Односи Србије и Либана

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Либан
Map indicating locations of Србија and Либан

Србија

Либан

Односи Србије и Либана су односи Републике Србије и Либанске Републике.

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Краљ Петар II у резговору са Председником Либанске Републике током Другог светског рата

Дипломатски односи Србије и Либана су успостављени 1946,[1] након Другог светског рата и пошто се Либан изборио за своју независност. Србија има амбасаду у Бејруту, а Либан има амбасаду у Београду.

Билатерална сарадња Србије и Либана на политичком нивоу је слабо развијена већ дужи низ година, иако две земље немају отворених проблема. Тим пре што Србија у погледу Блискоисточне кризе, као кључног питања за Либан, има принципијелан став подршке изналажењу мирног и трајног решења, уз право Палестинаца на независну државу. Либан је чланица покрета Несврстаних, организације у којој је бивша Југославија била доста утицајна. Либан није признао независност Косова.

Либан је гласао против пријема Косова у УНЕСКО 2015.

Економски односи[уреди | уреди извор]

  • У 2020. години извоз Србије је износио 22,54 милиона долара, а увоз 247.000 УСД.
  • У 2019. години извоз је износио 15 милиона долара, а увоз 370.000 УСД.
  • У 2018. години извоз Србије је износио 7,55 милиона УСД, а увоз из Либана 541.000 долара. [2] [3]

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

У Београду[уреди | уреди извор]

  • Либан Нада Ал Акл, амбасадор, 2018— [4]
  • Либан Туфик Жабер, амбасадор, 2013—2017.
  • Либан Ехаде Моалем, амбасадор, 2005—
  • Либан Жилбер Аун, амбасадор, 2003—
  • Либан Хасан Хашаш, амбасадор
  • Либан Јахја Махмасани, амбасадор
  • Либан Мухамед Малек, амбасадор
  • Либан Исам Бејум, амбасадор
  • Либан Мунир Тачи ал-Дин, амбасадор, 1967—1971.
  • Либан Мухамед Али Хамадех, амбасадор

У Бејруту[уреди | уреди извор]

Поређење[уреди | уреди извор]

Либан Либан Србија Србија
Становништво 4.017.095 7.498.001 (без КиМ)
Површина 10.400 km² 88.361 km²
Густина насељености 386,26 /km² 96,78/km² (без КиМ)
Престоница Бејрут Београд
Највећи град Бејрут - 1.250.000 (2.600.000 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.630.000 шире подручје)
Облик владавине Председничка република Парламентарна република
Званични језик Арапски (службени), француски Српски
Вероисповест 59,7% Ислам, 39% хришћанство, 1,3%остали 84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура 95% Арапи, 4% Јермени и 1% остали 82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,
1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
ГДП (по становнику) 11.100 $ (2008) 10.900 $ (2008)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Билатерални односи са Либаном”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2015. г. Приступљено 08. 02. 2015. 
  2. ^ „Serbia exports to Lebanon”. Trading Economics. Приступљено 20. 6. 2021. 
  3. ^ „Serbia imports from Lebanon”. Trading Economics. Приступљено 20. 6. 2021. 
  4. ^ Вучић примио акредитиве амбасадора Либана, УАЕ и Египта
  5. ^ Tanjug (2024-02-02). „Imenovani ambasadori Srbije u nekoliko zemalja - Iranu, Grčkoj, Kataru, Belorusiji”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-02-02. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]