Односи Србије и Северне Македоније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Односи Србија-Северна Македонија
Map indicating locations of Северна Македонија and Србија

Северна Македонија
Србија

Односи Србије и Северне Македоније су односи Републике Србије и Републике Северне Македоније.

Историја односа[уреди]

Средњи век[уреди]

Душанов Законик је донет на сабору властеле и црквених великодостојника одржаном 1349. у Скопљу.

Пад под турску власт[уреди]

Главни чланак: Маричка битка, Краљевић Марко, Косовска битка, Битка на Ровинама, и Османско царство

Однос Србије према Македонији у Османском царству[уреди]

Српски конзулат у Скопљу успостављен у Османском царству 1886.
Главни чланак: Стара Србија, Источно питање, Српска акција у Македонији, Српски конзулат у Скопљу, Српски конзулат у Битољу, Четници, Српска демократска лига, и Први балкански рат

Српско-бугарско-грчки спор око Македоније чинили су срж балканске политике друге половине 19. и почетком 20. века. Иако је брига балканских држава о хришћанима у Турској (Србије и Црне Горе о Србима) била знатно појачана (отварање конзулата, помоћ школама и манастирима и сл.), њихов положај није се битно поправио.

Српски конзулати у Македонији отворени су као последица конзуларне конвенције Краљевине Србије и Османског царства. Конвенција је подразумевла отварање српских конзулата у центрима Косовског, Солунског и Битољског вилајета, односно у Скопљу, Солуну и Битољу.

Кроз прешевско-кумановску удолину проведена је 1888. главна жељежничка пруга Београд-Солун.

Ситуација у Вардарској Македонији у саставу Србије и Југославије[уреди]

Поделом Македоније 1912-1913. Вардарска Македонија је постала јужни део Краљевине Србије

Балкански ратови[уреди]

Главни чланак: Први балкански рат, Лондонски мир (1913), Други балкански рат, Букурешки мир 1913., и Прокламација о присаједињењу 1913.
Освећивање монументалне Спомен – костурнице, поводом 25. годишњице од Кумановске битке, октобра 1937. на брду Зебрњак

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Северна Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Егејска Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Македонија Бугарској.

Први светски рат[уреди]

Главни чланак: Први светски рат и Солунски фронт

У Првом светском рату (1914—1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва. На размеђу Вардарске и Егејске Македоније је 1916. формиран Солунски фронт.

Између два светска рата[уреди]

Главни чланак: Нејски мировни уговор, Јужна Србија (провинција), и Вардарска бановина

После рата је Вардарска Македонија је била саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије.

Члан бугарског ВМРО-а (Величко Керин) је заједно са усташама извршио атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.

Други светски рат[уреди]

Главни чланак: Други светски рат у Југославији, Македонија у Народноослободилачкој борби, Друго заседање АВНОЈ-а, и АСНОМ

У Другом светском рату Вардарска Македонија је била поново окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније.

Народна/Социјалистичка Република Македонија[уреди]

Главни чланак: Социјалистичка Република Македонија, Историја Северне Македоније, и Македонски језик
Манастир Свети Прохор Пчињски где је одржано Прво заседање АСНОМ-а (на југу Централне Србије)

Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада НР Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.

Од 1945. до 1991. Вардарска Македонија је федерална јединица Титове Југославије.

Независност Северне Македоније[уреди]

Главни чланак: Распад СФРЈ

Након декларације о независности Хрватске и Словеније у јуну 1991, Северна Македонија је прогласила независност три месеца касније, у септембру 1991.

Војска крње Југославије (ЈНА) је мирно напустила Северну Македонију 1992, и она је једина бивша југословенска република која је добила независност без сукоба или рата. Међутим, билатерални односи нису одмах успостављени.

Савезна Република Југославија је формирана 1992 од стране преосталих југословенских република Црне Горе и Србије.

Односи СР Југославије и Северне Македоније[уреди]

Главни чланак: НАТО бомбардовање СРЈ

Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. на војном аеродрому код Куманова је означио крај НАТО бомбардовања СР Југославије.

Председник Северне Македоније Борис Трајковски је посетио Београд децембра 2000.

Билатерални односи[уреди]

Дипломатски односи са Северном Македонијом су успостављени у априлу 1996. године.[1] 8. априла 1996. билатерални односи су спроведени под ондашњим уставним именом - Северна Македонија, а не под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Србија је, дакле, једна од 131 земље у свету која признаје Северну Македонију под њеним уставним именом.

Отворена питања[уреди]

Неканонско одвајање од Српске православне цркве 1967. године.[уреди]

Православна охридска архиепископија СПЦ-а
Главни чланак: Македонска православна црква, Нишки споразум (2002), и Православна охридска архиепископија

Срби у Северној Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.

Косово и Метохија[уреди]

Северна Македонија је признала једнострано проглашену независност тзв. Републике Косово.

Северна Македонија је гласала за пријем тзв. Републике Косова у УНЕСКО 2015.

Посете[уреди]

  • Посете Председника Републике Србије:
    • септембра 2016. званична посета Томислава Николића приликом обележавања 100. годишњице битке на Кајмакчалану.
    • октобра 2012. званична посета Томислава Николића приликом обележавања 100. годишњице Кумановске битке на Зебрњаку.
    • маја 2009. у Северној Македонији боравио Борис Тадић на инагурацији председника Ђорђа Иванова.
  • Посете Председника Републике Северне Македоније Ђорга Иванова:
    • октобра 2016. (учешће на обележавању 70. годишњице досељавања Македонаца у Војводину).
    • октобра 2014.
    • јануара 2012.
  • Заједничке седнице две владе:
    • 16. фебруара 2015. Друга заједничка седница две Владе одржана је у Скопљу;
    • 3. јуна 2013. Заједничка седница две владе одржана у Београду;
  • јануара 2013. Председник Владе Ивица Дачић учинио је званичну посету Северној Македонији. У делегацији ПВ био је министар правде и државне управе Никола Селаковић.
  • Посете Председника Владе Северне Македоније Николе Груевског:
    • децембра 2014. посетио Београд приликом самита Кине и земаља централне и источне Европе.
    • 22. 7. 2009. посетио Београд.
  • Председник Собрања Трајко Вељаноски посетио РС 2013.
  • Посете појединих министра:
    • 15. септембра 2014. Први потпредседник Владе и МСП Ивица Дачић боравио је у званичној посети Северној Македонији.
    • МИП Никола Попоски посетио је РС у септембру 2011., јануару 2012. и фебруару 2014.
    • маја 2013. Министар здравља РС проф. др Славица Ђукић Дејановић посетила је Северну Македонију.
    • 17-18. фебруара 2013. МСП Иван Мркић је боравио у посети Северној Македонији и сусрео се са МИП Н. Попоским на маргинама 67. заседања ГС УН.
    • фебруара 2013. Министар пољопривреде Љупчо Димовски посетио је РС.
    • фебруара 2012. Бивши Министар одбране Северне Македоније Фатмир Бесими посетио је РС.

Дипломатски представници[уреди]

Северна Македонија има амбасаду у Београду главном граду Србије, а исто тако Србија има амбасаду у Скопљу, као и почасни конзулат у граду Битољу.

Амбасадори у Београду[уреди]

Амбасада Северне Македоније у Господар-Јевремовој улици

Амбасадори у Скопљу[уреди]

Поређење[уреди]

Северна Македонија Северна Македонија Србија Србија
Становништво 2.058.539 9.024.734 (са КиМ)
Површина 25.713 km² 88.361 km²
Густина насељености 81/km² 96,78/km² (без КиМ)
Престоница Скопље - 515.419 (571.040 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Службени језик Македонски Српски
Вероисповест 64,7% Православље, 33,3% Ислам, 0,37% остали 84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти (без КиМ)
Етничка структура 64,18% Македонци, 25,17% Албанци, 3,85% Турци, 2,66% Роми,
1,78% Срби, 0,48% Власи, 1,88% остали 		82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,1,44% Роми,
1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали (без КиМ)
ГДП (по становнику) 12,800 $ (2017) 16,804 $ (2017) (без КиМ)

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Билатерални односи са Македонијом

Спољашње везе[уреди]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Односи_Србије_и_Северне_Македоније&oldid=22153309”