Европско првенство у атлетици на отвореном 2018 — скок удаљ за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

Такмичење у троскоку у мушкој конкуренцији на Европском првенству у атлетици 2018. у Берлину одржано је 6. и 10. августаа[1] на Олимпијском стадиону.

Титулу освојену у Амстердаму 2016, није бранио Грег Радерфорд из Уједињеног Краљевства.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовао је 30 такмичара из 21 земље.[2].

Рекорди[уреди | уреди извор]

[3]

Рекорди пре почетка Европског првенства 2016.
Светски рекорд Мајк Пауел  Сједињене Државе 8,95 Токио, Јапан 30. август 1991
Европски рекорд Роберт Емијан  Совјетски Савез 8,86 Цахкадзор, СССР 22. мај 1987
Рекорди Европских првенстава Кристијан Рајф  Немачка 8,47 Барселона, Шпанија 1. август 2010.
Светски рекорд сезоне Хуан Мигел Ечеверија  Куба 8,68 Бад Лангензалца, Немачка 20. јун 2018.
Европски рекорд сезоне Александар Менков  Русија 8,31 Жуковски, Русија 1. јул 2018.
Рекорди после завршетка Европског првенства 2016.

Најбољи европски резултати у 2018. години[уреди | уреди извор]

Десет најбољих европских скакача удаљ 2018. године до почетка првенства (5. августа 2018), имали су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ)[4][5]

1. Александар Менков  Русија 8,31 1. јул 7. СРЛ,
2. Радек Јушка  Чехословачка 8,27 28. мај 10. СРЛ
3. Милтијадис Тентоглу  Грчка 8,24 15. јул 13. СРЛ
4. Сергиј Никифоров  Украјина 8,23 19. јул 15. СРЛ
5. Штефан Хартман  Немачка 8,20 26. мај =16. СРЛ
5. Јулијан Ховард  Немачка 8,20 24. јун =16. СРЛ
7. Данијел Брамбл Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 8,15 22. јул 19. СРЛ
8. Кафетјен Гомис  Француска 8,13 8. јул 21. СРЛ
9.. Томаш Јашчук  Пољска 8,10 22. јул 23. СРЛ
10. Владислав Мазур  Украјина 8,07 19. јул =25. СРЛ
=18. Страхиња Јованчевић  Србија 7,98 7. јун

Такмичари чија су имена подебљана учествовали су на ЕП.

Квалификациона норма[уреди | уреди извор]

Норма
7,95 м

Сатница[уреди | уреди извор]

Датум Време Коло
6. август 2018. 16.35 Квалификације група А и Б
8. август 2018 19.40 Финале

Сва времена су по локалном времену (UTC+2)

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Освајачи медаља
Грчка Милтијадис Тентоглу Њемачка Фабијан Хајнле Украјина Сергиј Никифоров

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

У квалификацијама 30 такмичара подељено је у две групе. Квалификациона норма за финале износила је 8,00 м (КВ), коју су прескочила 2 такмичара, а осталих 10 се у финале пласирало према постигнутом резултату (кв).[6][7]

Поз. Група Атлетичар Земља ЛР ЛРС 1 2 3 Резултат Нап.
1. Б Милтијадис Тентоглу Грчка Грчка 8,30 8,24 8.15 8.15 КВ
2. Б Фабијан Хајнле Њемачка Немачка 8,25 8,04 x 8,02 8.02 КВ
3. Б Михел Торнеус Шведска Шведска 8,44 7,83 7.91 7.91 ќв, ЛРС
4. Б Кевин Ојиаку Италија Италија 8,20 7,94 7,59 7,74 7,90 7,90 кв
5. А Дан Брамбл Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 8,21 6,16 x 7.57 7.89 7.89 кв
6. А Томаш Јашчук Пољска Пољска 8,18 8,10 7,77 7,78 7,88 7,88 кв
7. А Радек Јушка Чешка Чешка 8,31 8,27 7,69 7.87 x 7,87 кв
8. А Сергиј Никифоров Украјина Украјина 8,23 8,23 7,69 x 7,86 7,86 кв
9. А Тобијас Нилсон Монтлер Шведска Шведска 8,04 8,03 7,77 7,67 7,78 7,78 кв
10. Б Гијом Викторен Француска Француска 8,00 8,00 7,76 x x 7,76 кв
11. А Кафетјен Гомис Француска Француска 8,28 8,18 7,59 7,67 7,75 7,75 кв
12. А Измир Смајљај Албанија Албанија 8,08[8] 7,90 7,71 x 7,60 7,71 кв
13. Б Владислав Мазур Украјина Украјина 8,07 8,07 7,33 7,70 7,38 7,70
14. А Страхиња Јованчевић Србија Србија 7,98 7,98 7,40 7,60 7,69 7,69
15. Б Ферон Сејерс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 8,05 8,05 7,68 x 7,67 7,68
16. Б Кристијан Пули Финска Финска 8,07 7,91 7,36 7,50 7,68 7,68
17. А Жан Мари Окуту Шпанија Шпанија 8,17 8,01 7,66 7,52 7,59 7,66
18. Б Бенјамин Гфохлер Швајцарска Швајцарска 8,13 8,99 7,52 x 7,65 7,65
19. Б Јулијан Ховард Њемачка Немачка 8,20 8,20 x x 7,64 7,64
20. А Кристијан Бек Финска Финска 7,95 7,93 7,60 7,60 7,61 7,61
21. А Алпер Кулаксиз Турска Турска 7,94[8] 7,94[8] 7,51 7,58 x 7,58
22. А Кристијан Стајку Румунија Румунија 8,09[8] 8,09[8] 7,48 7,52 7,51 7,52
23. Б Филип Правдица Хрватска Хрватска 7,81 7,91 x 7,47 7,52 7,52
24. Б Денис Ерадири Бугарска Бугарска 8,01 7,91 } 7,49 7,50 x 7,50
25. Б Адам Мекмулен Ирска Ирска 7,99[8] 7,99[8] 7,47 x 7,47 7,47
26. А Максимилијан Ентолцнер Њемачка Немачка 7,96 7,96 7,18 7,46 7,45 7,46
27. А Корентен Капенер Белгија Белгија 7,98 7,98 7,41 x 7,40 7,41
28. Б Ијан Рандријанасоло Француска Француска 8,01 8,01 7,33 7,29 x 7,33
29. Б Ин Пол Греш Малта Малта 7,43 7,43 7,04 x x 7,04
- А Кристофер Улман Швајцарска Швајцарска 7,96 7,78 x x x БП

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичарка представља

Финале[уреди | уреди извор]

[9]

Место Атлетичар Земља #1 #2 #3 #4 #5 #6 Резултат Белешка
Милтијадис Тентоглу Грчка Грчка 7,96 7,80 8,00 x 8,25 7,04 8,25 ЛРС
Фабијан Хајнле Њемачка Немачка 7.90 8,13 x 7,77 7,62 8,13 8,13 ЛРС
Сергиј Никифоров Украјина Украјина 7,80 7.97 8,13 7,85 x 7,90 8,13
4. Тобијас Нилсон Монтлер Шведска Шведска 7,80 7,89 7,80 7,86 x 8,10 8.10 НУ-23Р
5. Томаш Јашчук Пољска Пољска 7.92 7,90 7,83 7,60 x 8,08 8,08
6. Дан Брамбл Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 7,68 7,90 7,85 7,65 x 7,62 7,90
7. Михел Торнеус Шведска Шведска x 7,82 7,86 x x x 7,86
8. Гијом Викторен Француска Француска 6,49 7,83 7,84 7,63 6,26 x 7,84
9. Кафетјен Гомис Француска Француска x 7,84 7,76 7,84
10. Измир Смајљај Албанија Албанија x 7,83 7,73 7,83
11. Кевин Ојиаку Италија Италија 7,56 7,48 7,78 7,78
12. Радек Јушка Чешка Чешка 7.63 7.73 7.48 7.73

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Календар такмичења на сајту ЕАА Прибављено 5. 8. 2018.
  2. ^ Стартна листа скакача удаљ на ЕП 2018. ЕАА [Прибављено 3.8. 2018]
  3. ^ Светски и континентални рекорди на сајту ИААФ Прибављено 1.6.3016.
  4. ^ Европска ранг листа скакача удаљ 2018.
  5. ^ Светска ранг листа скакача удаљ за 2018.
  6. ^ „Резултати квалификација по групама.”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2018. г. Приступљено 15. 08. 2018. 
  7. ^ „Збирни резултати квалификација” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2016. г. Приступљено 15. 08. 2018. 
  8. ^ а б в г д ђ е Резултат постигнут у дворани.
  9. ^ „Резултати финала у скоку удаљ на ЕП 2018.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 10. 2014. г. Приступљено 15. 08. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]