Манастир Морача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Манастир Морача
Manastir Moraca.jpg
Основни подаци
Јурисдикција СПЦ
Оснивање 1252
Оснивач Стефан Вукановић
Место Манастир Морача (село)
Држава  Црна Гора

Манастир Морача је један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика Црне Горе. Подигнут је на десној обали Мораче, у проширеном делу кањона, на природној заравни сликовитог пејзажа, у Општини Колашин.

Испод манастира Морача је водопад Светигора који ствара оближњи поток који се слива у реку Морачу.

Историја[уреди]

Морачки храм је подигао 1252. године Стефан, син краља Вукана а унук Немањин, што се спомиње у натпису на надвратнику западног портала.

Манастирски комплекс се састоји од саборне цркве Успења Богородице, мале цркве Светога Николе и зграда конака. Порта манастира опасана је високим зидом са две капије. Саборна црква је велика једнобродна грађевина грађена у стилу рашких цркава, са полукружном апсидом, бочним певницама и куполом и, за разлику од цркава грађених у приморском стилу, зидови су јој омалтерисани. Уз наос је саграђена пространа припрата. Главни портал је урађен у романичком стилу.

Поред архитектуре, посебну знаменитост манастира Морача представља његов живопис. Од првобитног сликарства из 13. века сачуван је само мањи део у ђаконикону, где се монументалношћу и снагом израза издваја 11 композиција из живота пророка Илије. Снага и монументалност тог сликарства надмашује све што је код нас у 13. веку, пре Сопоћана насликано у фреско-сликарству. Остали део живописа страдао је у првој половини 16. века када су манастир опустошили Турци и однели оловни кров.

Према забележеном предању је манастир спаљен 1505. и био пуст све до 1565. или 1570. године када је обновљен, под патронатом игумана Томе и Вукића Вучетића. Украшавање се наставља до краја 16. века и током 17. века. Морача је имала значајну улогу управо у 17. веку, поготово када је патријарх Јован 1608. године овде организовао сабор народних првака, а у овом манастиру је 1648. године изабран патријарх Гаврило Рајић за наследника патријарха Пајсија I. Последњи турски напад на манастир се десио 11. јуна 1877. године, када је игуман Митрофан Бан лично предводио батаљон који је одбранио манастир.Данашњи изглед манастира потиче из 1935. године када је учињена знатна рестаурација.

Почевши од 1878. године, манастир се налазио у саставу новостворене Захумско-рашке епархије, којој је припадао све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској.

У близини манастира планирана је изградња акумулације за хидроцентралу.[1]

Стари записи и натписи[уреди]

Филолог и историчар Љубомир Стојановић 1905. године забележио је следећи запис: “Hа лето 1817. закалуђерио се Ђорђе Сандић родом Морачанин“.[2].

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]