Односи Србије и Северне Македоније

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Односи Србија-Северна Македонија
Map indicating locations of Северна Македонија and Србија

Северна Македонија

Србија

Односи Србије и Северне Македоније су односи Републике Србије и Републике Северне Македоније.

Историја односа[уреди | уреди извор]

Средњи век[уреди | уреди извор]

Душанов Законик је донет на сабору властеле и црквених великодостојника одржаном 1349. у Скопљу.

Пад под турску власт[уреди | уреди извор]

Однос Србије према Македонији у Османском царству[уреди | уреди извор]

Српско-бугарско-грчки спор око Македоније чинили су срж балканске политике друге половине 19. и почетком 20. века. Иако је брига балканских држава о хришћанима у Турској (Србије и Црне Горе о Србима) била знатно појачана (отварање конзулата, помоћ школама и манастирима и сл.), њихов положај није се битно поправио.

Српски конзулати у Македонији отворени су као последица конзуларне конвенције Краљевине Србије и Османског царства. Конвенција је подразумевла отварање српских конзулата у центрима Косовског, Солунског и Битољског вилајета, односно у Скопљу, Солуну и Битољу.

Кроз прешевско-кумановску удолину проведена је 1888. главна железничка пруга Београд-Солун.

Ситуација у Вардарској Македонији у саставу Србије и Југославије[уреди | уреди извор]

Балкански ратови[уреди | уреди извор]

Освећивање монументалне Спомен – костурнице, поводом 25. годишњице од Кумановске битке, октобра 1937. на брду Зебрњак

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Северна Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Егејска Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Македонија Бугарској.

Први светски рат[уреди | уреди извор]

У Првом светском рату (1914—1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва. На размеђу Вардарске и Егејске Македоније је 1916. формиран Солунски фронт.

Између два светска рата[уреди | уреди извор]

После рата је Вардарска Македонија је била саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије.

Члан бугарског ВМРО-а (Величко Керин) је заједно са усташама извршио атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

У Другом светском рату Вардарска Македонија је била поново окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније.

Народна/Социјалистичка Република Македонија[уреди | уреди извор]

Манастир Свети Прохор Пчињски где је одржано Прво заседање АСНОМ-а (на југу Централне Србије)

Народна Република Македонија конституисана је 2. августа 1944. године на Првом заседању АСНОМ-а у манастиру Св. Прохор Пчињски. Прва влада НР Македоније формирана је 16. априла 1945. године на Трећем заседању АСНОМ-а.

Од 1945. до 1991. Вардарска Македонија је федерална јединица Титове Југославије.

Независност Северне Македоније[уреди | уреди извор]

Након декларације о независности Хрватске и Словеније у јуну 1991, Северна Македонија је прогласила независност три месеца касније, у септембру 1991.

Војска крње Југославије (ЈНА) је мирно напустила Северну Македонију 1992, и она је једина бивша југословенска република која је добила независност без сукоба или рата. Међутим, билатерални односи нису одмах успостављени.

Савезна Република Југославија је формирана 1992 од стране преосталих југословенских република Црне Горе и Србије.

Односи СР Југославије и Северне Македоније[уреди | уреди извор]

Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. на војном аеродрому код Куманова је означио крај НАТО бомбардовања СР Југославије.

Председник Северне Македоније Борис Трајковски је посетио Београд децембра 2000.

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Дипломатски односи са Северном Македонијом су успостављени у априлу 1996. године.[1] 8. априла 1996. билатерални односи су спроведени под ондашњим уставним именом - Република Македонија, а не под именом Бивша Југословенска Република Македонија. Србија је, дакле, једна од 131 земље у свету која признаје Републику Македонију под њеним уставним именом.

Отворена питања[уреди | уреди извор]

Неканонско одвајање од Српске православне цркве 1967. године.[уреди | уреди извор]

Срби у Северној Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.

Косово и Метохија[уреди | уреди извор]

Северна Македонија је признала једнострано проглашену независност тзв. Републике Косово.

Северна Македонија је гласала за пријем тзв. Републике Косова у УНЕСКО 2015.

Посете[уреди | уреди извор]

  • Посете Председника Републике Србије:
    • септембра 2016. званична посета Томислава Николића приликом обележавања 100. годишњице битке на Кајмакчалану.
    • октобра 2012. званична посета Томислава Николића приликом обележавања 100. годишњице Кумановске битке на Зебрњаку.
    • маја 2009. у Северној Македонији боравио Борис Тадић на инагурацији председника Ђорђа Иванова.
  • Посете Председника Републике Северне Македоније Ђорга Иванова:
    • октобра 2016. (учешће на обележавању 70. годишњице досељавања Македонаца у Војводину).
    • октобра 2014.
    • јануара 2012.
  • Заједничке седнице две владе:
    • 16. фебруара 2015. Друга заједничка седница две Владе одржана је у Скопљу;
    • 3. јуна 2013. Заједничка седница две владе одржана у Београду;
  • јануара 2013. Председник Владе Ивица Дачић учинио је званичну посету Северној Македонији. У делегацији ПВ био је министар правде и државне управе Никола Селаковић.
  • Посете Председника Владе Северне Македоније Николе Груевског:
    • децембра 2014. посетио Београд приликом самита Кине и земаља централне и источне Европе.
    • 22. 7. 2009. посетио Београд.
  • Председник Собрања Трајко Вељаноски посетио РС 2013.
  • Посете појединих министра:
    • 15. септембра 2014. Први потпредседник Владе и МСП Ивица Дачић боравио је у званичној посети Северној Македонији.
    • МИП Никола Попоски посетио је РС у септембру 2011., јануару 2012. и фебруару 2014.
    • маја 2013. Министар здравља РС проф. др Славица Ђукић Дејановић посетила је Северну Македонију.
    • 17-18. фебруара 2013. МСП Иван Мркић је боравио у посети Северној Македонији и сусрео се са МИП Н. Попоским на маргинама 67. заседања ГС УН.
    • фебруара 2013. Министар пољопривреде Љупчо Димовски посетио је РС.
    • фебруара 2012. Бивши Министар одбране Северне Македоније Фатмир Бесими посетио је РС.

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

Северна Македонија има амбасаду у Београду главном граду Србије, а исто тако Србија има амбасаду у Скопљу, као и почасни конзулат у граду Битољу.

Амбасадори у Београду[уреди | уреди извор]

Амбасада Северне Македоније у Господар-Јевремовој улици

Амбасадори у Скопљу[уреди | уреди извор]

Поређење[уреди | уреди извор]

Северна Македонија Северна Македонија Србија Србија
Становништво 2.058.539 9.024.734 (са КиМ)
Површина 25.713 km² 88.361 km²
Густина насељености 81/km² 96,78/km² (без КиМ)
Престоница Скопље - 515.419 (571.040 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Службени језик Македонски Српски
Вероисповест 64,7% Православље, 33,3% Ислам, 0,37% остали 84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти (без КиМ)
Етничка структура 64,18% Македонци, 25,17% Албанци, 3,85% Турци, 2,66% Роми,
1,78% Срби, 0,48% Власи, 1,88% остали
82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,1,44% Роми,
1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали (без КиМ)
ГДП (по становнику) 12,800 $ (2017) 16,804 $ (2017) (без КиМ)

Слике[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]