови портал, посвећен теми одрживог развоја.

Мислим да је та тема доста важна.

О томе шта обухвата ова тема, види: Portal: sustainable development[5].

Има ли заинтересованих википедијанаца који би се придружили овом пројекту?--Доситеј (разговор) 10:41, 27. март 2009. (CET)

Sumnjam da psotoji neophodan materijal za jedan ovakav projekat.--Pinos (разговор) 20:14, 28. март 2009. (CET)

Članci o albumima

Na stranici gde se raspravlja o aršinima koji su uslov za opstanak nekog članka o muzičkom albuma na vikipediji nije bilo naročitog odziva tako da koristim i ovo mesto da psotavim isto pitanje: koje bi podatke bilo neophodno da obuhvata članaka o muzičkom albumu da bi bio relevantan. Postoji izvestan broj članaka sa ovim tematikom čiji je sadržaj veoma siromašan ali je nemoguće izglasati njihovo brisanje jer ne postoji jasan kriterijum.--Pinos (разговор) 20:13, 28. март 2009. (CET)

Чланци о улицама

Такође бих волео да се раправе критеријуми за чланке о улицама као и о списковима истих.--Pinos (разговор) 20:25, 28. март 2009. (CET)

Мира Шкорић

Последњих пар дана смо добили доста свакаквих покушаја на чланку Мира Шкорић. Ова страна тренутно има 14 обрисаних покушаја. Краткорочна порука је да треба написати овај чланак, али то мање-више. Важније је: шта толико води људе на овај чланак. Одговор на то питање може бити једино овде

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:WhatLinksHere/%D0%9C%D0%B8%D1%80%D0%B0_%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%9B

И, кад мало погледамо, јасно је да уз питању може бити само једна страна: Велики брат. Госпођа је у Великом брату који се управо одржава. А порука те приче је: Велики брат - шта год ми мислили о томе (лично налазим да је у питању најгоре смеће ранга Есмералде) - нам довлачи нове кориснике. На нама је да то искористимо ако некако можемо. Немам неку конкретну идеју, осим да би било добро да макар не бришемо чланке о овим темама (Мики из Купинова, и сл) које већ имамо и да не обесхрабрујемо кориснике да раде на њима ако хоће. Ако неко има конкретну идеју (у оквирима доброг укуса и википедијске праксе) како да искористимо овај потенцијални публицитет, то би било добродошло. --Dzordzm (разговор) 10:00, 30. март 2009. (CEST)

Interwiki

Please, update interwiki of this page, are here some incorrect links to different comuunity pages in thr projects. JAn Dudík (разговор) 16:29, 31. март 2009. (CEST)

Draga Vikipedijo...

Koristim clanke iz hemije i biologije pri spremanju za prijemni,i postoje neke stvari koje nedostaju i rada sam da ih doradim,ali me zanima jako da li je pouzdano da citam ove clanke jer ne bih volela da ucim nesto sto je pogresno i da ne prodjem prijemni zbog tog:))odgovorite mi molim vas..hvala unapred.. Претходни непотписани коментар је оставио Корисник:Bikita. --Dzordzm (разговор) 04:51, 1. април 2009. (CEST)

Википедија је слободна колекција знања коју пишу уредници добровољци. Она је онолико поуздана колико је они учине. Неке академске студије су нашле да је поузданост Википедије на упоредивом нивоу са поузданошћу Енциклопедије Британика и других често коришћених терцијарних извора. Међутим, не дају се нити се могу дати било какве гаранције и сигурно је да у Википедијиним чланцима има и нетачних ствари. Обавезно погледај Википедија:Одрицање одговорности. Чланци би по правилу требало да референцирају садржај, мада има доста садржаја за који то није урађено. Ако је за садржај пружен извор, можеш га проверити консултовањем тог извора. Ако желиш да унапредиш Википедију, можеш почети одмах, ово је вики! --Dzordzm (разговор) 04:51, 1. април 2009. (CEST)

Za prijemni ti ne gine da se naoružaš knjigama i literaturom iz biblioteke. Takođe, mnogi fakulteti ne priznaju citiranje Vikipedije (uopšte opštih enciklopedija) kao izvora za nastavne, stručne i akademske radove. Osim toga uvijek treba da citiraš primarne i sekundarne izvore u bilo kom akademskom radu, a to opšte enciklopedije nisu. Razne opšte enciklopedije, kao i Vikipedija su korisne za početna istraživanja, nikako kao jedini izvor. Inače baci pogled na ovaj viki, za teme iz biologije, pošto ga uređuje jedna profesorka biologije. ---Славен Косановић- {разговор} 08:47, 1. април 2009. (CEST)

Тај линк који си јој дао за Био-нет школу не ради.--VLADA ^talk 08:52, 1. април 2009. (CEST)

Probaj sada. Mada meni je i ranije radio. ---Славен Косановић- {разговор} 08:59, 1. април 2009. (CEST)

У задњих пар месеци уопште не могу да отворим тај сајт, а не могу ни сада. Не знам зашто.--VLADA ^talk 09:10, 1. април 2009. (CEST)

Википедија би требало да инсистира на проверљивости чланака, али то није увек могуће. Када видиш на дну чланка неке релевантне изворе, можеш прихватити истинитост наведених тврдњи. Ако наш чланак нема референце, погледан ја енглеској Њики, можда они имају. Ако је и енглески чланак без извора, потражи неки поузданији извор од Википедије (то могу да буду сајтови разних светских универзитета, они најчешће имају доста литературе на мрежи). (ПС Мени се Бионет школа отворила без проблема) --В. Бургић (реци...) 10:13, 1. април 2009. (CEST)

Yu domen

.YU domeni će biti deaktivirani 30. septembra, zato opominjem da svi korisnici čija je adresa svog websajta ima nastavak .yu, neka pređu na .rs(ukoliko je neko iz Srbije) .me(ukoliko je iz Crne Gore) ili međunarodne .com/.net nastavke

Hvala na obaveštenju :)--Pinos (разговор) 18:13, 1. април 2009. (CEST)

Википедија затворена?

Шта ја то видим у вестима нека неко објасни!!!--VuXman ^talk 01:15, 2. април 2009. (CEST)

Реч је о првоаприлској шали коју сам управо уклонио јер је први април прошао (бар за нас у CEST и GMT временским зонама, плус источно). --ФилиП ^_^ 01:19, 2. април 2009. (CEST)

Требало је да погледате енглеску Главну страну, тамо је тек било лудило --В. Бургић (реци...) 16:21, 2. април 2009. (CEST)

Словенци нас престигли

Тек сам сад приметио да нас је Википедија на словеначком језику, која је стално каскала за нама за хиљаду чланака, престигла и то за хиљаду чланака. У задње време ми се чини да веома салбо напредујемо са бројем чланака.--VLADA ^talk 18:51, 3. април 2009. (CEST)

Ми сад правимо више од хиљаду чланака мјесечно. То није лоше узевши у обзир да имамо само око педесетак активнијих корисника. Да може боље, може. Погледај дискусију на горњем дијелу стране о 100000 чланака за неке идеје да се то превазиђе и више људи укључи.--Мирослав Ћика (разговор) 22:48, 4. април 2009. (CEST)

А ево и прегледа:

• Српска
• Статистике корисника:
• Регистровани корисници 35.624
• Активни корисници 594

(Users who have performed an action in the last 30 days)

• Словенска
• Uporabniška statistika:
• Registrirani uporabniki 38.819
• Aktivni uporabniki 646
• (Users who have performed an action in the last 30 days)

Задњи пут кад сам провјерио, Срба је било нешто више од Словенаца. Зашто се онда дешава да имамо мање чланака? --Мирослав Ћика (разговор) 12:09, 12. април 2009. (CEST)

Али ми се чини да су код нас квалитетнији чланци. Сад им на главној страни стоји чланак са 33.301 бајтова, а од тога трећину чине табеле.--VLADA ^talk 19:23, 12. април 2009. (CEST)

Без интервикија

Феликсбот је управо изгенерисао спискове чланака и категорија без интервикија. Коме се сређује (односно ко нема преча посла), нека навали. Подсећања ради, Феликсбот није ажурирао списак чланака без интервики линкова већ више од две године (можда зато што постоји посебна страна намењена управо за ту сврху), док списак категорија без међувики веза није ажуриран већ скоро годину дана. --ФилиП ^_^ 21:50, 3. април 2009. (CEST)

Блиц анкета

Шта користити за категорије, режисер или редитељ? -- Bojan  Razgovor  14:22, 4. април 2009. (CEST)

Режисер;

Редитељ;

• Ја сам за ово.--VLADA ^talk 14:45, 4. април 2009. (CEST)

• Опа. Можда би требало отворити дискусију о кроатизмима и „кроатизмима“ :=))) на Трг/Правопис. Добра су оба облика, сви знамо шта значе. Српски језик је добро проширивати, не ограничавати.--Мирослав Ћика (разговор) 22:55, 4. април 2009. (CEST)

Treba nam jedan pojam, jer имамо категорије Редитељи и Режисери. -- Bojan  Razgovor  06:23, 5. април 2009. (CEST)

Да ли може једна кат. да преусмјерава на другу? Ако не, да обје буду подскупови неке друге категорије (РедитељиРежисери)?--Мирослав Ћика (разговор) 04:13, 6. април 2009. (CEST)

Ne može. -- Bojan  Razgovor  05:35, 6. април 2009. (CEST)

Пар ненаучних примедби за даљу дискусију

• [6] према овоме можда има и некакве разлике да ли је филмски/ТВ (режисер) или позоришни (редитељ), а неко је напоменуо и да је именица само „режија“
• Гугул-тест: редитељ (на српском) 511.000 погодака, reditelj (на српском) 485.000 погодака, режисер (на српском) 49.500 погодака, režiser (на српском) 256.000 погодака. --Dzordzm (разговор) 07:39, 6. април 2009. (CEST)

Вујаклија каже:

• режирати: ....; вршити посао позоришног, филмског, телевизијског режисера.
• режисер: ...; редитељ, уметнички руководилац позоришног, филмског, телевизијског извођења, који усклађује и организује, уметнички и технички сав рад на припремању представе.

Реч „редитељ“ није наведена у овом речнику страних речи и израза. --Dzordzm (разговор) 08:13, 6. април 2009. (CEST)

РМС каже:

• режисер, -ера м фр. 1. редитељ (7). — Дршће над њом . . . немоћан као режисер над слабим глумцима. Крл. Режисери . . . избацују оне делове који се споља не чине од битне важности. Панд. 2. рачуновођа, рачунски службешк. — Стреловито су трчали. . . администратори, режисери. Крањч. Стј
• редитељ м 1. = редатељ (1). — Унутрашњи карактер драме био је највећи проблем . . . Редитељ га је . . . решио изванредно правилно. Богдаи. 2. фиг. песн. управљач, вођа, предводник. — Они бит ће намјесници овдје, редитељи човјечјега стада. Прер.
• редатељ - редитељ (1) уметнички руководилац и организатор постављања на сцену позоришне или филмске представе, режисер. — Хтио [се] ухватити посла као редатељ те дилетантске дружине. Нех. 2. редар {16, в). — Младића су редатељи већ одавна отиснули. Крањч. Стј. --Dzordzm (разговор) 08:24, 6. април 2009. (CEST)

Дакле, РМС прихвата оно што се може сматрати уобичајеном праксом - и један и други се баве режијом, али режисер на филму а редитељ у позоришту. Међутим, ако је грагол режирати и именица режија, и ако треба да се одлучимо за једног, онда је режисер. --В. Бургић (реци...) 08:41, 6. април 2009. (CEST)

Онда режисер. (ако се нико не буде противио наредних неколико дана) -- Bojan  Razgovor  17:45, 6. април 2009. (CEST)

Само да напоменем да редитељ једини српски превод речи режисер, и никако није кроатизам, јер Хрвати кажу redatelj.--Дамјан /разговарајмо/ 22:37, 6. април 2009. (CEST)

Reditelj ili režiser, sasvim je svejedno, obe su reči srpske. Ne treba tražiti analogiju, jer analogija obično ne daje ispravne rezultate. Jednotomni RMS upućuje s reditelja na režisera iz čisto rasporednih razloga -- uvek se upućuje sa azbučno prve na azbučno drugu reč, kod koje stoji i definicija. A definicija glasi:

režiser (fr.) -- umetnički i tehnički organizator postavljanja na scenu pozorišne, filmske, televizijske ili radio predstave, reditelj.

Dakle, potpuno je svejedno, s tim što je reditelj srpskog, a režiser francuskog porekla. I jedan i drugi rade potpuno iste stvari - režiraju bilo na filmu, bilo u pozorištu, televiziji ili na radiju. Možda bi neko preusmerenje bilo najbolje rešenje.--Јагода испеци па реци 22:55, 6. април 2009. (CEST)

Изгледа да преусмјерења за категорије постоје од фебруара како је Џорџм пронашао. Одите на Боинг Б-52 страну и кликните на категорију Аероплани на дну. То сад води на кат. Авиони.--Мирослав Ћика (разговор) 05:17, 8. април 2009. (CEST)

Шаблон:Потребан

Мени овај шаблон нема смисао никаквог и само прави безвезе ствари на википедији. Погледајте чланак озонски омотач. Стварно нема смисла да имамо такве чланке, а са овим шаблоном бисмо могли да их штанцујемо по хиљаде. Па наравно да је много тема потребно нашој википедији. Ја иначе заступам став да је свака тема важна јер никад се не зна коме може затребати, али и да се ограничимо заиста на најосновније, скочио би нам број чланака на колико хоћеш. То, ипак, није решење.--Методичар зговор²а 16:41, 6. април 2009. (CEST)

Шаблон је направљен у доба када нисмо желели да бришемо чланке који немају текста у себи, а имају занимљиве слике или шаблоне, све у нади да ће их неко ускоро допунити. Данас, после готово четири године, слажем се да то више нема неког смисла, те да такве чланке треба по виђењу брисати (или макар означити почетничким, што ће осигурати брисање кад-тад уколико не буде допуне). --ФилиП ^_^ 23:18, 6. април 2009. (CEST)

Сјајни чланци ?

Списак сјајних чланака који су нереференцирани (масна слова), или имају мање од 10 референци:

• Немачки бојни брод Бизмарк
• Нуклеарна магнетна резонанција
• Алгоритам
• Бијело дугме
• Галактичка Република
• Хеви метал
• Лужички Срби
• Географија Италије
• Кипар
• Наполеон I Бонапарта
• Велизар
• Јелена (мајка цара Константина)
• Џејмс Кук
• Петар Велики (да ли су овде коректне референце, или само збирна литература?)
• Никола Тесла
• Алфред Хичкок
• Јанош Хуњади
• Битка за Стаљинград
• Битка код рта Матапан
• Деколонизација Африке
• Други светски рат
• Заливски рат
• Источни фронт у Другом светском рату
• Свемирска трка
• Хиспанија (4-7 личи на списак литературе, осталих 5 су можда референце?)

--Јакша (разговор) 13:09, 11. април 2009. (CEST)

Da, i ? Dali mora da ima dobar članak iznad 10 referenci ? Ne vidim nekog smisla. --Mile (разговор) 13:19, 11. април 2009. (CEST)

На страници за гласање за сјајне чланке стално се инсистира на проверљивости (референцама). Двадесетак референци се већ сматра за премало. Нек се онда утврди да ли су референце потребне, или нису. --Јакша (разговор) 13:26, 11. април 2009. (CEST)

Kako gde, negde ih ne smatram ni malo potrebnim, recimo kod "pure science"...algoritam recimo. A da je reč o nekoj politici i istoriji odma se traži sto referencija. I kad ja napišem nešto o starosti Zemlje i dodajem račun, tada nema svrhe da nešto referišem. Ali naravno, ova "pravila" koje napišemo ovde ne smatraj zdravo za gotovo...bilo je i pravilo da se autobiografija ne sme pisati. Zamalo da ne obrišu pisce,kulturnike... --Mile (разговор) 16:38, 11. април 2009. (CEST)

Ја стварно не видим зашто се Петар Велики нашао на овом списку. Референциран је укупно 77 пута са 8 различитих извора, од тога један часопис и једна књига где су уредно наведене странице,и остатак су текстови на Интернету који су доступни једним кликом. У чему је проблем? Кос Хиспаније не капирам питање: није референциран, само је наведена литература према којој је писан, и што се тог чланка тиче, сасвим је оправдано дошао на овај списак. Међутим, Петру Великом заиста није место овде. --Јагода испеци па реци 20:11, 11. април 2009. (CEST)

А од када ми то расправљамо колико референци (различитих извора) мора да има неки од изабраних чланака? Прво - то зависи од теме о којој се пише, затим од области (није исто да ли пишеш нешто из математике или чланак из „хај тек“ технологије), да ли се пише о некој теорији која има разна тумачења, итд. Слажем се са Милетом да није неопходно баш свуда стављати референце, нпр. ако кажем да је гранит стена, да ли то морам да референцирам? Ја мислим да не. И онда, ако решим да напишем чланак о граниту, и урадим га сјајно, он неће бити изабран за сјајан због тога што има мање од 20 референци? Према мом мишљењу, то је малко глупо... --geologicharka пиши ми 21:49, 11. април 2009. (CEST)

Po drugoj strani, a šta je referenca ? Nešto što se nanosi na neki tekst tamo na nekom drugom mestu, a gde su tamo reference, reference na reference ? Ko kaže da je tamo refreneca objektivna ?! Znači sve je onako, snađi se kako znaš, filtriraj informacije kako umeš. Zna se da su greške svugde. --Mile (разговор) 10:30, 12. април 2009. (CEST)

Овде се изгледа играмо покварених телефона. Што не изађете са тим ставовима тамо где се гласа за сјајне и добре чланке? Тамо би вас смождили. Данас приметих да је за чланак са 30 референци прокоментарисано да их има премало! Ја сам лично противник референци, али мислим да има ситуација када су корисне (неопходне) за: статистике, изношење квалификације о нечему итд. Математика или природне науке нису изузетак. Може неко писати тоталне глупости о математичким појмовима ако му се дозволи потпуна дискреција. Гранит је стена, али ако наводиш физичке и хемијске особине гранита, пожељно је да их референцираш. Већина нереференцираних чланака које сам пронашао тичу се историје, а ту је најопасније писати непоткрепљене тезе.

Пошто се референцираност наводи као НЕОПХОДАН услов за сјајне чланке, мислим да је природно решење да се наведени чланци преведу у статус добрих.

За Јагоду, кад се наведе 64-73, јел' то значи да неко треба све то да прочита да би нашао податак на који мислиш? У датом случају 38 чињеница се налази ту негде. --Јакша (разговор) 11:26, 12. април 2009. (CEST)

Па мораће да прочита цео чланак јер сви подаци који се налазе у чланку налазе се и у тексту. Слажем се да је добро да се напише и тачан број стране, али мислим да у овом моменту то је једноставно немогуће тражити од сјајних чланака. Ако ћеш тако да гледаш, онда ти овај списак није потпун, тј. фали приличан број сјајних чланака који не испуњавају не само тај твој услов, већ не испуњавају ни основне услове референцирања сјајног чланка, као нпр. сређене референце и правилно наведени библиографски подаци. Заправо, чини ми се да бисте остали са три сјајна чланка кад бисте узели такав критеријум. Такође ниси додао многе чланке које је поодавно прегазило време, као нпр. Пи, који нпр. има линк ка нечему у ПДФ који је описан као "Једноставан доказ да је Пи ирационално", а нигде не пише ни шта је то, ни ко је то написао, ни ко је издао, ни кад је издао нити било који други податак који доказује да то није моја баба написала и аплоудовала на интернет. Референце тотално несређене, линк ка Вокабулару -- речнику стоји као голи УРЛ, ништа не пише ни шта је ни о чему се ради. Прва референца је један -- ФОРУМ!!! Нити једна једина референца нема написано шта је, одакле је узето, ко је то написао, или барем назив сајта одакле је узето. Реф. 8, Трансцедентност броја Пи, такође. Што се мене тиче, оно је могао било ко да напише и да окачи на интернет. Мислим, ок, проверљивост. Али, зар вам баш толико није стало да подаци који су на Њики, осим што су проверљиви, буду и тачни? Референце на чланку Пи могу се проверити, да, довољно је да кликнеш и податак је проверен, али питање је ШТА доказује тачност тог податка јер тако како је та референца наведена, нико не гарантује да је инфо који наводи и тачан, јер се пре свега не зна чиме се тврдње референцирају. Боље би било да о томе размислите, него да ситничарите око броја стране. --Јагода испеци па реци 11:46, 12. април 2009. (CEST)

Ах, да. И да одмах предупредим математичаре који ће сад да бране Пи тиме што наводно "математички чланци не могу да се референцирају". Скоро је изабран чланак о Питагориној теореми који је референциран, по мом мишљењу, за десетку. То ваљда доказује да се чак и математички чланци могу људски референцирати. Дакле, за Пи нема оправдања. --Јагода испеци па реци 11:49, 12. април 2009. (CEST)

Сјајни чланци који не наводе бр. стране:

1. Стари Рас
2. Алмогавери (мада наводе бр. стране на којима се налази чланак, ал ајде, ако код Петра не ваља, не ваља онда ни овде)
3. Борба за независност Латинске Америке (исто као и алмогавери)
4. Историја Мађарске (исто као и Пи, има осам референци, од којих су три гола УРЛ, не зна се ни шта су ни где воде, књиге нису наведене како треба, име аутореа, име књиге, име издавача, град, година, стране и сл.)
5. Лекари без граница (нема наведених страница)
6. НЛО (ово је тек смехотресна олимпијада. Ако ме сећање не вара, овде су се чак наводиле и слике као референце. Но добро. Ни овде углавном ништа не пише шта је сајт на који се упућује, а књиге такође немају бр. странице)
7. Пад Цариграда(1453) (одличан чланак, али не наводи бројеве странца!)
8. Праисторија (само две референце наводе број стране. Има једна која наводи од-до, као Петар и Алмогавери, остало нема број стране)
9. Пингвин (негде не наводи број стране а негде наводи као и Петар - од-до)
10. Скореновац (не наводи бр. страна)
11. Зуби (не наводи бр. стране)
12. Каријес (не наводи бр. стране)
13. Мркоњић Град (не наводи бр. стране)
14. Аустралија (не наводи бр. стране, а чланци чак не наводе ни од-до, што је обсавезно кад се наводи библиографски податак за један чланак)
15. Алберт Ајнштајн (не наводи бр. стране)

и тако даље, има их још, али ме мрзи да их све прегледам. Зар заиста мислиш да је бр. стране (иако заиста пожељан) у овом моменту неопходан да се постави као критеријум за сјајни чланак? По том критеријуму, српска Њики би остала без сјајних чланака за трен ока. --Јагода испеци па реци 12:14, 12. април 2009. (CEST)

Погледај чланак Иван Милутиновић и гласање за њега. Цитат са гласања: »Што рече Лошми, не можемо очекивати од читаоца да прочита све књиге наведене у секцији „Литература“ да би се увјерио у одређени податак. --Дарко Максимовић (разг.) 00:51, 11. април 2009. (CEST)« Дакле, има их доста који мисле тако. Систем без навођења странице нису баш праве референце из научне литературе, већ више „коришћена литература“. --Јакша (разговор) 21:09, 12. април 2009. (CEST)

Јакша, цела моја прича се не своди на то да ја оспоравам важност навођења броја стране генерлано. Треба наводити број стране, и требало би да се све више Њикипедијанци навикавају да то раде у будућим писанијама. Моја прича се своди на питање: Док још увек постоје сјајни чланци као Пи, НЛО о др. који имају конфузне референце којима се не може веровати, док још увек постоје сјајни чланци који уопште НЕМАЈУ референце, зар је број стране сад толико важан да се САД инсистира на томе? Зар није важније, прече, хитније, видети шта да се ради са тим чланцима, па кад такви чланци нестану са списка сјајних, кад на списку сјајних остану само заиста људски написани чланци и они који немају наведене стране, онда се на крају ухватити и за те чланке и решити и тај проблем? Мислим, немам ја ништа против да скинете звезду Петру Великом због немања броја страна, али мислим да није у реду прескакати чланке који су типа Пи и НЛО, јер заиста сматрам да ти чланци пре не одговарају критеријумима сјајног чланка него Петар Велики, или други чланци који немају бр. стране, а који су заиста одлични текстови. Мислим, што рече Методије, треба ићи редом, а не на прескок.--Јагода испеци па реци 21:45, 12. април 2009. (CEST)

Претпостављам да је цела прича намењена побољшању квалитета чланака. У том смислу схватам и примедбе да оно што је некад сматрано изузетно добро референцираним данас не може проћи ту проверу. Стварно, уколико заинтересовани читалац жели сазнати што више може о дотичној теми требаће му и број странице. Дакле, убудуће треба пажљивије писати. Има смисла да у будућим сјајним чланцима странице буду део што већег броја референци. Е сад, да ли због овога скидати налепнице за сјајни чланак, па ... не знам. -- JustUser  d[-_-]b  12:58, 12. април 2009. (CEST)

Прво треба поскидати звезде онима који не задовољавају основне захтеве (или их поправити, ако има заинтересованих за такав мукотрпан посао), а то је да имају уопште референце и то људски сређене, а не само као урл ако се ради о Интернет странцама. Дакле, да прво крај сваког линка пише ГДЕ то тај линк води и ШТА ће тамо да се види, а код папирнатих референци, навести људски библиографски податак, онако како се то ради: аутор, име дела, име иѕдавача, град изадња и година издања. То за почетак. Тек кад једини недостатак постојећим сјајним чланцима буде недостатак броја стране, могу се и такви чланци доводити у питање. За сада, мислим да је то терање мака на конац, кад постоје много већи и озбиљнији недостаци у многим чланцима који и даље носе епитет сјајног.--Јагода испеци па реци 14:26, 12. април 2009. (CEST)

Ponoviću svoj po n-ti put: izvori su potrebni, samo nije važan broj već, mesto i razlog. Insistiranjem na referencama se od šume ne vidi drvo. Nakrćaće se na silu 30 referenci za trivijalnosti iz ko zna kakvih izvora, a stvari koje pre zahtevaju izvore mogu ostati nepotrkrepljene.

Što se tiče članka o broju pi, problem je bio da li treba referenca da se pi definiše kao odnos obima i prečnika (dat je dokaz koji je na nivou matematike šestog razreda osnovne škole) i koliko iznosi prvih 6 decimala broja pi (svaki napredniji digitron koji sam imao prilike da držim pokazivao je najmanje prvi osam decimala broja pi, a tu je i Google koji na upit "pi" prvi rezultat daje prvih 10 ili više decimala. Da smo dozvolili da takve trivijalne stvari referenciramo, neko bi imao puno pravo (iz bilo kog razloga) da traži dokaz da je Pariz glavni grad Francuske. I šta onda, tražiti ustav Francuske po internetu? I tako recimo još 5-10 trivijalnih stvari po jednom članku?. To je gubljenje vremena. -- Bojan  Razgovor  18:09, 12. април 2009. (CEST)

Гугл није валидна референца. Ако је референцирано уџвеником из основне школе, онда нек се наведе комплетан библиографски податак те књиге. Као што сам већ рекла, треба навести барем име веб странице која се даје као референца, што у чланку Пи није урађено. Такође не треба наводити тако неозбиљне референце као што је један форум. Сигурно много вас има много валидније и озбиљније књиге које се могу навести као референце за оно за шта је у том чланку референца један форум.--Јагода испеци па реци 18:27, 12. април 2009. (CEST)

Ми баш прескачемо кораке. Не можемо да се договоримо да се за сваки чланак наведе макар литература, а причамо о изгледу референци. :) --Методичар зговор²а 19:01, 12. април 2009. (CEST)

Pa valjda bi prvi korak bio da se barem zna šta je referenca i gde nas vodi link koji je naveden kao referenca, a ne da se samo udari sirovi url, pa nek se čitalac sam snalazi.--Јагода испеци па реци 19:07, 12. април 2009. (CEST)

• Za ovako trivijalnu stvar mislim da Google je ne samo validna, već i suvišna referenca. (primer koliko je validan je to što Google tražio kadrove za sebe među pi-manijacima. Oni koji su rešili zagonetke sa brojem p, dobili su posao. Izvor: Svet kompjutera od pre nekoliko godina)
• Što se tiče dokaza, sad treba vijati neku knjigu zbog dve formule sa jednom promenljivom i deljenja, a pride i slika? Usput, formula za računanje obima se pojavljuje još jednom u članku. A da je prečnik dva puta veći od poluprečnika i da se poluprečnik označava sa r, to se uči u još nižim razredima, verovatno još u trećem.
• Što se tiče veza ka forumima, to spada u ono forsiranje broja referenci, verovatno ubačeno po sistemu "daj šta daš" kada je pi mogao da ostane bez zvezdice. Mada, ne bih ja to nazvao forumom, iako sajt sadrži forum u svom imenu. -- Bojan  Razgovor  20:13, 12. април 2009. (CEST)

Među sadašnjim sjajnim člancima ima onih koji zaista jesu sjajni u svakom pogledu, a ima i takvih koji su lošiji od mnogih dobrih, pa čak i običnih članaka. Slažem se s JustJuserovim komentarom. Cela ova priča o referencama treba bude jedan korak napred u pisanju članaka.

Malo je verovatno da će neko tražiti referencu da je Pariz glavni grad Francuske, a ako i zatraži — referenca za tako nešto može se naći za nekoliko sekundi. Stvar je u tome da dok neko nešto piše navodi reference za stvari koje nekom drugom neće biti lake za nalaženje. I ako je u pitanju knjiga treba navesti broj strane. Mislim da čak i ovo 64-73 može da prođe ako je to jedino iz knjige što služi kao referenca. Ali ako neko kao referencu samo navede knjigu od 250, 300, 400 strana to je već previše. Neće valjda neko morati da pročita 300 strana nečega da bi proverio tvrdnju. Osim ako nije u pitanju rečnik, a referencira se neka odrednica, pa u tom slučaju nije potrebno jer će je naći po azbučnom redu.

Od teme do teme zavisi šta može da posluži kao izvor. Nije o svim temama podjednako pisano. U krajnjoj liniji referenca može biti i blog ili forum, ali samo u slučaju da ne postoji ništa relevantnije. Poenta je u tome da čitalac ima uvid da se autor članka kao izvor poziva na blog. Verovatno je da će biti podozriviji da takvu informaciju prihvati zdravo za gotovo. U suštini, ovo je opisano u smernicama (Википедија:Проверљивост#Сумњиви извори) A šta ostaje ako ne postoji nikakva referenca? Verovanje da su autori Vikipedije bezgrešne mašine koje sve znaju, ne greše i treba im se bezuslovno verovati. Mnogi zaista i prekopiraju podatke s Vikipedije na poverenje. Najgore je ako se pri tom potkradu netačne informacije, a s obzirom na posećenost i korišćenost Vikipedije neka netačna informacija lako može da se jako brzo raširi internetom. Kakvo mišljenje imate o članku kome na vrhu stoji šablon: „Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне.“ Ja lično, malo podozrivije. -- Loshmi (razgovor) 20:07, 12. април 2009. (CEST)

Teško mi je da zamislim odraslu osobu da ne zna koji je glavni grad Francuske (osim romskog stanovništva), i ako čovek traži da mu mi dokazujemo da to jeste tako, a da nas on nije uverio da moramo to uraditi nekim smislenim komentarom, mislim da je jasno da je u pitanju šaljivdžija-zezator-trol i treba ga ignorisati/blokirati da ne gubimo vreme i energiju. -- Bojan  Razgovor  20:42, 12. април 2009. (CEST)

Kakvi su bre ovo fašistički komentari? Ja mogu da zamislim nekoga ko nije Rom, a ne zna za glavni grad Francuske. To znači da je taj čovek neobrazovan, a koje je nacionalnosti potpuno je nebitno. -- Loshmi (razgovor) 03:58, 13. април 2009. (CEST)

Samo da napomenem da ne smatram Bojana fašistom, ali sam morao da odreagujem na ovakav komentar. -- Loshmi (razgovor) 17:05, 13. април 2009. (CEST)

Да ли је закључак:

1. „може и са референцама и без њих“, ако се изгласа?
2. Списак литературе се сматра референцом.

Шта ће се догодити са горенаведеним списком? --Јакша (разговор) 01:50, 13. април 2009. (CEST)

Што се мене тиче, одговор је НЕ у обе тачке, што сам и навела у свом претходном писанију. Шта ће бити са списком? Хе... Искрено се надам да неће бити оно што ја мислим да ће бити, а то је -- ништа. --Јагода испеци па реци 02:02, 13. април 2009. (CEST)

• У расправи о предлозима за нова правила за избор добрих и сјајних чланака сам изнео предлог у смислу тога да све без изузетка у сјајним чланцима мора бити подржано поузданим изворима, и да све осим неконтроверзних чињеница периферних за тему чланка мора бити инлајн референцирано. Они који се слажу са таквим ставом требају тај предлог да подрже у тој расправи, а не овде где то нико неће видети.
• Мислим да стандарде треба подизати тако што бирамо нове чланке са вишим стандардом. На пример, скидање чланка Пи је можда раније било проблематично, али корисници сада могу тај чланак да упореде са чланком Питагорина теорема (што нису могли раније), па ће можда имати другачије мишљење. Када чланака као што је Питагорина теорема буде неколико, гласање о скидању Пи-ја ће проћи глатко. Дакле, како се број чланака сјајних по новим критеријумима повећава, можемо полако скидати ознаке за „сјајност“ са чланака који то више нису, с тим да мислим да то треба радити са задршком. Дакле, сада би вероватно било време да се чланци који уопште нису референцирани полако одстрањују, без хистерије, један по један. Процедура за то је позната.
• По мени списак литературе није задовољавајући начин да се обезбеди проверљивост у сјајним чланцима. Једини начин да се проверљивост обезбеди на заиста одговарајући начин јесу инлајн референце на месту појављивања податка. Нови сјајни чланци показују да се то може конзистентно спровести. Коментари на тему „ако ја напишем сјајан чланак о граниту, не морам да референцирам да је гранит стена“ промашују тему, јер ће у сјајном чланку о граниту бити само једном написано да је у питању стена, а осталих 99,9% чланка ће бити тврдње попут тачке топљења, географске распрострањености, значају у индустрији и култури, и тако даље, који сви захтевају референце. А ако се у чланку о граниту помене да је Париз главни град Француске, то се не мора референцирати, јер је тврдња периферна за чланак о граниту и референца ће се наћи (или би требало да се може наћи) у чланцима о Паризу и Француској, где и такав податак треба референцирати ако се ти чланци хоће прогурати за сјајни.
• Навођење референци на књиге без навођења броја стране по мени такође није задовољавајуће за сјајне текстове. Такве чланке би временом требало сређивати или уклањати са списка; слажем се да на њих можда „није ред“ и за сада не бих гласао за њихово скидање са списка, али то је као када добијете казну за вожњу 90 км/ч на путу где је ограничење 80 км/ч, а ви кажете судији да је било поред вас људи који су возили 110 км/ч. То је ирелевантно. Другим речима, не мислим ни да је битно ту имати неку Бог зна какву методичност. Википедија у принципу функционише као креативни хаос. Значи, ако неко те чланке хоће да предложи, може, а корисници ће гласати против ако мисле да још није време. На пример, сада изгледа да ће чланак Мачка, иако има озбиљних проблема са референцама, преживети гласање о скидању са списка. --Dzordzm (разговор) 02:57, 13. април 2009. (CEST)

Мачка нема ни из далека тако велике проблеме с референцама колико их имају Пи и НЛО, па опет некако осећам да би ти видиш као већи проблем чланке који немају наведен број стране (а имају референце по свим правилима), него оне који имају конфузне и сумњиве референце, типа ова два чланка, што ја једноставно не могу да схватим (покушавам, али заиста не могу). Креативни хаос не значи остављати лошије а укидати добро, барем ја мислим да није тако јер једоставно није логично. Пи и НЛО одавно заслужују налепнице сређивање и без референци, па ипак, и даље, након више од годину дана у којих се десило много промена на боље кад су сјајни чланци у питању, и даље љуборморно чувате та два чланка из не знам којих побуда. Мени тотално нејасно и необјашњиво понашање. Но, добро. Нек вам буде. --Јагода испеци па реци 03:13, 13. април 2009. (CEST)

Ја сам своје недело Либерализам сам предложио за скидање са списка када је било довољно значајно бољих чланака, те ми молим те немој пришивати такве ствари. Процедура за скидање чланака са списка је позната. Мислио сам да је моја метафора са прекорачењем брзине била јасна. Ја сам само рекао да нема потребе за некаквим планским увођењем реда и да мислим да је важније да имамо чисте критеријуме за нове сјајне чланке, те да ће тако временом све што не одговара практично само отпасти. Не знам како би прошла са Пи-јем. Једини начин да сазнаш је да пробаш. Какав год да буде резултат не видим разлог да га узимаш лично, а Трг није одговарајуће место за расправу о том чланку. Међутим, ако баш хоћеш да овде причамо о том једном чланку, да, не свиђа ми се што нема референце и да, слажем се да се све може референцирати, али такође, да, налазим да је питање референци много мање критично у математици, најегзактнијој и најнеупитнијој од свих области људског деловања, него у било ком чланку из историје или какве друштвене науке, где све може и овако и онако, можеш да докажеш једно па онда друго, и за које је заинтересовано кудикамо више људи којима је у интересу да прогурају неку своју причу, тако да бих лично пре био забринут за НЛО и разне цареве који су заједно са свим сведоцима својих дела одавно прешли у материјал за нови циклус фотосинтезе, за разлику од броја пи који је, хвала на питању, и даље жив и здрав и потпуно исти као у старој Грчкој. --Dzordzm (разговор) 04:33, 13. април 2009. (CEST)

Уосталом, зар није овако најпростије: Википедија:Сјајни текстови/Гласање#Пи. И тако прекратимо целу причу око тог конкретног чланка, а исто се може урадити и са сваким другим који је „сумњив“. --Dzordzm (разговор) 04:38, 13. април 2009. (CEST)

Ја нисам ником ништа пришивала, него сам изразила какав сам утисак стекла из онога што си написао. А не постављам Пи нити било који други чланак на гласање, знаш ти врло добро зашто, да сад не излазимо у оф топик. Уосталом, да сам у праву, види се на тргу по гласању које си ти поставио. И заиста не видим зашто би један чланак из математике имао право да буде мање референциран а поготову референциран сумњивим изворима (типа форума и веб страница за које се не зна ни шта су ни ко их је написао) од једног чланка са историјском или географском темом. --Јагода испеци па реци 11:55, 13. април 2009. (CEST)

Ставио сам 5 чланака који су без референци на гласање. Било би пожељно да дате своје мишљење (глас). --Јакша (разговор) 05:53, 13. април 2009. (CEST)

Извини, а шта теби није јасно код Хиспаније? Под насловом Библиографија стоји оно што сам користила за писање чланка: прва три броја су чланци из историјских часописа, друга четири су књиге, и остатак су веб странице. Чланак НЕМА референце. Не видим шта ту има да буде нејасно. Могао си и њега да ставиш на гласање, ја се не бих љутила (ако је то био разлог што се није сад нашао на гласању). --Јагода испеци па реци 11:59, 13. април 2009. (CEST)

Одабрао сам 5 чланака који нису ни покушали да употребе референце. Могли су и други на гласање, али нека иде редом (ако неко хоће да још поставља, нека поставља). Веб странице се рачунају као валидни извори информација. За чланак Хиспанија, као и за друге делимично референциране чланке, има наде и било би лепо да се допуне коректним рефенцама у наредним данима-недељама. У противном, завршиће и они на гиљотини. --Јакша (разговор) 12:09, 13. април 2009. (CEST)

Извини, Јакша, заиста није ништа лично, али се мени некако чини да ти ниси баш сигуран шта је то Литература а шта је то референца. Није ми јасно како то видиш ти да је Хиспанија делимично референцирана? Па нема ни једну једину референцу у самом тексту! С те стране, потпуно је исти као и Велизар или Јелена који се сад тренутно налазе на гласању. Делимично референцирано би било да има нпр. три, четири референце у самом тексту, али да треба још да их се дода, али Хиспанија НЕМА ништа од текста референцирано. И немој тако да си суров, на гиљотини. Једноставно ти чланци су некад били добри, а сад их је прегазило време јер постоје много бољи чланци. Да будем искрена, Јелена и Велизар су чланци чији је једини грех нереференцираност, иначе су одлични текстови, за разлику од Хиспаније, која је можда некад била ок, али сад није ни приближно ономе што би се могло написати. Плус, фали доста информација, тако да мислим да је ипак Хиспанија пре заслужила да буде тамо на гласању него Велизар и Јелена. Ал добро. Шта ћемо сад... --Јагода испеци па реци 12:29, 13. април 2009. (CEST)

Видео сам пар веб референци и пар навођења страница у књигама, па сам помислио да су у питању праве референце. Тачно је, ова литеретура не указује на чињенице у тексту. Ако хоћеш, може и то на гласање. Нисам ово намерно превидео. --Јакша (разговор) 12:37, 13. април 2009. (CEST)

Како год хоћеш. Можда би прво требало ставити на гласање све чланке који уопште немају референце, па кад ту почистимо, онда видети шта даље. Штета што ће ту пасти и заиста квалитетни чланци као што су Велизар и Јелена, али треба да се квалитет сјајних чланака коначно уједначи. Наравно, лако је скинути оне који немају референце, јер је недостатак очигледан, и нема места различитим тумачењима. Чупаво долази код чланака попут Пи и НЛО, где је сам текст споран (НЛО) или где су референце које постоје у чланку сумњивог квалитета, или безимене (Пи).--Јагода испеци па реци 12:53, 13. април 2009. (CEST)

Тачно сам знао да ће ово да поприми квалитет циркуса и уопште ми не пада ни на крај памети да на тој страни дајем своје мишљење о укидањима епитета сјајних и потпуно сам против овога. Баш ме брига, радите шта хоћете, али да кажем да мислим да је ово чисто карикирање правила. И мислим да је Џорџ погрешио јер је аминовао гласања као админ јер мени сада то изгледа као заобилажење правила, тако својствено нашем народу, а по принципу, ето када правило каже да Јакша не може, да ја то аминујем па да може. Вероватно је то правило некада дато са неким разлогом, овако све губи смисао. И сада је неко покренуо тему и хајмо орук, као што све радимо на википедији да ми то средимо једном за свагда. Е па то није начин, господо, јер ја ово доживљавам као агресију (завршиће на гиљотини, еј?), а не као нормалну комуникацију. И убеђен сам да ће сада да крену свађе и којешта зато што овакве акције немају и понављам немају утемељење ни у једној конструктивној расправи, већ су производ дизања да се не изражавам чега. У ствари изразићу се: адреналина, тестостерона и других хормона. И одбијам да дам подршку таквом начину и зато и рекох да немам намеру да тамо дајем своје мишљење о било чему; није при томе битно да ли ће неки чланак бити сјајан или не, већ је важно како ми уопште функционишемо, а колико ја видим - не функционишемо уопште. --Методичар зговор²а 12:17, 13. април 2009. (CEST)

Не знам што се љутиш и шта је спорно. Горе смо расправљали о томе шта су референце и да ли су неопходне за сјајне чланке. Закључак је да јесу и да је то и у правилима. Право да ти кажем нисам ни знао да ја као не-администратор немам право да постављам ствари на гласање, али не видим ко је тиме повређен. Ако су чланци које сам поставио на гласање за пар сати већ прикупили 5-6 гласова, онда је и то нека индикација да нисам погрешио. Није проблем ни да укинете све то ако је „тако боље“. --Јакша (разговор) 12:27, 13. април 2009. (CEST)

Методије, управо си дао своје мишљење.. Твоје је право да мислиш тако, међутим, мислим да ниси у праву. Било је крајње време да се направи пролећно спремање међу сјајним чланцима и то се управо сад ради. Знаш, с времена на време треба отворити ормане и пресложити ствари, протрести и видети да ли има нешто што више ничему не служи и бацити га. У противном, паучина поједе и оно што ваља и оно што не ваља. --Јагода испеци па реци 12:29, 13. април 2009. (CEST)

Metodičare, i pre smo o ovome naširoko raspravljali, onda je rasprava po običaju spontano stala i ništa nismo uradili što se tiče veće proverljivosti članaka. Moje mišljenje je da po kvantitetu mi za sada ne možemo da pariramo Vikipediji na engleskom, ali zato možemo i trebalo bi da joj pariramo po kvalitetu. -- Loshmi (razgovor) 17:05, 13. април 2009. (CEST)

Пошто сам прозван, морам ово да кажем. На ове чланке који су постављени на гласање постоје валидне замерке. Ја са њима могу да се слажем или не слажем, али то правило да администратори покрећу гласања за сјајне чланке је замишљено да не бисмо гласали о глупостима, а не да би администратори могли да опструирају постављање валидних питања. Ја сам ту поступио само као техничко лице. Осим тога, то правило никада није заживело како ваља, стално смо имали кориснике који су покретали гласања мимо њега (јер га нисмо довољно истакли) и ово је био само још један инцидент. Да сам оборио гласања по тој процедуралној основи, то би било најчистије бирократисање, а Википедија није бирократија. Такође се не слажем са оценом да је ово некакво сређивање једном за свагда, већ је пре периодично сређивање. Напросто, сјајни чланци требају да буду најбоље што у неком тренутку имамо да понудимо, и ови текстови, како изгледа, нису најбоље што у овом тренутку имамо да понудимо, јер смо у међувремену напредовали. Лично мислим да би било боље да смо то радили у мањим траншама, али нико нема указано овлашћење да о таквим стварима самостално одлучује. --Dzordzm (разговор) 20:59, 13. април 2009. (CEST)

Људи, кобогавасмолим, пренесите ове дискусије на одговарајућу страницу. Овај разговор се без разлога форковао са неке друге странице и, иако је тема од опште важности за Википедију, мислим да може да преживи и на не-Трг страници, с обзиром да у дискусији учествују само људи који иначе и активно гласају за сјајне чланке. Хвала --ФилиП ^_^ 00:22, 14. април 2009. (CEST)

Опет референце

Слична дискусија се периодично покреће на овој Википедији. Тотално је погрешно на основу броја референци/литературе/извора закључивати о квалитету неког чланка. Сваки ”научник” који пише неки научни рад прочита гомилу литературе прије тога, па онда врши селекцију извора које ће користити. Чланци на Википедији се пишу на разноразне начине, преводе са других Википедија, неки дијелови на основу знања онога ко уноси информације у чланак, друге се пак убаце онако, без идеје да се чланак комплетно уради, итд. Дакле, постоји прилична разлика у методологији. Затим, ни у стучним енциклопедијама се обично не наводи тачна страница, параграф, ред, књиге у којем се нека информација налази. Да не говорим да је мали пробабилитет да ће сви потенцијални читаоци имати исто издање књиге, од истог издавача и у истом формату, (вјеровали или не, врло је могуће да се нека информација налази на различитим страницама у различитим издањима, а илузорно је очикивати да ће сви потенцијални читаоци имати исто издање). Дакле, ако аутор мора да прочита обиље литературе и сервира изабране изворе читаоцу, потпуно је погрешно очекивати да сад читалац не мора ништа да ради, него ће му се тачно рећи на којој страници, параграфу или реду се налази нека прича. То није смисао цијеле приче. Схватање које многи овдје на Википедији имају ”а пропо” референци или извора је у најмању руку погрешно. Референце су у првом маху замишљене као заштита од плагијата и користе се још из античких времена када се помињало да је Сократ рекао ово, или Платон оно, у смислу да аутор преноси шта је рекао један или други о одређеној теми. Систем је временом перфекционисан и данас постоје дефинисани стандарди како се наводе извори (за различите форме публикација), а и ми то имамо описано, дијелимично, на страницама помоћи. ---Славен Косановић- {разговор} 18:51, 13. април 2009. (CEST)

Пуко бројање референци и наведене литературе, не може бити критеријум за одлучивање да ли је нешто у реду или није. Као што сам већ рекао, већина чланака на Википедији се пише сасвим другом методологијом од оне која се користи за научне радове, на њима ради више аутора, некада десетине, па није нимало лако знати одакле су неке информације, изузев ако је неко стручан за неку област, па отприлике може да погоди. Тако да, на Википедији ће се временом морати стварати тимови људи који су стручни за неку област и који ће потврдити или не, информације које се налазе у неком чланку на основу поуздане литературе и свог знања (није свака литература поуздана). Чак и у случајевима да се нека тврдња преведе из неког извора на другом језику, постоји могућност да се погрешно преведе. Тако да, ове дискусије које водите око сјајних и добрих чланака, сматрајући их у неку руку завршеним, па сад се дискутује ”колико референци и литературе” је наведено, немају никакве суштинске користи за одређивање квалитета информација које се у њима налазе, све док неко стварно стручан за тему не каже, е ово је сасвим у реду или, ово ништа не ваља, нарочито када су у питању чланци који обрађују сложену стручну терминологију. Чланак може имати стотине референци, а ипак не објашњавати ствари како треба или чак погрешно. Дакле, литература и извори, свакако, али не да се као користе као аргумент, да је нешто ”сјајно” или не, у случају да има мање извора и литературе. Само по себи то не може бити критеријум, него треба прочитати шта пише у чланку од А до Ш, па провјеравти у другим општим енциклопедијама у првом маху, јер су у њима обично ствари објашњене једноставним језиком, па даље кроз другу литературу... ---Славен Косановић- {разговор} 18:51, 13. април 2009. (CEST)

UPOMOC!!!!!!!!!!!!!!!!

Zaboravila sam korisnicko ime i lozinku mozete li mi pomoci hitno mi trebaju neki podatci, a zelim i da postavim nove?!— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.200.178.225 (разговор • доприноси)

Није неопходно да се пријавиш да би читала Википедију. Ако мислиш на податке из свог личног профила, ако се присетиш корисничког имена и ако се при регистрацији оставила своју адресу електронске поште, можеш да користиш опцију „пошаљи ми нову лозинку“ на формулару за пријаву. Ако се не сећаш ни корисничког имена, онда ти не можемо помоћи. За уређивање Википедије ти није неопходан налог, а ако желиш, можеш да отвориш и нови. --Dzordzm (разговор) 20:58, 17. април 2009. (CEST)

Sva cuda sveta......

Hocu da dodam neke podatke o Angkoru i ostalim cudima sveta koja nisu usla u poznati popis 7 svetskih cuda o tome nema nista kako?

Ако хоћеш да пишеш о Ангкору имаш чланак Ангкор Ват па га допуни. Иначе, УНЕСКО листа Светске баштине доста добро покрива све атракције и чуда света. Није паметно да ти сам правиш листу чуда по свом укусу (мада се ја лично не слажем ни са овим гласањем за седам нових светских чуда - то личи на СМС гласање за музичке идоле). --Јакша (разговор) 14:20, 20. април 2009. (CEST)

Ja bih rekla da ta nova svetska cuda nemaju podrsku Uneska. To je neki bogatun organizovao o svom trosku, ali to nije nista zvanicno.--Јагода испеци па реци 15:30, 20. април 2009. (CEST)

mogu li se na wikipediji naci pisani sastavi o prolecu i prepricane lektire za osnovnu skolu?

Лектире (понеке) да, а састави не.--VLADA ^talk 21:12, 20. април 2009. (CEST)

POMOC

Kako da postavim stranicu koju sam napisao, dobio sam poruku da je razgovor izbrisan, a ne pise razlog, ne pisem o sebi vec o nasem piscu. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pavle Kovačević (разговор • доприноси)

Kako se zove clanak koji si napisao? Gde se nalazi? Daj link.--Јагода испеци па реци 19:26, 21. април 2009. (CEST)

Колико ја видим да ти ниси до сада писао чланке, већ само уређивао своју кориснички страну. Да ли хоћеш да од овог текста на својој страни направиш чланак? Раде Награисаловић --92.241.138.60 (разговор) 19:30, 21. април 2009. (CEST)

Da ocigledno sam napravio korisnicku stranu a hteo clanak kako da ispravim gresku?

Стихијска измена имена?

Јесам ли ја пропустио неку расправу о измени имена страних група или је њему само дунуло да их преко ноћи сва измени? --PrimEviL | pismonoša 07:31, 22. април 2009. (CEST)

И ја бих волела да знам исто. Веома сам непријатно изненађена и мислим да би Млади Филозоф требало да објасни своје поступке, јер овакво самовољно понашање нисам очекивала од неког коме сам дала свој глас. Овакве стихијске и на своју руку промене без претходне консултације апсолутно нису добро дошле, ПОГОТОВУ не од неког ко себе наводно назива администратором. --Јагода испеци па реци 12:29, 22. април 2009. (CEST)

Имена музичких група

Главна страница: Википедија:Гласање/Предлог/Имена музичких група и транскрипција

Пре два месеца (27. фебруар 2009.) сам покренуо на тргу јавну расправу о називима игрица и музичких група. Пошто сам тај стари нерешени проблем сматрао веома битним, обавештење о томе сам поставио и на одељку разно, како би се што више људи укључило у расправу. Пошто је за називе игрица одраније договорено да се пишу у оригиналу, осим ако немају званичан превод, разговор се углавном водио око назива музичких група. Генерални предлог је био да се изворни облик користи у наслову чланка, са српским изговором на самом почетку. Тема је дуго времена стајала на тргу пре него што је архивирана, и за то време нико није изнео никакве разлоге против тога. Расправа је након неког времена завршена, те када сам нашао довољно времена, поступио сам сукладно томе. Надам се да нисам направио проблем, измене се увек могу вратити ако заједница тако одлучи. --Дамјан /разговарајмо/ 13:30, 22. април 2009. (CEST)

Као прво, дај линк на расправу, а не на архиву. Ја не могу да бајам у пасуљ па да погађам где се та расправа налази. Друго, то није никакав нерешени проблем, јер Правопис чини ми се, лепо каже да се имена музичких група транскрибују. Клајново писмо (које је помињао Славен на твојој стр. за разговор), супротно од оног што Славен мисли, заиста доноси још јаснију слику како поступати у случајевима како музичких група, тако и информатичких појмова и програма: ако су у питању речи које се могу ласно транскрибовати и у транскрипцији су препознатљиве, онда се транскрибује. Ако се ради о комбинацији бројева и сл, боље не. Дакле, Ајрон мејден, Грин деј и Џој дивижон али U2 или B52. Уосталом, нађите то писмо, па прочитајте поново. Проблем већине људи на овој Њики је што би све униформисали - или СВЕ у транскрипцију, или ништа, а у највећем броју случаја то је немогуће. --Јагода испеци па реци 13:41, 22. април 2009. (CEST)

Најискреније појма немам о тој транскрипцији, али баш зато, руководио бих се правописом. То је што се мене тиче и поздрављам све у нади да ће овај разговор протећи (како је и почео) мирнодопским путем до његовога завршетка. --Методичар зговор²а 13:55, 22. април 2009. (CEST)

Ја ово Дамјане, не бих назвала расправом с аргументима. Заправо, не бих назвала то уопште расправом. Јавила су се два корисника, од којих обојица (то је општепознато), нису у љубави са транскрипцијом, а један је чак улазио у ужасне ратове измена због транскрипције, па је чак био и блокиран због вандализовања чланка, а недавно је, чини ми се, режао на једног новајлију који се усудио да транскрибује ЊЕГОВ чланак, а потом добио напад фобије и почео да оптужује дрзника за сокпапетовање. Мислим да се мишљење такве особе не може узети озбиљно. У овом линку који ти наводиш, није било расправе, па самим тим није ни било било каквог договора. --Јагода испеци па реци 14:06, 22. април 2009. (CEST)

Članak sam vandalizovao zahvaljujući tebi i tvom konstantnom trolovanju, što si naravno zaboravila da napomeneš. Svaki put kada sam bio blokiran to je bilo zahvaljujući tebi. A stvarno mi se nešto ne da da sad kopam po tvom prljavom vešu i iznosim sve tvoje uvrede i maltretiranje mene i drugih korisnika. A i dalje sam prilično siguran da ti jesi sokpapet tog korisnika, pošto ti pravljenje sokpapeta uopšte nije strano, što si i sama priznala. Da li se tvoje mišljenje treba uzeti za ozbiljno? -- Loshmi (razgovor) 15:09, 23. април 2009. (CEST)

Заиста се не слажем са оваквим решењем. Колико видим из прилично бурних реакција, потпуно је очигледно да оно нема подршку заједнице, а ево и на овом месту су изнети озбиљни аргументи који говоре против овог решења (у сваком случају сувише озбиљни да би један корисник тек тако узео и по свом нахођењу размрсио). Млади филозоф се понашао у складу са смерницама Википедије, деловао је смело, и то је у реду. Међутим, његова акција је наишла на неодобравање заједнице, и сада је примерено (у духу пројекта) да поништи ту своју активност, и назад на разговоре. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:08, 22. април 2009. (CEST)

Koliko ja znam nikakv dogovor nije donešen, pa sam se iznenadio kada sam vidio ona silna premeštanja noćas. Ne znam odakle Damjanu pravo da radi takve stvari bez ikakvog dogovora ovde. Rade --80.242.123.216 (разговор) 15:14, 22. април 2009. (CEST)

Не бих да долијевам уље на ватру. Али замислите колико би проблема ријешили да сва страна имена пишемо у оригиналу. Имали би пуно више времена за писање чланака, а мање за натезања. Да, знам да по Светом Правопису морају да се транскрибују страна имена, али има ту један немали проблем. У нашем језику не постоје сви гласови страних језика, па понекад долази до врло неугодних ситуација око појединих слова. За примјер погледати чланак који сам недавно уочио Мађарска абецеда, гдје се јасно види да српском недостају гласови за нека мађарска слова. Да не почињем о јапанском, вијетнамском и слично, за које сам сигуран да фали тога доста.--Мирослав Ћика (разговор) 15:26, 22. април 2009. (CEST)

Ћико, па управо зато и служи транскрипција. Транскрипција је ПРИЛАГОЂАВАЊЕ изговора страних имена српском гласовном систему, НИЈЕ покушај веродостојног преношења изговора из страних језика. Дакле, сви гласови који НЕ ПОСТОЈЕ у срспком језику транскрипционим правилима су ЗАМЕЊЕНИ неким од оних који постоје. А зашто? Па зато да неко ко не говори неки страни језик не лупа главу како нешто да прочита (а сигурно га неће прочитати онако како се то изговара у оригинал језику). --Јагода испеци па реци 15:36, 22. април 2009. (CEST)

Ah, da. Još nešto. O pravopisnim pravilima se ne glasa. Ili se poštuju ili se ne poštuju. --Јагода испеци па реци 16:27, 22. април 2009. (CEST)

Ako je ovo vikipedija na srpskom jeziku, onda bi trebalo raditi po pravopisu. Rade--80.242.123.216 (разговор) 15:40, 22. април 2009. (CEST)

Основно правило писања српског би требало бити: пиши како говориш, читај како је написано. Ако странци говоре једно, а ми пишемо приближно оно што они говоре, кршимо сами своја правила - јер не пишемо оно што они говоре.--Мирослав Ћика (разговор) 17:38, 22. април 2009. (CEST)

И да додам. Кад је већ транскрипција често приближна, било би добро да се манемо ћорава посла и пишемо у оригиналу, као сви други народи. Јес` да смо ми Срби најпаметнији, али... Нешто не видим да други народи имају проблеме са писањем страних имена у оригиналу, нит` их то нешто мучи к`о нас.--Мирослав Ћика (разговор) 05:32, 23. април 2009. (CEST)

---

Мој предлог (који ће неким можда изгледати као трули компромис, али, хбг, боље и трули компромис него вечна и непрекинута свађа):

Транскрибовати оне називе који се могу лако транскрибовати и где се оригинал не изобличује превише (што обједињује Правописне одредбе и Клајнове препоруке из оног писма). Оне називе који су комбинација бројева, слова итд. не треба транскрибовати (иако мислим да би и то требало транскрибовати, али као што рекох, на делу је трули компромис). Затим, оне наслове који су првобитно и у оригиналу транскрибовани треба оставити таквима (као што радимо са чланцима започетих латиницом и ћирилицом), осим оних који спадају у ону другу групу (њих би требало оставити у оригиналу). Затим, написати назив групе у оригиналу и преусмерити га НА транскрибовану верзију с тим да транскрибована верзија остане видљива и примарна. Ако је чланак започет (односно, насловљен) латиницом, а назив групе написан у оригиналу, треба то тако оставити (као у случају латиница-ћирилица), а транскрибовани облик написати и усмерити КА латиничној верзији (ако неко сматра да је то потребно) с тим да латинична, нетранскрибована верзија наслова остане примарна и видљива.

Ако је наслов транскрибован, у самом чланку треба ићи само са транскрибованом верзијом, сем почетне реченице, у којој обавезно треба да се наведе и оригинални облик, а такође и ИПА-запис тог назива. Све страна имена у том чланку потребно је транскрибовати (осим ако није у питању назив који се не транскрибује из већ наведених разлога).

Ако је наслов у оригинналу (и наравно, латиницом), у првој реченици, уз оригинал навести и ИПА-запис назива те транскрибовану верзију у складу с Прћићевим правилима. У даљњем тексту назив дотичне групе треба наводити у оригиналу, али сва остала страна лична имена треба транскрибовати (осим већ поменутих).

Ето, мислим да није компликовано (иако то можда и изгледа тако на први поглед), а мислим да ће подједнако (не)задовољне бити обе стране у расправи.

--Sly-ah (разговор) 16:45, 22. април 2009. (CEST)

Нажалост, тај предлог је трулији него што изгледа на први поглед. По њему би свако ко не жели да поштује правопис једноставно требало да започне чланак латиницом и рекао би:"Ја сам одабрао да почнем тако". На тај начин се само доприноси хаосу и одступа од правила. (евентуално арбитрарно усвојени договор би се изродио у своју супротност)

Што се тиче IPA-записа - транскрипција у српском језику управо елиминише потребу за тиме. Не видим ни најмању потребу за тиме.--PrimEviL | pismonoša 19:44, 22. април 2009. (CEST)

Vidim da je moja akcija izazvala burne reakcije, iako je tema koju sam tim povodom otvorio na trgu stajala mesecima bez nekog većeg odziva. Stoga, spreman sam da vratim učinjene izmene, ali bih voleo da pre toga postignemo neki načelni dogovor, da ne bi posle ponovo nešto vraćali i menjali. Iako zastupam poziciju ne menjanja originalnih naziva, prvi ću prihvatiti bilo koje rešenje zajednice, čak se ni u samu raspravu neću previše uključivati. Bitno je da svemu ovome pristupimo hladne glave, jer smatram da smo svi dovoljno zreli da to valjano rešimo i jasno formulišemo za ubuduće.--Дамјан /разговарајмо/ 22:32, 22. април 2009. (CEST)

Ја не видим шта фали томе да се поштује оно што пише у књигама, у комбинацији са додатним објашњењем које је дао Иван Клајн. Рекох већ горе, ако је име згодно за транскрипцију и и у транскрипцији препознатаљиво, транскрибовати га. Ако је састављено од бројки, цртица, слова или је пак цела реченица -- AC/DC, B52, U2, Everything but the Girl на пример, то остављати у оригиналу. Али зато Ајрон мејден, Џудас прист, Џој дивижон, Грин деј, Мадредеус, Јуритмикс, Полис, Тирс фор фирс, Мамас енд папас, и сл. нема разлога да се не транскрибује јер је лако препознатљиво и у транскрипцији. Нема заиста оправдања постизати некакве компромисе који иду на штету правопису и који би само отворили могућност злоупотребама и анархији, како је то лепо Прајмал ивл напоменуо. --Јагода испеци па реци 22:43, 22. април 2009. (CEST)

Једини проблем који многи овдје упорно неће да увиде је што Википедија нема уређивачко тијело, нема организма који ће да каже мора све овако или онако као што је то обичај у класичним издавачким системима. Није задатак администратора да намећу рјешења, како коме треба у одређеном тренутку, без да саслушају све стране, па чак ни тада, јер осим ако одређени админ није стручан за конкретну област која је предмет дискусије, он не може да пресуди, нити понуди рјешење, него само да подстакне кориснике да пронађу компромис на основу релеватне литературе. Википедија се углавном базира на договору људи који на њој раде, па сад било нам то по вољи или не. Ми овдје договором одлучујемо која је литература релевантнија за неку информацију у чланку, иако можда нисмо у праву. Може да се јави неки стручњак и каже, та литература за ту и ту информацију није релавантна, него је то нека друга. Транскрипције су једна ”полемична” (да се тако изразим) област Правописа и видјели смо неколико пута да се стручњаци не слажу сто посто и да међу њима има различитих интерпретација за неки конкретан случај. Коме се даје предност у том неком конкретном случају опет одлучујемо ми, који радимо на Википедији, иако можда опет нисмо у праву, тј можемо лако да погријешимо и да дамо за право ономе који је понудио лошију опцију. Такође наше интерпретације ставки Правописа (као и било које друге литературе за коју нисмо стручни) опет могу бити погрешне, јер нико од нас овдје није језички стручњак, барем ја не знам да си ико овдје тако декларисао и да је на примјерима то и доказао. Јесте да имамо мање или више успјешних корисника на језичке теме, али не можемо радити ништа по овом питању без консензуса већине. Википедија је консензус и ко то не може да прихвати, тешко да ће уживати у раду овдје. Наравно консензус нудећи изворе и аргументе најбоље што знамо, али то не мора аутоматски да значи да смо сто посто у праву. Дакле, будимо реални и схватимо да нам за ову тему треба компромис, јер је због ње овдје бадава утрошено милионе Џула енергије на километарским расправама, жестоким свађама, нападима исл. Зар није било боље да смо то вријеме искористили пишући чланке, па када се договоримо о конкретним рјешењима, све је лако роботом испремјештати и ставити на своје мјесто. Веома је непродуктивно некоме ко је почео да ради на нечему одмах исправљати имена чега год у стилу то тако треба јер ја кажем, односно јер сам ја извукао закључак да тако треба на основу Правописа или чега год. Википедија није готова енциклопедија него стални ворк ин прогрес најбоље што МИ знамо и умијемо у датом тренутку. ---Славен Косановић- {разговор} 22:57, 22. април 2009. (CEST)

Ја сам увек против шаренила: или транкрибовати све називе музичких програма (и рачунарских програма/сервиса) или све оставити у оригиналу. Што се тиче програма, ту нико од науке не транскрибује да би се избегла конфузија. Чак и Завод за уџбенике за наставна средста, који своје књиге штампа на ћирилици, оставља изворна имена програма. Па ако они могу... -- Bojan  Razgovor  05:50, 23. април 2009. (CEST)

Решења која су различита за чланке изворно писане ћирилицом и за чланке изворно писане латиницом (као што је ово што је Слаја горе поменуо) нису прихватљива, јер се темеље на одредби Правописа да је писање у оригиналу изузетно допуштено у латиничном тексту. Међутим, пошто читаоци Википедије могу читати чланке на писму по избору, без обзира којим писмом су они изворно писани и ускладиштени у коду, ми морамо обезбедити да наши чланци буду правописно исправни и у ћириличном и у латиничном приказу. У случају музичких састава, колико разумем, Правопис је недвосмислен по питању тога да се у ћирилици мора транскрбиовати, те стога ми овде морамо увек транскрибовати. BokicaK: проблем са твојим аргументом је што Правопис (ако сам добро схватио) не третира музичке саставе и рачунарске програме на исти начин. За једне је одредио мање-више обавезну транскрипцију, за друге није. --Dzordzm (разговор) 06:06, 23. април 2009. (CEST)

Pa ovde se već ne radi trankripcija za grupe čije bi ime postalo neprepoznatljivo. AC/DC, X-Sinner, Everything but the Girl. Dalje, šta bi bilo sa grupama čija se imena pišu različito a čitaju isto recimo Led Zeppelin vs. Lad Zeppelin, Krazy vs. Crazy, Deströyer vs. Destroyer (hipotetički, ali vrlo mogući primeri) i još se nađu u istom članku. Konfuzija samo takva. -- Bojan  Razgovor  06:21, 23. април 2009. (CEST)

Јел' ти имаш решење које ће у ћириличном приказу бити у складу са Правописом? --Dzordzm (разговор) 07:14, 23. април 2009. (CEST)

Molim vas, ja bih opet uputila na ono sto sam gore rekla:

Ја не видим шта фали томе да се поштује оно што пише у књигама, у комбинацији са додатним објашњењем које је дао Иван Клајн. Рекох већ горе, ако је име згодно за транскрипцију и и у транскрипцији препознатаљиво, транскрибовати га. Ако је састављено од бројки, цртица, слова или је пак цела реченица -- AC/DC, B52, U2, Everything but the Girl на пример, то остављати у оригиналу. Али зато Ајрон мејден, Џудас прист, Џој дивижон, Грин деј, Мадредеус, Јуритмикс, Полис, Тирс фор фирс, Мамас енд папас, и сл. нема разлога да се не транскрибује јер је лако препознатљиво и у транскрипцији.

Zaista mislim da je to najbolje i najispravnije resenje. Bokice, ne mogu se stvari uniformisati na silu, a to bi upravo radio ako bi trazio iskuljucivu transkripciju ili iskljucivo pisanje u originalu. Jednostavno nesto sto ne moze, ne moze, ne zato sto se tako nekom cefnulo, neg jednostavno zato sto je to tako, koliko god se nama to (ne)svidjalo...--Јагода испеци па реци 11:11, 23. април 2009. (CEST)

Nemam resenje, zato sve vreme trazim da se ovde napravi izuzetak u ova dva slucaja. Ne radi se o velikom slovu. Ja sam prvo pisao imena grupa transkribovano, jer su tadašnje tehničke mogućnosti tako zahtevale. A i dosta posle toga, samo to rešenje bi se sve manje sviđalo kako su imena grupa postajala sve izobličenija, a svađe oko transkripcija sve dosadnije (Dip Prpl vs Dip Perpl) -- Bojan  Razgovor  16:24, 23. април 2009. (CEST)

Да се све лепо транскрибује како треба, не би било оваквих непријатних ситуација какве су виђене на телевизији [7] када обичан гледалац не уме да се снађе како се записује име групе док му умешни водитељ не помогне. -- JustUser  d[-_-]b  20:45, 23. април 2009. (CEST)

Предлози

Суштина проблема није у транскрипцији као таквој, већ у „накарадној транскрипцији“, која се потпуно одаљава од етимологије и звучности па самим тим и од оригиналног значења речи (попут Јардбердс, Дип перпл, Мот д хупл, Ајзберн, Ајсд Ерт, Дрим тијатер, Квинс оф д стоун ејџ, Одиослејв, Џими ит ворлд...). Овакви примери се не могу срести нигде ван Википедије.

Међитим, ако правопис налаже транскрипцију, нико овде није против тога, транскрибоваћемо. Уопште није проблем се након оригиналног назива (нпр. Queens of the Stone Age) у загради нађе транскрибовани назив (Квинс оф д стоун ејџ), али проблем је да такав облик буде доминантан и да стоји у самом наслову чланка. Јер транскрипција у чланку нам неће умањити кредибилитет, али због транскрибованих облика у наслову Википедија постаје предмет спрдње, што се преноси и на друге области.

Наравно, и овде постоје изузеци, односно неки чланци би могли бити насловљени транскрибованим обликом ако је такав облик јасно и недвосмислено прихваћен у српском језику дуго времена (нпр. Битлси, Ролингстонси, евентуално Дорси, Стренглерси, Секс пистолси...). Као доказ зе то треба навести одговарајуће примере из домаћих музичких енциклопедија. --Дамјан /разговарајмо/ 23:18, 23. април 2009. (CEST)

---

Ко о чему, Енглез о времену, а наш Дамјан о "накарадној транскрипцији". Брате, досадан си више с тим. Ко је тебе овластио да говориш о "накарадној транскрипцији" и процењујеш шта је "накарадно" а шта "карадно"? Дај, олади мало с тим и дај неки конструктиван предлог. Ниси него добио администраторска права, а већ си добрано забрљао. Размисли мало о томе. А нек се мало замисле и они који су ти дали та права.

--Sly-ah (разговор) 23:28, 23. април 2009. (CEST)

Klajnovo pismo 1

Poštovani kolega Ćosiću, Pisanje latiničnih reči u ćiriličnom tekstu dopušteno je, doduše malo preko volje, u tački 101a Pravopisa. Vidim da neke moje kolege, poznati lingvisti, u stručnim radovima, navode latinicom i duže citate, iako su na srpskom, samo zato što su u originalu bili štampani latinicom. Ja smatram da za tim nema potrebe, budući da su naša dva pisma međusobno konvertibilna. Potrebno je i neizbežno, radi naučne egzaktnosti, citiranje izvornim pismom IZRAZA i ISKAZA iz stranih jezika. Pojedine reči mogu kod nas biti pozajmljene i adaptirane, i onda ih pišemo kao naše, ali to ne važi za sintagme, rečenice ili izreke: zato ja nikad nisam priznavao pisanje tipa "aj lav ju", "se la vi", nego samo I love you, c'est la vie. Stručni termini takođe se moraju pisati izvornim pismom: recimo, latinska imena biljaka i životinja, koje Vi pominjete, ceo svet piše na latinskom, i tako treba i mi da radimo. Ako bismo hteli i njih da pišemo ćirilicom, ne bi se znalo da li naše "e" predstavlja latinsko "e", "ae" ili "oe", da li je u originalu "i" ili "y", "h" ili "ch" i tako dalje. Za strane skraćenice u praksi smo prihvatili da se mogu pisati na oba načina, dakle BBC (samo latinicom) ili Bi-Bi-Si (ćirilicom u ćiriličkom tekstu, latinicom u latiničkom). Imena u načelu pišemo adaptirano, već i zato što je u takvom obliku daleko lakša promena po padežima. U stručnim tekstovima (ne računam fusnote i bibliografiju) takođe bi trebalo pisati adaptirano, s tim da se prilikom prvog pominjanja navede i izvorni oblik u zagradi. Enciklopedija svakako spada u stručne tekstove. U njoj se ne bi smelo desiti da nigde (ni u zagradi ni u fusnoti) ne bude navedena izvorna grafija. S druge strane, pisanje ISKLJUČIVO izvornom grafijom, pogotovu za običnija imena, ličilo bi na hrvatski i sigurno bi izazvalo otpore: ne verujem da bi naši čitaoci prihvatili pisanje "Bushova poseta Mexicu", "nastupi Beatlesa i Rolling Stonesa u New Yorku" i tome slično. Ivan Klajn

Klajnovo pismo 2

Поштована гђо ...., Покушаћу укратко да Вам изложим теоријска начела која леже у основи ваших дилема око транскрипције. При том остаје отворено питање како ће аутори новог Правописа применити та начела, и колико их је могуће применити, будући да, као и увек у језику, нема оштрих граница, него се категорије неосетно преливају једна у другу. Долазећи у наш језик, стране речи и страна имена подложни су процесу одомаћења (натурализације), што практично значи да постају познати код нас и да стичу фреквенцију употребе упоредиву са фреквенцијом домаћих речи. Последица је њихова адаптација (прилагођавање), која може бити најпре морфолошка (нпр. енглеске именице добијају род и нашу падежну промену), затим фонетска (нпр. енглеско w изговарамо као наше в, мутни вокал у француском Peugeot или немачком Goethe замењујемо нашим е) и графичка (тј. пишемо фонетски уместо изворне графије). Ове адаптације су зависне од одомаћења, као и једна од друге, по наведеном реду. То значи да не вреди да размишљате о правопису ако се претходно није усталио наш прилагођени изговор (нпр. пежо, Гете), а тај изговор се неће усталити ако се име није уклопило у нашу граматичку промену (нпр. Гетеа, Гетеу, Гетеов), без чега нема употребе у говору. Прелазећи на Ваше примере, то значи да је нормално да пишемо Виндоуз, у Виндоузу, Виндоузом, као што сви пишемо возим се у пежоу (а не „у Peugeot-у“), дакле као што употребљавамо друге познате фабричке називе и страна имена уопште. То не би важило за неки нови, непознати и вишечлани назив програма (рецимо, на мом десктопу је икона за некакав AutoHotkey Setup 1.0.47.05 Wizard), бар дотле док он не постане познат и не сведе се на једну или две речи, што би му омогућило да се мења по падежима. Из истих разлога треба оставити у оригиналу назив игре као што је Command & Conquer: Generals, али адаптирати неко кратко и популарно име као што је тетрис. Употреба скраћеница или цифара у називу такође је знак неодомаћености (зато рецимо Правопис, у члану 29, прописује малим словом авионске марке као боинг, тупољев, јункерс, али великим Ту-110 или ДЦ-9, па и латиницом DC-9). Ја не познајем рок групе, али ако се име В 52 код нас изговара по енглеском, а не „бе педесет два“ по српском), онда га треба оставити у оригиналу – утолико пре што се сигурно не може мењати по падежима. У лингвистици је дуго, све тамо негде до 1960. године, важио принцип да је језик само говорни, а да писање није ништа друго до техника за бележење говора. Данас писаном језику признајемо аутономију, то јест чињеницу да штампа, стручна литература, највећи део уметничке књижевности, а данас и Интернет и и-мејл, нису настали бележењем нечијег говора нити су намењени читању наглас. Писани документи, сведочанства, завештања и сл. у целом свету имају већу важност од било каквог усменог исказа. Зато се и у приручницима и енциклопедијама као што је ваша (што сам већ напоменуо г. Ћосићу), изворна графија се не сме изоставити. Наиме, уколико читалац не зна како се изговара страно име, лако ће то накнадно сазнати, али ако га познаје само у нашој транскрипцији, неће моћи ништа с њим да уради у смислу даљег истраживања. Добар пример за то је група U-2 коју Ви помињете: ако је пишете „Ју ту“, неко ће помислити да то значи „You Two“ или „You Too“. При том је ипак битно да се изворна графија наведе у насловници или приликом првог помињања, а не да се сваки пут понавља. Писање „Windows-а“ „у Windows‑у“, „Windows-ом“ у ћирилици је непрактично, јер подразумева сваки пут промену фонта и употребу цртице (док Хрвати немају ни један ни други проблем). У нади да ће Вам овај одговор бити од помоћи, срдачно Вас поздрављам. Иван Клајн

Израда приједлога

Ево горе ова два Клајнова одговора из архиве Трга Правопис, па покушајте са израдом неког приједлога на основу њих. Можете чак премјестити ову дискусију заједно са Клајновим одговорима на други Трг (Правопис), или неку страницу у им. простору Википедија. Овдје сам поставио да сви заинтересовани, тј. који су пратили ову причу, могу да уоче. ---Славен Косановић- {разговор} 01:21, 24. април 2009. (CEST)

Мирославов приједлог

Мој приједлог је једноставан и можда прихватљив за све. Иако сам присталица писања у оригиналу, видим неке тешкоће с тим, углавном због мијењања по падежима. Зато имам слиједећи приједлог:

• Наслови састављени од страних ријечи да се увијек пишу у оригиналу као: Rage Against The Machine.
• У првом пасусу чланка, навести транскрибовано име а одмах затим у загради оригинал као: Рејџ агенст д машин (енг. Rage Against The Machine).
• Надаље у чланку користити само транскрибовано име, подесно за промјене по падежима.

Овим се по мом мишљењу отклања проблем с падежима, наводи оригинал, и прекида (већина) натезања око транскрипције. Јер људи кад виде оригинал неће претјерано да се „пале“ око транскрипције. Зови ме лонац само ме немој разбити :)--Мирослав Ћика (разговор) 15:34, 24. април 2009. (CEST)

+1 за писање назива(у наслову) у оригиналу. Иако није гласање у питању :) --PrimEviL | pismonoša 19:19, 24. април 2009. (CEST)

---

У самом чланку обавезно да се у правој реченици наведе ИПА-запис назива групе према овим формулама:

оригинални назив (ИПА-запис, транскрипција)

ИЛИ транскрибовани назив (оригинални назив, ИПА-запис).

Затим, уколико је наслов чланка транскрибован, направити наслов у оригиналном запису и преусмерити га на транскрибовани наслов.

ИЛИ, уколико је наслов чланка у облику оригиналног записа, направити (по потреби) транскрибовани назив и преусмерити га на оригинални.

--Sly-ah (разговор) 21:13, 24. април 2009. (CEST)

Јагодин предлог

Ево, ја ћу да ризикујем да будем досадна, али ћу ОПЕТ да поновим:

Треба транскрибовати увек кад је наслов групе згодан за транскрипцију (Јуритмикс, Грин деј, Мак бенд, Тирс фор фирс, Мамас енд папас, Ајрон мејден, Квин, Тејк дет, Томпсон твинс, Тајгер, Тандербагс, Теријаки бојз, Спајс герлс, Сафри дуо, Продиџи итд...)

Не треба транскрибовати:

1. Кад је име групе састављено од слова и бројева (The B-52's, U2, B12)
2. Кад је име групе нека синтагма или реченица са посебним значењем (Everything but a Girl, Rage Against Machine, Queens of the Stone Age, The Disposable Heroes of Hiphoprisy, Katrina and the Waves, Lullaby for the Working Class, The Machine in the Garden)
3. Кад је име групе скраћеница (AC/DC, REM)
4. Кад су знаци интерпункције или неки други правописни знаци делови имена (B! Machine, Wham!, B*Witched)
5. Кад је само писање имена карактеристичан фазон (Bad4Good)
6. Укратко, кад год је немогуће ставити наслов у падеж, не транскрибовати га.

Толико од мене, ово је чега сам с емогла сетити сада. Сваки коментар је и те како пожељан. --Јагода испеци па реци 20:03, 24. април 2009. (CEST)

Ово ми изгледа је боље од унификације (сви исто). Ставите на предлог, не мора само 10 дана да траје расправа. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 20:22, 24. април 2009. (CEST)

Све је боље од унификације. Језик није математика, нити функционише по математичким правилима. Ја бих ипак да се ово прокоментарише и евентуално дода још нешто (ако има).--Јагода испеци па реци 20:40, 24. април 2009. (CEST)

Па и ова правила су „чиста математика“ , нема од тога бежања. Докле год има правила, може се подвести под овај појам. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 20:46, 24. април 2009. (CEST)

Зна ли неко шта каже језичка литература поводом транскрибовања енглеског THE... | ðə | ðē |... ---Славен Косановић- {разговор} 21:10, 24. април 2009. (CEST)

Transkribuje se kao DE. Sve pise ovde. Tabele su Prciceve, Prcic je glavni izvor za ovaj tekst. --Јагода испеци па реци 21:18, 24. април 2009. (CEST)

Ah, da. Možda si ti pitao šta se radi sa onim The ispred imena grupa. Ne transkribuje se. Jednostavno se izostavlja. --Јагода испеци па реци 21:19, 24. април 2009. (CEST)

U redu, ali u ovim tabelama pise kako se prenosi glas TH, ali nema konkretnog primjera THE. Ispada da to E |ə| |ē| ne postoji... ---Славен Косановић- {разговор} 21:28, 24. април 2009. (CEST)

A da ti to svoje pitanje premestis tamo gde mu je mesto? Ovde se raspravlja o nečem sasvim drugom... Sve ti lepo piše. Prati ipa znakove i tabele i dobićeš rešenje. --Јагода испеци па реци 21:38, 24. април 2009. (CEST)

Takodje si malo pomesao. TH nije glas, to su dva slova, a ta dva slova se mogu citati dvojako, tj. mogu biti oznaka za dva glasa:

/θ/ kao u Thatcher; Dorothy; Smith, ili kao /ð/, kao u Carruthers; Galsworthy; Rutherford. --Јагода испеци па реци 21:48, 24. април 2009. (CEST)

Takodje bih dodala ovom svom predlogu i ovaj Slajov odozgo....--Јагода испеци па реци 21:20, 24. април 2009. (CEST)

# У самом чланку обавезно да се у правој реченици наведе ИПА-запис назива групе према овим формулама:

1. оригинални назив (ИПА-запис, транскрипција)
2. ИЛИ транскрибовани назив (оригинални назив, ИПА-запис).
3. Затим, уколико је наслов чланка транскрибован, направити наслов у оригиналном запису и преусмерити га на транскрибовани наслов.
4. ИЛИ, уколико је наслов чланка у облику оригиналног записа, направити (по потреби) транскрибовани назив и преусмерити га на оригинални.

Да пренесемо ову дискусију на Википедија:Гласање/Предлог/Смернице за транскрипције страних имена и израза? Дакле, колико год времена требало да се израде неке смјернице којима ће се скоро сви сложити... По мом мишљењу, за почетак постоји спремност да конструктивно уредимо ово питање. ---Славен Косановић- {разговор} 21:40, 24. април 2009. (CEST)

Ajde ti, ja ne umem to sa stranicama i podstranicama ... Uostalom ti si administrator, to je tvoj poso...--Јагода испеци па реци 21:52, 24. април 2009. (CEST)

Да ли би неко био љубазан да објасни потребу за ИПА транскрипцијом? Од 44 гласа који постоје у енглеском језику, свега пар њих се не може транскрибовати квалитетно у српски говорни систем, а они који не могу, могу се транскрибовати приближно. --PrimEviL | pismonoša 21:59, 24. април 2009. (CEST)

Transkripcija je PRILAGODJAVANJE stranih glasova srpskom glasovnom sistemu. Transkripcija NIJE verno prenošenje tih glasova. Dakle, oni glasovi kojih nema u srpskom, zamenjeni su glasovima koji postoje, a koji su im fonetski najsličniji. Transkripcija se iz drugih jezika vrši uglavnom prema pisanju, jer u jezicima uglavnom postoje čvrsta ortografska pravila. Engleski jezik NEMA pravila pisanja tj. spellinga kako oni to kažu i jedan te isti glas može se predstaviti u rečima sa više kombinacija slova, tako da nam pisanje ničemu ne služi u engleskom jeziku. Ono što jeste sigurno je izgovor, i ZATO nam služi IPA. Tvrtko Prćić je stvorio sistem transkripcije sa engleskog jezika na osnovu IPA transkripcije i time ukinuo haos i nedoslednosti koji su do tada vladali u preslovljavanju imena sa engleskog. Dakle, svrha IPA znakova je od vitalne važnosti u transkripciji s engleskog jezika. Samo treba slediti Prćićeve tabele i naravno voditi računa da se slučajno ne radi o nekom izuzetku. Postoje dva rečnika imena, jedan vlastitih drugi geografskih gde se može proveriti da neko ime nije izuzetak od pravila. Sad, nema SVIH mogućih imena, ali je ipak veliki napredak u odnosu na ono šta se imalo (a nije se imalo ništa) pre pojave g. Prćića i njegovih tabela i knjiga... Za više informacija, molim pogledati dotične knjige (ovde možete videti punu bibliografsku referencu kao i izgled samih knjiga) kao i nekoliko članaka T. Prćića i I. Klajna u časopisu Jezik danas koji su dostupni na Internetu. Nadam se da nećemo opet ulaziti u beskrajne rasprave da li treba slušati Prćića ili ne, i prošitivati ovu temu na transkripciju uopšte, jer se nadam da smo to već apsolvirali. --Јагода испеци па реци 22:10, 24. април 2009. (CEST)

Помаже при транскрипцији. У реду. Али пошто је српски фонетски језик(за разлику од енглеског), не видим потребу за коришћењем кода МФА у самим чланцима. Када се једном транскрибује назив(при превођењу, или евентуално, ако је потребно, на страни за разговор), да ли има потребе за навођењем наслова у коду? Немојте ме погрешно разумети, ја немам ништа против тога, једноставно не видим потребу за тиме, те стога управо то питање постављам. --PrimEviL | pismonoša 22:54, 24. април 2009. (CEST)

Па сад, није обавезно, али је пожељно, јер на тај начин дајеш још једну корисну информацију. Наравно, то би се давало само у уводној реченици, заједно са оригиналом или транскрипцијом, у зависности о ком случају се ради. Осим тога, практично је имати и ИПА -- у случају да није добро транскрибовано, неко ко зна, увек има инфо на изволте, уместо да се прво убије тражећи ИПА па тек онда да побија или потврђује траскрипцију. --Јагода испеци па реци 23:07, 24. април 2009. (CEST)

Поставио сам костур за израду приједлога: Википедија:Гласање/Предлог/Имена музичких група и транскрипција. И мислим да је добра идеја да се даља дискусија пренесе тамо, заједно са приједлозима. ---Славен Косановић- {разговор} 22:18, 24. април 2009. (CEST)

Верификатори

Када ће да почне гласање за верификаторе почетка гласања за добре и сјајне чланке?—Џонаја ¿Por qué no te callas? 15:09, 22. април 2009. (CEST)

Ево, отворио сам гласање. Позивам све кориснике да предложе потенцијалне верификаторе и да гласају.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:50, 23. април 2009. (CEST)

razgovor

treba mi neko za vjezbu. aco

Sta je programska muzika???

Prezimena

Da li ima Bjelan-a u Hercegovini? Ako ima u kom su naselju?

Гласање:Аршини

Решио сам да отворим гласање за критеријуме о релевантности чланака, бар за области око којих смо некако успели да формулишемо те услове. Можете гласати на Википедија:Гласање/Аршини. --В. Бургић (реци...) 22:32, 26. април 2009. (CEST)

Општине у Србији и БиХ

Е људи, ови проблеми се вуку као црево задња 2 месеца.

Питања су:

• да ли нам требају чланци о некадашњим општинама које су у међувремену постали градови. Тренутно, не постоје чланци о градовима Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Ужице и наравно Београд, а оно што постоји - боље да не постоји. Кад се пише о историји и георгафији неког од ових градова, спомену се и оближња села и географије целе некадашње општине.
• чланци о местима у Босни и Херцеговини обједињавају у себи чланке о градском насељу и општини (погледајте чланак Невесиње на пример.).
• Ако бисмо поделили те чланке по Босни на чланак о општини и истоименом седишту општине, ја сам за то да се чланци о демографији неке општине (нмп. Демографија Јајца са предратним пописима становништва укључе у чланак о тој општини (уз вођење рачуна у територијалним променама општина). Ти чланци о општинама би требало само да показују статистику и историју општине (ако је има) -- Bojan  Razgovor  08:57, 29. април 2009. (CEST)

Вуче се то и дуже. Наравно да би требало преправити и верујем да општина више није потребна ако је нешто постало град. Пошто је град административно политичка јединица локалне власти, онда из тога природно следује какви подаци треба да пишу. Ту мало није јасно у вези историје шта треба да пише, јер ја мислим да код града/општине треба само писана историја о организацији власти а у насељеном месту о свему од праисторије.

Ми смо у једном моменту издвојили општине од насељених места (нису све википедије овако урадиле) и то форсирамо у Србији и за Црну Гору. За Босну се то форсира због демографских таблица које су најзначајнији део чланака. Нисам баш одушевљен због тога, али шта да радимо када људи нису у стању да ишчупају још разнородних података. -- JustUser  d[-_-]b  10:02, 29. април 2009. (CEST)

На то сам и мислио о историји општине. Имамо посебне чланке о свим општинама Словеније и Македоније, а сад видим да смо кренули и на Бугарску у Румунију. Што се тиче Босне, у чланке о оптинама би ишле те демографске теблице, списак насеља у кутијице које постоји у сваком градском насељу, а које одговарају општини (површина општина, председник општине). -- Bojan  Razgovor  10:11, 29. април 2009. (CEST)

П.С. Онда би категорија Категорија:Општина Чачак требало да постане Град Чачак и тако даље? -- Bojan  Razgovor  10:15, 29. април 2009. (CEST)

Остали? Закључак? -- Bojan  Razgovor  07:02, 30. април 2009. (CEST)

С том географијом имамо хаос и ја ту ништа не схватам...Те чланке није требало организовати по неком политичко-организиционом систему, него по именима градова и мјеста. Све што је потребно у једној енциклопедији, може да стане у један чланак и евентуално, када чланак прерасте у преобиман, да се издвајују одређене информације у друге чланке. Значајне општине великих градова могу имати свој посебан чланак, али направити три чланка за неки засеок или општину од 2000 становника, нема смисла нити логике. Ово је ипак општа енциклопедија, а не завод за статистику или завод за територијалну организацију (или како се већ то зове). ---Славен Косановић- {разговор} 07:48, 30. април 2009. (CEST)

Знам да нимало не помажем, али мислим да би ово било сјајно питање за генијалце који су смислили да Србији треба неколико десетина градоначелника, заменика градоначелника, градских менаџера, градских архитеката, градских већа, градских дирекција за ово и оно и сл. - пошто ваљда 29 (или колико већ) окружних администрација које такође не раде ништа нису довољно бацање пара. Дакле, покушао сам да нађем аналогну ситуацију на некој другој Википедији, али је наравно нисам нашао. За категорије се слажем да се само преименују (Општина Чачак у Град Чачак). За саме чланке нисам сигуран. Једноставно, подаци за цело подручје Београда се природно односе на чланак Београд, али то није на исти начин тачно за податке нпр. о целом „граду Врање“ за чланак Врање. Вероватно је мање зло да се уради и за Врање исто као и за Београд (омг), али нисам сигуран. --Dzordzm (разговор) 09:09, 30. април 2009. (CEST)

Evo ovako da budu svi članci Šipovo (uz ispravke da se članak odnosi samo na to naselje) i Opština Šipovo (samo preimenovati). -- Bojan  Razgovor  10:36, 30. април 2009. (CEST)

Како је Славен навео, требало би само обрађивати мјеста и села, а не општине (ако сам га добро схватио). Зато што сваке двије године неком паметњаковићу падне на памет да прекраја границе општина и шта ти ја знам. Тако су у Аустроугарској имали неке подјеле, у СХС друге, у тзв. НДХ треће, у ФНРЈ котаре, у СФРЈ опћине, а у РХ жупаније, да наведем само примјере са запада. Све је то рађено из ниских побуда, да се лакше прикрије пресељавање становништва и друге прљаве радње. Тако да о општинама вјероватно не треба трошити килобајте. Држава-Град (само насеље)-Село и готово.--Мирослав Ћика (разговор) 15:25, 30. април 2009. (CEST)

Општине, посебно оне које данас постоје, су чињеница. Чланци о њима не треба да су дуги. Географски положај, површина, број становника, насеља, нешто о општинској администрацији и њеној историји (ако има података). --Јакша (разговор) 21:43, 30. април 2009. (CEST)

Да, али сваких пар година треба све преуређивати из горе наведених разлога:) То је огроман посао. Баш сам јуче видио мапу на Остави са предложеном подјелом Србије на округе. Ево нам још једног скоро узалудног посла. Али ако неко хоће с тим да се бори, само напријед.--Мирослав Ћика (разговор) 15:35, 1. мај 2009. (CEST)

Мапе Србије, Југославије, свијета под слободном лиценцом

Да ли имамо негдје мапе са унесеним називима на српском, посебно за просторе Србије и Југославије? Резолуција треба да је што већа, али и мала је боља од ништа.--Мирослав Ћика (разговор) 18:04, 29. април 2009. (CEST)

commons:Category:Maps in Serbian -- Bojan  Razgovor  18:12, 29. април 2009. (CEST)

Хвала. Ствар је у јадном стању како сам и мислио. Потражићу нешто на енглеском на Остави.--Мирослав Ћика (разговор) 18:24, 29. април 2009. (CEST)

Обрисан чланак ?

Немогу да нађем мој чланак Кривопаланачка ношња. Који је разлог брисања, ако је обрисан ? --Mile (разговор) 22:43, 4. мај 2009. (CEST)

Klikni Mile na taj crveni link i saznaces i zasto je izbrisan i ko ga je izbrisao.--Јагода испеци па реци 22:46, 4. мај 2009. (CEST)

Чланак је избрисан 22. априла, због тога што је више од месец дана имао шаблон Прерађивање. Не тако скоро договорено је да се чланци са овим шаблоном среде у року од месец дана, или се, у противном бришу. Разлог овоме је што не желимо да имамо гомилу несређених чланака. Ако желиш, могу ти ископирати текст у неку твоју подстраницу, па кад га средиш, пребаци у ГИП. --geologicharka пиши ми 22:56, 4. мај 2009. (CEST)

---

Da da, jebeno je lepo biti admin i ulimati nalepnice. Aj i nešto uradite. ko dade naljepnicu ? Nek mi Micku objasni zašto je obrisan ? Da se mučim i pišem a i dajem + za admina a onda vako... --Mile (разговор) 22:58, 4. мај 2009. (CEST)

Прво, молим те да пазиш како се изражаваш. Друго, колико могу да видим, чланак је имао две просто проширене реченице и једну слику. Налепницу је ставио Бокица, потпуно оправдано. Не можеш да кривиш ни њега, а поготово не Мицкија који је само обрисао чланак, који је дуже од месец дана имао шаблон прерађивање. Рекла сам ти, ако желиш, могу да ти прекопирам текст. Али немој да псујеш, већ реци да ли хоћеш или не. --geologicharka пиши ми 23:06, 4. мај 2009. (CEST)

Ко је опет диро споменице????

Вратите оне округласте ћошкове, много су лепше! Сад су све коцкасте и ружне... --Јагода испеци па реци 00:47, 5. мај 2009. (CEST)

Хм... зар то не зависи од тога који браузер користиш? Мени су у Фајерфоксу са заобљеним ћошковима, а у осталим са незаобљеним (их, као да објашњавам стене ). --geologicharka пиши ми 09:12, 5. мај 2009. (CEST)

Стваарно? Нисам то знала. Ево сад видим да јесте. Ћошкасти су и у ИЕ. Јуче сам скинула Оперу, па сам се изненадила. А заиста, до сад сам само користила ФФ... Фала на просветљењу... --Јагода испеци па реци 10:15, 5. мај 2009. (CEST)

Nije nimalo lako ugoditi da u svim citacima veba bude isto. To mu dodje kao Sizifov posao, buduci da se nadogradnjama citaca mijenjaju njihove unutrasnje strukture... Neki podrazumjevano sve "shvataju" kako treba (FF na primjer), a drugi se svojim posebnim tehnologijama igraju sa nervima dizajnera veba... :) --Славен Косановић {разговор} 10:28, 5. мај 2009. (CEST)

Да, поготову ИЕ. Мада, сад овај најновији ИЕ8 није тако лош.. Углавном се све види исто као и у ФФ, барем на мом сајту, јер се до сад приказивао скроз другачије у ИЕ и у ФФ... Ови ћошкови и нису тако страшни, страшније је то кад се нпр. нешто уопште не види у зависности од читача који користиш...--Јагода испеци па реци 10:35, 5. мај 2009. (CEST)

Само да обавестим, у Опери шаблони за референце у више редова не функционишу, тј. види се само један ред..--Јагода испеци па реци 20:04, 5. мај 2009. (CEST)

А на енглеској вики? Ако тамо раде онда треба овдје ископирати и избуџити њихов код... Ако не онда ће рјешење проблема потрајати... --Славен Косановић {разговор} 20:11, 5. мај 2009. (CEST)

Богами и ИЕ8 видим само један ред... Немам више ФФ јер ми нештоније радио (зато сам га и заменила опером), ај неко ко има ФФ нек погледа како се виде референце... Додуше, Војвода каже да види два реда, а требало би три... А у ИЕ чак ни слова нису мала него су једнаке величине као и текст...--Јагода испеци па реци 20:15, 5. мај 2009. (CEST)

Све исто видим на енгл. вики. Исто ссамо један ред и у Опери и у ИЕ, и велика слова у ИЕ...--Јагода испеци па реци 20:17, 5. мај 2009. (CEST)

Kod mene je FF i vidim reference u tri reda. --Награкажи/лажи 20:19, 5. мај 2009. (CEST)

Ето ти сад. Њики прављена само за ФФ... --Јагода испеци па реци 20:22, 5. мај 2009. (CEST)

Ja mislim da je to neka zavera admina ;) --Награкажи/лажи 20:23, 5. мај 2009. (CEST)

Ево ја у чланку Перикле (енглеска и наша вики) у Сафарију видим све као један ред (а требало би четири као што видим у ФФ за Мек)... Дакле, проблем је такав да неће бити лако ријешив за остале веб читаче. Сигурно су људи исто пријављивали и на ен вики, али нико није ријешио ништа... Јесте Тонка, завјера админа је на дјелу... :) --Славен Косановић {разговор} 20:30, 5. мај 2009. (CEST)

Е, свашта! Па чак ни сви ФФ не виде исто! Војвода види два реда, Раде три, ти четири, а паблон стоји за три реда... Јел тај сафари бесплатан програм?--Јагода испеци па реци 20:50, 5. мај 2009. (CEST)

Па јесте, постоји и верзија за Вин са Епловог сајта, али ја га не препоручујем за Висту, багује понекад на њој... Ако си на Вин ХП-у, онда пробај, па одлучи сама... --Славен Косановић {разговор} 20:53, 5. мај 2009. (CEST)

E, hebiga, imam Vistu... Ma FF mi je najbolji bio dok nije poceo da mi pravi probleme sa logovanjem...--Јагода испеци па реци 20:55, 5. мај 2009. (CEST)

Иначе у Сафарију такође постоји исти проблем (барем на Маку се види један ред као и у ИЕ и Опери), тако да и чак да га преузмеш не ријешаваш ништа. Него пробај да очистиш скроз наскроз ФФ са Висте, па рестартуј рачунар пар пута и поново га инсталирај (али најновију верзију). Можда тако ријешиш проблем са логовањем... --Славен Косановић {разговор} 21:10, 5. мај 2009. (CEST)

NMa ne vredi. Dezinstalirala komplet i ponovo instalirala pet puta, vratila sistem na od pre mesec dana (kad je jos uvek funkcionisalo), instalirala i starije i novije verzije FF cak i onu neku Beta, i onu portabl i nista ne vredi. Ja mnogo volim FF i stvarno sam probala sve sto su mi rekli da uradim i nista nije uspelo... Svaki put mi kaze hash authorization failed. A IE tradicinano ne podnosim... --Јагода испеци па реци 21:23, 5. мај 2009. (CEST)

Ауу... То је дакле неки проблем у регистру Виндооуза... Пробај да га очистиш/оптимизујеш са овим (бесплатна апликација): [8] (деинсталирај прво ФФ) Ако ово не успије онда је једино рјешење реинсталирање Вина (мислим ако хоћеш да ти поново проради све како треба у ФФ... Затим враћање система је најгора опција у Вину..., прво треба пробати са апликацијама за чишћење регистра и деинсталирањем одређених апликација које не користиш... --Славен Косановић {разговор} 21:48, 5. мај 2009. (CEST)

Pa da ppravo kazem, ja bih se rado resila viste, ali sam cula da je to nemoguce... Rekli mi informaticari da vista ne moze da se ukloni sa kompjutera ili tako nesto...--Јагода испеци па реци 22:11, 5. мај 2009. (CEST)

Pa to se neko zezao s tobom, ja sam Vistu reinstalirao barem deset puta do sada (ne postoji OS-a koji se ne moze "ocistiti" sa diska) i na kraju sam na disk na kojem je bila instalirao Linux, a kupio novi disk, tutnuo ga pored starog i instalirao Vistu za zenu, jer nema sanse da se ova moja „gospodjica“ prilagodjava novim stremljenjima u racunarstvu i uci da se krece po "drugacijem OS-u" slobodne licence... :) Sad je zapela da joj kupim Mac, jer kao lezi joj vise od Viste... Nije ni blesava kad bolje razmislim... :) --Славен Косановић {разговор} 23:26, 5. мај 2009. (CEST)

Pa to ovi spanski informaticari... Daklem, moze da se skine i da se stavi npr. XP? Hm... Moracu da probam. Nego, onaj tvoj program ne radi. Kaze da treba da ima neku dozvolu administratora, a kad kazem ok, nista se ne desi... Lepo rece rade, administratorska zavera...--Јагода испеци па реци 23:40, 5. мај 2009. (CEST)

Pa ako imas definisanog korsnika sa admin pravima i jos sa lozinkom, onda treba da se ulogujes preko njega. To bi valjda trebao da zna onaj ti je instalirao Vistu... Sto se tice vracanja na XP, da moguce je, ali zavisi i od karakteristika racunara, sto bi se moglo utvrditi imajuci karakteristike/podatke o hardveru... Nego ja sam mislio na reinstaliranje viste, ili mozda da eliminises sve dosada instalirane programe (osim onih koji se podrazumjevano instaliraju sa Vinom), pa ponovo instaliras jedan po jedan, mozda tako ustanovis da mozda postoji neka nekompatibilnost medju aplikacijama. Ali to je sve posao za koji treba ohoho vremena i strpljenja... Inace, nema prave zavjere bez admina... :P --Славен Косановић {разговор} 23:50, 5. мај 2009. (CEST)

Nemam vistu fizicki, dobila sam je sa racunarom, ali ne i na CD (to neki novi fazon) a programa nemam puno, uglavnom ove sto mi trebaju za internet i open ofice koji gotovo da i ne koristim... Hm, kad razmislim malo, skoro sam instalirala takodje Photoshop. A nemam na kompu nikakvu lozinku, zapravo, ne kapiram sta kazes... Ma ima, ima, i to prave pravcate, admini su uvek za sve krivi--Јагода испеци па реци 23:55, 5. мај 2009. (CEST)

Проблем настаје зато што рендеринг енџини покушавају да дозволе нешто више слободе (читај грешака) веб дизајнерима, па онда рендерују нешто слободније. У Опери (коју и ја користим, само верзију за Линукс) тврде да им је рендеринг потпуно у складу са стандардима, па зато неке брљотине се показују као да и јесу брљотине (тј. нема позадинског исправљања у стилу „шта је писац хтео да каже“). --В. Бургић (реци...) 21:38, 5. мај 2009. (CEST)

Вики се углавном подешава за ФФ, мислим већина људи који чачкају ЦСС и Јаваскрипту Медијавикија, то раде преко ФФ... У овим осталим, за многе ствари не знамо како функционишу унутар читача, а нико нема времена на бацање... --Славен Косановић {разговор} 21:52, 5. мај 2009. (CEST)

SAmo da javim, SAMA SAM RESILA PROBLEMON!!! Toliko zezanja, instaliranja dezinstaliranja, a onda spazih Clear private data... Sa dva klika resih neresiv problem. I Slavene, fala na programcicu, iako mi nije resio problem, mislim da ce biti koristan...--Јагода испеци па реци 21:28, 6. мај 2009. (CEST)

Лаза Лазаревић

Занима ме зашто је чланку Лаза К. Лазаревић потребно сређивање и на шта се конкретно мисли, јер претходном чланку наводно није требало сређивање а мислим да је мање релевантних података нудио читаоцима?--Anđela106 (разговор) 16:05, 7. мај 2009. (CEST)

Премало унутрашњих веза. В. Википедија:Упутства/Викивезе. 項 Михајло ^{_[ talk _]} 16:11, 7. мај 2009. (CEST)

Написала сам ти на стр. за разговор. Први део чланка има повезнице, али други нема. Убачене су интервики везе, тако да занемари ту примедбу. Такође, иза тачака треба да се ставља белина, а углавном је нема. Негде сам ја већ поправила, али треба прегледати текст да се исправи и остатак. А претходни текст је и те како требало да носи налепницу да нема извора и сређивања, али шта ћеш, не може се све овде урадити како трева... --Јагода испеци па реци 16:12, 7. мај 2009. (CEST)

То са тачкама би вала могао и бот. Бојан ће се обрадовати ако ово проради и преко неког JS хука. :D 項 Михајло ^{_[ talk _]} 16:14, 7. мај 2009. (CEST)

Е, вала баш, ако може бот, било би супер. Имаће много посла у чланцима Црног Бомбардера... И то не само иза тачака, него иза свих интерпункцијских знакова ;)--Јагода испеци па реци 16:15, 7. мај 2009. (CEST)

To već i radim. Samo me masovna sela nerviraju, imaju puno beline u šablonima, a ne znam smem li to da diram. -- Bojan  Razgovor  09:11, 8. мај 2009. (CEST)

Насловна - чланак . . .

Мислим да није у реду на насловној страници буде чланак о Загребу, јер на хрватској Википедији постоји низ чланака са таквим историјским лажима о Србија и Србији да је то ненормално. А у то том граду и дан-данас те могу претући само ако чују екавицу /што се десило једном мом даљем познанику/, а месни Срби и даље живе у притаји. А ми се још хвалимо са њиховим главним градом! Увек испаднемо магарци. --Ant83 (разговор) 08:10, 8. мај 2009. (CEST)

Ако постоје поуздани извори за страдање Срба у Загребу, то се без проблема (у мери доброг укуса и неангажованим тоном) може додати у тај чланак и штавише је добродошло. Википедија на српском језику је општа енциклопедија чији је циљ да читаоцима који говоре српски језик пружи информације о свим темама енциклопедијског значаја. Ако неки други пројекат сматра да цензуром и ускраћивањем квалитетних информација о неподобним темама чини услугу својем циљном читалаштву, то је само њихов и проблем њиховог читалаштва. Чланак Загреб је добио више од 80% подршке наших корисника на скорашњем гласању за сјајне чланке што подразумева и приказивање на насловној страни, а у којем су могли да учествују сви наши корисници. Приказивање на насловној страни није рекламирање теме, него нуђење квалитетног енциклопедијског материјала на читање и образовање. Због свега наведеног чланак остаје на насловној страни као и сваки други изабрани чланак. --Dzordzm (разговор) 08:19, 8. мај 2009. (CEST)

Samo nešto da kažem, a molim vas da komentare zadržite za sebe (ili barem pišite o tome na nekom drugom mestu, ne na trgovima). Svojevremeno, je kod njih za naslovni članak bio predložen Petar I Karađorđević, jedan od komentara je bio da nisam za srpskog kralja (a članak je bio i kratak i nesređen). Drugi i treći put se radilo o Srbiji (smešno, ali drago mi je što članak Srbija nije izabran zbog manjka političke korektnosti). Kao što se može videti, članci nisu izrabrani, a dobar deo (ne svi) njih je glasao protiv samo zato što je to srpsko. Kada sam ih pitao što ne probiju led, rekli su mi da čekaju da se to nešto desi prvo kod nas. Za članak o Zagrebu glasali su ljudi koji nisu bili upoznati sa ovim, tako da se potvrdilo da smo otvorenije društvo. Što se tiče Zagreba, o stanju za vreme NDH nisam znao ništa (mada nije bilo teško pretpostaviti), međutim, pogledajte članak Beograd, ne spominju se Banjica i Sajmište, a članak je sjajan. Zato, ako možete objektivno da pišete o tim temama, samo napred, ali nemojte dramiti. -- Bojan  Razgovor  08:58, 8. мај 2009. (CEST)

А зашто да коментаре држимо за себе? Кога се треба бојати? Сад живим у слободној земљи, и могу рећи шта желим. Хвала не знам ни ја коме, јер Бога нема, како је 1941. доказала, потоцима крви и прекланим вратовима. Како је и сам Крлежа рекао (вјероватно мислећи на Србе, али у ствари описујући своје Хрвате): „Чим се угаси свијетло у балканској крчми, почињу да сијевају ножеви.“

Да Бојане, нема Бањице и Сајмишта, што је жалосно и срамотно. Треба их додати. Али нису ту Срби убијали људе, већ Нијемци. А знамо ко је убијао у Лепоглави, Керестинцу, Јасеновцу... Овако кад човјек чита чланак Загреб, добија се слика о еуропском граду, културном, просвијећеном... Али оно лоше крију. Да се преко „НДХ“ пређе у једној реченици, то случајно није. Исправићу то ја, ако нико неће, кад дође вријеме, јер имам пуно посла документирајући остале „уљудбе“ наших врлих сусједа. Нек живи Оњегин и демографски чланци из 1991. Само фале они из 1941. за потпуну слику о еуропској уљудби.

Закључак јест, толико текста о неким маргиналним темама, а толико мало о оним од интереса за српску историју. Заиста занимљиво. Надам се да је овај чланак само пријевод.--Мирослав Ћика (разговор) 04:11, 11. мај 2009. (CEST)

Da ne politizujemo trg. Samo zato. -- Bojan  Razgovor  06:07, 11. мај 2009. (CEST)

Смернице за писање чланака о музичким групама

Предлог смерница за писање чланака о музичким групама је ушао у процедуру за гласање, позивају се сви заинтересовани за ту област да се укључе са коментарима. --Дамјан /разговарајмо/ 02:56, 9. мај 2009. (CEST)

Како гласање? Па на расправи коју си управо уклонио није било никаквог концензуза нити договора да би иоле ишта могло да изађе на гласање. Ово што си поставио је само још један предлог, заправо твоје виђење ствари, никако није гласање.

Уосталом, на гласање треба да се ставе два предлога: ваш и наш, па нека се Википедија тако одлучи хоће ли поштовати правопис или ће се следити сајтове који чак не користе ни једно од српских писама!--Јагода испеци па реци 03:00, 9. мај 2009. (CEST)

Polako, pa nije još glasanje, tek je u proceduri, treba prvo da prođe javnu raspravu. Prethodna rasprava je bila na mojoj korisničkoj strani. Inače, svako ima pravo da postavlja predloge. --Дамјан /разговарајмо/ 20:54, 10. мај 2009. (CEST)

Translatewiki.net update

As it is possible to transliterate from the Cyrillic to the Latin script, it would be very much appreciated when you help us at translatewiki.net to implement an automatic transliteration for the Serbian latin localisation.. Thanks, GerardM (разговор) 16:39, 13. мај 2009. (CEST)

ћирилица

• Currently 97.48% of the MediaWiki messages and 66.71% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 16:39, 13. мај 2009. (CEST)

latinica

• Currently 55.23% of the MediaWiki messages and 5.32% of the messages of the extensions used by the Wikimedia Foundation projects have been localised. Please help us help your language by localising and proof reading at translatewiki.net. This is the recent localisation activity for your language. Thanks, GerardM (разговор) 16:39, 13. мај 2009. (CEST)

Србопедија

Здраво. Направио сам Србопедију, српску националицтичку енциклопедију.

Латински називи

Да ли тренутно постоји неко правило или смјернице како треба да изгледају латински називи за нпр. биљке и животиње? Ако не постоји ништа, било би добро да се договоримо. Под тим мислим:

• Да ли на почетку чланка, у загради, након подебљаног српског назива (ако га има), треба да пише само име или „лат. (име)“? Дакле, да ли:
  • Пингвини (Sphenisciformes) су врста птица.... или:
  • Пингвини (лат. Sphenisciformes) су врста птица....
• Да ли треба да се пишу нормалним или искошеним словима? Дакле, да ли:
  • ...велики број птица из реда пингвина (Sphenisciformes) или:
  • ...велики број птица из реда пингвина (Sphenisciformes)
• У кутијици за систематику, на почетку стране, са десне стране (Taxobox), да ли треба да пишемо српске називе и како? Дакле, да ли:
  • • Царство: Животиње
    • Тип: Хордати
    • Ред: Пингвини
    • Породица: Spheniscidae
    • Род: Spheniscus
      • (и овде, код латинских дијелова, да ли искошеним или нормалним словима?)
  • • Царство: Животиње (Animalia)
    • Тип: Хордати (Chordata)
    • Ред: Пингвини (Sphenisciformes)
    • Породица: Spheniscidae
    • Род: Spheniscus
  • • Царство: Animalia
    • Тип: Chordata
    • Ред: Sphenisciformes
    • Породица: Spheniscidae
    • Род: Spheniscus

Вјерујем да ће многима „најнаучније“ дјеловати трећа варијанта, али, осим у случају да постоји неко стриктно правило које говори против тога, ја сматрам да би читаоцима било добро олакшати читање и памћење систематике, прије него отежати. Мислим да ће многи који читају лакше разумјети и боље научити ако им се каже: Животиње-Хордати-Кичмењаци-Птице-Пингвини, него Animalia-Chordata-Vertebrata-Aves-Sphenisciformes. Дакле, по мом скромном мишљењу било би добро повести рачуна и о образовној вриједности оваквих табела. У сваком случају, о свему овоме бисмо требали повести рачуна. Позивам и Влодимирца да одговори на ово, јер сам га често виђао да сређује латинске називе. --Дарко Максимовић (разг.) 01:18, 17. мај 2009. (CEST)

Дакле, као што се да приметити из мојих силних измена :) само имена родова и нижих категорија пишу се искошено. Пробали смо то попут енглеза да одрадимо и са насловом самог чланка, али нисмо успели :( Хвала свима који су се здушно потрудили у том науму. Понављам, по стоти пут: нема искошавања фамилије, реда, класе или чега год сличног. Тј, заборавимо на употребу шаблончића {{јез-лат|}} сем ако не пишемо о роду, врсти или подврсти. И само наглашавање да је то назив на латинском ми је некако претеривање и боде очи, али боже мој, ако тако желите писати, та извол'те (ја гласам за варијанту Пингвини (Sphenisciformes)). Што се имена у таксобоксу тиче, латински називи би морали стојати под обавезно (немачка варијанта таксобокса са народним именима једноставно убија саму поенту ТАКСОбокса — таксономске кутијице — односно, научне класификације одређеног таксона) а да ли ће се комбиновати са српским називима (тамо где постоје) мени је такође свеједно, знам да ће то бот урадити после нашег договора. Ако се већина сложи да би требало имати и српске називе одређених таксона, ја препоручујем четврту варијанту, горе непоменуту ... српски називи у загради, а испред њих латински назив. Нпр, Царство: Animalia (Животиње). Поз, --Wlodzimierz (разговор) 01:55, 17. мај 2009. (CEST)

imam jedno pitanje!

da li imate recnik sa spanskog na srpski i srpski na spenski?

Пробај Google Translate. Има и шпански и српски.--Мирослав Ћика (разговор) 15:39, 17. мај 2009. (CEST)

Отворено гласање

Поштовани Википедијанци, смернице за писање чланака о музичким групама су постављене на гласање. Позивају се сви заинтересовани да оставе свој глас. --Дамјан /разговарајмо/ 01:40, 19. мај 2009. (CEST)

Navođenje srpskih prevoda

Da li u člancima o raznim piscima treba (makar u napomeni) da se navedu prevodi i izdanja njihovih dela na sprskom jeziku. Kada su u pitanju strani pisci?--Војвода разговор 20:43, 20. мај 2009. (CEST)

Да. -- Bojan  Razgovor  12:59, 21. мај 2009. (CEST)

Чланак

Види се да чланак Јеховини сведоци није неутралан,и да више личи на секташку пропаганду,него на Википедијин чланак.У чланку је приказана слика крста,иако та секта не признаје крст,и многе делове Библије.Такође су и приказане слике секташа,који деле секташке књиге по улицама.А приказане су и смернице ка неким њиховим сајтовима.

Чланак је по мени сасвим у реду, чак врло добар. Садржи многе детаље о теологији ове верске групе. Све је референцирано. Крст је у вези са шаблоном о хришћанству. Постоји и део који помиње контровезу о томе да ли је ово секта, па онај ко има референце, нека ту каже шта има. Можда би требало додати и део о прогањањима њихових верника.--Јакша (разговор) 22:25, 25. мај 2009. (CEST)

Идол у Србији

Да ли неко зна како се званично звало музичко такмичење Идол у Србији. Ја сам нашао назив Идол Србија и Црна Гора и Македонија, али не знам да ли је то право име.--Zeljk092 (разговор) 18:21, 28. мај 2009. (CEST)

Мислим да се звало Идол (само, без Србија или српски). Глед‘о сам неке провале из тога гдје су жири били Саша Драгић и Мирко Вукомановић. Ваљда је то - то.--Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 18:25, 28. мај 2009. (CEST)

Али како да дам чланку име, не могу само Идол, то је заузето.--Zeljk092 (разговор) 18:27, 28. мај 2009. (CEST)

Па, пробај Идол (такмичење у Србији) или Идол (Србија) или нешто слично. Направи прво вишезначну одредницу и напиши та све може бити Идол.--Бојан ♪ ^пјевај♫♪ 18:29, 28. мај 2009. (CEST)

?

Шта значи онај проценат испод броја измена који нам се ажурира на корисничким странама? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Mladifilozof (разговор • доприноси)

Small world. Црни Бомбардер!!! (†) 01:28, 1. јун 2009. (CEST)

uh, mislim da sam ovaj put shvatio... 50.000 je postavljen broj u odnosu na koji se prikazuje procenat mojih izmena.--Дамјан /разговарајмо/ 17:20, 1. јун 2009. (CEST)

британски или енглески

Мислим да је потребно спојити неке категорије које се преплићу. Рецимо Категорија:Енглески глумци и Категорија:Британски глумци. Да ли неко може да покрене бот за ову измену?--Авала (разговор) 16:20, 5. јун 2009. (CEST)