Ненад Богдановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ненад Богдановић
Лични подаци
Датум рођења(1954-05-12)12. мај 1954.
Место рођењаБешка, НР Србија, ФНР Југославија
Датум смрти27. септембар 2007.(2007-09-27) (53 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
Религијаправославац
УниверзитетУниверзитет у Београду
Професијамагистар електротехнике
Породица
СупружникДрагана Богдановић
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка (1992—2007)
3. октобар 2004 — 27. септембар 2007.
Избори2004
ПретходникРадмила Хрустановић
НаследникЗоран Алимпић (в. д.)
Бранислав Белић (в. д.)
Драган Ђилас

Ненад Богдановић (Бешка, 12. мај 1954Београд, 27. септембар 2007) био је градоначелник Београда од 2004. до смрти 2007. године.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

После завршетка Математичке гимназије уписао се на Електротехнички факултет (смер телекомуникације) и дипломирао 1978. године, да би три године касније на истом смеру и магистрирао.

Две деценије се бавио телекомуникацијама, на истраживачким и развојним, а потом и менаџерским пословима, најпре у Институту „Михајло Пупин“, а затим и у другим фирмама из ове области. Године 1989. именован је за директора заједничког улагања компаније GTE Telecomunications и ЕИ Пупин. Две године касније постао је комерцијални директор, да би од 1996. био и генерални менаџер мешовитог предузећа „Алкател Пупин Југославија“.

Ненад Богдановић је написао 15 стручних и научних радова. Године 2005, добио је награду „Најевропскији пројекат“ „Прве европске куће у Београду“ за пројекте обнове и улепшавања престонице Србије.

Политички живот[уреди | уреди извор]

Од 1992. био је члан Демократске странке, која га је 1993. изабрала за председника земунског одбора, потом потпредседника Градског одбора и повереника за Београд. Био је и потпредседник тзв. експертске „Владе за Београд“ опозиционих ДС и ГСС у периоду након смењивања Зорана Ђинђића са положаја председника Скупштине града до септембра 2000, као и председник Градског одбора Демократске странке од 2001. до априла 2004. У фебруару 2004, на Скупштини ДС је изабран за потпредседника Демократске странке, а на тај положај је поново изабран у марту 2006.

На изборима 2000. године био је шеф изборног штаба Демократске опозиције Србије у Београду, а затим од 2000. до 2004. био је председник Извршног одбора Скупштине града Београда. За градоначелника је изабран у другом кругу локалних избора у Србији у октобру 2004. са 50,19% гласова испред Александра Вучића. За време Богдановићевог мандата, 2006. године, Београд је проглашен Градом будућности јужне Европе у избору часописа Фајненшал тајмс (Financial Times).

Био је народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, где је био председник Одбора за финансије, и поново изабран за посланика на изборима у јануару 2007.

Породични живот[уреди | уреди извор]

Био је ожењен Драганом и отац двоје деце, кћерке Милице и сина Матије.

Смрт[уреди | уреди извор]

Богдановићев гроб у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу

Повукао се из јавности када му је, у априлу 2007. констатован рак лимфних чворова у одмаклом стадијуму. Преминуо је у Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса“, 27. септембра исте године.

Ненад Богдановић сахрањен је уз присуство неколико хиљада Београђана, у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу, 30. септембра 2007, а Скупштина града је тај дан прогласила за дан жалости у Београду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda”. eKapija. Приступљено 17. 1. 2019. 
  2. ^ „Tadić i Đilas odali poštu gradonačelniku Bogdanoviću”. Blic. Приступљено 17. 1. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Радмила Хрустановић
председница Скупштине града
градоначелник Београда
3. октобар 2004 — 27. септембар 2007.
(преминуо)
Зоран Алимпић
вршилац дужности градоначелника