Владимир Перић Валтер

Из Википедије, слободне енциклопедије
ВЛАДИМИР ПЕРИЋ ВАЛТЕР
Владимир Перић Валтер
Владимир Перић Валтер
Датум рођења 1919.
Место рођења Пријепоље,
Flag of FR Yugoslavia.svg Краљевина СХС
Датум смрти 6. април 1945. (26 год.)
Место смрти Сарајево,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професија чиновник

Члан КПЈ од пре рата
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а секретар МК КПЈ за Сарајево

Народни херој од 24. јула 1953.

Владимир Перић Валтер (Пријепоље, 1919Сарајево , 6. април 1945), секретар Месног комитета КПЈ за Сарајево, један од организатора Народноослободилачке борбе у Сарајеву и народни херој Југославије. По његовим доживљајима је 1972. године снимљен филм „Валтер брани Сарајево“ са Батом Живојиновићем у главној улози. Овај филм је изразито популаран у Кини.

Биографија[уреди]

Рођен је 1919. године у Пријепољу. После завршене основне школе, уписао се у Трговачку академију. Због лошег материјалног стања, био је присиљен да се сам издржава и школује. После завршене Трговачке академије, одлази у Београд на Високу економско-комерцијалну школу. У време када је био на служби у Хипотекарној банци у Сарајеву, од 1940. године постао је члан Месног комитета КПЈ за Сарајево. Пре тога је активно учествовао и радио у револуционарном радничком покрету.

Када су силе Осовине окупирале Краљевину Југославију, Валтер је наставио илегално да ради у Сарајеву, да би убрзо ступио у Мајевички НОП одред, чији је командант постао крајем 1942. године. Отишао је, затим, у Зенички НОП одред, који се у почетку прочуо по многим успешним акцијама. Валтер је био и командант ударног батаљона у Шестој источно-босанској бригади. Почетком 1943. године, упућен је на илегални рад у Тузлу. У овом граду, и поред изузетно тешких услова рада, успешно је извршавао све задатке.

У лето 1943. године, руководство НОПЈугославије је упутило Валтера на илегални рад у Сарајево. Тамо је постао секретар Месног комитета Партије. Као искусан борац и добар познавалац прилика у овом граду, учинио је много да оживи илегални покрет. Давао је значајну помоћ партизанским јединицама које су деловале у околини Сарајева. Организовао је мрежу партизанске обавјештајне службе. У неколико наврата, Специјална полиција покушавала је да открије и уништи илегалне пунктове и сарајевску организацију у целини. То јој, осим ретких случајева, није полазило за руком. Валтер је још за живота постао легенда, као један од најискуснијих и најхрабријих обавјештајаца народноослободилачког рата. Неколико пута је по специјалним задацима одлазио на слободну територију и у Врховни штаб НОВЈ.

Готово до краја рата, до 6. априла 1945. године, стајао је на челу свих акција илегалне организације у Сарајеву. Погинуо је у завршним борбама за ослобођење града.

Валтер је с групом бораца чувао електричну централу коју су усташе хтеле да униште приликом повлачења. У овим борбама, минобацачка граната прекинула је животни пут Владимира Перића. Остала је легенда о неустрашивом и одважном обавјештајцу Валтеру. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, испод планине Требевић, код Сарајева.

Одлуком председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]