Односи Србије и Јапана

С Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Јапан
Map indicating locations of Јапан and Србија

Јапан

Србија

Односи Србије и Јапана су инострани односи Републике Србије и Јапана.

Историја односа[уреди | уреди извор]

Српски краљ Милан I Обреновић, први монарх Србије после стицања независности на Берлинском конгресу 1878. године, одмах по свом крунисању марта месеца 1882. године, написао писмо јапанском цару Меиђију. Ово је била прва дипломатска преписка између суверена Србије и Јапана. Он му у том писму, између осталог, поручује да су "велике европске силе, окупљене на Конгресу у Берлину, 13. јула 1878. године свечано признале независност Србије" те да се он следствено томе и крунисао.

На сликама испод су писма два суверена на француском и јапанском језику.[1]

Односи Југославије и Јапана[уреди | уреди извор]

Други светски рат и после[уреди | уреди извор]

Јосип Броз Тито је био у посети Јапану 1968.

Билатерални односи[уреди | уреди извор]

Поштанска маркица из 2007. која обележава 125 година билетарних односа између Србије и Јапана.

Званични дипломатски односи су успоставили 1952. године.[2]

Јапански премијер Шинзо Абе је посетио Србију у јануару 2018. године.[3][4]

Косово[уреди | уреди извор]

Јапан је признао једностарано проглашење независности Косова.

Јапан је био уздржан приликом гласања о пријему Косова у УНЕСКО 2015.

Економски односи[уреди | уреди извор]

  • У 2020. години укупна робна размена износила је 244 милиона УСД. (Извезли смо за 95 милиона а увезли 149 милиона долара).
  • У 2019. години робна размена је била 220 милиона УСД. ( Извоз из Србије 58 милиона а увоз 162 милиона долара).
  • У 2018. години укупно робе је размењено за 208 милиона УСД. (Извезено је 70 милиона а увезено 138 милиона долара у роби).
  • У 2012. години робна размена је била 190,1 милион УСД. (Извоз из Србије 4,1 милион а увоз 186 милиона долара).
  • У 2007. години укупна робна размена износила је 206,2 милиона УСД. (Извезли смо за 1,2 милиона а увезли 205 милиона долара). [5] [6]

Укупна бесповратна помоћ и позајмице Србији од 1999. износе око 490 милиона евра кроз донације, техничку сарадњу и јенски кредит.

Дипломатски представници[уреди | уреди извор]

У Београду[уреди | уреди извор]

  • Јапан Такахика Кацумата, амбасадор, 2020.[7] -
  • Јапан Ђинуићи Марујама, амбасадор, 2017. - 2020.
  • Јапан Јуичи Котобуки, амбасадор, 2015. - 2017.
  • Јапан Масафуми Куроки, амбасадор, 2013. - 2015.
  • Јапан Цунозаки Тошио, амбасадор, 2008. - 2013.
  • Јапан Тадаши Нагаj, амбасадор, 2005. - 2008.
  • Јапан Јируичи Танабе, амбасадор, 2003. - 2005.
  • Јапан Иошине Јошики, амбасадор, 2001. - 2003.
  • Јапан Овада Токуакира, амбасадор, 1997. - 2001.
  • Јапан Тошио Гото, амбасадор
  • Јапан Оцука Хирошихифуру, амбасадор, 1986. -
  • Јапан Тамио Амаха, амбасадор, 1982. - 1986.
  • Јапан Накае Јосуке, амбасадор, 1978. - 1982.
  • Јапан Мизуо Курода, амбасадор
  • Јапан Хидемичиј Кира, амбасадор
  • Јапан Сесуму Накагава, амбасадор
  • Јапан Акира Соно, амбасадор
  • Јапан Мичитоши Такахаши, амбасадор
  • Јапан Тошикасу Касе, амбасадор, 1958. - 1960.

У Токију[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]