N-metil-D-aspartinska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
N-Metil-D-aspartinska kiselina
Ball and stick model of N-methyl-D-aspartic acid
Spacefill model of N-methyl-D-aspartic acid
IUPAC ime
Identifikacija
Abrevijacija NMDA
CAS registarski broj 6384-92-5 YesY
PubChem[2][3] 22880
ChemSpider[4] 21436 YesY
KEGG[5] C12269
MeSH N-Methylaspartate
ChEBI 31882
ChEMBL[6] CHEMBL291278 YesY
RTECS CI9457000
Bajlštajn 1724431
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C5H9NO4
Molarna masa 147.13 g mol−1
Tačna masa 147,053157781 g mol−1
Agregatno stanje Beli, neprozirni kritali
Miris Bez mirisa
Tačka topljenja

189-190 °C, 462-463 K, 372-374 °F

log P 1,39
pKa 2,206
Baznost (pKb) 11,791
Opasnost
S-oznake S22, S24/25
LD50 137 mg kg−1 (intraperitonealno, miš)

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

N-Metil-D-aspartinska kiselina (N-metil-D-aspartat, NMDA) je aminokiselinski derivat koji deluje kao specifični agonist NMDA receptora. NMDA oponaša dejstvo glutamata, neurotransmitera koji je endogeni ligand tog receptora. Za razliju od glutamata, NMDA se jedino vezuje za i reguliše NMDA receptore, i nema efekta na druge tipove glutamatnih receptora (kao što su AMPA i kainatni). NMDA receptori su posebno važni kad postanu prekomerno aktivni tokom povlačenja alkohola, a to uzrokuje simptome poput agitacije, i u nekim slučajevima epileptičke napade.

Reference[уреди]

  1. ^ „N-Methylaspartate - Compound Summary“. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 24. 6. 2005.. Identification and Related Records Приступљено 9. 1. 2012.. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit

Literatura[уреди]

  • Mathias-Costa Blaise, Ramanathan Sowdhamini, Metpally Rau Raghu Prasad, Nithyananda Pradhan (2004). „Evolutionary trace analysis of ionotropic glutamate receptor sequences and modeling the interactions of agonists with different NMDA receptor subunits“. J. Mol. Model. 10 (5-6): 305–16. DOI:10.1007/s00894-004-0196-7. PMID 15597199. 

Spoljašnje veze[уреди]