Први АТП трофеј је освојио 2019. године на турниру у Умагу, победом у финалу против Атиле Балажа из Мађарске.[9] Поред тога, власник је 2 АТП трофеја у дубл конкуренцији.
Лајовић је са колегама из репрезентације Србије освојио АТП куп2020, победом у финалу против Шпаније резултатом 2:1.[10]
У почетној фази каријере, Лајовић је играо углавном турнире на Фјучерс и Челенџер нивоу. На АТП нивоу је дебитовао 2010. у Београду, где је добио специјалну позивницу, када је поражен у првом колу од Иве Карловића.
Прву АТП победу је остварио 2011. на Светском екипном првенству у тенису у Диселдорфу, где је победио Руса Игорa Андрејевa. Исте године је дошао и до првог четвртфинала у каријери у Санкт Петербургу.
Године 2012. је победом дебитовао за Србију у Дејвис купу. Услед повреде Јанка Типсаревића одиграо је 2 меча у финалу Дејвис купа у Београду 2013. против Чешке, укључујући и одлучујући 5. меч где је у 3 сета поражен од Радека Штјепанека.
2014: Година пробоја и 4. коло Ролан Гароса[уреди | уреди извор]
У 2014. години Лајовић се усталио на АТП нивоу и дебитовао на сва 4 Гренд слема и Мастерс турнирима. На Аустралијан Опену је након успешних квалификација и победе у првом колу над Луком Пујем, у другом колу поражен од Кеја Нишикорија.
У Индијан Велсу је још једном прошао квалификације и дебитовао на Мастерсу, а прву победу је остварио у Мајамију против Јен-Хсун Луа као срећни губитник.
Најбољи резултат у сезони је остварио пласманом у четврто коло Ролан Гароса. Редом је у 3 сета побеђивао Делбониса, Зопа и Сока, да би од њега у четвртом колу бољи био евентуални првак Рафаел Надал.
На Вимблдону је остварио прву победу на трави у каријери, када је био бољи од Гарсије-Лопеза, да би у следећој рунди био поражен од Кубота.
До краја године од запаженијих резултата је имао четвртфинала Бостада и Хамбурга у синглу и финале са Франком Шкугором у дублу на турниру у Умагу.
Сезону је завршио на 69. месту на АТП листи, и тако био 2. најбоље рангирани српски играч после Новака Ђоковића.
Сезону је почео поразом од Ђоковића у Дохи. На прву победу је чекао до фебруара када се пласирао у четвртфинале турнира у Киту, где је бољи од њега био Фелисијано Лопез. До другог везаног четвртфинала у сезони долази у Сао Паулу, где је поражен од Луке Ванија. До краја сезоне се од запаженијих резултата у синглу издвајају четвртфинала Нице и Кицбила и титула на челенџеру у Бања Луци. У дублу је освојио прву АТП титулу у пару са Раду Алботом из Молдавије. На Гренд слему му је најбољи резултат било 2. коло Ролан Гароса, где је поражен од евентуалног шампиона Стена Вавринке.
Други пут у низу је завршио сезону у топ 100, овај пут на 76. месту на листи.
Лајовић је на први Гренд Слем у сезони дошао са 2 лоша припремна турнира у Бризбејну и Сиднеју. У првом колу Аустралијан Опена меч му је на уласку у 5. сет предао Сем Квери, након што се Душан вратио после 0-2 у сетовима. У 2. колу га је после 5 сетова избацио Шпанац Роберто Баутиста Агут. Након Аустралије, Лајовић прелази на јужноамеричку шљаку где у Буенос Ајресу бележи највећу победу у каријери. У 2. колу је након спашене меч лопте, победио тада 12. играча света Џона Изнера. У четвртфиналу је од њега бољи био евентуални шампион Доминик Тим, чиме је Лајовић додатно погоршао скор у четвртфиналима на 0-8. Није дуго чекао на прилику за поправни, јер је већ крајем истог месеца у Сао Паулу коначно успео да се пласира у полуфинале АТП турнира. Редом је побеђивао Ванија, Пера и Елијаша, да би га у полуфиналу савладао Уругвајац Пабло Куевас. До Ролан Гароса, Лајовић није имао запажених резултата чак се због лоше форме на кратко вратио на Челенџер. У Француској је у првом колу лако савладао Дениса Кудлу, али је у 2. колу морао да преда меч сународнику Виктору Троицком након повреде при резултату 1-2 у сетовима. Била је то већ 2. Дуцијева предаја у сезони.
На травнатом делу сезоне Душан није успео да оствари ниједну победу, укључујући и пораз у 5 сетова од Дастина Брауна на Вимблдону. Са саиграчима из репрезентације поражен је у четвртфиналу Дејвис купа на Ташмајдану од Велике Британије, коју је предводио Кајл Едмунд од кога је Лајовић поражен у одлучујућем мечу.
До краја сезоне Лајовић је успео да се пласира у још 2 полуфинала. У прво је прошао у Кицбилу, где га је савладао Николоз Басилашвили. До другог је дошао у Лос Кабосу на бетонској подлози у 1. издању овог турнира икада. На путу до полуфинала побеђивао је Монтеира, Томића и Алмагра. У полуфиналу је предао меч евентуалном шампиону Карловићу.
Лајовић је годину завршио на 93. месту на листи, са скором 19-23.
Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]
Легенда
О/И
однос освајања турнира и играња на турниру
Поб–пор
однос побједа и пораза
НО
турнир није одржан те године
Н
није учествовао на турниру
КВ
изгубио у квалификацијама
1К
изгубио у првом колу
2К
изгубио у другом колу
3К
изгубио у трећем колу
4К
изгубио у четвртом колу
ГФ
изгубио у групној фази такмичења
ЧФ
изгубио у четвртфиналу
ПФ
изгубио у полуфиналу
Ф
изгубио у финалу
П
освојио турнир
Године 2014. на Отвореном првенству Француске, другом Гренд слему у сезони Душан Лајовић је стигао до своје прве осмине финала у каријери. Изгубио је од Рафаела Надала, тада светског броја један.
_(52036456588).jpg)
Фабио Фоњини
Атила Балаж
Андреј Рубљов
Франко Шкугор
Франтишек Чермак
Раду Албот
Роберт Линдстед
Јирген Мелцер
Никола Ћаћић
Јонатан Ерлих
Фабрис Мартен
Рафаел Надал
Александар Недовјесов
Алдин Шеткић
Андреј Кузњецов
Фарух Дустов
Робин Хасе
Јулијан Рајстер
Виктор Ханеску
Леонардо Мајер
Денис Кудла
Стивен Дијез
Хавијер Ерера-Егуилуз
Брендан Мур
Вимблдон
Олимпијске игре
АТП куп
Дејвис куп
Монте Карло
Шангај
Григор Димитров
Кеј Нишикори
Каспер Руд
