Односи Србије и Јапана
 | |
 Јапан |
 Србија |
|---|---|
Односи Србије и Јапана су инострани односи Републике Србије и Јапана.
Историја односа[уреди | уреди извор]
Српски краљ Милан I Обреновић, први монарх Србије после стицања независности на Берлинском конгресу 1878. године, одмах по свом крунисању марта месеца 1882. године, написао писмо јапанском цару Меиђију. Ово је била прва дипломатска преписка између суверена Србије и Јапана. Он му у том писму, између осталог, поручује да су "велике европске силе, окупљене на Конгресу у Берлину, 13. јула 1878. године свечано признале независност Србије" те да се он следствено томе и крунисао.
На сликама испод су писма два суверена на француском и јапанском језику.[1]
-
-
Писмо краља Милана Обреновића цару Меиџију из 1882. године (страна 2) -
Одговор цара Меиџија краљу Милану -
Превод писма цара Меиџија на француски језик, сачињен у Токију (страна 1) -
Превод писма цара Меиџија на француски језик, сачињен у Токију (страна 2)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Односи Југославије и Јапана[уреди | уреди извор]
Други светски рат и после[уреди | уреди извор]
Јосип Броз Тито је био у посети Јапану 1968.
Билатерални односи[уреди | уреди извор]
Званични дипломатски односи су успоставили 1952. године.[2]
Јапански премијер Шинзо Абе је посетио Србију у јануару 2018. године.[3][4]
Косово[уреди | уреди извор]
Јапан је признао једностарано проглашење независности Косова.
Јапан је био уздржан приликом гласања о пријему Косова у УНЕСКО 2015.
Економски односи[уреди | уреди извор]
- У 2020. години укупна робна размена износила је 244 милиона УСД. (Извезли смо за 95 милиона а увезли 149 милиона долара).
- У 2019. години робна размена је била 220 милиона УСД. ( Извоз из Србије 58 милиона а увоз 162 милиона долара).
- У 2018. години укупно робе је размењено за 208 милиона УСД. (Извезено је 70 милиона а увезено 138 милиона долара у роби).
- У 2012. години робна размена је била 190,1 милион УСД. (Извоз из Србије 4,1 милион а увоз 186 милиона долара).
- У 2007. години укупна робна размена износила је 206,2 милиона УСД. (Извезли смо за 1,2 милиона а увезли 205 милиона долара).[5][6]
Укупна бесповратна помоћ и позајмице Србији од 1999. износе око 490 милиона евра кроз донације, техничку сарадњу и јенски кредит.
Дипломатски представници[уреди | уреди извор]
У Београду[уреди | уреди извор]
Такахика Кацумата, амбасадор, 2020.[7] -- Ђинуићи Марујама, амбасадор, 2017. - 2020.
- Јуичи Котобуки, амбасадор, 2015. - 2017.
- Масафуми Куроки, амбасадор, 2013. - 2015.
- Цунозаки Тошио, амбасадор, 2008. - 2013.
- Тадаши Нагаj, амбасадор, 2005. - 2008.
- Јируичи Танабе, амбасадор, 2003. - 2005.
- Иошине Јошики, амбасадор, 2001. - 2003.
Овада Токуакира, амбасадор, 1997. - 2001.- Тошио Гото, амбасадор
- Оцука Хирошихифуру, амбасадор, 1986. -
- Тамио Амаха, амбасадор, 1982. - 1986.
- Накае Јосуке, амбасадор, 1978. - 1982.
- Мизуо Курода, амбасадор
- Хидемичиј Кира, амбасадор
- Сесуму Накагава, амбасадор
- Акира Соно, амбасадор
- Мичитоши Такахаши, амбасадор
- Тошикасу Касе, амбасадор, 1958. - 1960.
У Токију[уреди | уреди извор]
Александра Ковач, амбасадор, 2021. -- Ненад Глишић, амбасадор, 2014. - 2020.
- Бојана Адамовић Драговић, амбасадор, 2011. - 2013.
Иван Мркић, амбасадор, 2006. - 2011.
/ Предраг Филипов, амбасадор, 2001. - 2006.- Радослав Булајић, амбасадор 1998. - 2001.
/ Ранко Радуловић, амбасадор, 1990. - 1994.- Тарик Ајановић, амбасадор, 1986. - 1989.
- Илија Топаловски, амбасадор, 1982. - 1986.
- Селмо Хашимбеговић, амбасадор, 1978. - 1982.
- Мирослав Креачић, амбасадор, 1974. - ?
- Јоже Смоле, амбасадор, 1971. - 1974.
- Крсто Булајић, амбасадор, 1967. - 1970.
- Владимир Роловић, амбасадор, 1963. - 1967.
- Франц Кос, амбасадор, 1958. - 1962.
- Лазар Латиновић, амбасадор, 1958.
- Максимилијан Баће, посланик, 1953. - 1955.
- Миша Леви, отправник послова, 1950. - (први југословенски дипломата у Јапану)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Поздравна порука Амбасадора, Ненад Глишић, Амбасадор Републике Србије у Токију
- ^ „Билатерални односи са Јапаном”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2015. г. Приступљено 16. 02. 2015.
- ^ Јапански премијер Шинзо Абе стигао у Србију („Вечерње новости”, 15. јануар 2018)
- ^ Јапанска иницијатива за западни Балкан („Политика”, 15. јануар 2018)
- ^ „Serbia exports to Japan”. Trading Economics. Приступљено 15. 6. 2021.
- ^ „Serbia imports from Japan”. Trading Economics. Приступљено 15. 6. 2021.
- ^ ЈАПАНСКИ ЦАР НАРУХИТО ПОСЛАО ПОРУКУ ВУЧИЋУ: Председник Србије примио акредитиве амбасадора Кацумате, стигло и писмо подршке („Вечерње новости”, 11. децембар 2020)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Амбасада Републике Србије Токио - Јапан
- Амбасада Јапана у Србији
- Јапанац крштен у Старом Сланкамену („Вечерње новости“, 30. април 2016)
- Београдске приче: Губимо ли „чуваре печата”? („Вечерње новости”, 8. јул 2016)
- Шеф јапанске владе последњи пут у посети пре 30 година („Политика”, 12. јануар 2018)
- Јапан у Београду („Политика”, 14. јануар 2018)
- Јапанци и те како слушају и схватају балканску музику (Б92, 16. јануар 2018)
- Признања за изузетна постигнућа од амбасадора Јапана у Србији („Политика”, 24. фебруар 2022)
- Обележено 140 година пријатељства Србије и Јапана („Политика”, 12. април 2022)
- ЈУБИЛЕЈ У АРХИВУ СРБИЈЕ: Обележено 140 година од успостављања билатералних односа Србије и Јапана („Вечерње новости”, 22. децембар 2022)
