Демонстрације у Београду 1991.
Из Википедије, слободне енциклопедије
Демонстрације на Тргу Републике у Београду 9. марта 1991. године су биле први велики митинг опозиције режима Слободана Милошевића.
Садржај |
[уреди] 9. март
Због тога што РТС није желела да објави деманти СПО, Вук Драшковић је заказао митинг српске опозиције на Тргу Републике, а главни захтев је била оставка директора и четири уредника државне телевизије.[1]
Са терасе Народног позоришта окупљеним грађанима су се обратили лидери опозиције (Вук Драшковић, Драгољуб Мићуновић, Зоран Ђинђић, Милан Парошки, Леон Коен, Милан Комненић, Војислав Коштуница као и личности из културе Борислав Михајловић Михиз, Бора Ђорђевић и др.), а милиција на коњима покушала је да растера демонстранте. Касније је интервенисала воденим топовима, тукла демонстранте, а било је и мртвих: Бранислав Милиновић (демонстрант) и Недељко Косовић (милиционер).
На улицама главног града појавили су се и тенкови ЈНА. Забрањен је рад Б-92 и НТВ Студио Б. Слободан Милошевић у изјави на ТВ Београд демонстранте назвао "снагама хаоса и безумља".
Према извештају РТС-а било је неколико хиљада демонстраната, а по независним медијима преко 50.000.
[уреди] Студентске демонстрације 10. марта (Плишана револуција)
Студенте је у ноћи 9. марта пребијала полиција. Као одговор на тенкове у центру Београда, 10. марта 1991. су из Студентског града кренули студенти. На Бранковом мосту их је сачекала полиција, бацила сузавац и неколико њих претукла. Зоран Ђинђић је преговарао са полицијом која је групу од 5.000 студената пустила да се придружи демонстрантима-студентима код Теразијске чесме.
Демонстрације код Теразијске чесме је углавном водио глумац Бранислав Лечић. Лечић је све време причао о мирној, плишаној револуцији, држећи велику лутку панде, те је овај део протеста остао упамћен као српска плишана револуција. На импровизованој позорници су се смењивали разни говорници, певачи и глумци, а остао је запамћен и говор патријарха СПЦ Павла. Уз остале учеснике, најпознатији су били Душан Ковачевић и Раде Шербеџија.
Демонстранти су имали 8 захтева, а између осталог оставку Душана Митевића, директора РТБ и четворо уредника ТВ Београд, оставку министра полиције Радмила Богдановића и омогућавање рада Радија Б92 и НТВ Студио Б. Државни медији су говорили о групици, а према извештају НТВ Студио Б било је око 20.000 људи.[тражи се извор]
[уреди] Контрамитинг СПС на Ушћу
У организацији СПС на Ушћу је 11. марта 1991. одржан контра-митинг "За одбрану Републике, за уставност, слободу и демократију." Уз козарачко коло и повике "Слобо, слободо", "Убице, фашисти", "Не дамо Косово", "Усташе, усташе", "Судите Вуку". На митингу су говорили Душан Матковић, Петар Шкундрић, академик Михајло Марковић, Живорад Игић и Радоман Божовић. Матковић је рекао да су студенти на Теразијама хулигани и позвао присутне да крену са Ушћа и обрачунају се са њима.
[уреди] Крај
„Револуција“ је трајала неколико дана, све док нису пуштени из затвора Вук Драшковић и остала лица ухапшена током демонстрација.
[уреди] Референце
| Демонстрације против режима Слободана Милошевића | |
|---|---|
| Март 1991. | Јун 1992. |Јун 1993. | Новембар 1996. - фебруар 1997. | Август - септембар 1999. | 5. октобар 2000. | |
