Чаковец

Чаковец
Фрањевачки трг у Чаковцу
Основни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Међимурска
Становништво
Становништво (2011)	15.185
Агломерација (2011)	27.227
Положај
Координате	46°23′23″N 16°26′17″E
Чаковец Чаковец на мапи Хрватске
Остали подаци
Поштански код	40000

Чаковец (мађ. Csáktornya, нем. Tschakturn) је град у Хрватској и административно средиште Међимурске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.

Географски положај

Чаковец је смештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смештен у близини реке Трнаве између река Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.

Територијална организација

До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело Међимурје. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 km², а према попису становништва из 1991. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила Међимурска жупанија, са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец и 22 општине: Белица, Вратишинец, Горичан, Горњи Михаљевец, Декановец, Домашинец, Доња Дубрава, Доњи Видовец, Доњи Краљевец, Коториба, Мала Суботица, Неделишће, Ореховица, Подтурен, Прибиславец, Света Марија, Свети Јурај на Брегу, Свети Мартин на Мури, Селница, Страхонинец, Шенковец и Штригова.

Становништво

За више информација погледајте чланак Демографија Чаковца

Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Немаца, Словенаца и других мањина.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Чаковец је имало 15.999 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати			14,657	91,61%
Југословени			258	1,61%
Срби			242	1,51%
Словенци			164	1,02%
Албанци			46	0,28%
Мађари			35	0,21%
Муслимани			27	0,16%
Црногорци			23	0,14%
Македонци			9	0,05%
Чеси			8	0,05%
Русини			6	0,03%
Јевреји			4	0,02%
Украјинци			4	0,02%
Бугари			2	0,01%
Немци			2	0,01%
Словаци			2	0,01%
Аустријанци			1	0,00%
Пољаци			1	0,00%
Роми			1	0,00%
остали			10	0,06%
неопредељени			264	1,65%
регион. опр.			23	0,14%
непознато			210	1,31%
укупно: 15.999

Насељена места

Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.

Саобраћај

Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Повезнице с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.

Историја

У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу „Чаков торањ“. Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински од Сигета постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја, 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848. гроф (бан) Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.

Данас

Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.

Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.

Познати Чаковчани

• Лидија Бајук - музичар, забављач
• Лујо Безереду - кипар
• Драгутин Фелетар - историчар, географ, писац
• Јоза Хорват - авантуриста, писац
• Роберт Јарни - фудбалски играч
• Ладислав Краљ-Међимурец - умјетник (акварелиста)
• Иван Новак - повјесничар, политичар
• Стјепан Паткаи - музичар
• Никола Павић - пјесник
• Ружа Поспиш-Балдани - оперска пјевачица
• Фрањо Пунчец - тенисер
• Јосип Штолцер-Славенски - композитор
• Никола Зрински - војник, пјесник, филозоф
• Петар Зрински - војник, политичар
• Борис Лајнер - музичар

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Чаковец

• Службене странице Чаковца
• Чаковец Туристичка агенција
• Вијести из Међимурја
• Радио Чаковец
• Poštanske markice &Zrinski
• Teniski Klub Čakovec
• Studio animiranog filma iz Čakovca
• Muzej Međimurja
• Čakovec Trgovačka komora Čakovca
• Učiteljska škola
• Grad prijatelj Čakovca - Schramberg - u Njemačkoj